Narodnom poslaniku mora, zbog sadržaja i poziva na kršenje Poslovnika, da bude izreknuto upozorenje, jer vrlo dobro znam da po članu 89, kojim se uređuje tok rasprave na sednici Skupštine, predsednik Vlade i članovi Vlade dobijaju reč kad god je zatraže i na njih se ne odnosi ograničenje u pogledu trajanja izlaganja.
Dakle, ili želite da ja kršim Poslovnik i da onda, shodno novouspostavljenim pravilima, umanjim prava članovima Vlade, ili vi smatrate da izričući povredu Poslovnika imate pravo da ga kršite. Prosto, rasprava teče po članu 89. i ponoviću izrečeno četiri puta.
U trenutku kada se javljaju za reč, član Vlade, ministar, potpredsednik ili predsednik Vlade, predlagač i poslanik koji traži repliku, imaju sva tri javljača za reč potpuno ravnopravan status. Jedino što sam kazala, kada je prvi put bila takva situacija, da je prirodno da se predlagaču, kao nekome ko je podneo zahtev, u tom slučaju da prvenstvo. Vi tražite da umanjim prava članovima Vlade i predsedniku Vlade i smatram da treba da budete upozoreni, kao narodni poslanik, da je nedopustivo da se traži kršenje akta po kome Skupština radi.
O čemu će ministri pričati, dokle god budu u okviru poštovanja Poslovnika, imaju prava na reč. Onog trenutka kada izađu iz odredbi Poslovnika, imam obavezu da ih opomenem, da im izreknem upozorenje, jer u raspravi imaju ista prava kao i svi narodni poslanici.
Narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, prva se javila za repliku, pa narodni poslanik Bojan Pajtić.

 Dame i gospodo narodni poslanici, meni je pripala ta dužnost da u vaše ime vodim ovde diskusiju sa ministrima iz Vlade Srbije. Može ovo da se reši, naravno, na drugi način, imajući u vidu demokratske principe i smisao zahteva za izglasavanje nepoverenja Vladi.
Vlada bi trebalo da sasluša sve narodne poslanike, pa da onda izađe i da odgovori argumentovano na njihove argumente. To bi bila prava parlamentarna demokratija i uvažavanje parlamenta. Ovako, mi smo došli u situaciju da smo ponovo instrumentalizovani od strane Vlade. U svakom slučaju, pristajem da zastupam svih ostalih 250 poslanika, dok vi izdržite, ali doći će na red i ostali narodni poslanici da kažu šta imaju.
Što se tiče ovih podataka, statističkih, naravno, o kojima je gospodin Milosavljević govorio, kao ministar za trgovinu i turizam, gospodine Milosavljeviću, to je statistika. Hajde vi malo pričajte o životu. Nemojte meni, koja sam domaćica, između ostalog, da pričate šta je pijaca i šta je prodavnica, jer sam jutros ustala u šest sati, išla u mesaru da kupim meso, išla u prodavnicu da kupim deci doručak, išla na pijacu da kupim zeleniš, pristavila kupus da se kuva, ostavila deci samo da ga zaprže i vrlo dobro znam koliko šta košta.
Kažite vi meni - pošto je hleb, pošto je ulje, pošto je šećer, pošto je kafa, pošto je krompir, pošto je meso? Govorite vi o tim temama i da li od toga može da se živi. Da li to građani naši mogu da izdrže? Dajte da govorimo tako, da vidimo tu potrošačku korpu, da vidimo tih prosečnih 11 hiljada, da vidimo onih 970 hiljada što nemaju ništa, onih 970 hiljada nezaposlenih, da vidimo ove penzionere kojima ste sitemom drugačijeg obračuna penzija, smanjili penzije, jer sada imate ono pola-pola, pola rast troškova života, pola rast plata, pa su im penzije sve manje, pa da onda razgovaramo i da ukrštamo argumente.
Molim vas, statistika nije nikakva nauka, statistika je jedna lažljivica. To je jedna metodologija, može da bude ovakva ili onakva. Statistika i papiri ne mogu da nam pokažu kako živimo, nego samo ono što mi osećamo i znamo, jeste gospodine Bogdanoviću, boreći se svakodnevno da preživimo od prvog do prvog, evo verujte, meni teško pada i ovo zakašnjenje naše plate od nedelju dana, jer ne znam kako da nadoknadim taj minus koji ću imati na tekućem računu kada dobijem ovaj prvi deo ove plate. Ako je tako nama koji živimo od plate, vi možda, Bogdanoviću, ne živite od plate, ali ima nas ovde koji živimo samo od ove plate, tako teško. Ne mogu, prosto, da se stavim u ulogu ovih 970 hiljada ljudi koji su bez posla, za koje prosto ne znam kako preživljavaju.

Reč ima ministar u Vladi gospodin Aleksandar Vlahović.
