Zaključujem pretres Predlog zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu i u celini.

Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: - IZBOR, PRESTANAK FUNKCIJE, ODNOSNO RAZREŠENjE NOSILACA PRAVOSUDNIH FUNKCIJA

Za ovu tačku dnevnog reda primili ste sledeće predloge:

1) Predlog odluke o izmeni Odluke o broju sudija i sudija porotnika u sudovima, koji je podneo Visoki savet pravosuđa;

2) Predlog odluke o prestanku sudijske dužnosti sudijama sudova opšte nadležnosti i posebnih sudova od 26. maja 2003. godine, koji je podneo Odbor za pravosuđe i upravu;

3) Predlog odluke o prestanku sudijske dužnosti sudijama sudova opšte nadležnosti i posebnih sudova od 2. jula 2003. godine, koji je podneo Odbor za pravosuđe i upravu;

4) Predlog odluke o razrešenju sudijske dužnosti sudija sudova opšte nadležnosti, koji je podneo Odbor za pravosuđe i upravu;

5) Predlog odluke o prestanku dužnosti okružnog javnog tužioca u Beogradu, koji je podneo Odbor za pravosuđe i upravu;

6) Predlog odluke o prestanku dužnosti opštinskog javnog tužioca u Velikoj Plani, koji je podneo Odbor za pravosuđe i upravu;

7) Predlog odluke o izboru sudija od 22. aprila 2003. godine, koji je podneo Visoki savet pravosuđa;

8) Predlog odluke o izboru sudija od 27. maja 2003. godine, koji je podneo Visoki savet pravosuđa;

9) Predlog odluke o izboru sudija od 1. jula 2003. godine sa dopunom Predloga odluke od 4. jula 2003. godine, koji je podneo Visoki savet pravosuđa, i

10) Predlog za izbor okružnog javnog tužioca u Prokuplju, koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Pored toga, primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu o razmatranju predloga odluka koje je podneo Visoki savet pravosuđa i predloga koji je podnela Vlada Republike Srbije, kao i pismo predsedavajućeg Visokog saveta pravosuđa kojim predlaže da se predlozi odluka o izboru sudija od 22. aprila, 27. maja i 1. jula sa dopunom od 4. jula 2003. godine, objave u "Službenom glasniku Republike Srbije", kao jedan akt o izboru sudija.

Uručen vam je Predlog Visokog saveta pravosuđa da odustaje od Predloga da se za sudiju Vrhovnog suda Srbije izabere Vladan Vukčević.

Podsećam vas da prema članu 156. stav 3, a shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč shodno Poslovniku sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 156. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o predlozima odluka.

Ja bih stvarno zamolila narodne poslanike da imaju elementarno poverenje u predsedavajućeg da zna i da otvara tačku dnevnog reda i da gleda na sat i molila bih bez verbalnih komunikacija te vrste, sada i ubuduće.

Dakle, nakon otvaranja jedinstvenog pretresa određujem pauzu do 15,00 časova kada ćemo nastaviti izlaganjem predstavnika predlagača, prof. dr Dragora Hibera, predsednika Odbora i Sonje Brkić, predsedavajućeg Visokog saveta za pravosuđe.

Obaveštavam da je 54. sednica Odbora za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije zakazana za sredu 9. jul 2003. godine sa početkom u 14,00 časova u zgradi Narodne skupštine u sali predsedništva.

Hvala vam.

(Posle pauze - 16,05)

Poštovani narodni poslanici molim vas da radi utvrđivanja kvoruma ubacite vaše identifikacione kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da imamo kvorum i možemo nastaviti raspravu o 5. tački dnevnog reda - Izbor, prestanak funkcije, odnosno razrešenje nosilaca pravosudnih funkcija.

Pitam da li žele da uzmu učešće u raspravi predstavnici predlagača, predsednik Odbora za pravousđe ili predsednica Vrhovnog suda Srbije? (Nisu prisutni).

Da li se predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa prijavljuju za reč? (Ne.)

Raspravu ćemo obaviti prema prijavama za reč narodnih poslanika u jedinstvenom pretresu, odlukama u oblasti pravosuđa.

Reč ima narodni poslanik Velimir Simonović, prema članu 89. stav 3. Poslovnika. Dozvoljeno vreme je pet minuta za narodnog poslanika Velimira Simonovića. Sledeći prijavljeni za reč je Pal Šandor, poslanička grupa DOS.

