PRVA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 03.11.2003.

8. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

8. dan rada

03.11.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:00 do 18:10

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Nemate pravo po Poslovniku. Molim vas, uzmite i pročitajte član 96: "O povredi Poslovnika Narodne skupštine može da govori samo predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe". Koliko ja znam, vi nemate poslaničku grupu. Žao mi je, nemate pravo.
Prvo na repliku, narodni poslanik Nenad Bogdanović. Već ste jednom koristili na izlaganje ministra Šumarca, ne možete dva puta. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Nenad Bogdanović

Naravno, ne bih uzimao reč vezano za legalizaciju, iako ću iskoristiti priliku, pošto sam u replici, pošto je do sada često spominjan Beograd, a sticajem okolnosti radim taj posao ovde. Glavni razlog za repliku je spominjanje pravnog saveta gradskog odbora, a vezano za magistrat i za probleme. Voleo bih jedno jedino ime da se navede, a ne postoji takvo ime i ne postoji u pravnom savetu niko ko se time bavi.
Znači, to je pitanje zemunske opštine, to je pitanje vaše, vi ćete tamo rešavati, kako oni to rade, kako rade advokati, kako rade sudovi. Imali ste pravo to da kažete. Stvarno ne treba mešati neke stvari koje sa tim nemaju nikakve veze.
Što se tiče legalizacije, svašta smo slušali ovde. Najbolji odgovor na to daju građani. Ne treba ih potcenjivati. Jako dobro znaju svoj interes. Ne postoji niko ko je platio bilo šta što je vezano za legalizaciju, da će platiti ponovo, jer građani to znaju, jer im zakon omogućava da se to ne desi. Važi za svaku opštinu. Znači, ne postoji niko, ponoviću ponovo, da će platiti bilo šta. Mogu da prihvatim da mogu negde greške da se naprave. Znači, da ljudi mogu da imaju problema u razumevanju zakona, čak i od nekih lokalnih vlasti. Niko neće platiti.
Drugo, postoji nešto što u ovoj priči ipak pomalo nije normalno, a evo reći ću šta. U Beogradu procenjujemo da ima između 100 i 150 hiljada nelegalnih objekata. U Srbiji ima, recimo, milion. Kada pričamo o tome, deo su kuće, deo je poslovni prostor, a deo su razne vrste nadogradnje, malih nadogradnji, da vi zastaklite terasu, gde pregradite neki deo zgrade, da uredite kuću. Znači, postoje mnogi slučajevi. Doneli smo odluku koja je po meni bila potpuno logična, kada je u pitanju stambena izgradnja, vodeći računa baš o socijalnoj problematici, jednom ponašanju koje je u prethodnom periodu bilo izuzetno zastupljeno, a to je da su oni koji su nelegalno gradili morali vrlo često da daju novac mimo zakona mnogima, na različitim nivoima vlasti, kako bi završili nešto. To se zna. To svi znamo.
Zatim, imamo dosta izbeglica koje su bile u situaciji da grade tamo gde nije moglo da se gradi, jer su urbanistički planovi bili katastrofalni. Imali ste situaciju da, do donošenja poslednjeg GUP-a, niste nigde mogli da gradite kuću, čak ni u Altini. Pogledajte, Altina koja je tipičan primer, čak i ta čuvena Kaluđerica koja se stalno spominje, čak i Plavi horizonti, čak i Busije, koje su posebna problematika. Nigde niste mogli da gradite kuću, jer nije bilo dozvoljeno. Naravno, šta su ljudi radili - snalazili su se, i mi to uvažavamo. Rekli smo - u redu je, platićete sada samo uređenje magistralne infrastrukture, platićete ono što su platili ljudi za onih 800 ili 900 hiljada objekata koji su izgrađeni legalno. Sve su platili, i magistralnu i primarnu i sekundarnu...
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.)
Završavam, građani su to razumeli i građani će to uraditi. Onaj koji je sagradio 500, 600, 700 kvadrata, a ne trebaju mu ni za šta i to mnogo košta, mi možemo da ga razumemo, ali to je manjina u ovom gradu, tako da smo potpuno opušteni. Videćete, ovo će biti vrlo uspešno realizovana legalizacija. Žao mi je što to neke nervira.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Krasić na izlaganje ministra Dragoslava Šumarca.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Ovde se iznose neke činjenice, neki podaci, sa očiglednom namerom da se marginalizuje rasprava o poverenju Vladi Republike Srbije. Čuli smo neke podatke koji mogu delimično da se prihvate kada je u pitanju prethodni zakon o izgradnji objekata, koji je imao nekih svojih nedostataka, ali mnogo većih nedostataka je imao zakon koji se nastavlja na taj, ili koji je prethodio tom zakonu, a to je zakon o planiranju. Gospodin Šumarac je spojio to na nekim novim osnovama, nov zakon. Taj zakon je neprimenljiv. Vi znate vrlo dobro da je neprimenljiv taj zakon.
Znam konkretno na kojim lokacijama imate probleme i gde se vi hvatate za glavu i kažete - šta smo doneli i kakav smo zakon doneli. Koji je prostorno-planski dokument urađen po ovom novom zakonu? Nijedan. Ko je dobio dozvolu? Ako je nešto zaostalo, pa vi i dalje koristite onu odredbu onog zakona da je moguća privremena gradnja objekta, a to ste obećali da nema, pa ste obećali građanima da im na jednom šalteru 30 dokumenata služba obezbeđuje, gde je to, ko je dobio dozvolu na taj način. Niko. Nemojte, molim vas, da zamajavate građane nekom pričom.
Uhvatili ste se za legalizaciju. Zašto? Kada ste došli na vlast krenuli ste da rušite, milion bespravno podignutih objekata, a u Zemunu ste počeli i rekli - to su sve radikali dobili. Posle drugog talasa rušenja, kada je opština napravila 110% uspešnosti za jedan mesec, ustanovili ste da ste porušili objekte članova Demokratske stranke, pa ste stali sa rušenjem. O čemu vi to pričate? Gledate da pokupite sada ovo malo para, gradnja je stala, a vi ne želite da se ova zemlja gradi i razvija. Odgovorite ko pravi kuću na Dedinju, pored Belog dvora, a preko puta ste porušili kuću; kako to sada? Preko puta nema dozvole, a sa ove strane ima dozvole. Znaju oni vrlo dobro ko pravi. Prekinite sa tim manipulacijama.
