Još jedan u nizu zakona koji otprilike treba da znači - novim bogovima se prinosi nova žrtva, a nova žrtva je ono što će da proistekne iz ovog predloga zakona, ukoliko se on kojim slučajem usvoji.
Ovaj zakon ne može da se usvoji i ne bi smeo da bude na dnevnom redu, mada me čudi da predsednik Narodne skupštine nije odbacio ovakav predlog, jer je on uvredljiv za Narodnu skupštinu. Uvredljiv je u jednom delu obrazloženja, gde se iznose prvo netačni podaci, a drugo podaci koji vređaju dostojanstvo svakog građanina Republike Srbije. Netačni podaci se odnose na pozivanje na neku praksu koja je primenjena posle pada Berlinskog zida u Istočnoj Nemačkoj, a nažalost tada nije ni postojala Istočna Nemačka, kako predlagačima to nije jasno.
Druga stvar, što je u razlozima za donošenje ovog zakona predlagač izgubio elementarni kriterijum za osećaj pripadnosti jednoj teritoriji koja se zove državom, pa je uspeo da navede neke pojmove poput denacifikacije, defašizacije, a u našim uslovima to znači desrbifikacija. Desrbifikacija je krenula po sistemu - sve što je bila prethodna vlast treba vezati za kriminal i koristoljublje. Dokaz za koristoljublje je trebalo da bude zakon o jednokratnom porezu na ekstraprofit i ekstraimovinu. Dokaz za kriminal je trebalo da bude ono vanredno stanje i ona nenormalna veza između predstavnika prethodne vlasti sa pripadnicima organizovanog kriminala koji su 5. oktobra učestvovali u buldožer revoluciji. Naravno, to je sve nenormalno, nespojivo, nevezano i to nam ova isukana Sablja pokazuje, da je ona isukana i ona će da iseče verovatno ruku onoga koji je izvadio iz korica, a ne tamo gde je usmerena i uperena.
Treća stvar, vrlo važna, jeste što svi predstavnici drugačijih političkih stavova od vladajućeg stava Građanskog saveza Srbije moraju da budu osuđeni, pa ako ne u Hagu onda u okviru Petog opštinskog suda, gde će biti posebno odeljenje za ratne zločine, a što se i tamo propusti onda će da dočeka komisija koja će da sprovede tu opasnu denacifikaciju, a podsećam predlagača da bi morao da se izvini građanima Srbije zbog upotrebe ovih pojmova, jer nijedan uslov nije ispunjen da se taj proces, nametnut 1945. godine Nemačkoj, sprovodi u Srbiji. Ni jedan jedini uslov i to je ta uvreda koja je načinjena građanima.
Dalje, predlagačima ovog zakona bih skrenuo pažnju na neke nepobitne činjenice. Tokom 1999. godine, dok je Srpska radikalna stranka učestvovala u vlasti, pojavila se ideja kod nekih stranaka ili jedne stranke, tada u vlasti, da donese Zakon o borbi protiv terorizma. Verovatno se sećate da je u tim odredbama predloženog zakona, nacrta ili razmišljanja o tom zakonu, bilo odredbi kojima se narušavaju političke slobode. Srpska radikalna stranka je sprečila donošenje tog zakona.
Danas u DOS-u nijedna stranka ne sprečava donošenje jednog neustavnog zakona kao što je ovaj što se predlaže.
Druga nepobitna činjenica, u to vreme neke stranke koje su bile na vlasti organizovale su kamenovanje prostorija Demokratske stranke u Krunskoj ulici. Srpska radikalna stranka, učesnik u vlasti, to je osudila. Demokratska stranka je 5. oktobra došla na vlast i prva stvar koju je uradila jeste da je pokrenut postupak da se Srpska radikalna stranka iseli iz Magistrata.
Ako već pričate o zakonu o lustraciji dotaknite malo i moral, malo i onog političkog morala. Ne želim da držim moralne pridike, jer to nije zadatak političara i nikome neću prigovoriti bilo šta da li je moralno ili nemoralno, ali samo da vas podsetim, članom 33. i 34. ovog neustavnog zakona, sve vrsni pravnici, stručnjaci, profesori pravnog fakulteta, po prvi put u našoj praksi su uspostavili dve mere: jedna je objavljivanje, a druga zabrana učešća u političkom životu. Kako onda ovaj zakon nema retroaktivnost? Te mere treba da se primene na događaje i nešto što je bilo 1976. godine.
Eto, to je ta tačka koja treba da se stavi i prosto se čudim onima koji su poprilično veći, snažniji u DOS reformama, što trpe ove male, zašto ih šlepuju. Svi ste vi otpisani, zar ne vidite. Svi, samo vas nisu obavestili. Neobavešteni su otišli. Oni doneli Poslovnik, prekršili sva moguća parlamentarna pravila, pa kukaju za Poslovnikom. Nemojte vi da dođete za koji dan u tu situaciju. Danas je 29. maj, nemojte da zaboravite, nemojte da zaboravite.

Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović, a posle njega narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, što više čitam ovaj zakon, odnosno predlog zakona, sve ga manje razumem. Istina je, nisam pravnik po obrazovanju, ali toliko bih i  mogao da protumačim neke formulacije iz ovog zakona, međutim idući od jednog do drugog člana jednostavno ne razumem kako će se ovaj zakon uopšte i primeniti, ako dobije bilo kakvu većinu u ovoj skupštini.
Jedino razumem da će se zakon primenjivati 10 godina od dana donošenja i mogu da vam kažem da ako socijalisti ponovo dođu na vlast tu odredbu zakona neće menjati. Dakle, i mi ćemo primenjivati, pa ćemo početi možda od 6. oktobra 2000. godine, pa terati do neke 2013. godine, do kada bi ovaj zakon trebalo da se primenjuje. Nije izgleda suština u tome.
Poslanici Građanskog saveza su podneli ovaj predlog, svi potpisali, osim gospođe Nataše Mićić, koja je poslanik Građanskog saveza, koliko je meni poznato, predsednik Skupštine i vršilac dužnosti predsednika Republike. Znači li to da se ona sa ovim predlogom ne slaže ili da ovaj zakon nije pravnički tako uređen da može ući u ovu skupštinsku proceduru na način kako je ušao, a pogotovo po hitnom postupku.
Ispada da smo rešili sve probleme u zemlji, samo nam još fali zakon o lustraciji i onda je mirna Bačka i nema nikakvih problema. Ko o čemu "baba o uštipcima". DOS od oktobra meseca, a i pre toga priča o lustraciji i opet mu treba dve i po godine vremena da to što je obećao narodu učini. Mogu da vam kažem da bih razumeo da je ovaj predlog došao u skupštinsku proceduru, recimo, u februaru mesecu 2001. godine. Razumeo bih motivaciju, razumeo bih neke vaše razloge o kojima ste javno govorili, ali dve i po godine posle - to znači, zapravo, za mene, pripremu za političku situaciju koja će neminovno vrlo brzo uslediti.
Pretpostavljam da je to priča o izborima i da je ovo jedno pozicioniranje i Građanskog saveza na ovaj način. Imamo primere Demohrišćanske stranke, koja pokreće inicijativu za raspisivanje referenduma o samostalnoj Srbiji u vreme kada se ovde, u ovom parlamentu, usvaja Ustavna povelja, u vreme kada se, evo ovih dana, vrši tzv. harmonizacija odnosa sa Crnom Gorom itd. Je li to DOS?
Hoće li danas posle profesora Simonovića, koji je ovde časno, za ovom govornicom, rekao razloge zbog kojih nikako ne može da podrži ovaj zakon, biti još onih koji će slobodno izneti svoje mišljenje o ovom zakonu.
Gospodin Pajtić je magistar pravnih nauka, nadam se budući doktor i profesor univerziteta, i on u ime poslaničke grupe DOS - Reforma podržava ovaj zakon. Prosto ne mogu da razumem pravnika koji će ovakve formulacije i odredbe kakve smo dobili podržati, a da pri tom poslanik DOS-Reforma, gospođa Čomić, opravdano podnese nekoliko amandmana koji menjaju suštinu i pokazuju pravničko neznanje ovih koji su predložili takav zakon.
Recimo, ovim zakonom se propisuje obaveza sudija Ustavnog suda da učestvuju u radu komisije. Kojim to zakonom može? Ni ovim to ne može, jer je Ustav propisao nadležnost Ustavnog suda i sudija Ustavnog suda. Komisija postaje nekakav sud, nešto će da sudi. Imate li vi, koji to predlažete, neku evidenciju o tim mogućim kršenjima ljudskih prava koja će u periodu od 1976. do danas biti predmet ovog zakona. Može li jedini ili prvi izvor biti neki dosije u BIA, kako se to danas zove.
Nemamo zakon o ombudsmanu, ali imamo nadležnost tog narodnog advokata u ovoj komisiji. Dok ne budemo imali narodnog advokata, obavezaćemo javne tužioce i zamenike javnih tužilaca da učestvuju u radu ove komisije. To jednostavno ne mogu da razumem. Od kada se može izjednačiti uloga narodnog advokata i javnog tužioca - i to po teritoriji.
Konačno, šta je posledica ovog zakona? Posledica je da se na zakonit, kulturan način kandidat političke stranke za poslanika, koju ne mirišemo, ne podnosimo ili ne želimo u parlamentu, prisili da odustane od kandidature, a da istovremeno nije obaveza komisije da dokaže da je neko kršio ljudska prava, nego je obaveza onoga ko je osumnjičen da dokaže da nije.
Vi se žalite na vreme Broza, pominjete neki međunarodni dokument - Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima iz 1976. godine. Čak kažete da je to stariji akt od svih naših zakona, pa i od Ustava. Gde to ima? U Brozovo vreme je postojala Komisija za ispitivanje porekla imovine i samo pred tom komisijom je onaj koji je bio osmunjičen da je stekao nezakonitu imovinu morao da dokaže da to nije tačno. Nije komisija imala obavezu da dokaže da je on stekao nezakonito.