Narodni poslanik Nenad Bogdanović, nemate pravo na repliku. Molim vas da zauzmete svoje poslaničke klupe. Imam istovremeno šest javljanja za reč i po Poslovniku će biti javljanja za reč.
Dakle, po prethodno izrečenom redosledu, ministar Aleksandar Vlahović, pa narodni poslanik Bojan Pajtić, narodni poslanik Stevan Ž. Gudurić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pomenuta su dva preduzeća u postupku privatizacije i zato javnost zaslužuje precizan odgovor, kakvo je stanje u preduzeću "Karneks" i šta se dešava sa privatizacijom "Mitrosa" iz Sremske Mitrovice.
Što se tiče "Karneksa", to je preduzeće koje je privatizovano po prethodnom modelu, akcijski fond nije izvršio prodaju akcija koje se nalaze u posedu akcijskog fonda, nego su mali akcionari udružili svoje akcije i prodali ne "Krmivo produktu", ne nekom drugom, nego izvesnoj kompaniji koja se zove "Midlend", ali ono što je jako važno, ta prodaja akcija malih akcionara je obavljena na Beogradskoj berzi i svi su imali mogućnost i pravo da učestvuju u konkurenciji, i onaj ko je dao najbolju cenu, on je i pobedio.
Prema tome, "Karneks" nema apsolutno nikakve veze ni sa Ministarstvom, ni sa agencijom, ni sa ovim modelom privatizacije, već se radi o slobodnom pravu akcionara da udružuju svoje akcije i da prodaju preko Beogradske berze. To je što se tiče "Karneksa", prema tome, to je istina.
Što se tiče preduzeća "Mitros" iz Sremske Mitrovice, želim da javnosti dam punu informaciju. Osmog oktobra 2001. godine Ministarstvo je pokrenulo inicijativu za prodaju preduzeća, odnosno kapitala preduzeća "Mitros". Dvadeset prvog novembra 2001. godine je doneta odluka o metodu privatizacije. Prvi tender je objavljen 3. jula 2002. godine, otkupljena je jedna tenderska dokumentacija od strane preduzeća "Kras" iz Slovenije. Potencijalni investitor nije dostavio ponudu. Trinaestog decembra 2002. godine je održana sednica tenderske komisije, koja je konstatovala da do propisanog roka nije stigla nijedna ponuda.
Na osnovu toga, tenderska komisija je proglasila tender neuspelim. Razlozi neuspeha tog prvog tendera su bili - višak zaposlenih, prema oceni finansijskog savetnika, tri puta više zaposleno u odnosu na ono što je potrebno, veoma loše finansijsko stanje, i kasnije ću vam reći u kakvom je finansijskom stanju "Mitros" danas, a zatim smanjeno tržišno učešće i veoma niska produktivnost.
Drugi tender je raspisan 13. juna 2003. godine, objavljen je javni poziv. Na javni poziv u predviđenom roku tendersku dokumentaciju je otkupilo preduzeće "Probekom" iz Zrenjanina i 25. jula 2003, kada je bio finalni datum za podnošenje ponuda, pristigla je samo jedna ponuda, ponuda od konzorcijuma.
Prema tome, još jednom potvrđujem, ništa tajno, sve je javno, ovi podaci se nalaze na sajtu, posle podne ću vam čitati svako preduzeće koje je u privatizaciji, čitaću vam ko su kupci u privatizaciji, koliko je bilo ponuda, po kojoj ceni, pa ćete imati napokon punu informaciju, pošto je evidentno da ne čitate dnevnu štampu, da ne čitate ko su kupci, ne čitate Internet, ne gledate ko je kupac, ne posećujete Odbor za privatizaciju, koji redovno razmatra izveštaje Ministarstva i Agencije i to je naravno vaše pravo. Ali, nije pravo da izađete i da kažete neistinu za ovom govornicom.
Dakle, konzorcijum je u sastavu "Probekom" iz Zrenjanina, "Krmivo produkt" D.o.o. iz Surčina i "C market" A.D. iz Beograda; 4. septembra 2003. godine održana je druga sednica tenderske komisije na kojoj je prezentovana ponuda konzorcijuma "Probekom", "Krimo produkt" i "C market". Ponuđena cena za kapital je tri evra, investicioni program je 5.400.000 evra u prvoj godini i prihvaćeni su minimalni uslovi socijalnog programa koji je definisan od strane preduzeća "Mitros".
Doneta je odluka o započinjanju pregovora sa pojedinim ponuđačima, odnosno sa jedinim ponuđačem, nakon toga ministar za privredu i privatizaciju formirao je u skladu sa zakonom Komisiju za pregovore sa jedinim ponuđačem. Trenutno su u toku pregovori sa jedinim ponuđačem, u okviru kojih Komisija za pregovore nastoji da poboljša delove samih ponuda.