Što se tiče sudskog spora, vodi vaš Gavrilović iz kancelarije Ivančević, a tu vam je i Đorđe Nedeljković, tu su vam i sudovi, nemojte da zaboravite, i sudovi su vam tu uključeni, neću da vam pričam o nebuloznosti koji je član primenjen i zašto je primenjen. Okružni sud je prvi put upozorio opštinski sud da tako ne može da presudi. Ponovio je presudu, a onda su tri žene u Okružnom sudu sa dva prezimena završile posao. Vodite računa šta radite. Prekinite sa ovim manipulacijama.
Demokratske standarde ste pogazili. Molim vas, juče na RIK-u DOS postavlja pitanje da li članovi biračkog odbora iz DOS-a mogu da drže spisak sigurnih glasača. Otkud oni znaju ko će sigurno da glasa? Koristite štambilj i memorandum DOS - Vojislav Koštunica. Molim vas, o čemu vi pričate, ljudi, vi ste van prostora i vremena. Dajte te izbore, pa da čujemo kakvi će rezultati biti...
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena, pošto ste vi van vremena.
Reč ima narodni poslanik Borislav Pelević, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SSJ.

Borislav Pelević

Poštovani građani, gospođo predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, dame i gospodo ministri, gospodine predsedniče Vlade, slušajući ovih dana raspravu o poverenju Vladi Srbije stekao sam utisak da se nalazim u parlamentu Švedske ili Švajcarske, ili da mi živimo svi u Švedskoj ili Švajcarskoj, po izveštajima naših ministara, a po kojima je sve lepo, dobro, sjajno i bajno.
Možda je njima bolje, možda je njima dobro, ali građanima Srbije, u svakom slučaju, nije dobro.
Nešto da razjasnimo, nije tražila opozicija od ministara da podnose izveštaje, izveštaje je trebalo da podnosite mnogo ranije, i u ovom parlamentu i građanima Srbije. Nije primereno da vlada u odlasku podnosi izveštaje, već je primereno da vlada koja odlazi sa političke scene Srbije podnese račune. Računi se podnose na izborima. To smo videli pre nekoliko dana na nekim lokalnim izborima, recimo u Ćupriji gde su predstavnici te iste vlasti, odnosno Demokratske stranke bili tek treći. Prva je bila SPS, druga SSJ, a oni tek treći, a njihov predstavnik za predsednika skupštine nije čak ni ušao u drugi krug, već je ušao predstavnik SPS-a i SSJ-a.
Po jednom ministru, čije izlaganje mogu da ocenim zaista kao veoma skandalozno, u Srbiji ima samo 10% siromašnih. Tim procentom bi se zadovoljile i mnogo bogatije zemlje Zapada, pa čak i SAD. Deset posto siromašnih u zemlji - zaista treba imati hrabrosti, ali rekao bih i nesposobnosti da se tako nešto izjavi, da se tako nešto tvrdi za ovom govornicom. Taj isti ministar je rekao da je plata porasla od 5. oktobra do danas sedam puta. To naprosto matematički nije tačno. To nije tačno, jer bi prosečna plata trebalo da bude u tom slučaju 280 evra, a ona je samo 180 evra. Tih 180 evra ko zaradi u Srbiji, taj je veoma srećan, ko primi taj je veoma srećan. Dakle, istina je malo drugačija i stvarnost je mnogo drugačija od onoga što ovde iznose ministri, na čelu sa predsednikom Vlade gospodinom Zoranom Živkovićem.
Kada je tako dobro, kada je tako bajno i sjajno kako vi tvrdite u svojim izveštajima, koje mi nismo tražili od vas, jer su veoma kasno došli, zbog čega to onda niste objasnili radnicima koji traže svoja sindikalna prava, a uz to i predlažu neke druge političke zahteve, jer su na to primorani, jer shvataju da sve njihove nedaće proizilaze baš iz nesposobnosti ove vlade. Zašto niste izašli pre nekoliko dana da im kažete kako je to njima dobro, ali pošto ste vi njih ocrnili u svojim izjavama, pošto ste ih potpuno marginalizovali u svojim medijima i pošto ste o njima govorili zaista ružno, kao da su došli da se napiju ovde vinjaka, pa kada vinjaka nestane onda odu kući.
Zbog čega niste poslušali one sindikalne organizacije onih firmi koje su vas dovele na vlast, recimo "Kolubare". Ti ljudi su poslali svim poslaničkim grupama jedno veoma teško pismo u kome vas podsećaju da su vas upravo oni doveli na vlast, da su oni bili generator 5. oktobra, ali danas žive jako loše i premašuju svoj proizvodni plan. Oni tvrde u tom pismu sledeće - proizvodnja sa zastarelom opremom i alatima, i da je to istina najgore ilustruje podatak da je za 13 meseci na ovim prostorima život izgubilo šest radnika. Očekujemo od poslanika Skupštine Srbije i Vlade Republike Srbije da konačno imenuje ministra rudarstva i energetike, kako bi predstavnici sindikata "Kolubare" imali sa kim da pregovaraju, ako ništa ono bar da zatraže njegovu smenu.
Nismo sigurni da ćemo uspeti da kontrolišemo nagomilani bes, gnev i nezadovoljstvo radnika, koji od sindikata traže konkretne dogovore o ceni rada, polusatnoj pauzi i socijalnom programu. Ni na to niste odgovorili. Dakle, ne mogu da se složim nikako sa tvrdnjama uvaženih ministara, jer zaista vas stvarnost demantuje. Posebno hoću da naglasim još jednom da je izjava gospodina Đelića zaista skandalozna i makar zbog te izjave bi trebalo da podnese ostavku. Kada ste došli na vlast 5. oktobra, svi građani Srbije su očekivali da ćete ispuniti makar deo obećanja koje ste im obećali u predizbornoj kampanji 2000. godine. Nažalost, to niste uradili.