Dame i gospodo, ja neću da govorim o imenima i ovim spiskovima. Želim samo da ukažem na jednu činjenicu koja me prilično iznenađuje. Naime, nije mi jasno kako se raspisuju konkursi za izbor sudija i kako može da konkuriše za sudiju Vrhovnog suda neko ko je stručni saradnik u sudu, neko ko je sudija za prekršaje, neko ko je direktor sektora u nekom "Ineks-u", neko ko je samo diplomirani pravnik itd, dakle, neko ko uopšte nije imamo nekakvu sudsku praksu. Neko bi mi sad rekao - pa oni nisu predloženi za izbor. To je tačno, ali kako su uopšte mogli da konkurišu, kako uopšte izgleda tekst konkursa, da može neki referent da se pojavi kao kandidat za sudiju Vrhovnog suda.
Imam ovde i drugi spisak, to isto važi i za sudije okružnih sudova. Recimo, za okružni sud se javlja izvestan gospodin, operativni radnik MUP-a Srbije, ili recimo stručni saradnik negde, ili se pojavljuje pravni referent u nekom ministarstvu ili savetnik u nekom RGZ i sl. za katastarske nepokretnosti itd. Dakle, to su za mene iznenađenja i ja smatram da ti konkursi moraju da budu tako raspisani da se tačno zna sa kakvim se kvalifikacijama može pojaviti kandidat za sudiju okružnog suda, a pogotovo za sudiju Vrhovnog suda. Ovi konkursi očigledno nisu bili dobri čim se javljaju ljudi bez ikakvih kvalifikacija za najviša zvanja, kao što je sudija Vrhovnog suda. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Pal Šandor, poslanička grupa DOS - Reforma Srbije. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Petar Jojić, poslanička grupa Srpska radikalna stranka.

