DEVETO VANREDNO ZASEDANjE, 18.06.2003.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DEVETO VANREDNO ZASEDANjE

2. dan rada

18.06.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 12:00 do 18:05

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dragan Rafailović, zamenik predsednika poslaničke grupe Demohrišćanske stranke Srbije.

Dragan Rafailović

Gospodine premijeru, dame i gospodo narodni poslanici, miševe smo mi oterali sa broda 5. oktobra, a oni su mislili da su krupne zverke.
Demohrišćanska stranka je imala rezervu po pitanju izbora novog ministra iz principijelnih razloga. Gospodin Bojan Pajtić je to pravilno shvatio, hteli smo da čujemo kako razmišlja novi kandidat, šta planira, oseća li probleme sela.
Mislim da nije ukusno pričati o ostavci Dragana Veselinova, a zaboraviti da je on uveo najveće subvencije i premije u istoriji Srbije. Kolege poslanici, da li vi znate da je u ovom trenutku prelevman, koji je uvela Vlada Republike Srbije to jest Ministarstvo poljoprivrede, za uvoz kilograma sira ravan ceni sira u nekim regionima Sjenice, Leskovca itd? Dakle, štiti se proizvodnja. Zaboravili ste da je kada ste vi bili vlast samo u moje selo dolazio autobus za autobusom pun kobasica, sireva, trapista, i ljudi su čekali da bi mogli da kupe i da prodaju na buvljacima. Ovoga puta sve to ide kroz prodavnice. Zašto se uvozi? Eto zašto.
Ovde je jedan od mojih kolega rekao da će se seljak, dobar domaćin između auta i traktora opredeliti za traktor. Ti seljaci koji vole traktor više od auta više ne mogu da uđu, da se popnu u traktor, jer više od 60% seljaka u Srbiji je toliko staro, a obrađuje zemlju, da ne može da se popne u traktor, a kamoli da ga vozi. Jutros sam bio u njivi, živim od toga i družim se, ja sam seljak i znam da ovi mladi, ovo malo što ih je ostalo, ipak neće izabrati traktor, jer im je auto mnogo primamljiviji. Upravo je to shvatio novi kandidat za ministra. Sinoć smo imali razgovor. Jedna od ključnih stvari u njegovim razmišljanjima je povratak mladih na selo, obnova ruralnih područja, problem suše.
Ja bih ovde dodao jednu konstataciju, jednu važnu stvar: treba sprečiti izvoz pšenice po svaku cenu što pre, jer su na svetskom tržištu najave da je katastrofalan rod pšenice. Dakle, nije ona loše rodila samo u Srbiji, nego svuda.
Seljačke penzije nisu u ingerenciji ovog ministarstva, ali seljaci jesu i zato su one veoma bitne. Zakonska regulativa, i ja bih ovde dodao zakon o nasleđivanju, i vi kao premijer morate o tome voditi računa, kada naši očevi i dedovi, a i ja sam već deda, nećemo da odlučimo kojem ćemo detetu ostaviti zemlju i zato to moramo zakonom naterati, jer ovo usitnjavanje poseda je stvarno katastrofalno. Kandidat za ministra je to video. Dakle, ja sam bio spreman i moja stranka da glasamo protiv ako ne čujemo i ne vidimo. To je bio problem, proceduralna greška, pre svega predsednika Odbora za poljoprivredu. Pitanje je bilo principijelno i razrešili smo ga.
Položaj instituta je takođe na veoma važnom mestu za kandidata za ministra (i ja mislim novog ministra), a svi znamo šta se dešava i šta mnogi mešetari pokušavaju da urade sa institutima. Srbija, opet odogovor mom kolegi, uvozi hranu zato što su ova vlada, ovo ministarstvo, Dragan Veselinov i novi ministar zatekli uništenu poljoprivredu. Od koga? Od Vlade narodnog jedinstva i vlada pre toga. Ovaj ministar ne može rešiti problem da podmladi selo, ali može da pokrene program da se mladi vrate i da vide da će bolje živeti kao srpski domaćini, a ne kao portiri i vozači.
Što se Demohrišćanske stranke tiče, za nas je pitanje novog ministra rešeno i nadam se da ćemo uskoro čestitati na izboru.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko od predsednika poslaničkih grupa prijavljuje za reč?
Reč ima narodni poslanik Živko Selaković, predsednik poslaničke grupe "Srbija".