Setimo se čuvenog ugovora sa Srbijom. Od 10 tačaka koje su potpisali svi vaši kandidati, vi ste ispunili samo jednu tačku, a to je da Srbija više neće biti u izolaciji. Vratili smo sve donacije, iako smo bili osnivači, i to je jedino pozitivno što ste vi uradili, ali je veliko pitanje šta konkretno građani Srbije u materijalnom smislu imaju od tog povratka u međunarodnu zajednicu, koja nam nije toliko pomogla kako vi to ovih dana govorite za ovom govornicom. Sva druga obećanja niste ispunili.
Da se prisetimo šta ste rekli za Kosovo i Metohiju. Rekli ste da će kada vi dođete biti primenjena Rezolucija 1244. Od te primene nema ništa, ali strašnije od toga je to što vi samo ponekada i samo u marketinške svrhe govorite o primeni te Rezolucije 1244.
Ja ću vam to ilustrovati sledećim primerom. Nijedan od vas, gospodo ministri, osim potpredsednika Vlade gospodina Čovića, čiji je to i zadatak jer je predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, nije bio na Kosovu i Metohiji, osim u jednoj veoma neugodnoj i teškoj situaciji premijer Živković. Niko od vas nije tražio ni dozvolu da ode. Da vas podsetim da je premijer Albanije čak 12 puta bio u zvaničnoj poseti Prištini, i to pokazuje odnos Albanije prema Kosmetu, ali naš ministar spoljnih poslova (iako mu to nije zadatak, ali jeste ministar i jeste sa Kosova i Metohije) nijednom nije tražio da ode na Kosovo i Metohiju i nijednom nije posetio te ljude da ih ohrabri da tamo opstanu ili da ohrabri ljude koji su izbegli sa Kosova i Metohije da se vrate na Kosovo i Metohiju.
Ali, to pokazuje odnos zvanične Srbije, odnos vlasti i Srbije prema našim ljudima na Kosmetu koji su tamo ostali i prema onima koji su izbegli sa Kosova i Metohije. Dakle, nijedan potpredsednik Vlade nije tražio od UNMIK-a da poseti Kosmet. Nikada niste tražili da se makar jedna sednica Vlade održi u Prištini, a dobro znate da je po Rezoluciji 1244 Kosovo i Metohija u sastavu SRJ, a danas državne zajednice Srbija i Crna Gora. Dakle, to je jedno obećanje koje niste ispunili, ali ste zato pozvali Srbe na izbore na Kosovu i Metohiji.
Šta se desilo posle tih izbora? Kakvu težinu imaju naši poslanici Srbi na Kosovu i Metohiji? Kakvu težinu ima Koalicija "Povratak" na Kosovu i Metohiji u Skupštini Kosova i Metohije? Nikakvu. Mislim da nemaju više prava nego obični pomoćni radnici u Skupštini Kosova i Metohije. To se videlo i nekoliko puta kada su napuštali silom prilika zasedanja Skupštine Kosova i Metohije.
Pozivom na izbore, izlaskom na izbore vi ste legalizovali te institucije nezavisne države Kosova i Metohije. Vi ste legalizovali i Skupštinu i tzv. vladu i tzv. predsednika Kosova i Metohije. Vi ste im dali legalitet, legitimitet, izlaskom na izbore.
Da ne govorim o izbeglicama sa Kosova i Metohije i o njihovom statusu u Srbiji. Oni žive ovde kao građani drugog i trećeg reda. Koliko se njih vratilo? Vi kažete 2%. Sumnjam u to. Mislim da je to mnogo manje, ali neka bude 2%. Za koliko godina? Za četiri godine od dolaska UNMIK-a i za tri godine i više vaše vlasti vi niste uradili ništa da se poboljša njihov status u Srbiji.
Bili ste oduševljeni dolaskom gospodina Harija Holkerija. Rekli ste da će on voditi drugačiju politiku od prethodnika na Kosovu i Metohiji i pokazalo se da to nije tačno. Na tim pregovorima u Beču na kojima ste vi učestvovali, vaš pregovarač, sa druge strane stola Ibrahim Rugova je stalno pominjao nezavisno Kosovo i govorio je stalno da ste vi susedna država sa kojom oni pregovaraju. Nijednom ga Hari Holkeri nije opomenuo, niko se iz međunarodne zajednice povodom toga kasnije nije oglasio. Rekao sam vam na konsultacijama da to nisu razgovori nego pregovori, jer se razgovori i dijalozi obavljaju u svojoj zemlji, u Beogradu ili u Prištini, a u neutralnoj zemlji se obavljaju pregovori dve delegacije, dve strane, dve države. To vam se i desilo i to ste sami tražili.
Vi sada hoćete da ispunite jedno od obećanja koje ste dali građanima Srbije, a to je promena Ustava. Posle posle tri godine vi ste rešili da donesete ustav, ali kakav ustav. Ustav koji i dalje cepa Srbiju. Tim ustavom vi hoćete da Srbija bude sastavljena od šest autonomnih pokrajina. To je zaključak te ustavne potkomisije koju vodi Nenad Čanak, u čijem programu piše da Vojvodina treba da bude republika. Vi i dalje cepate Srbiju. Vi tim ustavom ne želite da Srbija bude država srpskog naroda i svih pripadnika nacionalnih manjina koje žive sa nama. Vi to ne želite, vi želite da Srbija ponovo bude država građana Srbije.
Mi iz SSJ-a želimo da taj ustav definiše Srbiju kao državu srpskog naroda i svih građana, bez obzira kojoj veri i naciji pripadaju. Nema čega da se stidimo. Ako vi imate čega da se stidite, recite, ali mi nemamo čega da se stidimo. Mi smo u Srbiji i želimo da budemo Srbi, kao što to pravo ne osporavamo ni Mađarima, ni Albancima, ni Bošnjacima, odnosno Muslimanima.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li koristite sledećih 10 minuta?

Borislav Pelević

Ne, završavam. To je razlog zbog čega smo mi napustili tu komisiju, jer ne želimo da učestvujemo u daljem cepanju Srbije i u daljem definisanju Srbije kao države građana, a ne države srpskog naroda i svih nacionalnih manjina koje u njoj žive.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Za reč se javio ministar u Vladi Republike Srbije gospodin Gašo Knežević, pa ministar Stojan Jevtić.
