Ovim amandmanom SRS je pokušala da skrene pažnju predlagaču da se nalazimo u oblasti koja se zove - ljudska prava. Govorimo o slobodama i pravima građana da se okupljaju, da prisustvuju na javnim skupovima i  da učestvuju na tim javnim skupovima. Kada god se priča o slobodama i pravima čoveka, obično se potencira jedna odredba našeg Ustava koja kaže da su te slobode, prava i dužnosti građanina ograničene istim slobodama, pravima i dužnostima drugih građana. Ono što se javlja između njih jeste nadležni državni organ. Po pravilu nadležni državni organ se najčešće javlja kao izvršilac nečega što možemo nazvati zloupotrebom ili kršenjem ljudskih prava.
Ovim amandmanom smo hteli da potenciramo upravo to da se ovim zakonom uređuje jedan suženi deo iz oblasti okupljanja građana, ali želimo da potenciramo ovlašćenja i dužnosti nadležnih državnih organa, da se ne bi prekoračenjem tih ovlašćenja i dužnosti došlo u onu drugu zabranjenu zonu, a to je zloupotreba sloboda i prava čoveka.
Ovo je uvodni amandman, on je što se tiče SRS dosledno prosleđen kroz sve amandmane koje smo uputili na ostale članove Predloga zakona, gde pokušavamo da jasno razgraničimo šta su to mere prevencije, šta su mere represije. Neki put se i pojavi potreba da se merama represije očuva neophodni mir, a radi očuvanja slobode i prava čoveka, drugih osoba i drugih lica.
Nažalost, sada smo dobili mišljenje Vlade Republike Srbije i ako ste mogli da pročitate obrazloženje zašto se ne prihvata ovaj amandman videli ste da Vlada Republike Srbije uopšte nije ni shvatila amandman.
Oni govore da su reči "obaveza" i "dužnost" sinonimi za jedno te isto, ali to nije sasvim svejedno. Reč "obaveza" u ovom članu odnosi se na organizatora, a ono što mi amandmanom tražimo da se upiše kao dužnost odnosi se na nadležne državne organe. Eto kako komuniciramo, kao da su oni gluvi telefoni, mi o babama, a oni o žabama, i tako je u ovoj Narodnoj skupštini.
Znači, mi smo za jasno razgraničenje šta bi to bile dužnosti, obaveze i prava organizatora priredbi, a šta nadležnost državnih organa, jer, verujte, ovaj zakon za ovakav oblik, kako je Vlada predložila, praktično nema ustavni osnov i mnogo bi bilo bolje da se ovaj predlog zakona povukao i da se usaglasio sa nekim postojećim rešenjima. Mi imamo Zakon o okupljanju građana, imamo Zakon o javnom redu i miru, imamo Krivični zakon Republike Srbije.
Moram da kažem, mada nema ovih društveno-sportskih radnika, pošto je sada prelazni rok, moramo da imamo u vidu da sportska udruženja i savezi imaju svoja obavezujuća pravila koja se takođe tiču odgovarajućih mera koje treba da obezbede normalno odvijanje takmičenja i sigurnost građana koji prisustvuju takmičenjima. Nažalost, mi ovim zakonom tretiramo nešto što je samo vrhunski sport, tako bi po sadržini ovog zakona bilo, ali po nekim odredbama, on se tu primenjuje na seoske lige, gde je praktično nesprovodiv ovaj zakon, jer ako bi se insistiralo na odredbama ovog zakona u nekoj seoskoj fudbalskoj ligi, praktičo, svi fudbalski klubovi bi bili odmah zabranjeni po ovom zakonu, jer ni teoretski ne mogu da dođu u situaciju i u taj položaj da ovde ispune tražene uslove kao minimum.
Zato predlažem da se prihvati ovaj amandman i da se koliko - toliko učini normalnim ovaj predlog zakona.

Nema više prijava za reč o ovom amandmanu.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Leković.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije.