Živko Selaković

Gospođo predsedniče, gospodine predsedniče Vlade Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, poslaničkoj grupi "Srbija" i Seljačkoj stranci Srbije i te kako je stalo do razvoja poljoprivrede i vodoprivrede, života na selu, statusa seljaka i njegove uloge u egzistenciji porodice i slično.
Često upotrebljavam izraz - kada seljak dobro radi, dobro živi, a samim tim i svi građani u gradovima bolje žive. Da bi se sve ovo ostvarilo i realizovalo, pokrenula poljoprivredna proizvodnja, kao najvažniji segment privrede u celini, svakako je važno Ministarstvo za poljoprivredu i samim tim prvi čovek, tj. ministar za poljoprivredu i vodoprivredu, što je i danas na dnevnom redu republičkog parlamenta, izbor ministra za poljoprivredu i vodoprivredu, a predlog za to mesto dao je sam predsednik Vlade Republike Srbije gospodin Zoran Živković.
Ja se ne bih ovog trenutka bavio time šta je uradio bivši ministar poljoprivrede gospodin Dragan Veselinov i zbog čega je podneo neopozivu ostavku, što ne znači da mi, kao narodni poslanici i ovaj dom, ne treba da imamo jednu analizu, odnosno debatu o izveštaju o radu Ministarstva za poljoprivredu i vodoprivredu, pa i Vlade u celini, jer kao član Odbora za poljoprivredu u Skupštini Republike Srbije i te kako sam za ovo zainteresovan, a samim tim i Seljačka stranka Srbije, kojoj pripadam. Smatram da je tog mišljenja i sam premijer gospodin Živković i verujem da će se izveštaj naći na dnevnom redu Skupštine Srbije uskoro.
No, da ne dužim mnogo šta je bilo, jer po staroj izreci - posle boja svaki vojnik može biti general, već da se osvrnem na sam predlog za izbor ministra za poljoprivredu i vodoprivredu, a to je gospodin dr Stojan Jevtić.
U predlogu za izbor ministra poljoprivrede dobili smo biografiju gospodina Jevtića, kao i njegovo kretanje u oblasti poljoprivrede, njegove rezultate i sve drugo što je od značaja da se možemo opredeliti, odnosno izjasniti kao narodni poslanici za njegov izbor ili neizbor.
U konsultaciji sa članovima izvršnog odbora moje Seljačke stranke Srbije, a po onome što je rečeno o gospodinu dr Jevtiću, i u samom predlogu premijera, zaključili smo da je u ovim prilikama potpuno prihvatljiv predlog da se za ministra poljoprivrede izabere gospodin Jevtić.
Dao bih kratak komentar u vezi sa ovim što sam rekao. Do redovnih parlamentarnih izbora ostala je godina i par meseci, što je u ovom slučaju veoma važno, da je gospodin Jevtić u toku zbivanja u samom resoru u radu Ministarstva, i dosadašnjih zbivanja u poljoprivredi u celini.
U proteklom periodu bio je u kabinetu pokojnog premijera dr Zorana Đinđića, a nastavio je sa istim dužnostima i u kabinetu sadašnjeg premijera, gospodina Živkovića, i to u oblasti poljoprivrede, što mu nije ništa strano, gde se odmah uključuje u realizaciju programa Vlade Republike Srbije u ovoj oblasti. Iz svega ovog pobrojanog, poslanička grupa "Srbija" i Seljačka stranka Srbije, čiji je član, podržavaju predlog za izbor ministra za poljoprivredu i vodoprivredu, gospodina dr Stojana Jevtića i glasaćemo za njegov izbor.
Na kraju jedna moja lična poruka gospodinu Jevtiću, ukoliko bude izabran za ministra poljoprivrede - da imate čvršće veze i kontakte sa Odborom za poljoprivredu u Skupštini Srbije, što je, ruku na srce, vašem prethodniku nedostajalo. Drugo, gospodine Jevtiću, Seljačka stranka Srbije pruža vam mogućnost široke saradnje ubuduće, jer smo i te kako zainteresovani za unapređenje poljoprivrede i života na selu u celini. Zahvaljujem se na pažnji.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa prijavljuje za reč? (Ne.)
Reč ima predsednik Vlade gospodin Zoran Živković.
...