Reč ima gospodin Gašo Knežević.
...
Građanski savez Srbije

Gašo Knežević

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo, ne osećam se ovde kao da prvi put ili ko zna koji put podnosim neki izveštaj. Prvo, od početka ove vlade koja je bila pod rukovodstvom gospodina Đinđića, podnosio sam svake godine izveštaj i svake godine je taj izveštaj usvajan na Odboru za prosvetu. Dakle, nikakvim ilegalnim ili nelegalnim rabotama i poslovima nismo se u prosveti bavili, čak smo pokušavali, mislim i uspeli, da potpuno transparentno radimo. U svakom slučaju, pokušaću da u sledećem periodu privučem vašu pažnju  podnošenjem računa o tome šta i kako je urađeno.
Kada bih pokušao da definišem prosvetu, da je uporedim sa nekim drugim kategorijama koje su nama bliske, verovatno bi najbliže poređenje bilo sa nasledstvom. Prosveta je prenošenje civilizacijskih i kulturnih baština mlađim pokolenjima, upravo kao što je nasleđe prenošenje prava, odnosno plusa i minusa svakog pojedinca svojim sopstvenim naslednicima. Pošto mlada pokolenja mogu i bez nas nešto da shvate i da nauče, ali im je potrebno puno više vremena i truda, država se trudi da učestvuje u organizaciji prosvete. Tako nastaje jedna javna služba, javni posao, prosvetni posao koji, samim tim što je javni posao, izaziva strašno mnogo kontroverzi, izaziva napade i odbrane, izaziva čak i emocije.
Ova država, kao jedan od resora, ima i resor obrazovanja, odnosno prosvete, koji je uvek ovde, kada sam bio sa druge strane govornice, izazivao emocije, napade i odbrane. Četiri puta sam ovde izlazio za proteklih dve i po - tri godine i uvek smo uspeli da završimo posao. Vi ste uspeli da završite posao, jer ste izglasali zakon. Poslednji, ovaj reformski, sa dvotrećinskom većinom. Zbog toga vam dugujem zahvalnost, jer ste imali sluha za predloge Vlade, a predlozi Vlade su uvažavali određeni napredak, želju za napretkom ove zemlje. Nadam se, kao što smo ove tri godine uspešno sarađivali, na čemu vam hvala, da ćemo i ubuduće to činiti.
Naravno da ima nesporazuma, naravno da ima emocija različite prirode. Danas nam dolazi u posetu klub koji se zove "Real Madrid". Na njegovom čelu najduži period je boravila jedna ličnost, koja se zvala Santjago Bernabe. Jedan stadion u Madridu nosi njegove ime. Kada su gospodina Santjaga Bernabea pitali kako je sarađivao sa španskom javnošću, odgovorio je: "Odlično. Kada sam počeo da gradim stadion, svi su me pitali zašto ga gradim na periferiji? Kada sam ga završio, svi su me pitali zašto sam ga izgradio u centru".
Toliko o ljudskom razumevanju. Dakle, onaj ko radi izaziva reakcije drugih i to je potpuno normalno. Da li ćete umanjiti značaj jednog divnog objekta, kao što je taj stadion, odgovor je - ne, to su sada svetski šampioni. Nadam se da će ih "Partizan" sutra pobediti, ali to je sve na nivou nada i naših očekivanja.
Kada razmišljamo o tom obrazovanju, odnosno o toj prosveti, mi obično jedno ime u pežorativnom smislu koristimo, a to je ime Stipe Šuvara. Njegova čuvena reforma obrazovanja, po sudovima mnogih od nas, dovela je do cepanja, do usitnjavanja, gubitka orijentira što obrazovanja tiče. Niko ne pominje drugu reformu koja je tiho, ali se u dva navrata obavljena - 1991. i 1995. godine, a to je reforma pod nečijim drugim rukovodstvom, ali neću pominjati ni ovom prilikom imena.
Šta smo napravili u toj reformi? Prestao je sa važenjem zakon o prosvetnoj inspekciji i zakon o prosvetno-pedagoškoj službi i od dve službe je napravljena jedna. Prestao je zakon o stalnom stručnom usavršavanju i prestalo je stalno stručno usavršavanje nastavnika. Centralizovan je ceo sistem. Mreža škola je do 1994. godine napravljena, nova, bez ikakvih konsultacija sa lokalnom vlašću. Šta mislite da sada reorganizujem školstvo na Vračaru i ne pitam lokalne vlasti koja škola im treba, a koja ne. To je urađeno 1994. godine. Stvoren je jedan ogroman sistem, ogroman centralizovani sistem, ukinut je prosvetni savet, ukinuti su pedagoški zavodi.
Dakle, sve je ukinuto što postoji između škole i ministarstva. Ministarstvo je ostalo sa namerom da to bude mozak, a škole ruke i noge. Između toga ništa. Sistem je, kao most bez srednje poluge, propadao u vodu. Ceo sistem se bunio protiv toga, ali pitanje je zašto to državu nije mnogo pogađalo? Nije mnogo pogađalo zbog toga što je u tom periodu došlo do isisivanja novca iz prosvete. Govorim o devedesetim, od 1990. do 2000, o tim godinama.
Društveni bruto proizvod u periodu od 1990. do 1999. je opao 44,5%. Istovremeno, izdvajanje u obrazovanje po učeniku je smanjeno, za osnovno obrazovanje 52%, a za srednje 57,2%, što pokazuje da se briga za obrazovanjem smanjila i da su deca, po glavi učenika, dobijala sve manje novca. Zbog toga je državu bilo briga koliki joj je sistem, da li je on mali ili veliki. Bitno je bilo uštedeti u njemu. To je bio imperativ vremena. Kako i zašto su pare korišćene, potpuno je drugo pitanje i u to pitanje ne ulazim. Hoću reći da je moguće da su korišćene i u pozitivne svrhe. To ne znam, niti me interesuje. Moja briga je prosveta i njeno osiromašenje. O tome govorim.