Odbor za odbranu i bezbednost prihvatio je ovaj amandman, sa pravno-tehničkom redakcijom koju je predložio taj odbor, a sa kojom se saglasio podnosilac amandmana.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li ima prijava za reč o ovom amandmanu? Podnosilac amandmana nije prisutan.
Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Toma Bušetić, Momir Radoičić i Sreten Mitrović.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, Odbor za odbranu i bezbednost nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li ima prijava za reč?
Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić.

Dame i gospodo narodni poslanici, grupa poslanika SPS predložila je amandman koji se odnosi na član 2. stav 3, da se reči "interval od jednog časa pre početka (utakmice ili sportske priredbe) zamenjuju rečima "interval od tri časa pre početka" (utakmice ili sportske priredbe). Radi se, naravno, o vremenu održavanja sportske priredbe. To pre svega znači šta se smatra vremenom održavanja. U ovom osnovnom predlogu se kaže da je to vremenski interval od jednog časa pre početka utakmice ili sportske priredbe do jednog časa nakon njenog završetka. Znači, mi smo ovo proširili, da faktički organizator utakmice, sportske manifestacije, bilo koje druge sportske priredbe nosi odgovornost znatno ranije, tri sata pre početka tih sportskih priredbi.
Šta je ovde najvažnije? Najvažnije je što se zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja pre svega odnosi na velike sportske manifestacije, na velike utakmice. Sada je možda Nebojša Leković, jer je on bio predlagač, ili Vlada, smatrao da više u Srbiji nema velikih utakmica, i naravno on je samo delimično u pravu, od kada je DOS došao na vlast i fudbal nam je na najnižim granama.
No, naravno, pošto će DOS vrlo brzo otići sa vlasti, onda će i fudbal da se oporavi, pa ćemo ponovo imati velike utakmice. Doći će i "Real" i "Barselona", i velike fudbalske reprezentacije, Nemačka, Holandija, gde će biti veliki broj navijača. Svi vrlo dobro znamo kada je prisutno 100.000 navijača da je potrebno da se sama organizacija spremi sa značajno većim vremenom. Navijači ulaze ne sat vremena pred utakmicu, ulaze tri - četiri sata.
Smatram da je ovaj naš amandman apsolutno sa dosta smisla. Mislim da će predlagač prihvatiti ovaj naš amandman.
S druge strane, kada govorimo o ovim malim utakmicama, zbog čega poslanici SPS insistiraju da se ta odgovornost nosi tri sata pre početka utakmice? U jednoj ligaškoj utakmici, mislim da je druga ili treća liga, tamo u mom kraju, u Svilajncu i Despotovcu, došlo je do utakmice i dva sata pre početka utakmice navijači domaćeg tima su doneli mrtvački sanduk i pripretili sudijama. Rekli su im - ako ne navijate i ne sudite u našu korist, završićete ovde. Naravno, organizator je pokušao da ih istera, ali nije vredelo. Navijači su opkolili mrtvački sanduk.
Suština je u tome. Sat vremena je malo. Ili, s druge strane, ako govorimo o ovim velikim sportskim priredbama, mi imamo velike utakmice na malim stadionima. Evo u Kranje pre nekoliko dana, samo par hiljada gledalaca je bilo. Došlo je do opšteg napada linča, ne samo naših navijača, nego najvažnijih funkcionera koji su tamo bili prisutni. Ali, srećom oni su odmah uputili demarš i slovenačkoj Vladi oštar protest, i hrvatskoj Vladi i zatražili izvinjenje od njih. Iza toga je došlo do sprečavanja svakog incidenta u Srbiji. Ali, pošto oni to nisu uputili, onda je došlo do eksplozije i napada na hrvatsku Ambasadu.

Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi prijavljuje za reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević.
Da li ima prijava za reč? (Da.)
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, Odbor za odbranu i bezbednost nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Adam Urošević.