Nova stranka

Zoran Živković

Zahvaljujem se svima koji su govorili i svi su dali podršku mom predlogu, da dr Stojan Jevtić postane novi ministar poljoprivrede, jer niko nije osporio tu kandidaturu, ni na jedan način koji je primeren ovoj tački dnevnog reda i onome što se danas i juče pričalo. Mogu da izrazim zadovoljstvo što sam dao dobrog kandidata i siguran sam da će on opravdati poverenje i učiniti ono što je moguće u Srbiji u naredne dve godine, koliko će trajati ova vlada, do sledećih izbora, da se poljoprivredna proizvodnja i sve ono što je vezano za nju podigne na viši nivo.
Samo kratko, zbog onih koji su govorili juče o nekim podacima, da dam ono što je Vlada Srbije učinila za protekle dve godine. Neću da govorim kakvo stanje je zatečeno u januaru 2001. godine, to više nikoga ne interesuje i ne treba da ga interesuje, svi znaju kakvo je stanje bilo. Ono što je učinjeno, to je da je ukinut porez na mineralna đubriva, na stočnu hranu, na sredstva za zaštitu bilja, seme, sadni materijal, poljoprivrednu mehanizaciju; da je smanjena carina na uvoz svih materijala za reprodukciju, koji su vezani za poljoprivrednu proizvodnju; da je unutrašnji promet potpuno slobodan, kao što nikad nije bio u poslednjih 60 godina, znači, Vlada ne određuje cene ni maline, ni kupine, ni višnje, niti otkupljuje, niti daje preporuke kome to da se proda, niti ima ikakve veze sa tim.
Prema tome, protesti koji postoje sada su protesti koji verovatno imaju neki drugi motiv ili nerazumevanje položaja Vlade u odnosu na te proizvode, ili neki politički motiv. Šta god bilo, moja poruka je da nećemo tolerisati blokadu puteva iz tih razloga. Svako ko je nezadovoljan može da dođe i da gađa Vladu Srbije jajima ili čime god hoće, ali nemoj da sprečava druge ljude da koriste puteve.
Za strateške poljoprivredne proizvode uvoz je 30%. To znači da postoji i carinska zaštita i, kao što znate, mnoge vrste vancarinskih zaštita. Takođe je ukinut i porez na promet svežeg mesa, šećera, ulja, ribe, jaja, voća i povrća, što definitivno ima svoj pozitivni uticaj na proizvodnju tih proizvoda. Obezbeđeni su i povoljni krediti za ulaganje u poljoprivrednu proizvodnju preko Fonda za razvoj.
Podstaknuta je i domaća proizvodnja traktora, kombajna i ostale mehanizacije, ne do nivoa koji bi bio dovoljan da fabrike koje to proizvode rade punim kapacitetom, ali nikada nisu radile punim kapacitetom. Nažalost, to nisu fabrike koje su mogle za ove dve godine da se dignu sa nivoa pedesetih godina prošlog veka na nivo početka ovog veka, i to nikome ne bi uspelo, pa ni Vladi koja dve i po godine ima odgovornost za vođenje Srbije.
Smanjena je carinska stopa sa 10% na 1% u 2001. i 2002. godini na određeni kontingent pri uvozu mehanizacije, zbog nedostatka iste na našem tržištu.
Što se tiče agrarnog budžeta, čuo sam juče da je to smanjivano iz godine u godinu. Za 2001. godinu je bio 5,1 milijarda, za 2002. godinu 7,3 milijarde, za 2003. godinu 8,4 milijarde. To nije veliki novac, ali definitivno nije manji nego što je bio 2002. godine, 2001. godine i u godinama pre toga.
Azotara Pančevo i Azotara Subotica apsolutno nemaju nikakve veze sa Ministarstvom poljoprivrede. To svako razume. Tačno je da se đubrivo koristi za poljoprivredu, ali to je deo privredne industrije i sve primedbe vezane za to imaju možda neki svoj politički smisao, ali praktično sa ovim izborom nemaju nikakve veze. Inače, obezbeđena je pomoć i sredstva za oživljavanje proizvodnje u ove dve azotare, koje rade u poslednje dve godine mnogo više nego što su radile poslednjih 10 godina. Zašto je njihova proizvodnja skupa? Verovatno ne samo zbog gasa, nego i zbog toga što je to stara tehnologija, kao što je neko ovde rekao, i nažalost to je stanje stvari i to ne može da se popravi na neki brži način. Mislim da tu ne postoji neko drugo rešenje, osim privatizacije, kao i za mnoge druge stvari.
