Reč ima ministar za rad i zapošljavanje gospodin Dragan Milovanović.

Poštovano predsedništvo, uvaženi narodni poslanici, Ministarstvo za rad i zapošljavanje je novoformirano ministarstvo i nastalo je iz Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja. Svojim nastankom ono je sebi zacrtalo osnovne ciljeve rada, a to je: priprema novih reformskih zakona u oblasti rada i zapošljavanja, socijalna ravnoteža između interesa poslodavaca i zaposlenih, novi koncept zarada po osnovu rada i rezultata rada, obezbeđenje minimuma egzistencijalne i socijalne sigurnosti zaposlenima putem utvrđivanja visine minimalne zarade u Republici, razvoj i unapređenje socijalnog dijaloga, priprema i zaključivanje opštih ugovora o zapošljavanju, donošenje nacionalne strategije zapošljavanja, temeljna reforma tržišta rada i prelazak sa pasivnih na aktivne mere, čiji je krajnji cilj povećanje zaposlenosti, donošenje i sprovođenje socijalnih programa za obezbeđivanje socijalne sigurnosti zaposlenih koji su ostali bez posla u procesu restrukturiranja i procesu privatizacije, podrška programima samozapošljavanja, zakonitost i efikasnost poslovanja preduzeća za radno osposobljavanje i zapošljavanje invalida, podsticanje aktivnih mera programa zapošljavanja, suzbijanje rada na crno, donošenje nacionalne strategije i razvoj bezbednosti i zdravlja na radu, uvođenje informacionog sistema u inspekcijskim službama kao dela jedinstvenog informacionog sistema državne uprave Republike Srbije, transparentnost u radu, omogućavanje direktnih kontakata građana sa predstavnicima Ministarstva.
To su bili naši ciljevi kada smo startovali, a startovali smo u veoma lošim uslovima svake vrste. U Ministarstvu je, kada smo mi počeli da radimo, bilo samo dva kompjutera i to pokvarena. Sada Ministarstvo može da kaže da je osposobljeno tehnički, da uspešno funkcioniše. Ministarstvo je osposobljeno da i kadrovski uspešno funkcioniše, jer videćete iz ovih naših rezultata šta smo sve do sada postigli. Po meni, najvažnije je, kada se radi o zakonodavnoj aktivnosti, Ministarstvo je predložilo, a vi ste usvojili, dva veoma važna reformska zakona. Prvi je, normalno, Zakon o radu, koji je donet u decembru 2001. godine. Drugi je Zakon o zapošljavanju, koji je donet jula ove godine.
Zakon o radu je rađen na jedan nov način, uz saradnju svih socijalnih partnera, pre svega sindikata i poslodavaca. To je jedan moderan, reformski zakon, koji je doprineo da radni odnosi u našoj zemlji budu mnogo bolji nego što su bili. Ali ono što je najvažnije, to je da je stvoreno fleksibilno tržište rada koje je doprinelo da se poveća broj onih koji se zapošljavaju tako što sami sebi obezbeđuju posao.
Tokom izrade ovog zakona mi smo imali veliki broj prezentacija, veliku saradnju sa svima u našem društvu i dobili smo dobre kritike za taj zakon. Svi stručnjaci kažu da je to jedan od boljih zakona iz sfere rada.
U toku implementacija zakona, Ministarstvo je obišlo celu Srbiju, održalo je veliki broj seminara, prezentacija, a izdali smo i dve publikacije vezane za taj zakon. To je vodič za izradu pojedinačnog kolektivnog ugovora i ugovora o radu i primena fleksibilnih oblika rada. Te publikacije su omogućile svima onima koji su želeli da se direktno upoznaju sa mogućnostima ovog zakona da ga koriste i da kroz njega ulaze u sopstveni biznis.
Zakon o zapošljavanju je donet skoro, ali je odmah dao efekte. Moram da kažem da je za ovo kratko vreme došlo do sporijeg rasta nezaposlenosti. Što se tiče Beograda, tu je možda trenutno najbolji rezultat, jer prvi put imamo manji rast nezaposlenih za 1,6% u odnosu na mesec iz prošle godine, što je pokazatelj da je zakon dobar i da je počeo da daje rezultate.
Jedan od važnijih zadataka Ministarstva za rad i zapošljavanje je, pre svega, bio razvoj socijalnog dijaloga. Socijalni dijalog pre 2001. godine nije postojao u Srbiji. Sindikati nisu bili postavljeni kao organizacije koje se ravnopravno tretiraju u ovom društvu. Ovo ministarstvo i Vlada Republike Srbije, u ovih hiljadu dana, dali su veliki značaj pre svega razvoju socijalnog dijaloga i saradnji sa sindikatima.
U avgustu 2001. godine je osnovan prvi Socijalno-ekonomski savet. Taj Socijalno-ekonomski savet imao je za cilj da odnose između poslodavaca, sindikata i Vlade uskladi i dovede do određenih odnosa, koji imaju za cilj bolji standard u našoj zemlji, i da pre svega radnici kroz Socijalno-ekonomski savet mogu da iznose svoje stavove. U Socijalno-ekonomskom savetu su predstavnici tri najjače i najveće sindikalne organizacije, Savez samostalnih sindikata, Ujedinjeni granski sindikat "Nezavisnost" i Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata. Tu su predstavnici Unije poslodavaca Srbije i normalno, predstavnici Vlade.
U Socijalno-ekonomskom savetu je devet članova i tu su sada predsednici sindikata, predstavnici Unije i tri ministra iz Vlade Republike Srbije. Ono što je bitno, treba reći da smo mi Socijalno-ekonomski savet razvili na lokalnom nivou, formirano je 14 lokalnih socijalno-ekonomskih saveta koji uspešno funkcionišu i mislim da su opravdali svoj cilj.