Poštovane kolege i poštovane koleginice, javio sam se zbog toga što imam nekoliko načelnih primedbi na ovo što je Visoki savet pravosuđa nama ovde uputio. Prvo da izrazim svoje nezadovoljstvo što gospođa Brkić nije našla za shodno, da kao predstavnik predlagača, u ovom slučaju Odbor nije predlagač, dođe na sednicu i brani ono što je Visoki savet pravosuđa predložio i eventualno da da neko objašnjenje. Ja bih vas pitao prvo - da li ste gospođu Brkić pozvali na sednicu, pretpostavljam da jeste?!
(Predsednik: Jesmo.)
Molim vas, ona nije bila ni na sednici Odbora, a odnos prema Odboru i prema samoj Skupštini je kao prema "pačjoj školi". Zaista je nedozvoljivo da ona ne dođe na sednicu a da ima neki broj predloga, a imao bih i ja štošta da je pitam, eventualno nešto da sugerišem. Prema tome, ako smo mi mislili da svojevremeno gospođa Brkić treba da vrši tu funkciju i da je biramo tamo gde jeste, elementarni red njenog odnosa prema ovoj skupštini je da dođe na sednicu kada treba da dođe i da odgovara na pitanja i da da neko objašnjenje.
Javio sam se zbog toga što bih gospođu Brkić želeo da pitam, nisam u mogućnosti, pa da joj sugerišem da Visoki savet pravosuđa ne vodi dovoljno računa o zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u vršenju sudijske funkcije. Ja sam na Odboru čuo da ima sistematizovanih 2.500 i nešto sudijskih mesta u Srbiji, ako Mađari čine 2% stanovništva, onda je to otprilike, pod pretpostavkom da su naše prirodne sposobnosti jednake, barem 50 sudija iz redova mađarske nacionalne manjine. Toliko ih naravno zasigurno nema. Gospođa Brkić će se braniti time da se Mađari možda na konkurs ne javljaju, pa onda Visoki savet pravosuđa nije u prilici ni da ih bira. To naravno nije tačno, jer, primera radi, u Okružnom sudu u Zrenjaninu od 20 prijavljenih, četvoro su bili Mađari i nema nijednog Mađara u Okružnom sudu i nikoga nije ni našla za shodno da predloži, od ljudi gde ih ima.
Druga stvar, zašto se Mađari ne javljaju. Mađari se ne javljaju zato što je mogućnost njihove društvene promocije, pa to znači da ih mi biramo na te sudijske funkcije, vrlo suženo, a rekao bih ponegde i onemogućeno! Ako pogledate koliko sudija ima u opštinama gde Mađari čine određeni broj stanovništva, relativnu ili apsolutnu većinu, taj broj je prirodan jer ima onoliko Mađara advokata koliko ima i Srba. Zašto se oni ne javljaju? Zato što, ponavljam još jednom, misle da i ovako i onako neće biti izabrani.
Moram da kažem i ovo, da će biti potpuni apsurd da se sada, u ovoj situaciji kada mi mislimo da smo demokratičnije društvo od onoga koje je bilo pre dve-tri godine, da će biti manje pripadnika mađarske nacionalnosti na sudijskim funkcijama, nego što ih je bilo za vreme gospodina Miloševića. Zašto? Zato što je gospodin Milošević bio dovoljno lukav, pa je onda kazao svojim Mađarima iz SPS-a ili JUL-a da konkurišu i onda je taj broj barem približno bio zadovoljen, a nama će sada demokratija doneti to da nismo u dovojljnoj meri zastupljeni prema našim prirodnim sposobnostima, tamo gde treba da budemo zastupljeni. To je veliki propust i veliki promašaj.
Drugo, ja mislim da bi u onom zakonu koji reguliše tu celu problematiku moralo da se kaže da u sredinama gde Mađari čine određeni procenat stanovništva, da će se određeni broj sudija birati prema znanju jezika lokalne sredine, što bi bilo prihvatljivo i bio signal pripadnicima manjine da konkurišu, da se prijavljuju sa nadom i sa mogućnošću da će biti izabrani.
Ovako, kada mi pod firmom pravih sposobnosti uvek izaberemo one koji ne znaju jezik sredine, onda dobijamo jednu situaciju koja ne odgovara ni približno odnosu stanovništva, a to je da u Bečeju, ako ja dobro znam, od osam sudijskih mesta imate njih dvoje koji znaju mađarski, ili su Mađari, a šestoto su pripadnici koji ne mogu da sude na mađarskom.
Pod pretpostavkom da se Srbi i Mađari jednako sude u opštinskom sudu, vidite da Mađari moraju tri puta više da rade, ukoliko se traži postupak na mađarskom. Generalno Visoki savet pravosuđa tu ne vrši dobro svoj zadatak i gospođa Brkić bi morala da da neka objašnjenja zašto je ovakav predlog, kakav jeste.
Jedino je u Subotici prošao jedan predlog za sudiju koji je Mađar, i u Adi. Zašto u Adi? U Adi su se prijavila dva kandidata i prosto nije moglo da se izbegne to da ne bude Mađar, jer je jedan od njih dvojice morao da bude predložen. Prema tome, ja bih generalno, zbog problema koje sam izneo, a isti je slučaj recimo u Topoli ili vrlo sličan gde je neadekvatan broj sudija, ni približno srazmeran nacionalnom sastavu. Stoga bih osporio izbor sudija u Bačkoj Topoli i u Bečeju. U Bečeju je još apsurdnija situacija gde se predlaže neko ko je iz Novog Sada, a imati ljude koji su tu rođeni, koji su odrasli u tom sudu i napredovali, pa nisu predloženi iz te sredine. Ja naravno moram da se ogradim da je kandidat, koji je predložen, romske nacionalnosti, ali mislim da je za njega moglo da se nađe neko drugo bolje mesto, nego u Bečeju, gde Romi ne čine onaj procenat stanovištva koji je tu bitan. Možda je mogao da se nađe u okružnom sudu, redimo u Novom Sadu ili nekom drugom mestu. Shvatam da je to iz političkih razloga važno i stoga ne sporim imenovanje ovog kandidata u Bečeju zbog toga što imam nešto protiv njega lično, nego mislim da principijelno to ne može biti odgovarajući predlog.
Isto tako mislim da u Novom Bečeju predlozi nisu adkevatni. Znači, oba kandidata i u Okružnom sudu u Zrenjaninu. Nadam se da će Visoki savet pravosuđa ubuduće, kada nam bude predložio liste kandidata za sudije, voditi računa o ovome što sam ja ovde danas rekao, kao o jednom od važnih kriterijuma, jer ne bi se smelo dogoditi da mi ulazeći u demokratiju potpuno izgubimo bilo kakve nacionalne kriterijume i da pripadnici manjina pod lažnom firmom procenjivanja pravih sposobnosti ispadnu na demokratski način manje zastupljeni nego u prethodnim sistemima.

Narodni poslanik Žarko Obradović, povreda Poslovnika.

Ja sam izašao u ime poslaničke grupe SPS povodom izlaganja kolege Pala Šandora. Naime, on je upotrebio jednu formulaciju - Mađari iz Socijalističke partije Srbije. Vidite, kako god se uradi ne valja, jer kada treba odstraniti jednu politiku ili jednu partiju onda se upotrebljavaju različiti, gotovo nemogući argumenti. Sada je Pal Šandor sam prizano da će se desiti da u ovom izboru sudija ima manje sudija pripadnika mađarske manjinske zajednice, nego što je to bilo u vreme kada su bili socijalisti i nemajući nijedan drugi racionalan odgovor za to rekao je - Mađari socijalisti.
Znate gospodo i vi gospodine Pal Šandor, nema Mađara socijalista, ovakvih ili onakvih. Ima Mađara ljudi koji su građani ove Republike, koji imaju određena prava, koji imaju određene obaveze. Njihova stranačka pripadnost je njihova stvar, a vi stvarno pogledajte i nađite odgovor zašto ih je bilo ranije kada su socijalisti bili u mogućnosti da kreiraju i taj deo politike, zašto ih je bilo više nego sada. Dobićete odgovor na to pitanje. Trudili smo se sve vreme da je manjinska politika kao sastavni deo državne politike, da bude takva da svi budu ravnopravno zastupljeni i činili smo sve da to bude. Da li smo uspevali više ili manje, to je na vama, ali ovaj vaš argument ne stoji.