Tako i ovde. Podrazumeva se da sam kriv zato što pripadam političkoj stranci koja mi je problem, zato što hoćemo da ga, na neki način, u javnosti pre svega, predstavimo u crnom svetlu. Zato ova pretnja da će komisija odrediti sredstvo u kojem će objaviti da je taj i taj prekršio to i to ljudsko pravo.
Još samo fali da na osnovu ovih odredbi, koje imamo u zakonu, kažete da je povreda ljudskog prava da je neko radio na "crveno slovo" itd, pa da ne može biti kandidat za poslanika. Zanimljivo, za sva ostala mesta od pet do 19 postoji neki postupak, postoji neka procedura, posledica je da se taj mora povući sa tog mesta ukoliko i Ustavni sud, na osnovu žalbe, utvrdi da je povredio ljudsko pravo.
Ustavni sud za to uopšte nije nadležan, ne može mu se dati to ovlašćenje odnosno obaveza. Dobro je gospođa Gordana Čomić, poslanik Demokratske stranke, primetila da je to nadležnost Vrhovnog suda, ako je uopšte i njegova, ali nekako je primerenije Vrhovnom sudu, a ne Ustavnom sudu. Ali, samo kandidat za poslanika nema mogućnost da, kad uloži žalbu, bude kandidat i dalje, pa ako taj Vrhovni sud opredeli da je počinio povredu ljudskog prava, da mu onda, recimo, prestane mandat poslanika, ako je izabran, nego je stvar u tome da se unapred spreči da bude uopšte kandidat.
Tu ćemo naići na mnogo problema. Budite sigurni da će bar polovina onih, koji će na ovaj način biti lustrirani, biti sadašnji ili bivši pripadnici vladajućih stranaka u ovoj zemlji. Uzmite prava građanina da gleda, recimo, TV prenos iz ove skupštine. Pa zar se nije uskraćeno pravo od strane državne institucije, kakva je televizija, građanima u Srbiji da gledaju TV prenose i da slušaju parlamentarnu raspravu o zakonima koji život znače, a tamo neki upravni odbor RTS-a je odlučio da nema interesa za TV prenos. Hoćemo li jednoga dana upravo te članove upravnog odbora lustrirati po odredbama ovog zakona, da ne govorimo o drugim mogućim situacijama.
Mislim da je pametno da predlagači iz Građanskog saveza, poštujući dostojanstvo ove skupštine, poštujući pravničku struku, čudi me da je ovo profesor Hiber potpisao, mislim da on ovo nije čitao, povuku ovaj zakon iz procedure i da priznaju da nisu napravili nešto što bi, u ovom momentu, bilo korisno za Srbiju, a pogotovo prihvatljivo za većinu poslanika u ovom parlamentu. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović, poslanička grupa Srpske radikalne stranke.
Posle njega reč ima narodni poslanik Bora Stanimirović.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava - kako to gordo zvuči. Samo da vas podsetim da vi kasnite sa ovim zakonom.
Kada su navodne mirovne snage UN došle na Kosovo i Metohiju, odmah su primenile zakon o lustraciji. Dovoljno je bilo da bilo koji Šiptar, pripadnik bilo koje nesrpske zajednice ukaže - ovaj Srbin mi je ubio strica, opljačkao kuću - taj je išao je u zatvor. Tako je na stotine Srba i dan-danas u zatvoru. Po dve godine leže i onda se puštaju na slobodu bez ikakve krivice. Imate na stotine takvih slučajeva. Ovo je nešto slično tome.
U međuvremenu prisustvuje 55.000 vojnika UNMIK-a i KFOR-a u tom momentu da zaštite ne više od 55.000 Srba, jer u tom trenutku ih nije bilo više na Kosovu. Desilo se mnogo toga što svi znate: 1.300 kidnapovanih, 1.500 ubijenih, 250.000 prognanih. Francuski vojnici su u Vučitrnu išli od kuće do kuće i isterivali Srbe iz kuća i stanova. Da li ćete da lustrirate one koji su učinili ove zločine na Kosovu? Da li ćete da lustrirate Kušnera, Hekerupa i Štajnera? Da li ćete da lustrirate one koji su naterali Srbe da se registruju, koji su naterali Srbe da izađu na lokalne izbore, da izađu na izbore za pokrajinsku Skupštinu.
Da li ćete te ljude da lustrirate? Da li ćete da lustrirate one čelnike DOS-a koji su uzeli novac, a zauzvrat naterali Srbe da izađu na izbore, i jedne i druge?
Na kraju, pošto je ovo antisrpski zakon, a ja sam po Sorošu zločinac i kršim ljudska prava, jer želim da živim na Kosovu i Metohiji, molim vas da ovaj zakon primenite prvo na meni i da me lustrirate, jer bi za mene to bila čast i ponos, ne samo za mene, nego za celu moju porodicu i za sve moje potomke.

