Izričem vam drugu opomenu, narodni poslaniče, jer niste zaduženi da vodite računa o tome kako se osećam.

Gospodine ministre, kažete da gospoda nisu stigla, kao i poslanici da to urade.
(Gordana Pop-Lazić: Vrlo glasno razgovara mobilnim telefonom: "Dobar dan, gospodine predsedniče, evo, utvrđujemo kvorum.")
U principu, baš me briga što Komisija nije stigla da uskladi ove propise.

Narodnoj poslanici Nataši Jovanović, zato što ometa govornika, izričem opomenu na osnovu člana 102.
Narodnoj poslanici Gordani Pop-Lazić, koja takođe ometa poslanika dok govori, korišćenjem mobilnog telefona, čime narušava red u sali Narodne skupštine, izričem drugu opomenu.

Gospodine ministre, baš me briga i što berza nije uspela da uskladi svoje poslovanje sa zakonom. Baš me briga i što berzanski radnici - posrednici nisu uspeli to da urade.
Najviše me baš briga za banke. Kada su te banke u pitanju, gospodine ministre, prosto su se otimale da platni promet iz Narodne banke pređe u poslovne banke, iako za to ni tehnički, ni kadrovski, ni organizaciono nisu bile spremne. Razlozi za takvo otimanje su u tome što kapital više nisu mogle da plasiraju po zelenaškim kamatama, pa su tražile način da nastave svoje enormno bogaćenje na račun privrede i građana.
Doživeli smo da je od 1. januara platni promet prešao u psolovne banke, a posledica svega toga su rast troškova samog platnog prometa, neefikasnost, ali i netačnost.
Primera radi, po nalozima guvernera Narodne banke Srbije, za koga se vi zalažete kao za eksperta, ide nalog u korist Narodne banke Srbije da narodu za dvadesetak dinara poreza na finansijske transakcije naplaćuju proviziju od 200 dinara po nalogu.
Ovaj predlog zakona je nagrada za sve ovde pobrojane, za one kojih se to tiče. Kaznena politika, koju vodite prema privrednim subjektima, strašna je.
Interesuje me, gospodine ministre, molim vas da malo obratite pažnju na ovo što govorim, a već sam dobio dve opomene od predsednice, da li biste napravili ovakav predlog zakona ako neki izvesni Pera Perić nije uspeo da uplati 20 dinara poreza na finansijske transakcije i treba da plati kaznu od 10 do 150.000 dinara? Da li biste napravili takav predlog zakona za svaki slučaj pojedinačno, za svakog onog ko ne uspe da se prilagođava zakonu, pa da pišemo nove zakone i da omogućavamo da se ne pridržava zakona?
Ovaj zakon i ove izmene zakona izdejstvovao je bankarski lobi koji egzistira već duže vreme, a kome ne odgovara da ovaj zakon počne da se primenjuje. Po starom Zakonu, na berzanski način, suprotno je odredbama Zakona o privatizaciji kupljena "Pekabeta". Znamo ko je kupio "Pekabetu". Kupila je "Delta-holding kompanija", kupio ju je Mišković, a gde je Mišković tu je i Milorad Dodik, gde Milorad Dodik tu je i Stanko Subotić - Cane Žabac, Milo Đukanović i drugi.
Interesuje me šta će za ova četiri meseca ta gospoda da kupe.

Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović, a sledeći prijavljeni govornik je narodni poslanik Milovan Radovanović. To je poslednji prijavljeni govornik o ovoj tački dnevnog reda.

