OSMO VANREDNO ZASEDANJE, 04.06.2003.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

OSMO VANREDNO ZASEDANJE

1. dan rada

04.06.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:00 do 18:05

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenica predsednika poslaničke grupe SRS, a zatim narodni poslanik Nenad Lemajić, pa narodni poslanik Bora Stanimirović.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, dugo najavljivana reforma osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja nije našla svoje uobličenje u ovom zakonu. To što je promenjeno, a što se tiče nove konepcije obrazovanja tri plus tri plus tri, srednje obrazovanje, pre univerzitetsko obrazovanje, nije ono što je nedostajalo našem obrazovanju i ne utiče drastično na to da stanje u obrazovanju bude bolje i da nam generacije koje izlaze iz škola, budu obrazovanije i sposobnije da se uključe u rad.
Sam zakon predviđa neke novine, na osnovu kojih bi mogli da zaključimo da bi trebalo odmah nakon donošenja ovog zakona, za koji nesumnjam da će biti usvojen, barem onako kako je usvojen Zakon o lustraciji, sa lažnim karticama ovde, a čujemo da neke poslaničke grupe neće glasati za ovaj zakon, pa je teško predvideti mogućnost da 126 poslanika bude za, a trebalo bi da se izvrši izmena zakona o ministarstvima i da Ministarstvo prosvete i sporta zadrži samo onaj naziv - Ministarstvo za sport, jer apsolutno neće imati nikakve veze više sa prosvetom.
Stvaraju se paralelna ministarstva kroz ove komisije i centre, ne ulazeći sada u načelnoj raspravi u to šta oni rade, kakvog je karaktera njihov rad, kako se biraju, da li je to dobro ili nije, ko na njih može da utiče, o tome ćemo u pojedinostima kada budemo razmatrali amandmane, ali to nas veoma mnogo košta. Koliko sam ja mogla da saberem iz obrazloženja koje nam je predlagač dao samo za ovo poslednje tromesečje ove godine, potrebno je izdvojiti oko 350 miliona dinara i tu naravno nije kraj, nego to ide kvartalno dalje, odnosno više godina će morati da se finansira i jedino mi nije jasno da plate onih koji budu radili u tim centrima i komisijama, nisu predviđena u budžetu, ne znam ko će to da finansira. Juče sam imala sreće da prepodne kupim "Svedok" nedeljnik čija je distribucija zabranjena i da pročitam jednu kolumnu gospodina Vladana Dinića, glavnog urednika ovog nedeljnika u kome je on otprilike dao svoj osvrt na ovaj zakon o obrazovanju i baš taj šaljiv način, rekao je kako će to naša buduća škola da izgleda.
Dođe mali Perica u školu, sedne u klupu, učiteljica ga prozove i kaže, hajde Perice da proverimo šta znaš, a on kaže - molim, ona kaže hajde ustani da vidimo šta si naučio, koliko si znanja usvojio, a on kaže - neću, kako nećeš, lepo neću, ja sam dete zaštićeno zakonom i mogu da radim šta hoću u školi i naravno, nastavnik ne može ništa, slučajno je to dete, dete nekog narodnog poslanika, on presavije tabak, poznaje zakon, napiše žalbu, molbu ministru i dalje se lustrira nastavnik na osnovu oduzimanja licence. Tako je to na šaljiv način opisao Vladan Dinić i bez coktanja, pogotovu onih koji nisu pozvani, a pretpostavljam da je i to jedan od razloga što je juče taj list prestao da se distribuira.