Socijalno-ekonomski savet je raspravljao o veoma bitnim zakonima i pomenuo bih tu Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, Zakon o zapošljavanju, zakon o bezbednosti i zaštiti zdravlja na radu i strategija o smanjenju siromaštva i slično.
Normalno, bilo je određenih nesuglasica kada je reč o Socijalno-ekonomskom savetu, ali to je nešto što se mora preboleti, kada se radi o nečemu što se novo uvodi kod nas. U svakom slučaju Socijalno-ekonomski savet je zauzeo svoje mesto u Srbiji, on će biti dalje razvijan, jer će vrlo brzo biti urađen i zakon o socijalno-ekonomskom savetu i onda će on kao institucija biti postavljen na ono mesto gde pripada.
Inače, pored Socijalno-ekonomskog saveta, formiran je i Savet za zapošljavanje i Savet za bezbednost i zaštitu na radu, koji su isto tako na tripartitnom nivou. Savet za zapošljavanje je aktivno radio u izradi Zakona o zapošljavanju. Savet za bezbednost i zaštitu na radu radi zajednički na zakonu o bezbednosti i zaštiti zdravlja na radu.
Ministarstvo za rad i zapošljavanje je resorno zaduženo i prati zarade u ovoj zemlji. Moram sa zadovoljstvom da kažem da su zarade u ovoj zemlji rasle u proteklom periodu. Normalno, još uvek one nisu na onom nivou kako bi svi želeli da budu, ali pomenuću samo da je prosečna neto zarada u oktobru 2000. godine bila 2.925 dinara, da je već u decembru 2001. godine bila 8.456 dinara, u decembru 2002. godine 11.555 dinara, a u septembru 2003. ona iznosi 11.953 dinara, govorim o neto zaradi, o onoj zaradi koju radnik nosi kući.
Kada se radi o odnosu između potrošačke korpe i zarade, da kažem da je potrošačka korpa u oktobru 2000. godine iznosila 6.764 dinara, a da je sada u septembru potrošačka korpa 10.691 dinar. To govori da je recimo u tom oktobru bilo potrebno, odnosno 2000. godine da je bilo potrebno 2,31 zarada da bi se kupila ta potrošačka korpa, a sada je potrebno samo 0,89% te zarade.
Kada se radi o odnosu garantovane i minimalne zarade, tu se tek vidi jedan fantastičan skok napred. U oktobru 2000. godine garantovana zarada je iznosila samo 280 dinara, a ona sada iznosi 4.698 dinara. To govori da je došlo do određenog rasta životnog standarda i ono što je potrebno istaći ovde, jer je bilo nekoliko polemika na tu temu, potrošačka korpa koja se sada uzima kao reper je mnogo veća nego što je bila ona 2000. godine. U 2000. godini potrošačka korpa je imala kao sadržaj samo izdatke za prehrambene proizvode, znači i piće.
Ova korpa koja se sada računa sadrži pored toga i sredstva za higijenu, lekove, školski pribor, gradski prevoz, komunalne usluge, PTT usluge, električnu energiju i jedan deo odeće, što govori da je ova potrošačka korpa u ovom trenutku pravi prikaz onoga što je potrebno za jedno domaćinstvo.
Kada se radi o zaposlenosti i nezaposlenosti, moram da kažem da je nezaposlenost najveći problem naše zemlje u ovom trenutku.
U periodu od 1991. do 2001. godine ukupan broj zaposlenih opao je za preko pola miliona, pri čemu je zaposlenost u društvenom sektoru smanjena za 32,3%, dok je zaposlenost u privatnom sektoru udvostručena.
U 2002. god. zabeležen je pozitivan trend rasta zaposlenosti, doduše 11,6% u privatnom sektoru. U septembru 2003. evidentirano je ukupno 954.794 nezaposlena lica. Ta stopa iznosi 30% i to je veliki procenat, ali u isto vreme mi imamo negde između 600.000 i 800.000 radnika koji rade na crno. Svako treće lice prijavljuje se na evidenciju radi ostvarenja prava, a svoj radni angažman je ostvarilo u sivoj ekonomiji.
To je veoma zabrinjavajuća činjenica, ali mi očekujemo da će do kraja iduće godine novi zakon o zapošljavanju, koji je koncipiran tako da nezaposleni postaju aktivni tragaoci za raznim poslovima, dovesti do toga da se broj nezapsolenih drastično smanji. Mi već imamo, i to sam rekao, određeni porast zapošljavanja, što je dobro, i interesantno da je to zapošljavanje najviše skočilo u nekim okruzima koji su rangirani kao opštine sa velikim brojem nezaposlenih. Tu, pre svega, mislim na Braničevski okrug, gde je došlo do povećanja od 57,4%, tu je Borski okrug 44%, Zaječarski 33,7% i u Beogradu 26,5%.
Primećena je neusaglašena struktura ponude i tražnje po zanimanju, bilo je ponuđeno 380.905 slobodnih radnih mesta. U prvih devet meseci ove godine zaposlilo se 310.830 lica, što je za 11,3% više u odnosu na period prošle godine.
Zabeležen je porast zapošljavanja kod lica sa visokom stručnom spremom za 16,5%, a u petom stepenu stručne spreme za 21,3%. U odnosu na prošlu godinu učešće privatnog sektora u ukupnom broju novih radnih mesta povećan je za 6,3%, dok je u društvenom sektoru zabeleženo smanjenje za 5,9%. Sa nastavljanjem reformskih procesa može se očekivati intenziviranje ovog trenda.