Poštovane dame i gospodo, pred nama je Predlog zakona o izmenama Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.
Slušali smo izlaganje ministra, koje je bilo iscrpno, sa jakim obrazloženjem, da su dva razloga za donošenje ovog predloga zakona. Prvi je inicijativa Berze, a drugi je usaglašavanje akata, ili poslednji, kako to kaže ministar.
Ovim zakonom se želi produžiti rok stupanja na snagu ovog zakona. Taj rok se produžava za četiri meseca.
Verovatno je da ćemo krajem septembra na dnevnom redu imati isti ovakav zakon, samo će tada biti promenjeni datumi, pa će verovatno biti datum promenjen na 1. januar 2004. godine. Po mom mišljenju, celishodnije je da se ovi rokovi, amandmanom Vlade, produže do 1. januara 2004. godine. Šta je ovde ono što je karakteristično, bar što se tiče promena?
Menja se šest članova zakona. To se odnosi na saveznu Komisiju za hartije od vrednosti, kao i za finansijsko tržište, koja, kako čujem, još nije formirana, a čiji predsednik je naš ministar, gospodin Đelić.
Svima su određene i mere, sankcije, ukoliko ne ispoštuju ove odredbe koje stoje u ovom zakonu, osim za članove Komisije za hartije od vrednosti, imenovane u skladu sa propisima koji su važili do stupanja na snagu ovih propisa, a oni nastavljaju da vrše, da obavljaju svoj rad.
Šta da rade kada nisu uspeli, ni do sada, to da urade? Naravno, to je sada jedno veliko pitanje.
Berze, koje su osnovane po Zakonu o berzama, koji je donet još 1994. godine, dužne su da usaglase svoja akta i da visinu svog osnovnog kapitala usaglase.
Bitno je da se za usglašavanje akata produžava rok, a za kapital nema produžetka. Tu je Đelić rigorozan. Kada je u pitanju usaglašavanje akata - može porodužetak još četiri meseca, bilo da se radi o saveznoj komisiji, bilo da se radi o berzama, bilo da se radi o bankama, ali osnivački kapital, strogo definisan prethodnim zakonom, ostaje na devet meseci - tu ne smemo da se igramo.
Ovlašćene banke, koje rade u skladu sa Zakonom o berzama, berzanskom poslovanju i berzanskim poslovima, obavljaju poslove trgovine hartijama od vrednosti. Njima se daje rok da mogu u naredna četiri meseca da usaglase svoja akta sa poslovanjima. Kakve su sankcije za te berze, za te berzanske posrednike? Sankcije su takve što će im se dozvole za obavljanje brokersko-dilerskih poslova tretirati tako što će se pokrenuti postupak za njihovu likvidaciju. To će ugroziti samo službenike koji sprovode ovu odluku. Znamo ko su dileri i brokeri, a znamo i ko su osnivači banaka.
U članu 263. ovog zakona propisi za sprovođenje ovog zakona doneti su u roku od šest meseci. Produžuje se taj rok na 10 meseci. Kada je formirana ova vlada, tada je rečeno da su u Vladi političari i eksperti.
Ovde u ovu komisiju su, iz grupe eksperata, ušli u komisiju i oni nisu uspeli da donesu te propise, ili bolje rečeno, podzakonske akte, koji bi regulisali pravila igre na berzanskom poslovanju, ili dilerskom poslovanju, ili na tržištu hartija od vrednosti, tako da imam utisak da ministar treba da povuče neku sankciju, da bude kažnjen za ovakve propuste i ovakvo zamajavanje narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Jer, mi ovde radimo posao koji je suvišan, bespotreban i radićemo ga najverovatnije ponovo u septembru, kako bi taj rok prolongirali do janura. Ako bude još potrebno, prolongiraćemo ga do sledećeg juna.
Sve ovo govori da je ova vlada jako neozbiljna, da nije u stanju ni one obaveze, koje sebi propiše, da obavi, a kamoli da misli o građanima Republike Srbije, pa je stoga najbolje da ova vlada podnese ostavku, da raspiše nove izbore, da građani izaberu vladu koja će svoje rokove i svoja pravila igre tačno i određeno, propisano i valjano raditi, naročito na način koji će biti za boljitak svih građana Republike Srbije.

Da li se javljate po Poslovniku? (Obraća se narodnom poslaniku Gordani Pop-Lazić.)