Znači, GDP je padao, pa i izdvajanje za prosvetu. Istovremeno, strukturom kojom je finansirana prosveta, došlo je do fantastičnih promena. U 1989. godini lokalni izvori su finansirali prosvetu na nivou od 84%. Dakle, iz lokalnih kasa se prosveta finansirala 84%, a ostalo su bili budžet, ostali izvori, privreda, vanprivreda i stanovništvo. Onda je 1999. godine budžet imao 75% udela finansiranja, a svi ostali 25%. Dakle, država se stavila na mesto finansijera i počela da kontroliše. Kako? Tako što je smanjivala iz godine u godinu ono što se davalo prosveti. To je priča o finansiranju prosvete.
Naravno da vam neću govoriti o položaju prosvetnih radnika, naravno da vam neću govoriti o jednom relativno tužnom statusu koji su oni imali 2000. godine. Činjenica je da se sistem sam bunio protiv sopstvenog propadanja, bunio se na taj način i što je štrajkovao. Vi znate da je to period učestalih štrajkova u prosveti i jedne navike, kako prosvetnih radnika, tako nažalost i dece, da čas traje 30 minuta. To je bila njihova svakodnevnica i tako je bilo sve do 2000. godine.
Zadatak svakog ministarstva je trojni. Njegov zadatak je da predlaže zakone koje donosi Skupština, da pokuša da primeni te zakone u životu i da vrši nadzor nad primenom tih zakona. Kada je u pitanju zakonodavstvo, ovo ministarstvo je četiri puta bilo ovde i to sam već rekao. Sva četiri puta smo posao završili. Sada je u planu donošenje zakona o visokom obrazovanju, gde je usaglašavanje veoma daleko otišlo. Da su normalne okolnosti, mogao bih da vam garantujem i period donošenja zakona, ali one nisu. Prema tome, svako moje obećanje postaje iluzorno. Zatim, zakon o udžbenicima, čija je izrada u pripremi i zakon o predškolskom vaspitanju. To je ono što su trenutno naši prioriteti i planovi, a što nije finalizirano postojećim tekstom.
Da bismo došli do ovog zakona, poslednjeg koji je usvojen tokom ove godine, angažovano je puno ljudi. U sastavljanju strategije obrazovanja učestvovala su 222 čoveka i 315 ljudi je učestvovalo u školskom programu za prvi razred.
Dakle, to je jedan veoma širok krug ljudi svih struka i svih profila, namerno, jer školstvo zahteva konsenzus. Konsenzus se postiže u jednom društvu samo širokim angažovanjem i uključivanjem u proces donošenja odluke različitih profila. Mi smo to pokušali da ostvarimo i zbog toga ovi brojevi stoje. Pri tom ću vam reći da je u konsultacijama, dakle, ne u procesu donošenja odluka nego u konsultacijama, učestvovalo 25.460 ljudi, u okviru tri velike akcije koje su prethodile izradi strategije obrazovanja.
Svaka promena u društvu iziskuje tri resursa, tri rezervoara. Prvi je vremenski rezervoar. On postoji, odnosno, njegovo pitanje se postavlja zato što su ljudi, po pravilu, nestrpljivi i traže promene pre nego što su one zrele, jer žele, po prirodi stvari, da bolje žive. Sa ovim resursom, čini mi se, Ministarstvo prosvete nema nikakvih problema, jer je zamerka upravo da se prebrzo ide. Dakle, nije zamerka da se sporo ide, nego da se brzo ide. Prema tome, o vremenskom resursu ja neću uopšte govoriti. Mislim da ga imamo u dovoljnoj meri. Ostaju ljudi, kao veliki problem, i novac.
Prvo, što se novca tiče, jedan stari prosvetni radnik, na početku, pre tri godine, kada sam bio u poseti Leskovcu, pitao me je - koliko vi imate para? Ja tada nisam znao za reforme. Upozorio me je da ako para nema, da ni ne pokušavamo da uđemo u promene i meni je to jasno. Devedeset posto našeg budžeta obrazovanja ide na plate, i to je tragedija ove zemlje. Znači da samo 10% novca budžetskog možemo da ubacimo u razvoj obrazovanja. U drugim zemljama su mnogo srećnije srazmere, ali mi nikad nismo ovu reformu vršili na uštrb plata.
Dakle, plate prosvetnih radnika bile su "zaštićene životinje" od svakog zahvatanja, od svakog uzimanja i preusmeravanja na razvoj obrazovanja, ali smo imali 34 donatora, među kojima su UNESKO, UNICEF, UNDP, Svetska banka, Evropska unija, kroz Karts i Tempus, Savet Evrope i mnogi bilateralni donatori. Od njih je, do sada, upotrebljeno na obrazovanje 20 miliona evra. Dakle, 20 miliona evra smo od stranaca dobili, uglavnom u vidu donacija i jedan deo u vidu nekog kredita, to je učešće Svetske banke. Dakle, bez učešća budžetskih para u razvoju obrazovanja. Sa 40 zemalja smo zaključili ugovore o saradnji u oblasti obrazovanja, a sa 20 zemalja je u postupku, isto kao ona tri zakona, donošenje, zaključivanje ugovora.
Istovremeno, na lokalnom nivou, dakle, van kontrole mog ministarstva, imate ovde gradonačelnike, pitajte, imali smo velike donacije, pre svega Evropske unije, za rekonstrukciju škola. To je ona akcija "Škola za demokratiju" i u toj akciji, po podacima koje mi imamo u prosveti, potrošeno je 15 miliona 500 hiljada evra. Dakle, to je suma koju je Evropa izdvojila za popravku objekata našeg školskog sistema.
Zaključak je: i jedan i drugi podatak pokazuju da nas Evropa nije izneverila. Evropa je učestvovala u popravci našeg sistema obrazovanja.
Drugo, jedan ministar ranije vlasti, u periodu između 1990. i 2000. godine je jednom prilikom rekao, obraćajući se pravosuđu - sudije, oni meni nisu problem, dovešću ja u kamionima i autobusima nove sudije. Taj luksuz sebi ne mogu da dozvolim, da to izgovorim. Prosvetnih radnika je 85.000 u nastavi, samo u nastavi, govorim od učitelja pa nadalje. Mi u ovoj zemlji, a ni u jednoj drugoj zemlji nema resursa za 85.000 kojim bi moglo da se zameni postojeće osoblje, postojeći zaposleni.