Reč ima narodni poslanik Bora Stanimirović, a posle njega narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, skupštinska većina je imala istorijsku šansu da, ono što neko reče danas, konačno povuče crtu i da spreči sve one sukobe u Srbiji kojih je bilo od Kosovske bitke, pa nadalje, naročito one sukobe između Karađorđevića i Obrenovića, sukobe između informbirovaca i komunista, sukobe između četnika i partizana i sada,

ako se ovo usvoji, sukobe između lustratora i lustriranih.

Ovo hoću da kažem upravo zbog činjenice koja je prisutna, a to je jedno raspoloženje koje je kod naroda prisutno, da se na ovaj način želi, praktično, povećati političko progonstvo ljudi u trenutku kada su izbori na vidiku. Nema drugog razloga. Da li je to međunarodna zajednica vršila pritisak ili danas vrši?

Polazeći od člana 11, koji oslobađa mnogih funkcija one za koje se posumnja da su vršili neka dela ili nedela, svejedno, parafrazirao bih nešto u stilu Davida Štrpca i rekao - hvala milostivoj vladi i ovom slavnom parlamentu što su nas oslobodili svih teških funkcija i obaveza, funkcija narodnih poslanika, predsednika Republike, funkcija direktora preduzeća, škola, ustanova, članova upravnih odbora, funkcija dekana i rektora. Hvala im na svemu.