Još uvek je međutim, više onih koji škole ne vide kao igru i ne doživljavaju na ovako šaljiv način, nego na veoma ozbiljan način i doživljavaju je kao ozbiljnu instituciju. Ona je po svojoj prirodi, uslovno rečeno, tradicionalna u smislu da treba da neguje proverene vrednosti, pa čak i onda kada te vrednosti su momentalno u osipanju, kao što je to kod nas sada slučaj, a negde poput neke galerije prati sve trendove i hirove iz belog sveta. Nama ministar u ekspozeu nije rekao koji su to eventualno sistemi obrazovanja iz našeg bližeg ili daljeg okruženja, ima li onih koji su pripremali ovaj predlog zakona, običano kažu - po ugledu na Francusku, po ugledu na Finsku, na ovo naše bliže okruženje ili Ameriku, nismo to ovom prilikom čuli, ali ako ste kojim slučajem imali za ugled američki sistem obrazovanja, onda bih želela da vas podsetim da u toj Americi ima 30 miliona potpuno nepismenih i da ima 50% onih koji na izbore ne izlaze samo zbog toga što nisu sposobni da razumeju uputstvo koje stoji na glasačkom listiću. Otuda u Americi veliki problem da na izbore izađe 50% glasača. To je činjenica.
To ne može da se opovrgne. Ako je naše obrazovanje loše, ako ne zadovoljava kriterijume neke, ako ne omogućava da se brzo, oni koji završe srednje škole, uključe u proces rada, zašto onda taj zapad uvozi naše mozgove, zašto su naši stručnjaci tako rado primljeni svuda u svetu, zašto naša deca kada odu bilo gde u Evropu ili u Ameriku, preskaču po dva tri stepenika i odmah se uključuju u viši stepen obrazovanja.
Znate li vi da u Americi ljudi sa akademskom titulom nemaju osnovne pojmove o nekim osnovnim geografskim pojmovima i o čemu onda mi pričamo? Skoro je bile neka studija, ne tako skoro, pre pet, šest godina, sećam se, pokazala je da zemlje trećeg svega imaju bolji sistem obrazovanja i da su im obrazovanija deca, nego što su deca u Americi.
Prema tome, treba strogo voditi računa o tome ko nas tera na ovakvu reformu obrazovanja, ako znamo da je to UNICEF, ako znamo da je to Svetska banka, ako znamo da je to Soroš, šta oni ustvari od nas hoće? Ja prosto ne verujem u te njihove dobre namere, da oni hoće da daju pare, a zavisićemo od njihovih para, to se vidi u mnogome, da bismo mi imali bolji sistem obrazovanja.
Neće oni to. Oni hoće da mi imamo što neobrazovaniju decu, što veću anarhiju. Hoće manipulaciju ne samo decom, hoće manipulaciju i nastavnim osobljem, a o tome ću vam dati konkretne primere malo kasnije, kroz one radionice koje smo imali, a koje su bile prethodnica ovoj reformi koja je usledila.
Mi jesmo za reformu, ali u kom pravcu, u pravcu rasterećenja gradiva. Može uvek da se napravi takav program da se izbace suvišni delovi, da se modernizuje program. Deca jesu preopterećena, to je činjenica. Slažem se i sa tim da neki predmeti mogu da budu i fakultativni, neki mogu da budu opisno ocenjivani, to stoji, ali ne mogu da se složim sa tim, i Srpska radikalna stranka će se kao stranka koja se zalaže za tradicionalne vrednosti suprotstaviti takvim programima na koje vi nećete imati uopšte uticaja. Možda je dobro što vi nećete, ali naslediće vas neki drugi ministar. Ministarstvo neće imati mogućnosti da utiče, u kome će biti izbačen, recimo, potpuno Kosovski ciklus ili Jovan Dučić, ili će biti vraćen Krleža, ili će u udžbeniku za geografiju godinu dana pre nego što je ovde usvojena Povelja o državnoj zajednici, pisati da deca žive u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, koja je osnovana 4. marta 2001. godine. Znate li koja je to dezinformacija?
Na taj način deca prvo gube identitet, kada gube taj nacionalni identitet, gube i lični identitet. To je osnovni problem i naših ljudi koji odlaze u inostranstvo, tamo kao stranci su izgubili nacionalni identitet, gube polako i lični identitet i imaju razno-razne probleme o kojima ne bih sada na ovom mestu.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li želite da koristite narednih 10 minuta?