Vlada Republike Srbije vodi veliku brigu pre svega o radnicima koji u procesu restrukturiranja ostaju bez posla.
U 2003. godini radni odnos je prestao za 26.693 lica usled stečaja, likvidacije, prestanka rada poslodavaca ili prestanka potrebe za radom usled tehnološko-organizacionih promena.
U julu 2003. godine pravo na novčanu naknadu ostvarilo je 87.493 lica, što je za 31,8% više u odnosu na jul prošle godine.
Ono što želim još da istaknem, ono što treba da se kaže, to je da smo mi obezbedili određeni socijalni program za sva ona preduzeća koja ulaze u restrukturiranje. U periodu od protekle dve godine utrošeno je negde oko deset milijardi dinara upravo u tom procesu restrukturiranja. Socijalni program predviđa mogućnost da radnici izaberu jednu od opcija koja je za njih najpogodnija.
Tu, pre svega, mislim na 6.000 dinara koliko se nudi po godini radnog staža. Ukoliko je za radnika pogodnije moguće je da izabere deset prosečnih plata u Republici ili da po Zakonu o radu ode na nacionalnu službu za zapošljavanje uz otpremninu i da normalno tamo dobije određenu nadoknadu.
Vlada Republike Srbije je na ovaj način rešila viškove zaposlenih u velikim preduzećima i u bankama. Kroz ovaj socijalni program rešeno je 11.069 zaposlenih u bankama koji su ostali bez posla. Ukupan broj u 2002. i 2003. godini iznosio je 73.933 zaposlena koji su kroz socijalni program dobili određenu nadoknadu. Pomenuo bih da je kod rešenja i restrukturiranja "Zastave" formirana "Zastava za zapošljavanje i obrazovanje" na kojoj je bilo 11.768 radnika, a da je sada taj broj 6.778, što znači da je došlo do smanjenja od 4.990 zaposlenih, koji su rešili svoje pitanje. Inače, Vlada Republike Srbije uredno svakog meseca za radnike u "Zastavi za zapošljavanje" izmiruje obaveze koje je preuzela ovim sporazumom.
Pod ingerencijom Ministarstva za rad i zapošljavanje jeste i radno osposobljavanje i zapošljavanje invalida. Godine 2001. mi smo nasledili jedan ogroman dug prema tim zaštitnim radionicama i tim preduzećima. Dug je iznosio 70.796.265 dinara. U 2002. godini izmirene su ukupne obaveze iz 2001. godine i veliki deo obaveza iz 2002. godine za 61 preduzeće koje je dostavilo zahteve za refundaciju sredstava. U 2003. godini isplaćeno je 238.000.426 dinara za 59 preduzeća. Sada smo došli u poziciju da se sredstva isplaćuju uredno mesec za mesecom bez ikakve docnje. Inače, pored isplate ovih sredstava, Ministarstvo za rad daje pomoć preduzećima u izradi revizije poslovanja, obezbeđenju novih poslova, izradi biznis planova.
Kada se radi o aktivnostima Ministarstva pomenuo bih i prevenciju invalidnosti. Socijalno-ekonomski savet je predložio da se izdvoje sredstva za prevenciju invalidnosti i Vlada je taj predlog prihvatila, izdvojila 60 miliona dinara za prevenciju invalidnosti. Ministarstvo za rad i zapošljavanje je resorno zaduženo za taj program i upravo se radi na prikupljanju uputa koje predstavnici sindikata i preduzeća dostavljaju Ministarstvu. Do sada je traženo 8.754 uputa i za to su obezbeđena 44.000.055 dinara.
Na taj način mi očekujemo da će veliki broj radnika koji radi pod otežanim uslovima otići u banje, da će biti lečeni i da će im biti omogućeno da mogu normalno da nastave sa svojim radom. Po prvi put kada se radi o prevenciji invalidnosti napravljena je skala po kojoj i oni radnici koji imaju veoma male plate, jer do sada je bila praksa da 50% plaća država, a da 50% plaćaju poslodavci, tako da je bilo primera da firme koje loše posluju ne mogu da šalju svoje radnike u banje zbog toga što nisu imali tih 50% da uplate. Mi smo sada novim programom predvideli i napravili skalu koja zavisi od plate koja se isplaćuje u preduzeću, tako da ima i preduzeća koja neće platiti ništa za prevenciju svojih radnika, nego će Vlada platiti svih 100% za njihovo lečenje.
Ministarstvo za rad i zapošljavanje uspelo je u ovom periodu da izvrši povraćaj dnevnica solidarnosti u visini od 4.407.000.000 dinara. Te dnevnice su povraćene po osnovu Zakona o prestanku važenja Zakona o sredstvima solidarnosti zaposlenih, koji su privremeno bez posla usled ratnih dejstava. Sredstva su korišćena za realizaciju usvojenih socijalno-ekonomskih programa. Preostala sredstva posle realizacije socijalno-ekonomskih programa korišćena su za kreditiranje malih i srednjih preduzeća preko Republičkog fonda za razvoj.