Generalno postoji stalno jedno trčanje iz dve pozicije prema tome šta Vlada treba da radi u odnosu na privredu. Iz istih stranaka jedan dan dolazi ocena da je Vlada Srbije stavila pod šapu svu privredu, da niko ne može da učini ništa, da niko ne može da ode na službeni put, a kamoli da nešto proizvodi, ako ne pita nekoga u srpskoj Vladi, što nije tačno. Sa druge strane nas terate da učestvujemo u onome što apsolutno nije posao Vlade, kao što su maline, kupine, višnja, kao što je bilo šta što je vezano za poljoprivredne proizvode koji su na slobodnom režimu trgovine, a skoro sve je na tome.
Ono što je obaveza Vlade, to je da kroz robne rezerve otkupi dovoljan broj strateških proizvoda koji će omogućiti da ne postoje problemi u snabdevanju stanovništva, ako dođe do neke situacije koja će biti teška ili krizna, kao što je, recimo, suša sada. Uveravam vas da nema nikakve dileme da će iz onoga što postoji u robnim rezervama, iz onoga što će biti mali rod pšenice zbog suše, tog proizvoda biti u dovoljnim količinama za sledećih godinu dana, a očekujem to i za sve druge vrste proizvoda.
Inače, bilo je isto priča o tome da je proizvodnja smanjena za poslednje dve - tri godine, što opet nije tačno. Pšenica je 2000. godine bila na 1.924.000 tona, prošle godine je bila na 2.250.000 tona, što je povećanje od nekih skoro 20%, odnosno 15%. Ove godine će biti manja, zbog suše.
Što se tiče kukuruza, od blizu tri miliona tona, prošle godine je bilo preko 5,5 miliona tona, što je povećanje skoro dva puta. Šećerna repa povećana dva puta; suncokret, u odnosu na 2000. godinu, povećanje za 40%; soja, od 170.000 tona na 240.000 tona; duvan, od 11.000 tona na 30.000 tona. Grožđe je, otprilike, za nekih 20%.
Prema tome, ne kažem da treba da budemo zadovoljni ovim postignutim rezultatima, sigurno je da postoje mnogo veći potencijali u našoj poljoprivredi nego što se to koristi, ali definitivno nije tačno da je trend negativan.
Već su neki pomenuli da je druga situacija u kupovini, odnosno u preradi sirovog mleka i da je tu povećanje od 17%.
Izvoz je neko pomenuo kao nešto što je smanjeno, a ja definitivno nisam zadovoljan našom spoljno trgovinskom razmenom; našom, tačno je da uvozimo sve i svašta, ali to ne uvozi Vlada Srbije, niti ona kupuje za svoje potrebe stranu hranu, strana pića, ili ne znam bilo šta što ima veze sa poljoprivredom i sa poljoprivrednim proizvodima, nego je to pitanje tržišta, i to iz dva razloga.
Jedan je psihološki, zato što su gladne oči bile zadnjih deset godina, a sećaju se od pre deset godina da je bilo svega po našim prodavnicama. Sigurno je da ima u uvozu, posebno prehrambenih proizvoda, mnogo toga što je potpuno nepotrebno, odnosno može da bude šlag na torti za neke gurmane, za neke ljude koji vole da imaju 100 vrsta krastavaca ili ne znam čega, ali, generalno, nema potrebe za tim proizvodima zato što postoji manjak tih proizvoda na našem tržištu.
Tačno je da je naša hrana skuplja nego što je hrana oko nas, i to jeste ogroman problem. Mislim da je posao Vlade Srbije i nadležnog ministarstva da što pre dođemo do toga da te razlike budu što manje, ali da se ne ode u onu krajnost koju sada imamo, da nam je živa stoka jeftinija po kilogramu, nego hrana koju ona jede. To je ono što će novi ministar imati kao prvi zadatak, zajedno sa sušom.
Da vam kažem za izvoz, izvoz je u 2001. godini veći 10,8% nego u 2000. godini, a u 2002. godini za 69,5%, nego u 2001. godini. Znači, računajte da je povećanje preko 70% u odnosu na 2001. godinu, a to znači skoro 100%. To su male vrednosti, da budemo jasni, i tu nikako ne možemo da budemo zadovoljni, ali je trend pozitivan.