Da. Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu člana 102, koja se odnosi na to kada predsednik Narodne skupštine izriče opomenu narodnom poslaniku. Moram da citiram, jer tako predsednik Skupštine zahteva od poslanika koji reklamiraju povredu Poslovnika.
Opomena se izriče narodnom poslaniku: - koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Narodne skupštine: to ni gospođica Nataša Jovanović, ni ja nismo učinile; - koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč; to takođe nismo učinile; - koji, i pored upozorenja predsednika Narodne skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu; nismo bile za govornicom, dakle to nismo mogle da učinimo.
Zatim: - ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika, ili na drugi način ugrožava slobodu govora; nismo dobacivale gospodinu Arsiću i nismo ga ometale; - ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica; to takođe nismo učinile; - ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze; to nismo učinile. - ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog poslovnika; odredbama ovog poslovnika, ako bi eventualno ovo došlo u pitanje, nije predviđeno da telefoni ne mogu da se unose u salu za sednice.
Meni je žao ako sam ometala gospodu poslanike i ako, možda, zbog mog malo glasnijeg odgovora na telefonski poziv iz Haga nisu mogli da čuju gospodina Arsića. Gospodin Šešelj je zvao mene na telefon. Loše su veze sa Hagom i morala sam da budem malo glasnija. Zato molim da se Administrativni odbor izjasni, da li sam zbog toga, što sam se javila na poziv predsednika Šešelja iz Haga i pri tom bila prinuđena da budem malo glasnija, povredila Poslovnik.

Dakle, odgovor će vam dati Adminitrativni odbor. Pošto ste već citirali sami koje ste odredbe povredili, samo mogu da vam dam jedan savet. Pošto su loše veze sa Hagom, sledeći put izađite napolje, pa možete slobodno da govorite koliko god hoćete glasno.
Znači, imamo još jednog prijavljenog za reč i vreme od tri minuta Srpske radikalne stranke.
Ima reč narodni poslanik Milovan Radovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, malo je vremena za osvrt na ovako važan zakon, iako su dredbe ovog predloga zakona dosta nejasne  (vama verovatno jesu). Ali, u ovome što piše mnogo toga nama poslanicima nije jasno, pogotovu onima koji nisu iz
oblasti finansija.
Pominjete u obrazloženju, u vezi razloga za donošenje zakona, da učesnici u poslovima koji su vezani za Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata treba da usaglase svoje poslovanje i organizaciju i druge akte sa ovim zakonom, sa produženjem roka, do 1. oktobra. Ali, postavlja se ovde pitanje, gospodine ministre, jeste da vi niste resorni u toj oblasti, koje su sve tu banke obavezne da to učine. Ako nas sećanje ne vara, veliki broj banaka, oko 20, likvidirali ste, među njima je bilo likvidnih, a i nelikvidnih banaka. Naravno, oko 8.000 ljudi je ostalo bez posla. To vas, verovatno, manje brine.
U međuvremenu stupile su na scenu i privilegovane su od strane vlasti neke nazovibanke: "Cepter banka", "Rajfajzen banka", "Komercijalna banka", "Vojvođanska banka" i druge. Komisija za hartije od vrednosti treba takođe da usaglasi svoje poslovanje i organizaciju u skladu sa ovim rokom koji ste produžili do 1. oktobra.
Ali, treba da se postavi isto pitanje odgovornosti, zašto u vreme ovog perioda, ovog roka koji je važio po osnovnim odredbama zakona to već nije urađeno. Koje su berze koje funkcionišu u Srbiji? Samo jedna jedina berza i to u Beogradu. Ko je privilegovan na tim berzama, u stvari, na toj berzi, pošto je samo jedna berza. Preduzeća, firme članova Vlade i pojedine banke među njima, najviše "Delta banka". Ako poslanici ne znaju o kojoj je banci reč, sećate se kada je kidnapovan vlasnik Miroslav Mišković, uz posredovanje, kažu, i nekih ljudi sa vlasti. Ali to je drugo već pitanje.
Berzanskom posredniku u slučaju da ne usaglasi svoje poslovanje u skladu sa ovim zakonom oduzeće se dozvola za obavljanje delatnosti brokersko - dilerskog društva. Izgleda da osnovno pravilo ponašanja, kako u finansijskom poslovanju, tako i u privredi, jesu dileri itd. Kod hartija od vrednosti postavlja se osnovno pitanje i vama se možda čini da je preoštro i od mene kada pominjem - a gde je novac, koji ste u vreme operacije "Sablja" toliko pominjali, da se dnevno prodaje i po 100 kilograma droge, a novca nema nigde.