U 2002. godini odobreni su investicioni krediti u visini od 484.000.364 dinara, čiji je rezultat otvaranje preko 900 radnih mesta i zaključeni su ugovori sa 54 preduzeća. Kada se radi o dnevnicama solidarnosti, moram da kažem da jedino nismo, za sada, uspeli da povratimo sredstva od Saveza samostalnih sindikata Srbije. Savez samostalnih sindikata Srbije dobio je 6,5 miliona za pomoć radnicima sa Kosova. Nažalost, budžetska inspekcija je utvrdila da ta sredstva nisu korišćena namenski. Od prvih četiri miliona, koliko je uplaćeno Savezu samostlanih sindikata, za plate zaposlenih potrošeno je 1.240.000: Fondu solidarnosti je isplatio 605.000, Veću saveza sindikata Jugoslavije isplaćeno je 100.000, a za sponzorstva su potrošili 1.537.000; da, Mika Smiljanić. Interesantno je da su od dnevnica solidarnosti kupljeni pokloni za 8. mart, da je najmanje otišlo upravo namenski, dakle od četiri miliona dinara, koliko je traženo za pomoć radnicima za Kosovo, samo je 50.000 dinara dato radnicima sa Kosova i to pokazuje odnos koji je taj sindikat pokazao upravo prema tim dnevnicama solidarnosti.
Ministarstvo je pokrenulo postupak i budžetska inspekcija je utvrdila kako su sredstva korišćena. Mi smo tražili da se ta sredstva vrate. Savez samostalnih sindikata ne vraća ta sredstva i mi smo pokrenuli postupak pred sudom da se naplate ta sredstva.
Kada se radi o samozapošljavanju, Ministarstvo je kroz socijalni program dalo jednu malu pomoć. Moram da kažem malu, zato što je iznos u visini od 30.000 dinara, ali i to je dobrodošlo onima koji ulaze u posao. Tih 30.000 dinara su bespovratna sredstva. U 2002. godini bilo je samo 19 takvih ugovora, ali moram da kažem da je za ovih prvih 10 meseci potpisano već 193 ugovora u visini od 5.790.000 dinara, što govori da je određen broj radnika krenuo u privatni biznis i da na ovaj način oni obezbeđuju za sebe zaposlenje i za neke druge koje zapošljavaju. Inače, nadležnost Ministarstva je i inspekcijski nadzor. Ukupan broj inspektora trenutno je 538, a od toga je 286 inspektora isključivo angažovano na suzbijanju pojava rada na crno.
Ministarstvo, i to sa ponosom kažem, uspelo je da inspekciju, koja je bila potpuno zapuštena, reorganizuje i osposobi da se uspešno nosi sa radom na crno. Obezbedili smo nešto što je pre toga bilo nezamislivo, a to je da svi naši inspektori imaju sada svoja radna mesta, odnosno imaju kancelarije, imaju svoj sto, svoj kompjuter, da svaka inspekcijska služba i kancelarija ima određen broj automobila, što pre nije bio slučaj. To je rezultiralo velikim brojem povećanja broja nadzora koje je inspekcija izvršila.
To je pokazatelj da je to jedan od uspešnih delova Ministarstva za rad. Reći ću samo ovaj podatak, a koji je, čini mi se, najvažniji, a to je broj lica koje je inspekcija svojim nadzorom direktno zaposlila. Godine 2000. to je iznosilo 5.932 lica, a 2001. godine 6.531 lice, 2002. godine već je 12.695 lica, a od 1.januara ove godine do 15.10. ove godine zaposleno je 26.110 lica. To pokazuje da je inspekcija za rad, čini mi se, u ovom trenutku jedna od najuspešnijih organizacija kada je u pitanju zapošljavanje. Mi, normalno, idemo dalje sa reformama inspekcije i nastavićemo u tom pravcu, pa da dobijemo jednu savremenu, modernu inspekciju, koja će biti integrisana i uvezana sa drugim inspekcijama, što će povećati njenu efikasnost.
Ministarstvo za rad i zapošljavanje je imalo veliku međunarodnu saradnju. Pomenuću da smo mi prvo Ministarstvo za rad koje je vratilo našu zemlju u Međunarodnu organizaciju rada. Ovo ministarstvo je učestvovalo na Međunarodnoj konferenciji i organizaciji rada u Ženevi, gde je za svoj posao dobilo pohvale i od generalnog direktora, gospodina Samovije.
Što se tiče projekata, mogu sa zadovoljstvom da kažem da se upravo radi na nekoliko veoma značajnih projekata u Ministarstvu. To je, pre svega, promocija zapošljavanja, učenja i inovacija, koja se radi u saradnji sa Svetskom bankom i Odeljenjem za međunarodnim razvoj Vlade Velike Britanije, tzv. difit. Radi se o skoro pet miliona dolara, koji će biti upotrebljeni za zapošljavanje, učenje i inovacije. Radi se o pilot projektu koji se razvija u četiri opštine, a to su Niš, Kraljevo, Pančevo i Lazarevac. Zašto su izabrane upravo te opštine. Zato što su to opštine koje su vezane upravo za jednu industriju, a ukoliko bi te firme, koje su u tim opštinama bile ugašene ili ukoliko bi išle na smanjenje broja zaposlenih, veliki broj radnika ne bi imao mogućnost da se zaposli. Mi očekujemo da će ovaj program da se razvije na druge gradove Srbije i da će uz pomoć Svetske banke zaposliti veliki broj ljudi.
Drugi projekt je podrška merama razvoju ljudskih resursa pri rešavanju problema nezaposlenosti i viška zaposlenih u Srbiji. Cilj projekta je stvaranje najbolje prakse za razvoj politike ljudskih resursa i profesionalne obuke građana. Sveobuhvatan cilj jeste doprinos razvoju nacionalnog sistema ljudskog resursa, zasnovan na principu učenja tokom celog života, kao i pomoć pri zapošljavanju i adaptaciji nezaposlenih i viška radnika. U pilot fazi obuhvatiće se region Šumadije. Vrednost projekta je dva miliona evra i finansira ga Evropska agencija za rekonstrukciju i u pilot fazi obuhvatiće pre svega Kragujevac i okolinu. Trajanje projekta je dve godine.