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Naravno. Novi obrazovni modeli za koje se UNICEF zalaže, nešto sam od literature pročitala, po principu je TV top-šou. Svako može na demokratski način da da svoje mišljenje o svemu. Dakle, nema kritičkog napora da se napusti vlastito gledište u korist nekog sveobuhvatnog gledišta.
Primer za to je, iz jednog naučnog časopisa sam to pronašla, kako se na taj način proučava značaj Svetog Savet. Između ostalog, u jednoj takvoj radionici, na taj način kako sam ja ubeđena da će se programi donositi preko vaših centara i komisija. Treba da se napravi intervju sa Svetim Savom i to deca urade na ovaj način: pitaju - kako se danas osećate. Sveti Sava odgovara - osećam se mrtvo. Kada se vraćate na nebo? - Prvim JAT-ovim avionom. Ko vam je napravio tu jež frizuju? - Ilija Gromovnik. Gde vam je oreol? - Ostao u mašini za pranje veša.
Hoćemo li mi imati ovakve programe? Hoćemo li mi na ovakav način da edukujemo svoju decu? U Srbiji i Crnoj Gori, uz finansijsku podršku Soroša, održani su mnogi seminari, aktivne nastave i formirana mreža 20 eksperimentalnih škola, koje bi trebalo da budu uzor budućoj reformi obrazovanja. To je ovo što sam vam pročitala, to je sa predavanja u jednoj od tih eksperimentalnih škola.
Ima još interesantnih primera za tako nešto, a verujem da je to samo preteča svega onoga što će nam se dogoditi, a što nije nužno da se menja. Ako nešto treba da se uradi, jesmo za to da se usavršavaju prosvetni radnici, da li na ovaj način licenciranja. Mislim da ste to nepotrebno uzdigli na taj nivo. Svakih pet godina proveravate nastavnike, u stvari ih ništa ne proveravate, samo ih terate da idu u te nove školice, na ta nova savetovanja. To im je malo radosti, i onako su im plate male. Tamo je sve džabe, to neko plaća. Na tim savetovanjima ih uče da rade ovako kako je radio ovaj nastavnik na temu značaja Svetog Save.
Vaš zamenik ministra je u dnevnoj šampi rekao da u našoj književnosti, u predmetu srpski jezik i književnost, treba ubaciti izučavanje filma, stripa, spota, kompjuterske animacije. Ako je svemu tome mesto u književnosti, a nije mesto Kosovskom ciklusu ili Jovanu Dučiću ili u istoriji za šesti razred, da u jednoj jedinoj rečenici piše da je Prvi srpski ustanak podigao Karađorđe 1804. godine, onda nam ne treba nikakva reforma, odnosno, treba nam pod hitno reforma, ili nam trebaju izbori da promenimo ovu vlast i da dobijemo ozbiljnog ministra koji će da radi u interesu ove države i da se zainteresuje za to da se obezbedi poštovanje tradicionalnih vrednosti, a ne ovakve ludorije kao što sada imamo.
Verujte, mi roditelji koji imamo decu u osnovnoj i srednjoj školi, u obavezi smo moralnoj da pratimo ono što uče i da ispravljamo ili dopunjujemo ono što pogrešno nauče. Ja ne mogu da dopustim da moje dete na taj način uči istoriju ili književnost. Moram da mu obrazložim da to nije tako, nego ovako i da se desilo drugačije nego što tamo piše. Molim vas, u istoriji za osmi razred, dve godine nakon revolucije veličanje Oktobarske revolucije. To je nečuveno za sistem obrazovanja.
Davnih sedamdesetih godina, na katedri za svetsku književnost, profesor Dragan Nedeljković, tumačio je Gogoljeve "Mrtve duše". Znate li šta je tom prilikom rekao? Ubeđena sam da je bio u pravu. "Amerikanac ne može da shvati ni oseti rusku literaturu. On nema dimenziju kojom bi mogao obuhvatiti razmere i dubine likova Gogolja, Dostojevskog, čak ni Tolstoja. Za njega je "Zločin i kazna" samo jedan kriminalistički roman, a "Rat i mir" on razume samo na nivou događaja priče, zato oni prave "Rat i mir" u stripu. To je ono što nama Soroš, što nama UNICEF hoće kroz ovaj novi sistem obrazovanja, a naša poslušna Vlada i poslušni ministar, član Saveta beogradskog centra za ljudska prava, to naravno treba da sprovede.
