Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, na dnevnom redu Dvanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije sazvanom na zahtev Vlade je Predlog zakona o finansiranju političkih stranaka, i to po hitnom postupku. Hitnost se objašnjava stvaranjem odgovarajućeg pravnog okvira za finansiranje političkih stranaka, što je od značaja za rad državnih organa i organizacija.
Nije čudan način zakazivanja, vreme razmatranja, pa i hitnost, na to smo se pod ovom demokratskom vlašću već privikli. Ali krajem maja nam je dostavljen i Predlog zakona o političkim strankama. Pa zar nije logičnije da je on prvo donet, pa onda zakon o finansiranju političkih stranaka koji stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se od 1. januara 2004. godine?
Da nije možda ovo na dnevnom redu po hitnom postupku zbog nekih pritisaka? Možda zbog Lajanovog izveštaja međunarodne krizne grupe, gde se spominju neki finansijski moćnici koji finansiraju neke stranke, ili pak kroz ovaj zakon vladajuće partije DOS-a hoće sebi da obezbede neke startne prednosti pre izbora? Predloženi zakon bi trebalo da odredi izvor, visinu i namenu sredstava za finansiranje rada registrovanih političkih stranaka, kao i izbornu kampanju za izbor poslanika, odnosno odbornika, predsednika Republike i gradonačelnika, kao i da to finansiranje učini transparentnim i dostupnim javnosti.
Verovatno je dobro što će se zakonom onemogućiti finansiranje političkih stranaka iz sumnjivih izvora koji su neprihvatljivi i gde su česte zloupotrebe. Takođe, zakon predviđa i kontrolu prihoda i finansijskog poslovanja, a i kaznene odredbe za nepoštovanje zakonskih odredbi, da bi se sprečile zloupotrebe u prikupljanju i raspolaganju sredstvima.
U ovom zakonu je verovatno najinteresantniji član 4. kojim se propisuje obim sredstava koja mogu biti odobrena iz javnih izvora i ne može biti veći od 0,15% budžeta Republike, od 0,1% budžeta jedinice teritorijalne autonomije, odnosno 0,1% budžeta jedinice lokalne samouprave. Ministarstvo finansija, odnosno drugi nadležni organi ta sredstva raspoređuju u visini od 30% podjednako svim parlamentarnim strankama, znači poslanicima i odbornicima, dok se 70% ovih sredstava raspoređuje srazmerno ukupnom broju poslanika, odnosno odbornika.
Pitanje je da li je ovaj predlog najpravičniji i da li će ikome odgovarati. Pitanje je da li će se primenjivati većinski ili proporcionalni izborni sistem, ili pak kombinovani. Socijalisti smatraju da je dobro što će političke stranke dobijati sredstva iz budžeta, ali da njih treba raspoređivati na osnovu dobijenih glasova i na osnovu dobijenih mandata od strane birača.
Isto tako mislimo da procenti sredstava iz javnih izvora, koja se obezbeđuju za finansiranje rada političke stranke čiji su kandidati izabrani, nisu dovoljni i mislimo da bi procenat iz republičkog budžeta trebalo sa 0,15% povećati na 0,50%, a kada su u pitanju lokalni budžeti sa 0,1% na 0,30%.
Takođe u članu 5. koji reguliše finansiranje redovnog rada političke stranke u stavu 4. ne treba praviti razliku između priloga fizičkih i pravnih lica, jer fizičko lice kao vlasnik preduzeća uvek može svoj prilog da plasira kao prilog preduzeća. Predlog od 10 prosečnih zarada u jednoj kalendarskoj godini u Republici Srbiji je suviše mali i to je neophodno povećati više puta.
Strankama treba omogućiti da mogu sticati imovinu i prihodovati od vlasništva i ne sme biti interes države da im ograničava korišćenje sredstava od imovine, već naprotiv. Ne treba u članu 6. toliko detaljno navoditi koja su materijalno-finansijska primanja zabranjena. Treba to jasnije precizirati i definisati. Vlada je predložila ovaj dosta obiman član, verovatno iznoseći sve izvore finansiranja dok su članice DOS-a bile u opoziciji, pa su se prisetili odakle su sve stizale pare, a sada bi to trebalo zabraniti, jer su na vlasti i mogu se finansirati drugačije.
Ne treba ograničavati na 20% ni visinu sredstava iz privatnih izvora koje politička stranka može angažovati za vođenje izborne kampanje. Šta ako neko prikupi više, a ta sredstva za finansiranje izborne kampanje će biti na računu otvorenom za te potrebe i za drugo se ne mogu koristiti, sem što će po okončanju višak biti prebačen na stalni račun političke stranke.
Političke stranke statutom regulišu unutrašnju kontrolu finansijskog poslovanja, određuju odgovorna lica za finansiranje, vode knjige, i to je u redu. Međutim, da li je u redu da podnosioci izveštaja dostavljaju izveštaje o finansijskom poslovanju Odboru za finansije, koji kao skupštinski organ nema ta ovlašćenja? Nije li bolje da to rade drugi ovlašćeni državni organi za procesuiranje finansijskih prekršaja, dok političke stranke izveštaje o imovini, iskazane po vrsti, visini i poreklu, treba da dostavljaju Narodnoj skupštini.
Mislim da se izveštaji o finansijskom poslovanju objavljuju u "Službenom glasniku Republike Srbije" o trošku države, a ne o trošku političke stranke. Takođe nije uobičajeno u našem pravnom sistemu da se u prelaznim i završnim odredbama ostavljaju odredbe nekih članova starog zakona, koji ima isti naziv i zar nije bilo bolje da ti članovi, a ovde članovi 13. i 14, budu ugrađeni u novi zakon, ili treba unositi zabune.
Na kraju, ovaj predlog zakona koji ima 25 članova, po čijem usvajanju će finansiranje parlamentarnih političkih partija biti obaveza države, mora se još amandmanski popraviti, ukoliko se želi da on bude jedan od stubova u borbi protiv korupcije i da sve to, kako često kažete, bude transparentno i da se normalizuju finansijski tokovi i njihova veza sa strankama i politikom.