Zbog toga, naš cilj i naše namere nikada nisu bile uprte u tom pravcu, naša namera je bila da pokušamo da usavršavamo postojeći kadar. To hoću da ilustrujem nekim podacima. Ti podaci su sledeći: 50.500 nastavnika je prošlo obuku u trajanju do 48 sati, od 85.000. To je jedna natpolovična cifra. Celih 420 osnovnih škola je prošlo edukaciju. Ako znate da ima 1.500 - 1.600 osnovnih škola u Srbiji, onda vam je jasno da je već trećina celokupnog osoblja pojedinih škola prošla edukaciju; 8.400 profesora, odnosno učitelja i nastavnika za prvi razred je prošlo edukaciju; kursevi za direktore, članove školskog odbora, koje finansira Svetska banka, upravo počinju; 320 akreditovanih programa obuke smo napravili, izdali katalog. Prvi put imate katalog za edukaciju nastavnika, a nemojte zaboraviti, 1995. godine je donet zakon koji je ukinuo obavezu edukacije nastavnika. Vi ste ukinuli obavezu onih koji dalje uče, da i sami uče. Ne vi, ne ovaj parlament, nego neko u istoriji, pod jako čudnim okolnostima i ne znajući, ja sam ne mogu da zamislim tačno šta je bio cilj takve jedne mere. Nadam se, iskreno, da neki racionalizam u tome postoji.
Na kraju, još jedan kurs smo imali, koji je jako dobro primljen, to je kurs policajac-zaštitnik dece, kojim je obuhvaćeno oko 200 škola, tačnije, 179 škola. Dakle, u 179 škola postoji policajac koji čuva školski sistem. To je što se tiče uslova i zakonodavstva.
Šta je sa implementacijom? Sve institucije koje su predviđene zakonom su osnovane. Dakle, ona tri centra, ali o tome neću da govorim, to je zakonska obaveza ovog ministarstva. Investiranje u prosvetu u periodu između 1990. i 2000. godine bilo je (ja ću govoriti u evrima, radi komparacije) dva i po miliona evra godišnje za period od 10 godina; 2001. smo duplirali - 5.487.372 evra; 2002. godine - 5.434.000; ove godine predviđeno je 11.585.702, za sada je sedam miliona investirano.
Dakle, imamo već finansirane radove u tom iznosu.
Gospodo moja, to je najmanje 100% u odnosu na prethodno stanje, najmanje, a ovaj poslednji period je 130 ili 125%. Istovremeno, studentski standard je popravljen. Pre svega, otvorena su nova studentska mesta. Osim toga, ušteda je izvršena u sistemu. Reću ću vam podatak da je ranijih godina, između 1990. i 2000, studentski standard ovu zemlju koštao između 50 i 60 miliona evra. Od 2000. godine košta oko 20 miliona evra godišnje. Studentima standard nije pao. Porasle su uštede. Mi smo stegli sistem i počeli da štedimo u sistemu. Znači da se snabdevači racionalno ponašaju, da smo sprečili sve moguće krađe, da smo sprečili one studente koji su po domovima spavali, tzv. padobrance ili kako se sve zovu, i stegli smo sistem. Zbog toga je sa nižim izdvajanjem moguće postići iste efekte.
Molim vas, podigli smo broj stipendija za 2.500. Dakle, 2.500 stipendista studenata više ima u ovom periodu nego što je bilo ranije.
Dugovi - gradonačelnik Kragujevca je sa mnom proveo sate na sastanku sa firmom "Kazimir Veljković"; evo kratke priče o firmi "Kazimir Veljković". "Kazimir Veljković" je građevinska firma, angažovana za izgradnju Druge kragujevačke gimnazije. Počela je izgradnja te gimnazije na bazi usmenog dogovora, bez ugovora političkih struktura zemlje; gimnazija je, tako je, 1995. godine, tako je, izgrađena je i puštena je 2000. godine, a da je izvođaču radova ostao dug u nivou od 30 do 40 miliona.
Dakle, nesporno je, "Kazimir Veljković" je izgradio taj objekat koji fantastično izgleda, idite u Kragujevac, pogledajte i nesporno je da za to nije dobio pare. On nije imao kome da se obrati, jer nije postojao ugovor, ništa nije postojalo - čardak se pravio ni na nebu ni na zemlji, a zašto - zbog nekih političkih potreba, ali naravno da je to zadovoljilo i potrebe obrazovanja i hvala na tome.
Kada su oni počeli da trpe tužbe od svojih podizvođača, uhvatili su se za glavu i onda smo uspeli da na bazi sudskog poravnanja isplatimo dug i spasimo firmu "Kazimir Veljković" od stečaja. Iznos tada isplaćenog novca je bio 40 miliona dinara i to nije malo za prosvetni budžet.
Ukupni dugovi, kada smo mi došli, investicioni, bili su 258 miliona, ostalo je pet miliona investicionih dugova. Dakle, za 253 miliona mi smo isplatili tuđe račune, neko drugi je poručivao, a mi smo plaćali. Da li je to malo? Po mojoj proceni, ne. Po mojoj proceni, korektno smo bili sukcesori prethodne vlasti, ni za šta nismo rekli - mi to ne dugujemo. Sve ono što je napravljeno ranije, mi smo pristali da plaćamo.
To je, gospodo moja, slika o investicionoj politici i o dugovima ove zemlje.
Molim vas, sve ovo ide do jednog zaključka: nije zakon najviše što je Ministarstvo uradilo, nešto drugo je najviše - mi smo uspeli poljuljani ugled prosvete da vratimo. Evo vam dokaza i za to.