Što se tiče šećera, ja sam, pre nego što ste čuli za to, rekao jasno i javno da će svako ko je u tom poslu radio bilo šta što je protivno zakonu biti kažnjen i ostajem pri tome. Čuli ste da je komisija završila svoj rad, ja nisam video izveštaj, ne znam zašto bih morao da ga vidim, ali mislim da je bolje da taj izveštaj vide tužilaštva, sudovi i policija. Oni su videli taj izveštaj i ja očekujem da se tu pokrenu procedure koje su neophodne, ako postoji kršenje zakona.
Što se tiče šećera, to je još jedan dokaz nečega što nikako nije obeležje srpskog naroda, ali izgleda da jeste obeležje političara iz Srbije. To je stvaranje galame tamo gde niko drugi ne vidi galamu, niko u Evropi ni u jednom mediju nije pomenuo šećer. U evropskim medijima se govori o jednoj količini šećera koja je prepakivana i koja je uhvaćena u Hrvatskoj, o drugoj količini šećera koja je uhvaćena u Italiji sa poreklom iz Hrvatske. A ti povoljni uslovi za izvoz šećera nisu ukinuti Srbiji, ili Srbiji i Crnoj Gori, nego zemljama zapadnog Balkana, odnosno svima.
Da li je bilo propusta, utvrdiće istraga, a ja očekujem da to bude jako brzo. Da li je carina bila sposobna da garantuje da toga nije bilo, to znamo, ali ta carina je, kao i mnoge druge stvari, zatečena u stanju gde imamo granične prelaze, gde ne da nema kompjutera, nego nema vode ni struje, kao što su mnogi granični prelazi prema Hrvatskoj. To je stanje koje ne treba nama da bude opravdanje, ali treba da bude početna činjenica kada gledate šta je moglo da se učini za dve ili dve i po godine. Ja se ne pravdam time, samo kažem o čemu se radi i kakvo je stanje.
Sada ćemo imati, usvajanjem carinskog zakona, otvoren kredit, sa dosta para koje će biti upotrebljene na jasan način, za podizanje tehničkog nivoa naše carine. Počeli su pre izvesnog vremena i radovi na prelazu Horgoš, ali mi imamo još petnaestak graničnih prelaze koji ne ispunjavaju uslove da budu trafika, a kamoli da budu granični prelazi.
U tim uslovima, teško da je carina mogla bez jedinstvenog sistema da garantuje sve, odnosno da li je sve u prometu šećera bilo tačno, ali nigde nije utvrđeno, koliko ja do sada znam, sve ono što se tiče prepakivanja šećera. To je jedna smešna situacija, jer ako je neko hteo da to radi, da uvozi šećer, da ponovo izvozi, nema potrebe da se to ponovo pakuje, da bar ne koristimo tu tehničku grešku. Ako je neko to radio, ako je neko kršio zakone, a prepakivanja sigurno nije bilo i u to mogu da se kladim, jer je to glup način da promenite poreklo šećera. Nema potrebe da se to radi, osim onoga kao što su radili magacioneri u Varvarinu pre 15 ili 20 godina.
Prema tome, a zahvaljujem se na svim sugestijama koje ste dali novom ministru, on je sedeo ovde upravo da bi čuo sve vaše primedbe; nadam se da je deo bio koristan, pomagaće mu u njegovom radu, od utorka kada mislim da je glasanje, i ja vas uveravam da će Vlada Srbije ostati na kursu da uradi u poljoprivredi sve ono što je moguće.
Ni Vlada premijera Đinđića, ni Vlada kontinuiteta, čiji sam ja predsednik, nikada nije rekla da će činiti čuda. Čuda su božja stvar, niko na zemlji ne može da čini čuda, a mi nismo ni rekli da možemo da napravimo perpetuum mobile koji će od pančevačke Azotare ili ne znam od čega da napravi za dve godine nešto što nikada nije bilo; perpetuum mobile ne postoji, to se uči u sedmom ili osmom razredu iz fizike, a mi ćemo raditi ono što je moguće.