Po pitanju ko sve može da bude osnivač naše škole, zaista se krije jedna velika opasnost, jer ako pođemo od toga, verovatno ste juče čitali u štampi da je registrovano udruženje građana pod nazivom, mislim da je bio "Satanit" u Belom Potoku, meštani su nezadovoljni što se ta sekta nalazi tu, uredno registrovana, mada udruženje za odbranu Vojislava Šešelja nije moglo da bude registrovano kod MUP-a, i takvo jedno udruženje građana može da osnuje predškolsku ustanovu. U koga mi da imamo danas poverenje, da budemo sigurni da ako nam ministar sad to kaže, nemamo nameru da to bude ili nećemo dozvoliti da se tako nešto desi. Apsolutno nemamo poverenja u to, jer su i mnogi članovi Vlade, imali smo priliku da o tome i čitamo i čujemo kada su se međusobno optuživali, pristalice ili članovi koje kakvih sekti.
Ono što treba da se uradi, umesto da se bacaju ovoliki novci na ove centra i ove komisije, koje uzgred budi rečeno mogu da rade nešto što im ministar kaže da rade, mogu i da ne rade, pa ako ne urade, onda to opet uradi Ministarstvo, a pare su tamo ostale, bolje je bilo da smo poboljšali položaj prosvetnih radnika, jer bi oni na taj način imali zaista više elana i povratilo bi im se samopoštovanje koje su davno izgubili i sigurno uložili veći napor u to da naša deca lakše savladavaju gradivo.
Dakle, smanjenje programa da, usavršavanje prosvetnih radnika da, ali kome to poveriti je veliko pitanje odgovornosti i vođenje računa o materijalnom statusu radnika.
Znate šta, koga zmija ujede i guštera se plaši. Mi smo doživeli ono sa Šuvarom i šuvaricom, a sada se plašimo i ove Gašine škole i naravno da sa posebnom pažnjom vodimo računa da nam se ne ponovi ista greška. Što se nas iz Srpske radikalne stranke tiče, mi nećemo glasati ni za jedan zakon koji nam bude predložila ovakva neodgovorna vlada, a pogotovo ovako neodgovoran ministar, koji je profesora pravnog fakulteta dr Vojislava Šešelja izbacio, potpuno bez ikakvog oslonca na bilo koji zakon, izbacio sa fakulteta i sada treba da mu verujemo da on neće na ovaj način lustrirati sve nastavnike po osnovnim i srednjim školama. Ja njemu više ne mogu da verujem, ni kada mi kaže dobar dan, sem kada svojim očima vidim da nešto radi, kao što sam jutros videla da je lepo išao da igra tenis i došao ovde relaksiran, može da izdrži sve ovo što smo mi noćima morali da radimo, obzirom da nam je dnevni red bio dostavljen u četvrtak, a zasedanje smo završili u petak i mogli smo samo u subotu da radimo na ovom zakonu, da podnesemo amandmane.
Skoro su bili stručnjaci iz Švedske u jednoj od naših osnovnih škola u Beogradu. Ne mogu tačno da se setim naziva te škole, nije ni bitan naziv, koji su bili iznenađeni koliko su naša deca komunikativna, koliko osnovnog znanja poseduju, i žalili su se kako oni svoju decu ne mogu da nateraju da govore. Ako hoćemo takvu otuđenost, onda za ovaj zakon možemo da glasamo, da nas ne grize savest, ali što se nas poslanika Srpske radikalne stranke tiče, mi za ovaj zakon glasati nećemo.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
 Reč ima narodni poslanik Zoran Ćirković, poslanička grupa Nova Srbija.