Istovremeno, kada je narod saznao pre neki dan da će ovaj zakon o lustraciji stupiti konačno na snagu, on je od silne radosti počeo da plače, a od silnog zadovoljstva jedva diše. Ovo utoliko pre što se, praktično, polazi od onih zakona koji su teško prepoznatljivi, naročito kada se radi o ljudima koji se nisu ogrešili o njega.

Posle ovakvog zakona o lustraciji narodu ništa više neće biti teško. Neće mu biti teško ni zbog toga što su mu prodali preduzeće, neće mu biti teško ni zbog toga što je ostao bez posla, neće mu biti teško ni zbog toga što ne može da prehrani porodicu, ali zato je vladajuća većina donela zakon o lustraciji.

Ne znam zašto je taj vremenski period tako kratak, svega od 1974. godine. Zašto se ne vratimo u prošlost, mnogo raniju? Što ne pođemo od Lazara? Zašto je Lazar Hrebeljanović, kada je znao da ide 100.000 Turaka na Kosovo, kada je znao da ima svega dvanaestak hiljada vojnika, ustao protiv jednog moćnog neprijatelja, velike Otomanske imperije koja je želela da stvara novi svetski poredak?

Verovatno su i ove i prethodne vlasti nekome ometale da stvore takav svetski poredak. Možda je i ovaj zakon pod pritiskom javnosti upravo i rezultat takvog shvatanja stvari, i takvog shvatanja otadžbine i takvog shvatanja, pre svega, patriotizma.

Ako mi želimo da zaboravimo svoju istoriju, onda će nam upravo ovaj zakon omogućiti da sve te sukobe i sve te antagonizme povećamo. Zbog toga bih upravo završio da ovo treba ubrzati. Vi se sećate, kada su Nemci hteli da streljaju neke Rome, pa su onda odugovlačili dosta sa tim streljanjem, onda je ustao jedan Rom i rekao - dajte, molim vas, gospodine, postreljajte nas što pre pa da idemo kući. Zamolio bih da donesete što pre ovaj zakon, pa da osvajamo vlast.

 

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Branko Ružić.

Pošto je sada već jasno da je u pitanju rok od samo dva minuta, zaista sam u dilemi da li da kažem nešto što će ostati upečatljivo ili da počnem sa pravnom elaboracijom ovog nakaradnog zakona. U stvari, ovo i nije neki zakon, ovo je nešto što nije
primereno ni jednom pravnom sistemu i bilo ko, ko sebi dozvoljava luksuz da potpiše ovakav jedan zakon, mislim da svoju pravnu reputaciju stavlja na vrlo velika iskušenja.
Ljudi, u pamet se, ako je ovo priprema za izbore, ne valja vam, isto kao što vam ne valja i to što ste ukinuli skupštinske prenose, ne valja ni ovo. Neće vam doneti ni jedan pozitivan poen, doneće pozitivne poene nama i s tog aspekta bi možda trebalo da mi budemo za, međutim, kada kao pravnik sagledam malo bolje predloženi tekst, ne mogu a da ne pomenem nekoliko stvari. (Pravnik sam, a koga interesuje, može da dođe i da proveri u svako doba.)
Prvo, zašto korpus ljudskih prava sagledavate samo sa jednog aspekta? Pa, ne postoji samo Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, postoji i o ekonomskim i socijalnim, u isto vreme donet - 1976. godine. Šta mislite, da je taj korpus ljudskih prava samo ono što vama odgovara? Da li će biti lustrirani oni koji su kršili i ekonomska prava? Ne znate? Pročitajte malo.
Zašto se ovaj zakon ograničava samo na građanska i politička prava? Kako ćemo lustrirati one koji su nas deset godina držali pod sankcijama? Kako ćemo moći da se odnosimo prema njima, zašto ih čuvamo ili ih primamo ovde kao najveće prijatelje srpskog naroda, a oni su naši najveći neprijatelji.
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
Nema veze, što pre raspisujte izbore, dok nije kasno.

Poslanička grupa SPS je iskoristila dozvoljeno vreme po Poslovniku.
Pošto više nema prijavljenih za reč, pitam da li se javljaju predstavnici poslaničkih grupa? (Da.)
Za reč se javio narodni poslanik Zoran R. Anđelković, zamenik predsednika poslaničke grupe SPS.