Siguran sam da gospodin dr Stojan Jevtić ima sve kvalitete da završi taj posao iz oblasti poljoprivrede i ja vas pozivam da za njega glasate u utorak, tako sam čuo.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Zahvaljujem gospodinu premijeru. Po Poslovniku, narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, povreda Poslovnika.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, moram da vas podsetim da sam juče oko 13,15 časova reklamirala povredu Poslovnika, člana 216, i zatražila od Administrativnog odbora da se izjasni po tom pitanju, da je prošlo 24 časa, da gospodin Ristić, barem nisam videla na oglasnoj tabli da je uopšte zakazana sednica Administrativnog odbora, po ko zna koji put se oglušava o svoju poslaničku obavezu da u primerenom roku odluči o povredi Poslovnika onda kada to poslanik traži.
Ukoliko ima problem sa tim kako da odgovori, a pretpostavljam da ima, ja ću dodatno, pošto predsednik Narodne skupštine koristeći svoja ovlašćenja iz člana 28. Poslovnika nije uspela da koordinira rad ovog odbora, da ga podsetim na Ustav Republike Srbije, na član 79. stav 2. i da ga pročitam: "Prvo redovno zasedanje počinje prvog radnog dana u martu, a drugo redovno zasedanje počinje prvog radnog dana u oktobru. Redovno zasedanje ne može trajati duže od 90 dana".
Prvo redovno zasedanje, dakle, počelo je 1. marta, prošlo je 90 dana, kazna je istekla, nakon toga smo imali vanredno zasedanje i šesti dan je danas kako radimo u vanrednom zasedanju; neka se malo pozabave računom pa će videti da je Tomislav Nikolić već juče mogao da uđe u zgradu Narodne skupštine, ali je predsednik Narodne skupštine juče rekla da je ona donela odluku da do daljnjeg ne može da prisustvuje sednici. Po svemu sudeći, onako kako je ona to zamislila, ni u drugom sazivu ove narodne skupštine, jer su izbori apsolutno izvesni sada za jesen. Tomislav Nikolić će ni kriv ni dužan morati da sedi ispred vrata, voljom predsednika Narodne skupštine, jer je samo njeno diskreciono pravo, što je ona juče i potvrdila, da izrekne i novu disciplinsku meru, ne znajući zašto.
Stav 3. člana 79. kaže da se Narodna skupština sastaje u vanredno zasedanje na zahtev najmanje trećine od ukupnog broja narodnih poslanika ili na zahtev Vlade, sa unapred utvrđenim dnevnim redom. Tu biste možda i mogli da računate radne dane, ali jednom prilikom ste jesenas rekli da je redovno zasedanje, a Skupština je u stalnom zasedanju od 1. oktobra. Prema tome, 90 dana, subota, nedelja, četvrtak, petak, svejedno, kada Skupština radi, a redovno zasedanje traje 90 dana. To je bio smisao ovog vašeg nakaradnog Poslovnika, koji sada još tumačite. Dakle, tražim da se odredi pauza i da iskoristite svoj autoritet i naložite Administrativnom odboru da održi sednicu i da nas obavesti šta je po ovoj mojoj poslovničkoj reklamaciji odlučio.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Imam samo kratko obaveštenje, odnosno informaciju za vas: sednica Administrativnog odbora je zakazana za danas u 14,00 časova. Meni je žao što vi ne možete da učestvujete u ovome. Žao mi je što radikalna stranka ne učestvuje u radu Odbora, inače biste znali i ne bismo ovde pričali tri minuta.
(Iz sale: U kojoj sobi?)
Zaključujem pretres po ovoj tački dnevnog reda i, saglasno članu 187. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zakazujem u četvrtak 26. juna dan za glasanje o predlogu predsednika Vlade za izbor člana Vlade Republike Srbije, ministra poljoprivrede i vodoprivrede dr Stojana Jevtića. Zahvaljujem premijeru.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U SUZBIJANjU ORGANIZOVANOG KRIMINALA (zajednički načelni pretres sa 3. i 4. tačkom dnevnog reda)
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona za koje je to predložio narodni poslanik Siniša Mitrović, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da ukupno vreme, prema članu 90, iznosi pet časova.
Molim predstavnike poslaničkih grupa da podnesu prijave za reč po ovoj tački dnevnog reda. Dakle, radi se o zajedničkom načelnom pretresu.
Otvaram zajednički načelni pretres o:
- Predlogu zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala,
- Predlogu zakona o dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije,
- Predlogu zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama.
Primila sam obaveštenje predstavnika predlagača, ministra pravde gospodina Batića, da će on doći u Skupštinu u 15,00 časova.