Uvaženo predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, na trenutak sam bio u nedoumici, naravno odmah po prijemu izveštaja Odbora za odbranu i bezbednost, u kome oni prihvataju amandman gospodina Lekovića na član 2, koji predlaže da se u vreme održavanja sportske priredbe računa 90 minuta pre i 90 minuta posle održane sportske priredbe.
Međutim, želja da aktivno učestvujemo u izradi ovog zakonskog projekta je preovladala i dozvolite mi da vam obrazložim amandman Stranke srpskog jedinstva. Nedolično i huligansko ponašanje učesnika ne samo na sportskim priredbama, već i na ostalim manifestacijama, uključujući i koncerte raznih grupa i ostale javne skupove, odraz je nezadovoljstva i frustracija i dela neobuzdane destruktivnosti ili destrukcije koju svaka ličnost od nas nosi u sebi.
No, to je pitanje kojim treba da se bave sociolozi i stručnjaci za psihologiju. Predlog ovog zakona je praktično pokušaj da se obavezama kako organizatora tako i ostalih učesnika sportskih priredbi, i kaznenim merama artikuliše ovo nedolično ponašanje. Na član 2. Predloga zakona, koji definiše šta su to sportske priredbe i vreme održavanja sportskih priredbi, poslanička grupa SSJ uložila je amandman da se posle stava 3. doda novi stav 4. koji bi glasio: "Vreme održavanja sportske priredbe povećanog rizika, u smislu ovog zakona, je vremenski interval od dva časa pre početka i nakon završetka sportske priredbe".
Mi u Stranci srpskog jedinstva rukovodili smo se pre svega našim iskustvima, jer većina nas su nekadašnji sportisti, sada koliko - toliko uspešni sportski radnici i organizatori. Zbog toga napominjem da prilikom održavanja ovih manifestacija, gde je povećan rizik za određene izgrede, još možda dva ili tri časa pre početka manifestacija dolaze navijači raznoliko obojeni i raznoliko orijentisani. Zato bi trebalo usvojiti ovaj amandman, pogotovo jer se odnosi samo na ona takmičenja koja se kvalifikuju kao takmičenja sa povećanim rizikom. Hvala na pažnji.

Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Leković.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije.
Odbor za odbranu i bezbednost je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandmane su zajedno podneli narodni poslanici Milan Janković i Rade Bajić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, Odbor za odbranu i bezbednost nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milan Janković.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, poslanička grupa SPS podnela je amandman da se u članu 3. stav 1. menja i glasi: "Organizator sportske priredbe dužan je da osigura bezbedno održavanje sportske priredbe u saradnji sa MUP-om i da preduzme sve mere kojima se predupređuje i onemogućava izbijanje nasilja i nedoličnog ponašanja gledalaca".
Evropskom konvencijom o nasilju i nedoličnom ponašanju gledalaca na sportskim priredbama, koju je naša zemlja ratifikovala 26. jula 1990. godine, državni organi su obavezni da obezbede upotrebu adekvatnih sredstava javnog reda protiv izbijanja nereda i nedoličnog ponašanja kako u neposrednoj blizini i unutar stadiona, tako i na prilaznim putevima koje koriste gledaoci. Nadamo se da ćete poštovati Evropsku konvenciju i prihvatiti ovaj amandman. Hvala.

 Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi prijavljuje za reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada predlaže da se amandman odbije, Odbor za odbranu i bezbednost nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

SRS smatra da treba da se preformuliše član 3. Predloga zakona, jer u suštini predstavlja osnovni član ovog zakona kojim treba da se definiše za šta je ko odgovoran, koliko je odgovoran i ko je za šta nadležan. Predlažemo da član 3. zakona glasi: "Za održavanje reda na sportskoj priredbi odgovoran je organizator. Poslove zaštite lične i imovinske sigurnosti učesnika sportske priredbe i drugih građana, održavanja javnog reda i mira, bezbednosti saobraćaja i druge poslove koji se odnose na obezbeđivanje sportske priredbe obavlja MUP". Novi treći stav bi glasio: "Kad sportski savez, sportsko društvo, sportska organizacija, odnosno klub poveri organizaciju sportske priredbe ili vršenje određenih poslova u organizaciji sportske priredbe drugom pravnom ili fizičkom licu, dužan je da vrši nadzor nad sprovođenjem mera utvrđenih ovim zakonom".