Veoma značajan projekt je i "Lepa Srbija". Taj projekt je značajan zbog toga što u sebi sadrži tri cilja. Prvi cilj je, normalno, najvažniji, da se zaposle nezaposleni. Pored toga, mi omogućavamo obrazovanje upravo tih kadrova koji traže zaposlenje i na kraju, ono što mislim da nam svima godi, dobijamo lepše ulice i trgove u Beogradu i Srbiji.
Projekt je započeo u Beogradu, a do sada smo obezbedili nešto oko dva miliona dolara. Sponzori su Holandija i Kanada, a očekujemo da će vrlo brzo, pošto su pregovori u toku, to sponzorstvo biti prošireno i na Austriju i Grčku, a projekt je već sada ušao u fazu realizacije i u gradu Nišu. Očekujemo da će vrlo brzo taj projekt biti i u Novom Sadu. Naša je želja da se on proširi po svim gradovima u Srbiji. Očekujem da ćemo tu dobiti velika sredstva, jer su strani donatori zainteresovani da se ta njihova pomoć, koju oni nama daju, konkretno i vidi. To će se videti, jer će određene zgrade, ulice i trgovi biti uređeni i to će omogućiti da određeni broj radnika nađe posao.
Moram da pomenem da imamo projekt reformi integracije inspekcije i da smo za taj projekat dobili 500.000 dolara kao pomoć američke vlade. Normalno, taj novac će biti upravo iskorišćen za obuku inspekcijske službe. Moram da pomenem i pomoć u vrednosti od 40.000 dolara koju smo dobili od holandske vlade za finansiranje i razvoj socijalnog dijaloga. Treba pomenuti projekat rađen sa Međunarodnom organizacijom rada, a koji je upravo išao u pravcu razvoja socijalnog dijaloga. Socijalni partneri, odnosno predstavnici Sindikata, predstavnici Unije poslodavaca, posetili su nekoliko zemalja koje imaju veoma razvijen socijalni dijalog. Tu, pre svega, mislim na Češku, Portugaliju, Irsku, koje su pokazale najveće rezultate upravo na tom segmentu i polju.
I na kraju, da kažem nekoliko reči o planiranim aktivnostima i onome što se radi trenutno u Ministarstvu za rad i zapošljavanje. Upravo sada se radi na pripremi implementacije 11 zakona i to: zakona o sindikatima, zakona o udruženjima poslodavaca, zakona o socijalno-ekonomskom savetu, zakona o mirnom rešavanju kolektivnih i individualnih radnih sporova, zakona o štrajku, zakona o zapošljavanju stranih državljana u Republici Srbiji, zakona o evidenciji u oblasti rada, zakona o zapošljavanju lica sa invaliditetom, zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, zakona o osiguranju po osnovu povreda na radu i profesionalnih oboljenja, zakona o zapošljavanju i zaštiti građana Republike Srbije u inostranstvu.
Predstoji nam, a to je novina, donošenje nacionalne strategije zapošljavanja. Inače, to će biti prva nacionalna strategija zapošljavanja koja je ikad doneta u ovoj zemlji. Priprema se platforma za osnivanje nacionalnog centra za radno osposobljavanje i profesionalnu rehabilitaciju lica sa inveliditetom, Fonda za zapošljavanje invalida, unapređenje i razvoj socijalnog dijaloga, podsticaj i udruženje zaposlenih i udruženje poslodavaca.
Ono što je, po meni, najvaženije, urađen je jedan program za podsticanje otvaranja novih radnih mesta, koji će biti kreditiran od strane Vlade Republike Srbije, kao projekt aktivne mere zapošljavanja. Taj program ima za cilj da se onima koji se bave privatnim biznisom omoguće jeftini krediti u iznosu do 600.000 dinara, koji će biti veoma brzi i svima dostupni. Cilj nam je da svi oni koji žele da se bave određenom proizvodnjom budu stimulisani od države i da na taj način u periodu od sledeće četiri godine otvorimo novih 130.000 malih i srednjih preduzeća, u kojima bi trebalo da se zaposli preko 500.000 radnika.
Ovo je bilo ukratko o aktivnostima Ministarstva za rad i zapošljavanje. Zahvaljujem vam što ste me pažljivo saslušali i stojim vam na raspolaganju za sva pitanja.

Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, pravo predlagača, pa ministar Vlade Republike Srbije, gospodin Dragoslav Šumaravc.

Dame i gospodo, rasprava o predlogu  SRS za izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srbije će početi tek za koji dan.
Tek pošto ministri iznesu svoje izveštaje, a to je očigledno, odugovlači se sa raspravom, a kao predstavnik predlagača Srpske radikalne stranke koristim to pravo da malo razbijem monotoniju između izveštaja jednog ministra i izveštaja drugog ministra. Ne znam koliko je još njih preostalo, ali izdržaćemo mi te njihove izveštaje, a onda ćete svi dobiti mogućonst da izrešetate Vladu, pa ćemo videti kako će se to završiti.
Ja sam očekivala, gospodine Milovanoviću, da ćete vi takođe izaći za ovu govornicu sa brojnim telegramima podrške radnika širom Srbije, ali izgleda da vam telegrami nešto slabo stižu, ali zato nama stižu raznorazni faksovi, telegrami, pisma i jutros mi je jedan čovek ispred Skupštine dao ovu jednu računicu, tabelu, vezano za vašu konstataciju da ste zadovoljni porastom zarada, koja je sada u proseku 11.953 dinara, i tvrdnje da je potrošačka korpa 0,89%.