Pitam da li izvestioci nadležnih odbora žele da uzmu učešće u raspravi? (Ne.)
Da li narodni poslanik Dragan Todorović, koji je izdvojio mišljenje na sednici Zakonodavnog odbora povodom razmatranja Predloga zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.
...
Srpska radikalna stranka

Dragan Todorović

Dame i gospodo, sa velikim zadovoljstvom sam izdvojio mišljenje o Predlogu zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, iz prostog razloga što je ovakvim predlogom za izmenu i dopunu zakona o suzbijanju organizovanog kriminala potvrđeno sve ono na šta sam u vreme vanrednog stanja skretao pažnju, pokušavao da obrazložim argumentovano sa činjenicama da nije dobro unapred donositi nekakve pravne marifetluke, da bi se stvorili politički uslovi za bilo kakve političke akte.
Podsećanja radi, i onda smo obavljali zajedničku raspravu o tri-četiri predloga zakona, što opet nije dobro, jer ovakav zakon kakav je zakon o suzbijanju organizovanog kriminala ne može se razmatrati u paketu sa drugim zakonima. Ranije je to bio Zakon o oružju i municiji. Takođe, izmene Krivičnog zakona, što je svojevrstan paradoks, republički parlament razmatra danas zajedno sa Zakonom o suzbijanju nasilja na sportskim terenima. Opet promene Krivičnog zakona, jer one onda nisu bile potpune, ili ove sada treba da dopune one koje su pre nekoliko meseci.
Zaista je apsurdno da se ovaj parlament na svakih mesec ili dva bavi izmenom zakona iz oblasti pravosuđa, bilo da se radi o krivično-procesnim zakonima, bilo da se radi o krivičnim zakonima, zbog toga što u ovoj zemlji ima mnogo više problema koji bi trebalo da dobiju prioritet u odnosu na zakone ili na ideje koje predlagačima zakona, tačnije Vladi, padaju na pamet u oblasti pravosuđa. Podsećanja radi, tri puta smo menjali set zakona o pravosuđu, drugi put menjamo zakon o organizovanom kriminalu, i zaista mislim da to nije dobro.
Što se tiče samih izmena odredbi ovog zakona, podsetiću vas da je naš predlog bio da ne treba žuriti sa uvođenjem nekakvih elemenata za produženje policijskog pritvora, pošto to nije u saglasnosti ni sa odredbama Evropske povelje o ljudskim pravima, niti je u saglasnosti sa odredbama iz naše tzv. male povelje, Povelje državne zajednice Srbije i Crne Gore. Niti to može da dobije odobrenje od međunarodne javnosti, niti od stručne javnosti, ni u kom slučaju, pa čak smo predlagali da se ne žuri sa donošenjem jednog takvog zakona, da se sačeka da se dobije mišljenje Evropskog suda za ljudska prava itd.
Međutim, uz sve moje pokušaje da skrenem pažnju na ono što ne valja u tim zakonima, donet je takav zakon o suzbijanju organizovanog kriminala, sa proširenjem policijskog pritvora, što je apsolutno kršenje ljudskih prava. Danas ga menjamo ne zbog toga što ste vi obećali pre nekoliko meseci da ćete u roku od 90 dana preispitati te odredbe, već zbog toga što morate da poštujete i da prihvatite činjenično stanje i istinu da je ovakav zakon nedopustiv, da je zemlja u kojoj se dozvoljava policijski pritvor tri - četiri meseca ko zna koliko, nedemokratska zemlja, da to nije zemlja koja poštuje ljudska prava, ono što je zagarantovano aktima Evropske unije, aktima skupštine Ujedinjenih nacija. Zaista, svi argumenti idu u prilog tome da smo mi i pre mesec dana, pre malo više od mesec dana, bili u pravu, a današnji predlog ovog zakona to apsolutno i potvrđuje.
Još jednom, veoma mi je drago što sam bio i što sam danas u situaciji da kao pravnik potvrdim istinitost svih onih mojih argumenata koje sam iznosio za ovom govornicom, a još draže mi je da vi kao poslanička većina na ovaj način potvrđujete da smo mi iz Socijalističke partije Srbije bili u pravu, kao i kolege iz opozicije, kada smo vam ukazivali na pogrešne odredbe ovog zakona, za koje danas priznajete da nisu bile dobre.