Na ovaj način se jasno definiše za šta je odgovoran organizator, šta je dužnost Ministarstva unutrašnjih poslova i šta u situaciji kada organizaciju neke sportske priredbe sprovodi treće lice, znači ne klub, ne domaćin, nego treće lice, a imamo čestu situaciju kada su u pitanju ove naše sportske dvorane poput "Pionira" i drugih, koje nisu vlasništvo nekog kluba, već njima gazduje javno preduzeće i ono vrši neke usluge u korist organizatora te priredbe; onda je organizator dužan samo da sprovede nadzor, jer po definiciji i po delatnosti te firme koja gazduje sportskim objektom, ona treba da bude zadužena za red i bezbednost.
Naravno, Vlada ovo nije mogla da prihvati, jer u celom konceptu ovog zakona nalazi se jedno zamešateljstvo i doza nepreciznosti koja otprilike ima za cilj da kompletnu odgovornost, pa čak i za javni red i mir na sportskom terenu, prebaci organizatoru, a onda, verujte, policija je u mogućnosti da tačno odredi da li će se nemiri desiti na jednoj utakmici ili ne. To je naša realnost. Svi izbegavaju sa ove skupštinske govornice da pričaju o tom problemu.
Mi nemamo problem huligana, kao što to neko predstavlja. To što se dešava na našim utakmicama, to je sociološki fenomen, to nema veze ni sa fizičkom kulturom, ni sa sportom, nego ima veze sa profesionalnim sportom i sa biznisom. Takvi događaji i takvi nemiri su potrebni tom sportu, kako bi opstao u žiži interesovanja. Pogledajte ove strane lige, NBA itd.
To dešavanje, atmosfera pre i tokom utakmice i nakon utakmice, to je veliki cirkus u kom se okreću i peru velike pare. To je naša realnost. Naravno, problem predlagača zakona je što je tu situaciju smestio, trudeći se da bude objektivan, i na jedan fudbalski teren, koji je bio njiva pre nekoliko godina, a gde su deca iz nekog sela napravila klub gde amaterski igraju i imaju neki međuseoski rivalitet. Ovaj zakon je tamo nenormalan, neprimenjiv.
U suštini, sve ovo što mi nazivamo huliganstvom zavisi od MUP-a. Dokaz za to, evo nekoliko primera. Pre 20 i 30 godina su se igrale fudbalske utakmice. Ko su bili gledaoci? Bili su svi građani Srbije, - i mladi, i stari, i penzioneri, i žene, i deca - i nije bilo nekih nemira. Dolazili su ljudi, navijali, bilo je rivaliteta između navijača jednog i drugog kluba. Najveći stepen nedoličnog ponašanja je bio što komšiji osvane karikatura na vratima, ako je omiljeni klub izgubio prethodnog vikenda.
Kako to, sad je postao sociološki problem, pa ovde slušamo teorije o identifikaciji, šta se nudi omladini, šta se nudi ovima, šta se nudi onima. Sociološki problem je postao onog momenta kada je neko u MUP-u zaključio da može da se manipuliše navijačima, klubovima navijača. Odraz te manipulacije jeste što je na svakoj utakmici moguć nemir. Ukoliko je MUP zaključio da ne treba da bude nemira na nekoj utakmici, neće biti nemira. Šta je do sada MUP koristio radi suzbijanja nemira? Krivični zakon i Zakon o javnom redu i miru. To i danas postoji. Zašto to ne primenjuje? Ne primenjuje.
Potrebno je da se desi svojinska transformacija u nekim našim velikim klubovima za koje smatraju da su veliki pogoni, a koji mogu da prodaju poprilično igrača u inostranstvo i da se zarade pare. Tu su jedine pare u sportu sada, u ovom profesionalnom sportu, od trgovine ljudima koji pristaju da budu roba, ali to je naša neminovnost. To nema veze sa fizičkom kulturom.