U Beogradu u jednoj školi 48 radnih mesta za nove nastavnike se otvara, a 537 kandidata se javlja, gospodo. I da je to negativna selekcija koja je bila ranije ne bi ove cifre bile, nego bi bilo eventualno onoliko kandidata koliko je radnih mesta. Jedno radno mesto u Novom Sadu i to, gospodo - matematičar, dakle, zanimanje jako traženo, 36 kandidata, 36 molbi da se zaposli kao matematičar u jednoj školi. Da li je to malo? Ne, to je odraz novog položaja prosvete i ona ga ima u ovom društvu. Naravno, za to ste i vi zaslužni kao deo sistema političkog establišmenta ove zemlje.
Sindikati - ja u prosveti imam tri reprezentativna sindikata: samostalni, nezavisni i unija. Neću ja da pričam o njima, samo ću vam reći da nikada u periodu od tri godine nije bilo štrajka, sem jednog od četiri dana. Posle onih silnih štrajkova, to je sada smirivanje tla i to je normalno. Mi smo na pragu zaključenja kolektivnog ugovora; kolektivnim ugovorom će biti predviđena procedura otpuštanja tehnološkog viška, tako da direktori neće da imaju svu vlast u kolektivima. To je, gospodo moja, produkt našeg stalnog i strpljivog razgovora sa sindikatima. Pitajte ih šta misle o socijalnom dijalogu u prosveti i ono što vam oni odgovore, ja potpisujem. Dakle, pitajte ih, neću ja svedočiti o stanju socijalnog dijaloga u prosveti, neka oni o tome govore.
Upisi - potpuno haotično stanje pre 2000. godine; 2000. godine nagla promena režima upisa, centralizacija. Jedino što smo ozbiljno centralizovali to je politika upisa, a zašto? Da bismo imali evidenciju upisa na jednom mestu, da se ne bi po babovskim, kumovskim, prijateljskim vezama deca upisivala. Centralizovali smo upise i imali smo u prvoj godini od 72.000 đaka 129 nezadovoljnika, uglavnom u Čačku, i imali smo ona jaja koja su pogodila gospodina Đelića na predizbornoj kampanji u Čačku. To jaje je bilo namenjeno meni, ja nisam bio tamo, jer nisam nikada bio član G17 plus, pa je pogodilo njega, i to jaje je nezadovoljstvo, uporedite 72.000 sa 129 i videćete koliko je nezadovoljnih bilo u Srbiji. Ove godine niko, nula nezadovoljnih.
Molim vas, centralizacija i disciplina su doveli do toga da su svi shvatili šta je novi upis i više nema nezadovoljnih, to je, mislim, uspeh uvođenja reda u sistem, jeste, to je to.
Romi - uvedena je pozitivna diskriminacija. Pazite, niko na svetu nije uspešno, nažalost, rešio problem obrazovanja Roma. Romi se kao socijalna grupacija protive svakom kalupljenju, oni su takvi, takvi su genetski; mi pokušavamo da im pomognemo, pokušavamo da podignemo nivo obrazovanja Roma, jer stepen obrazovanja je upravo suprotan stepenu siromaštva. Što si više obrazovan, pretpostavka je da si manje siromašan, ali o tome će neki drugi ministri da govore.
Mi smo uveli pozitivnu diskriminaciju i sve Rome koji su hteli da upišu srednju školu upisali smo mimo kvota, sve Rome koji su hteli da upišu fakultet upisali smo mimo kvota. Deljeni su udžbenici za Rome u organizaciji Ministarstva prosvete i Ministarstva za ljudska prava i nacionalne manjine koja je na nivou zajednice.
Udžbenička politika je promenjena, dakle, ne postoji segment koji nije promenjen. Jedan poslanik me je pre neki dan sreo, neću reći čiji je gradonačelnik, jer je opozicionog grada, pa neću da njegov ugled u njegovoj sopstvenoj stranci umanjujem, rekao mi je - znate, ministre, ja sam gradonačelnik i kada mene pitaju kako je u mom gradu, ja kažem, sve je dobro, neke stvari sam po sebi, po prirodi stvari, ispuštam i znam da je opozicija u mom gradu u pravu kada nešto kaže. Ja isto mislim, izneo sam vam stvari onako kako ja vidim, znam da nije sve urađeno, nemojte me uveravati u nešto što je samo po sebi očito.
Svako onaj ko radi, naravno da greši, a naravno da svako od nas nema kapaciteta, nema strukturu, nema institucije da sve stvari dovede do idealnog ili stanja koje bi bilo i tolerantno, posmatrajući sa opšteg aspekta, dakle, sa aspekta cele države.
Recimo, ja ću vam reći odmah, naš problem je nastavljen problem iz 1992. i 1993. godine; 1992. godine i 1993. godine je bio problem imenovanja direktora i sada je problem imenovanja direktora. Lokalne vlasti i kolektivi taj posao shvataju suviše politički, ja jednostavno nemam instrumenata da potpuno izvršim uplive, jeste, to je problem Ministarstva prosvete, okej, sa tim se da živeti, gospodo moja, sa tim se da funkcionisati i raditi, a ako ćemo zbog toga da propadnemo, ja ne verujem da hoćemo.
Mreža škola je ozbiljan problem kojim će morati svaka buduća vlada da se pozabavi, jer odnos đaka i učitelja je sada tragičan. Mi imamo jako malo đaka na jednog nastavnika i zbog toga ćemo morati da se pozabavimo mrežom škola.
Meni zameraju razbijanje tradicija, a gospođa Pop-Lazić mi je spočitala u svom uvodnom nastupu dve, koliko sam ja uspeo da čujem, ozbiljnije stvari. Jedna je deljenje materijala neke sekte čiji sam pripadnik i bukvar za prvi razred osnovne škole.
Ja ću sada pokušati da vam odgovorim na te optužbe. Što se tradicije tiče, mislim da je obrazovanje po definiciji opšta stvar. Ne može da bude srbocentrično, ne može se učiti samo Vuk i Tesla, mada naravno da moraju jer su deo baštine, a ja sam rekao da je pitanje obrazovanja pitanje baštine, ali se mora učiti Šekspir, Njutn i Aristotel. Ne postoji nacionalno obrazovanje. Postoji samo opšte obrazovanje, jer ako nacionalno vaspitamo decu oni neće znati ni "Magbet", "Otela", niti bilo šta drugo što je napisano. Dakle, nije bio moj cilj nikada da od Vuka ili Nikole Tesle ili bilo koga drugog operišem srpsko obrazovanje, već je cilj bio da se sve servira deci, pa će prema onome što najbolje zapamte i na šta se najviše prime svako od njih kasnije izabrati svoju struku u životu.