To vaša statistika kaže, a evo jedan građanin kaže - hleb, decembar 2000. godine, cena je bila tri dinara, januar 2003. godine, 20 dinara, 666% čovek računa, pretpostavljam da je dobro izračunao. Ulje 11, sada 70, to je 636 %. Šećer 8 dinara, 45 sada, 563%. Meso je poskupelo 325%, flaša piva, kaže, 525%, karta za gradski prevoz 500%. Cigarete "klasik" 2000. su bile šest dinara, sada 30, to je 500%. Dnevna štampa 400%. Komunalije, kaže, za stan od 50 kvadrata nekada je bilo 500 dinara, a sada 1.600 dinara. Mleko je bilo sedam dinara, a sada 24. Telefon, minimalna potrošnja, ako je bilo 100 dinara 2000. godine, sada je 600 dinara. Gorivo od osam na 45 sada, dakle 563% više. To su neke računice i nisam ih baš sve proveravala, ali ih dobro osećam svako jutro kada dođem u trgovinu da kupim ono što mi je najneophodnije.
Juče, jedna mala digresija, ministar za nauku je govorio, ne znam u kom kontekstu tačno, ne mogu da se setim, ali o daljinskom grejanju je pričao, kako je to veliki napredak. Dođem kući, a ispred moje kuće stiglo 10 metara drva, što smo naručili za grejanje. Doduše, prolazi plinovod pored moje kuće, ali treba 2.500 evra za priključak. Ne znam kako, gosopodine ministre, to da platimo, znamo mi šta je dobro i šta je efikasnije, ali ne možemo od ovih 11.000, ne mogu od ovih 26.000, što ih dobijam, da platim, a kamoli ona armija nezaposlenih ili oni koji žive od invalidnina ili socijalnih davanja.
Ministre, trebalo bi da pročitate jutarnje novine, evo vas Marija Rašeta-Vukosavljević sve ovde kvalifikovala onako kako ja ne bih želela za ovom govornicom, da ne rizikujem opomenu, ali da postoji sukob interesa i kod vas, očigledno da postoji, jer ne možete vi u isto vreme da budete i sindikalni vođa, ili ste to bili, i sada predsednik jedne partije, kako ste je nazvali, "Laburističkom partijom".
Druge odgovore mi od vas očekujemo. Kako ćemo mi da zaposlimo ovih 970.000 ljudi koji su trenutno bez posla i kako ćemo da zaposlimo one ili kako da sačuvamo one koji tek treba da ostanu bez posla, a to je ogroman broj, imajući u vidu broj preduzeća koja su pred stečajem ili su već u stečaju? Zaposleni primaju izuzetno male plate, ne u malom broju slučajeva. Oko 250.000 zaposlenih mesečno nema ni ovu milostinju koju vi ovde spominjete kao nešto čime treba da se ponosimo.
Vi nama namećete tranzicionu bedu. Zaposlenih ukupno ima 1.282.049, u državi koja ima osam miliona stanovnika, a milion nezaposlenih. Koja to država može da podnese i šta radnici mogu tek da očekuju. Preko 70% stanovništva živi u siromaštvu. To je ono što biste vi morali da ovde iznesete za ovom govornicom, kako vi mislite da to prevaziđete i zašto ste doveli do ovoga do čega ste doveli.
Mislim da građane Srbije ne treba uopšte da ubeđujem da ono što ste vi govorili nema nikakvog smisla. Oni vrlo dobro znaju šta je istina, a šta nije, ali sam dužna da vas obavestim da sindikalci za sutra najavljuju neki štrajk ovde u Beogradu, da vam danas "Mitros" štrajkuje na raskrsnici, na tzv. "Malti", i štrajkuju zbog toga što kažu - "Krmivoprodukt" nudi za preduzeće "Mitros" tri evra i socijalni program, a gospodin Vlahović se sa njima nagađa i kaže - dobiće milion evra i socijalni program. Oni su nezadovoljni i jednim i drugim i očigledno je da se "Mitros" prodaje isto kao što se i "Karneks" prodavao "Krmivoproduktu", ali počelo je to davno, još onda ako se sećate kada su paštete "Karneksa" proglašene kao zdravstveno neispravne, iako im ništa nije falilo, ali se polako obarala cena "Karneksa". Danas "Krmivoprodukt" ima "Karneks", a ubeđena sam da će uspeti i ovaj "Mitros" da dobiju.
Evo jutros ovih 12 radnika iz IMT-a, koje sam vam pre neki dan ovde spominjala, pokušali su jedan dopis svim narodnim poslanicima da dostave ovde u Narodnoj skupštini, da dođu do prijavnice u zgradi Narodne skupštine. Sprečili su ih u tome policajci. Na 12 ljudi šest policajaca, koji su im rekli da dalje od ove prodavnice "Teranova" ne mogu.
Prošao je tuda Tomislav Nikolić i uzeo petnaestak tih primeraka koje smo podelili i novinarima, pa sam dužna obzirom da se na vas odnosi da vidite šta ovih 12 radnika koji reprezentuju u stvari ovih 970.000 nezaposlenih misle o vašem učinku u Ministarstvu za rad.
"Nas 12 radnika Industrije mašina i traktora, naslovljeno je na poštovani narodni poslanici, dakle odnosi se na sve, bez ikakvog vidljivog razloga i povoda, voljom i naredbom predsednika upravnog odbora IMT-a, Dragana Milovanovića, i aktuelnog ministra za rad i zapošljavanje, izbačeni smo sa posla kao poslednji kriminalci i zabranjen nam je ulazak u IMT.