Pravo na repliku narodni poslanik Pal Šandor. Kako nema? Ovo je bila povreda Poslovnika. Nije dobio za pohvalu repliku. Narodni poslanik je pohvalio politiku Slobodana Miloševića i ovo nije bila replika.

Ja sam zaista pohvalio politiku Slobodana Miloševića, ali suština je u sledećem. Svi mi manje više koje su sudije i poimenično birane u opštinama gde su Mađari bili većinsko stanovništvo. Molim vas, gospodine Obradoviću, tamo neko ko je bio opoziciono nastrojen u odnosu na SPS prosto nije mogao da prođe, a da je bio pripadnik nacionalne manjine. Znači, nije mogao da prođe nijedan koji je eventualno bio neutralan ili eventualno koga nisu prisilili da se upiše u SPS ili JUL, ali je model bio sledeći: konkurs je otvoren, onda oni njemu kažu - učlani se u SPS ili JUL, konkuriši i mi ćemo te izabrati. Perfidnost politike je bila upravo u tome, a ja ne bih da govorim i ne mislim da to sada tako treba da radimo, nego moramo da radimo tako da su naše distribucije sposobnosti podjednake.
Sada ću da vam kažem još jednu stvar koja je apsurdna. Po onome što se zovu društva u tranziciji, a mi smo društvo u tranziciji, pripadnici nacionalnih manjina procentualno gledano manje koriste svoja politička prava nego u društvima koja su im prethodila zato što je postojao tzv. ključ, pa je taj tzv. ključ vodio računa o nacionalnoj zastupljenosti pojedinih naroda, narodnosti i manjina u određenim organima. Zbog toga jedan deo vojvođanskih Mađara misli da je autonomija Vojvodine ona prava stvar za koju oni treba da se bore, jer znaju, a to je opet podvala cele priče, jer znaju kada su došli u Novi Sad na železničku stanicu ili na autobusku stanicu spiker na pet jezika govorio da autobus iz tog i tog mesta stiže na tu i tu autobusku stanicu, odnosno u toliko i toliko sati.
I celom ovom tranzicionom vremenu, kada idemo prema nekim demokratskim procesima, a samo to područje je prilično trusno, reprezentacija manjina se ostvaruje na neki drugi način, a ne na ovaj način da neko iz jednog centra propiše koliko procenata pripadnika nacionalnih manjina treba da bude tamo. Problem je u tome što oni tada nisu u pravom smislu zastupali svoju nacionalnu manjinu, nego su kao pripadnici nacionalne manjine zastupali određenu politiku ili određene stranke.
Mi smo konačno iza tog vremena i mislim da ta naša prirodna distribucija sposobnosti treba da se ostvari na nekim drugim osnovama, da bi bilo naravno prirodno da se na železničkoj stanici u Novom Sadu ili u nekom drugom mestu i sada na pet jezika kaže da je autobus ili voz stigao iz nekog pravca, ali mehanizam ostvarivanja tih naših prava mora da bude drugačiji, a ne da SPS kaže - moji članovi pripadnici Mađara moraju da budu zastupljeni na tim i tim listama, jer znamo da Mađari iz SPS-a ipak nisu na legitiman način zastupali ono što je bilo mađarska nacionalna manjina. Od prvih višestranačkih izbora naovamo znamo prosto statistički za koga su Mađari glasali, a to ipak nije bio Slobodan Milošević i SPS.
Znači, ono što sam ja sada rekao i za šta se zalažem jeste da se to ostvarivanje prava nacionalnih manjina formuliše na jedan drugi način, a prirodno bi bilo i najbolje bi bilo da se kaže i za sve druge pripadnike nacionalnih manjina da im pripada onoliko mesta, bilo na sudijskim položajima ili direktora škola, koliko njih prosto ima procentualno u sastavu stanovništva. Mi smo sada mnogo ispod toga i ja sam to hteo gospođi Brkić da kažem, da vodi računa o tome.
(Predsednik: Upozoram vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.)
Ja nisam sporio da je Oskar Kovač dobar ekonomista i da je Mađar, ali Oskar Kovač u ovoj skupštini nije zastupao pripadnike mađarske nacionalne manjine.

Kao zamenik predsednika poslaničke grupe SRS, za reč se prijavila narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.