To naše fantastično obrazovanje, ja sam pribavio podatke iz Australije, gde su još na obradi, dakle nisu gotovi, ali podaci su sledeći: testiranje naše dece u poređenju sa testiranjem druge dece u svetu, dakle evropskih i drugih svetskih zemalja, rešavanje zadataka iz matematike manje od jedne četvrtine 12% naše dece, prirodne nauke manje od jedne četvrtine 56% naše dece, problemski zadaci 38% naše dece ne može uopšte da ih reši, ali rešavanje više od tri četvrtine, dakle, to se smatra uspešnim rešavanjem postavljenih zadataka, matematika 3% naše dece, prirodne nauke 1% naše dece i problemski zadaci nula posto naše dece. To su oni podaci sa kojima sada raspolažemo, a da smo izvršili jednu pilot evaulaciju preko međunarodnih faktora i to je tragično, gospodo moja. Mi to hoćemo da promenimo i verujte mi da je to moj zadatak. Ja shvatam moj zadatak da ovde ne bude nula nego da bude pet, da ovde ne bude jedan nego da bude sedam i ovde da bude deset gde je sada tri. Onda se smatra da prosveta ide uzlaznim putem.
Bukvar - tačno je da Vuk na slici u bukvaru ima nešto duži jezik i tačno je da Sveti Sava namiguje pčelici koju drži na svom prstu. Bila je jedna emisija na televiziji u kojoj su pitali četiri osobe šta o tome misle. Odgovor je bio 2:2, podeljen odgovor. Dvoje su bili protivnici, a dvoje su bili zagovornici. To vam je znak da svaka umetnost, pa i grafička, izaziva različite reakcije ljudi. Nekome se sviđa, nekome se ne sviđa. Gospođa Petrija, po čijoj priči je napravljen "Petrijin venac", posle velikog uspeha knjige koju je napisao gospodin Mihajlović, čak je pokušala da ga tuži smatrajući da je on nju pokrao nešto. Nije ništa pokrao, jer tu priču je on čuo, ali je samo Dragoslav Mihajlović ispričao na taj način. Dakle, svaka umetnost je puštena ljudima na shvatanje ili neshvatanje.
Gospodo moja, taj bukvar je odobrila proširena recenzentska komisija i jako dobra komisija. Nisam imao ništa protiv toga i potpisao sam, jer ja potpisujem sve udžbenike. Naravno da ne mislim da vi smatrate da ja gledam sve udžbenike. To bi bilo previše.
Najzad, sekte. Znam da postoji časopis koji se zove "Zona sumraka". Shvatio sam onda kada mi ga je moje dete unelo u kuću, jer je mene videlo na naslovnoj strani. Nažalost, i takvi časopisi formiraju mnjenje ove zemlje. U tom časopisu pre dva meseca je stajalo da sam ja član grupe Bildeberg, u čijem sastavu su Anjeli, Žospen, Ahtisari i mnogi drugi i da sam 2001. godine u Kanadi dobio instrukciju da ispiram mozgove srpskoj deci. Postoji nešto, i gospođa Pop-Lazić će to dobro shvatiti, što se zove dokazivanje u sudskom postupku. Svaka presuda se bazira na činjeničnom stanju. Ako je ono dobro utvrđeno onda postoji šansa da i presuda bude tačna. Ako nije dobro utvrđeno činjenično stanje, nema dobre primene prava na loše činjenično stanje. Moj pasoš dokazuje da ja nikada nisam preleteo Atlantik i to je priča o Brandemburgu.
Naravno, pošto ja znam da se ovo ne odnosi na Brandemburg, nego se odnosi na neku sektu, ja vas podsećam i molim vas, gospođo, da mi date ime škole i lica, ja ću otići da uzmem sve podatke gde sam i šta delio. Hoću pred ovu skupštinu da izađem i da im pokažem čiji sam član i šta sam delio. Gospođo, to je moja molba upućena vama kao ozbiljnoj osobi.
(Gordana Pop-Lazić: Biće vam udovoljeno.)
Hvala. Mislim da sam stupio u kontakt sa nadležnom osobom i da ću dobiti od nje zadovoljavajući odgovor.
Hoću još nešto da vam kažem, da se ne vadim i ne pravdam. Pripadnik sekte, ako jesam pripadnik sekte, jeste osoba koja je izdala naređenje da se donese uredba sa kojom će se uvesti veronauka. Veronauka je uvedena za sedam religija. Svaka od njih, po mišljenju Ministarstva vera, Srpske pravoslavne crkve, Katoličke i svih drugih crkava, daleko je od nivoa sekte. Onaj ko to radi obično nije sektaš.
To je ono što ja imam da vam kažem.
Mislim da je Srpska pravoslavna crkva vršila i ranije pritisak da se vrati u nastavu. Mislim da crveno-crna koalicija nije udovoljila, nije ni počela da razmišlja o tom zahtevu. DOS-ova vlast je usvojila taj zahtev i sada smo na nivou razmišljanja o Bogoslovskom fakultetu. Ako univerziteti odluče, jer mi to pokušavamo demokratski da sprovedemo, mi ćemo doneti odluku kojom ćemo ukinuti odluku kojom je Bogoslovski fakultet isključen. To neće odlučiti srpska Vlada, to će odlučiti univerziteti na bazi slobodnog pitanja i odgovora.
Molio bih da shvatite da sam najgori kritičar samome sebi upravo ja i da sve ovo što sam rekao predstavlja uglavnom pozitivne elemente rada Ministarstva. Isto tako mogu da vam kažem, iznađem neke stvari koje nisu uspele u iznosu od 100% ili su uspele ispod 50%. Međutim, želim da vam kažem da Ministarstvo prosvete ima uvek samo jedan interes, i to je dokazalo. To je interes obrazovanja i interes generacija koje dolaze. Puno vam hvala.