Zoran Ćirković

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, Vlada Republike Srbije, kao predlagač ovog zakona, je odlučila da Skupštini podnese ovaj zakonski tekst na usvajanje po hitnom postupku. Predsednica Skupštine je eliminisala odluku hitnosti, te na taj način sprečila poslanike iz unutrašnjosti da blagovremeno intervenišu amandmanima u cilju poboljšanja ovog zakonskog teksta. To govori da ponekad, u cilju sprečavanja parlamentarne opstrukcije, sami ulazimo u destrukciju. Paušalna sumnja u dobre namere svih jeste vid destrukcije.
Ovaj zakon se bavi vaspitanjem, obrazovanjem i nastavom. Zašto je treći segment ukupnog pedagoškog rada olako izostavljen ostaje nepoznato. Nastava se ne može zameniti kovanicom - obrazovno-vaspitni rad, ona je nešto specifičnije. Dakle, u osnovnim odredbama ovog zakona pojam nastave je neopravdano izostavljen i to je ozbiljna manjkavost ovog zakona, koji pretenduje na sveobuhvatnost. Pravo rešenje bi bilo da se u svim članovima ovog zakona, koji sadrže sintagmu "obrazovanje i vaspitanje u osnovnim i srednjim školama" inkorporira i termin "nastava", na pravom mestu.
U naslovu drugog poglavlja nedostaje "nastava". Dakle, to je već koncepcijski defekt ovog zakonskog predloga. Ovo poglavlje glasi: "Razvoj, obezbeđivanje i unapređivanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja". Pravilnije bi bilo zameniti redosled prve dve reči i dodati na kraju "nastava".
Inače, vrlo sam skeptičan što se tiče osnivanja mnogih saveta, centara i stručnih timova. Čini mi se da se to čini u nameri da se uhlebi postojeća ili novostvorena tzv. reformska prosvetna birokratija. Na kraju tog spiska imamo ministarstva i detaširana odeljenja ministarstva, a sada pod nazivom "školska uprava".
U trećem odeljku nedostaje odrednica "nastava". U osnovnim i srednjim školama, kao ustanovama, obavlja se vaspitanje, obrazovanje i nastava. Nastava je organizovani oblik obrazovnog rada. Forma njene realizacije je nastavni čas. Zanimljivo je da to nigde ne piše u zakonu, a trebalo bi. Autonomija ustanova je vrlo rigidno postavljena i, ako ćemo pravo, nje nema bez autonomije nastavnika.
U četvrtom poglavlju zakonopisac govori o organima upravljanja i rukovođenja. Dobro je što je u duhu decentralizacije skupštini jedinice lokalne samouprave dato pravo imenovanja i razrešenja školskih, odnosno upravnih odbora, ali šta ćemo kada te skupštine ne funkcionišu. Tada privremeni opštinski organ preuzima funkcije skupštine i voluntaristički vrši seču školskih odbora. Tu se zloupotrebe zaista ne mogu izbeći. Analizirajte rad privremenih veća u Srbiji i uverićete se u opravdanost ove javno izrečene zebnje.
Posebno ističem da je štetno ako takav organ upravljanja ostaje do kraja propisanog mandata, kao što to predviđa ovaj zakon u prelaznim odredbama. Kada je u pitanju izbor direktora, dosadašnja praksa je bila da su oni uglavnom članovi jedne stranke. Zašto to prosto ne ozakonite? Bilo bi to pošteno, istina nepravedno, ali ko vas pita za pravdu, ako imate silu i vlast. U ovom poglavlju pod naslovom "Programi obrazovanja i vaspitanja" prva primedba bi bila u redosledu. Prema nivou ustanova imamo prirodni redosled - vaspitanje, pa obrazovanje i opet zašto ne i nastavu. Kada zakonodavac uvodi nove kategorije, onda pristojnost nalaže da se one definišu. Dakle, šta su to ishodi obrazovanja, šta su to preporučene vrste modularne nastave. Inače, prepoznao sam da u kategoriji školskog programa mislimo na raniji nastavni plan i program. Kako je predlagač od reči "nastava" bežao kao od gube, istu je zamenio sa "školski", a to je nešto šire, nešto što napisani sadržaj podrazumeva.
Šesto poglavlje glasi "Ostvarivanje obrazovanja i vaspitanja". Primedba je ista kao i ranije na redosled i nedostatak reči "nastava". Inače, predlagač ovog zakona se u ovoj glavi baš reformski razmahao. Ono što je bio školski standard i reklo bi se prosvetna tradicija, sada se inovira obrazovnim ciklusima. Primedba ranijih elitnih srednjih škola bila je da je trogodišnje trajanje oskudno za kvalitet koji se pretpostavlja u njima. Moguće je i da nisu u pravu. Konačno, ako bi bili u pravu, onda bi ovaj sistemski eksperiment bio opasan presedan.