Mi posvećujemo pažnju nečemu što MUP u svakom trenutku može da reši i da reguliše. Naravno, ima obavezu. Svaka sportska priredba je takođe javni skup i ona se prijavljuje, kao što smo mi prijavljivali mitinge, tribine, prijavljuje se, postoji neko obezbeđenje, minimum reda koji se garantuje.
Naše Ministarstvok unutrašnjih poslova je zaključilo da treba da manipuliše tom decom i da stvara odgovarajuću klimu u društvu i da kažu - to su sociološki problemi, to su huligani, njih treba nekako sprečiti, pa sada vezati i sportske klubove za klubove navijača da oni snose odgovornost.
Sportski klubovi sa svojim klubovima navijača gotovo da nemaju nikakve veze. Mnogo veće veze ima državna bezbednost koja ih instruira po potrebi, kada treba da se napravi koji incident. Postoji ovo što je BIA, eto, ako ne postoji državna bezbednost, postoji BIA koja po potrebi to aktivira. Ovo što vi nazivate huliganima, to su te "delije", "grobari", oni u žargonu kažu - jedino priznajemo specijalce, s njima je dobra tuča, a sa ovim saobraćajcima i pozornicima nikakva tuča nije bila.
Znači, mi pričamo o tom sociološkom fenomenu, što dođu ljudi da se isprazne. Ko im omogućava tako da se prazne? Policija. Ujedno i trenira da ne izađe iz forme, a sve to može da se spreči, da se zaustavi, da naši sportski objekti budu baš te prave sportske arene.
Ovome doprinose i neki novi sportovi i kada malo raščeprkate ovaj zakon vidite da je ovo zakon o adrenalinu. To je zakon o tome šta može da pobudi i koje emocije i šta to pobuđuje u čoveku da bude zver, jer neki sportovi su odavno prevazišli neko viteštvo i neko nadmetanje, već su postali nove gladijatorske igre. Naravno, ova skupština i ne razmišlja da spreči te nove gladijatorske igre, ali želimo da treniramo naravno neku strogoću i da pokažemo, zahvaljujući naravno ovom zakonu, pošto je on donet, onda je raščišćeno sa huliganima.
Neće biti račišćeno sa huliganima jer ako bi se striktno primenjivao ovaj zakon, kako je predloženo, ne bi bilo više fudbalskih niti bilo kojih drugih sportskih liga na nižem nivou takmičenja, a što se tiče ovog vrhunskog i profesionalnog sporta primena ovog zakona značila bi da se naše fudbalske utakmice igraju u operi ili u Narodnom pozorištu, bez publike, jer sve može da bude nedolično ponašanje. Apsolutno sve može da bude nedolično ponašanje.
I, ovo je jedan sociološki problem, kako se ljudi prazne, prepuni srdžbe, nezadovoljstva, u uslovima kada se ne nudi ništa kao neka zdravija alternativa; onda od navijača pravimo huligane, pravimo meso na kome će da se vežba nešto, a primer za to vam je bilo i pre nekoliko dana hapšenje gospodina Šljivančanina. Ljudi su mirno svojim prisustvom protestovali zbog nečega i onog momenta kada je državna bezbednost rekla da treba da se baci kamenica da se isprovocira...

Narodni poslaniče, dobili ste upozorenje za nepoštovanje Poslovnika Narodne skupštine i za sadržaj vašeg govora o amandmanima. Devet minuta i 45 sekundi ne pričate o amandmanu, ja vam se  zahvaljujem i molim vas da sledeći put pričate o sadržaju amandmana.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 4. amandmane su zajedno podneli narodni poslanici Radojko Petrić i Nebojša Jović.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, Odbor za odbranu i bezbednost nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li želite reč? Reč ima narodni poslanik Radojko Petrić.