Izbacivanje sa posla sproveli su, po naredbi Dragana Milovanovića, direktor IMT-a Vidan Đoković i direktor opšte sektora IMT-a Radomir Beloševac, izmišljajući razloge za otkaz. Od tada, 8. decembra 2002. godine, traje naša borba da dokažemo da nismo učinili ništa što nam se stavlja na teret i da je jedini razlog za naše izbacivanje sa posla neslaganje sa načinom rada i metodama koje sprovodi Dragan Milovanović u IMT-u. Obraćali smo se Vladi. Upoznat je bio i pokojni premijer Zoran Đinđić. Inspekciji rada, kojoj je ministar Dragan Milovanović šef, Ministarstvu za rad, sudu, ali i posle godinu dana, iako su zakon i argumenti na našoj strani, mi smo i dalje na ulici.
Naša nastojanja da ostvarimo naše pravo na rad ne zasniva se na pukom povratku na posao već na skidanje sramote i poniženja kojim smo bili izloženi prilikom izbacivanja sa posla i zabrane ulaska u IMT, u kojem smo svi radili preko 25 godina, iz kojeg nas je svojom bahatošću i necivilizacijskim postupkom izbacio Dragan Milovanović, čovek kome su puna usta radnika i njihovih prava.
Nažalost, stvarnost je mnogo surovija. Izbacivanjem bez ikakvog razloga i povoda, nas 12 radnika IMT-a, bivši kolega, a sada ministar i vlast Dragan Milovanović, raskinuo je svaku vezu i svako pravo da se poziva na radničke interese, a sprečavanjem našeg povratka u fabriku zloupotrebljava položaj ministra u Vladi Republike Srbije.
Poštovani poslanici, molimo vas da založite vaš uticaj i ovlašćenja koja imate, kako bi se nas dvanaestorica radnika IMT-a vratili na posao i tako jasno pošaljete poruku svima onima koji su dolaskom na vlast umislili da su bogovi koji mogu bez ikakvog obzira odlučivati o sudbinama ljudi i egzistencijama njihovih porodica. U nadi da ćete reagovati, s poštovanjem, 12 izbačenih radnika Industrije mašine i traktora Novi Beograd".
Bila sam dužna, obzirom da smo došli u posed ovoga, svima vama to da prenesem, jer se odnosi na sve narodne poslanike, a gospodin ministar može da im odgovori ili da im ne odgovori. Ministre, brojni su faksovi koji stižu kao dodatna argumentacija da vaše ministarstvo nije uradilo ništa da zaštiti radnike i da nešto uradi u korist radnika, već naprotiv samo na njihovu štetu. Mnogo veće razočarenje je zbog toga što ste vi nekada bili vođa jednog sindikata, a onda taj sindikat preveli u političku partiju.
Kada govorite o politizaciji sindikata, verujem da mislite na sebe. Ako neko nije nikada politizovao sindikata, niti se mešao u sindikalnu borbu, onda je to SRS. Mi smo uvek davali podršku radnicima, u okviru onoga za šta sindikati treba da se zalažu, a to je poboljšanje položaja radnika, visina plata itd, a kada je politička borba u pitanju, onda smo uvek molili radnike da to ostave nama, političarima, da u okviru institucija rešavamo. Sve ovo što govorim ovde, govoriće i predsednički kandidat Tomislav Nikolić danas u Pančevu na mitingu u 15,00 časova.

Reč ima ministar Dragan Milovanović, pa ministar Slobodan Milosavljević, pa ministar Aleksandar Vlahović, pa ministar Dragoslav Šumarac.

Vidim da je ovde počela predizborna kampanja mnogo ranije nego što je to trebalo ili što se očekuje. Poštovana gospođo, morate da znate jednu prostu stvar, da predsednik upravnog odbora nikada ne daje otkaze, da se predsednik upravnog odbora brine o poslovnoj politici preduzeća, a da nije on taj koji nekome daje otkaz. S druge strane, Zakon o radu je vrlo jasan i vrlo precizan. Zakon o radu brine o radnicima.
Dvanaest ljudi koje pominjete dobili su otkaz na sasvim zakonit način. Ti radnici su se žalili inspekciji rada. Inspekcija rada je bila tamo, utvrdila stanje i to dostavila radnicima. Radnici imaju mogućnost da putem suda ostvare svoje pravo. Da su ti radnici putem suda ostvarili to pravo, verovatno bi vi imali taj dopis u kome se kaže to što se kaže.
Ali, nije cilj to. Cilj je da se ono što je uspešno na neki način dezavuiše. Vi znate da je IMT jedan uspešan kolektiv, znate da je to jedna od retkih metalskih fabrika koja redovno isplaćuje platu. Vi znate da je to fabrika koja izvozi svoje proizvode, što je retkost za naše tržište. Normalno, znate da je IMT firma koja je u proteklih 50 godina pokazala zavidne rezultate u celom svetu.
Svi su očekivali da će IMT da propadne. Nije propao. Nažalost, izbacio je na Novosadskom sajmu novi traktor, potpuno usklađen sa evropskim normama, traktor koji može odmah da bude prodat na tržištu Evrope. Normalno, treba sad to prikazati kao jedan neuspeh.
Draga moja gospođo, IMT će biti uspešna fabrika i biće uspešno privatizovana, jer sarađuje sa najvećim svetskim proizvođačima traktora, kao što je Džon Dir, na primer. Nije poenta u tome. Poenta je u tome da se Dragan Milovanović prikaže, sada kao predsednik Laburističke partije, kao čovek koji ne brine o radnicima. Ali, varate se, gospođo.