Sedma glava ima naslov "Prava deteta i učenika". Prepoznatljivo je da ju je pisao pravnik, jer je po inerciji prava čoveka i građanina transponovao u slično dvostruko određenje. Ono što je reformsko u ovoj glavi jeste pravo učenika da polaže popravni ispit iz svih predmeta iz kojih ima neprelaznu ocenu. Autor ovog zakona je dobro primetio da broj od dve neprelazne ocene, koje su predstavljale limit za pravo na popravni, odnosno tri neprelazne ocene za sankciju ponavljanja, je narodski rečeno "odokativno" određen. Ipak, ostaje pitanje da li će liberalizacija popravnih ispita popraviti prosečnu prolaznost u našim školama koje drže do svojih obrazovnih standarda.
Bojim se da će ova odredba omogućiti plodno tle za manipulacije i korupciju u školama.
Konačno, u osmom poglavlju, pod naslovom - Nastavnici, vaspitači i saradnici, zakonopisac prvi put pominje nastavu, priznaje da nastavu i druge oblike obrazovnog - vaspitnog rada u školi realizuje nastavnik. Ne znam šta je falilo da to i ranije učini. Ipak, dosledan svojoj koncepciji, u daljoj zakonskoj razradi termin nastava ponovo iščezava.
U ovoj glavi predlagač zakona govori i o licenci kao novoj javnoj ispravi. Da li je licenca zamena za reizbor? Ako jeste onda bi morala biti i strožije propisana.
Deveto poglavlje pod naslovom - Nadzor nad radom ustanova, tom poglavlju skoro da se nema šta prigovoriti. Čini se da su poslovi upravnog i stručno - pedagoškog nadzora dobro koncipirani. Možda bi, s obzirom na prirodu posla, prosvetni radnik trebao da ima prednost nad pravnikom pri izboru za prosvetnog inspektora. To je zbog toga što pravnici odredbe zakona koje se odnose na obrazovanje i vaspitanje, obrazovno - vaspitne ustanove prilično mehanički tumače.
Kada su u pitanju prosvetni savetnici pravi ideal bi bio da je prosvetni savetnik stručniji ustvari, onaj ko vrši nadzor je stručniji od onoga ko ga nadzoriše i kasnije izveštaj o njegovom radu piše. Da li je tako u praksi?
Deseto poglavlje koje govori o finansiranju obrazovno - vaspitnih ustanova je posebno osetljivo. Predviđeno je da jednim delom osnovne i srednje škole budu finansirane sredstvima jedinica lokalne samouprave. To će se sigurno odraziti na obrazovni standard, pa će škole u siromašnim opštinama i nastavnici u njoj biti uskraćeni za one pogodnosti koje su obezbeđene u bogatijim sredinama. Ali, šta da se radi. To je prosto životna realnost.
Kaznene odredbe ne bih komentarisao. Pohvaljujem predlagača što je odustao od prvobitne namere da neposlušne roditelje kažnjava zatvorom, mada ne sumnjam da bi neki radije pristali da budu arestirani nego novčano sankcionisani.
Zahvaljujući omnibus zakonu i zaslugama u NOB-u i revoluciji Vojvodina je izborila pravo da prosvetnu vlast obavlja sa atributima državnosti.
Dame i gospodo narodni poslanici, koristeći prisustvo Ministarstva prosvete, gospodina Kneževića, usuđujem se da pitam imenovanog kada će odgovoriti na poslaničko pitanje sa čijim ću sadržajem upoznati ovaj auditorijum.
Juče, 29. maja pišem ja 2003. godine poručio sam ministru prosvete i njegovom pomoćniku gospodi Kneževiću i Šaćiboviću pismo učenice J.B. koja je teško teretira gospodina Radoja Žugića, nastavnika Gimnazije u Priboju za seksualno uznemiravanje, lascivne ponude i pokušaj ucene. Imenovani je pozvao učenicu u svoj stan da bi joj dao pitanja i pružio navodne instrukcije za popravni ispit. Učenica je u dogovorenom terminu došla pred vrata gospodina Žugića i saopštila mu da je u pratnji svog momka čime je izazvala njegov revolt, jer je time njegov pakleni plan provaljen, a nečasne namere razgolićene.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Narodni poslaniče, da li koristite sledećih 10 minuta?

Zoran Ćirković

O ovom slučaju sa kasno obavešten tako da nisam mogao blagovremeno reagovati, što je proizvelo štetne posledice, jer je gospodin Žugić posle toga izabran za direktora Gimnazije u Priboju.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Narodni poslaniče, da li koristie sledećih 10 minuta? Molim vas da se u sledećih 10 minuta vašeg vremena držite teme dnevnog reda.

Zoran Ćirković

Dozvolite mi još samo pola minuta. Znajući tu njegovu slabost nekoliko roditelja me je podsetilo da je pre dve decenije zbog sličnih dela gospodin Žugić izbačen iz jedne srednje škole u Zenici i razveo se od svoje supruge.
Pitam Vladu - koje će mere preduzeti u sankcionisanju ovog teškog prestupa, a pogotovo imajući u vidu da je to delo u povratu. Da li je školski odbor pribojske gimnazije od strane nadležnog organa upoznat sa ovim i da li je pokrenut postupak razrešenja direktora pribojske gimnazije? Hvala lepo i nadam se da nisam prekoračio više od pola minuta.
Gospodine ministre, vaš odgovor očekujem, razume se. Hvala lepo.