Da biste vi znali šta misle radnici, morate sa radnicima da provedete u fabrici i za mašinom, kao ja, 20 godina, da sa njima jedete hleb, da vidite šta znači raditi tamo i videćete šta misle radnici. Radnici uvek misle dobro o onima koji rade sa njima. Ovi, o kojima pričate, nisu bili radnici. Da su bili radnici, sada bi radili u IMT-u. To je činjenica i to je istina, draga gospođo. Može vaš predsednički kandidat da ide po Srbiji i da priča šta želi, ali verujte uspeha neće biti.

Reč ima ministar u Vladi, gospodin Slobodan Milosavljević.

Uvažena gospođo Čomić, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Pop-Lazić, vezano za prvi deo vašeg današnjeg izlaganja o tome koliki je životni standard, kolike su cene i kolike su prosečne plate, potrudiću se da vam dam pravu informaciju, pošto ste vi malo parafrazirano rekli nekoliko stvari koje apsolutno ne stoje.
Prvo ste doveli u sumnju zvaničnu republičku statistiku, na bazi koje pravimo redovne mesečne informacija o cenama, o prosečnim zaradama, o stepenu pokrivenosti minimalne i prosečne potrošačke korpe, zaradama i to tako što ste pokazali jednu tabelu koju vam je, kako ste rekli, dao neki radnik koji je snimao cene. Sami ste rekli da niste vi proveravali te cene, ali tu tako piše.
Evo, daću vam tačne podatke. Prvo, prosečna neto zarada u Srbiji u septembru 2000. godine, to je zadnji mesec pre demokratskih promena, iznosila je 2.576 dinara, a mesečna potrošačka korpa, minimalna, tada je iznosila 5.403 dinara i bilo je potrebno 2,09 prosečnih neto zarada da se tadašlja potrošačka korpa po tadašnjim cenama pokrije. U septembru 2003. godine prosečna neto zarada iznosila je 11.953 dinara i bila je 4,6 puta nominalno veća od prosečne zarade iz septembra 2000. godine, a da se pokrije minimalna potrošačka korpa hrane, pića i usluga, identična onoj koja je bila i u septembru 2000. godine, bilo je potrebno 0,9 prosečnih zarada i iznosila je nešto preko 10.400 dinara.
Praktično, više je nego dupliran realno životni standard u Srbiji meren iznosom prosečne mesečne neto zarade i vrednosti minimalne potrošačke korpe. Još je bolja pokrivenost prosečne potrošačke korpe, budući da je za njenu pokrivenost u septembru 2000. godine bilo potrebno izdvojiti 3,45 tadašnjih prosečnih neto zarada, pri tadašnjim cenama, a u septembru ove godine bilo je potrebno izdvojiti 1,46 prosečnih neto zarada da bi se prosečna potrošačka korpa pokrila.
Još jedan indikativan, ali vrlo jasan pokazatelj da je životni standard povećan, to se u celom svetu meri, bar kod onih koji prate zvanične statistike, to je procentualni udeo hrane i pića u potrošačkoj korpi. Ovo što se prvo vidi, to je septembar 2000. god., gde je pri tadašnjoj zaradi bilo potrebno izdvojiti 78,6% zarade da bi se pokrili troškovi hrane i pića u potrošačkoj korpi ili 74,5% u prosečnoj potrošačkoj korpi. Sada, u septembru 2003. je potrebno 63% da bi se podmirili izdaci za hranu i piće u potrošačkoj korpi, minimalno, ili 58,5% da bi se pokrili izdaci za hranu i piće u prosečnoj potrošačkoj korpi.
Ja ću vam ovu informaciju dati, pošto svakog meseca svim novinarima na redovnoj mesečnoj konferenciji za štampu delimo. U ovoj informaciji stoji sadržaj minimalne potrošačke korpe, sa svim cenama i količinama, pa vi kada imate vremena izađite na pijacu, izađite u samoposlugu, proverite ove cene, kao što svakog meseca rade svi ljudi i novinari, pa ako nađete da bilo koja cena ne odgovara ovim vrednostima, onda izađite za govornicu i to demantujte.

Narodni poslanik Dejan Mihajlov, predlog po Poslovniku.       

 U odluci koja određuje nadležnosti predsednika ili predsedavajućeg Narodne skupštine, samo da vas upozorim ili da tražim da zaštitite Narodnu skupštinu od napada ministara. Evo, četiri ministra će da govore zaredom, bar da omogućite da posle svakog ministra govori jedan poslanik. Ovako, narodnim poslanicima u ovoj skupštini uopšte je ukinuto pravo da raspravljaju.
Na taj način vi onemogućavate poslanike da učestvuju u raspravi o poverenju Vladi. To je elementarno i suštinsko pravo da se pokrene pitanje poverenja Vladi i da ministri, koji u ovu salu nisu dolazili ni izveštaj da podnesu, koji nisu mogli da se uteraju u ovu salu u poslednje tri godine, sada su u jednom danu govorili više nego za protekle tri godine. Omogućite poslanicima pravo da govore, jer na ovaj način potpuno marginalizujete same narodne poslanike i ugrožavate integritet Narodne skupštine.
Naravno da ćemo, kada dođe inicijativa Demokratske stranke Srbije, izneti sve što imamo i od toga će vas zaboleti glava, ali kako stoje stvari, verovatno to nećemo dočekati, s obzirom da će vanredni izbori biti raspisani pre nego što do toga dođe, ali omogućite poslanicima da učestvuju u raspravi, jer ovo počinje da gubi smisao. Ministri nas ovde šikaniraju njihovim hvalospevima. Jedan od ministara je čitao ljubavna pisma koja su mu neki upućivali, ili nešto drugo. Mislim da Skupština Srbije nije mesto za takve neprimerene izlive emocija i nežnosti, već treba da se bavimo izveštajem o radu.