Bićete prijatno iznenađeni kada vidite koja transakciona cena će biti ostvarena, nauporediva sa cifrom koja je ponuđena. Da vam kažem samo za vašu informaciju, s obzirom da su u novinama bili članci - prodaje se za šaku čvaraka "Mitros", a mi na skladištu ne znam koliko imamo, u moj kabinet je stigao dopis svih sindikata, rukovodstva, i od strane opštine potpisan, gde se traži da se što pre ubrza zaključenje ugovora, bez obzira na prodajnu cenu, jer se preduzeće nalazi u izuzetno teškoj situaciji.
Danima i mesecima je u blokadi, i nažalost, s obzirom da postoje intabulacije na objekte, postoji i komisija koja je poslata za procenjivanje objekata, za prodaju imovine, a to znači gašenje preduzeća, gašenje radnih mesta, a ne privatizacija i nastavak rada tog preduzeća.
O toku, kao i o rezultatima pregovora, potpisan je ugovor, imaćete svi prilike da dobijete informaciju na redovnim sednicama Odbora za privatizaciju ove skupštine, koji jedanput mesečno razmatra izveštaje Ministarstva i Agencije. Ako ne želite da slušate, to nije problem Ministarstva i Agencije, to je vaše pravo, kao što je vaše pravo da imate punu informaciju. Već kada je imate, onda je iznesite javno.
Kao ministar za privredu i privatizaciju, neću izaći za ovu govornicu da pričam prazne priče, izaći ću uvek da reagujem, da javnosti kažem kakva je istina.
Prema tome, od vas zavisi koliko ćete me puta gledati za ovom govornicom, ne od mene. Hvala.

Narodni poslanici Nenad Bogdanović i Branislav Grubački tražili su repliku na izlaganje narodne poslanice Gordane Pop-Lazić, ističući da smatraju uvredu da se kaže da ne žive od plate i da ona govori u njihovo ime. To nije osnov za repoliku, s tim što narodna poslanica nema prava, osim za svoju poslaničku grupu da se ističe kao zaštitnik interesa i molim i jednog i drugog narodnog poslanika da sve ovo razumete, da bi ovakvo tumačenje prava na repliku opet onemogućilo narodnim poslanicima da učestvuju u načelnoj raspravi, jer bi uspostavilo presedan da se baš sve tumači pravom na repliku, a narodna poslanica, zaista molim za pažnju, kada izriče stavove da ovde se ne živi od plata i da ona štiti interese svih 250, ona je predstavnik predlagača, poslaničke grupe SRS, i tu je njeno pravo kao predlagača omeđeno.
Narodni poslanik Bojan Pajtić, narodni poslanik Stevan Ž. Gudurić, pa ministar Slobodan Milosavljević.

 Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, razumem da bi predstavnicima opozicije najviše odgovaralo da se ministri ne odazivaju, jer bi tada moglo paušalno da se oceni rad svakog ministarstva i mogli bi da čujemo ponovo za ovom govornicom da je statistika lažljivica. Prihvatljivo je za nas da je gospođa Pop-Lazić, žao mi je što nije tu istina, ljubavnica, a da je statistika lažljivica, ali problem sa statistikom jeste da se ne bavi opštim utiskom, da se ne bavi ličnim, individualnim utiskom, nego da se bavi ciframa, da se bavi egzaktnim podacima.
Problem sa statistikom je što je statistika u septembru 2000. godine bila ista kao i sada, dakle i kada ste vi bili na vlasti, isti su podaci, isti su kriterijumi, ista su merila, a ista su merila i kriterijumi i danas. To je problem sa statistikom i statistika nažalost pokazuje stvarno stanje stvari.
Ono što bi neko voleo ili što je njegov lični utisak, to je lična percepcija i verujem gospodo da ste vi bolje živeli dok ste bili na vlasti, a mi nemamo naviku da vlast zloupotrebljavamo. Ovde možete da razgovarate pojedinačno sa poslanicima, pa ćete videti da se njihova materijalna pozicija nije poboljšala, čak je sigurno privatni život mnogo gori nego što su imali do sada, jer su primorani da vas slušaju danima, a da pri tom ono što vi izgovarate ne odgovara baš najviše istini.
Javio sam se za repliku kolegi Dejanu Mihajlovu. Naime, kolega Mihajlov je izneo ministru Milovanoviću, a jedini je ministar Milovanović čitao pisma ovde, tužno je što se gospodin Mihajlov ponovo javlja za reč, nikada se ja više ne bih pojavio u sali da sam izgovorio ono što je on izgovorio, da ljubavna pisma gospodinu Milovanoviću pišu sledeći potpisnici - predsednik Svetog arhijerejskog Sinoda, patrijarh srpski gospodin Pavle, predsednik Islamske zajednice muftija beogradski hadži-Hamdija Jusufspahić i Stanislav Hočevar, Beogradski nadbiskup i mitropolit, predsednik Biskupske konferencije Srbije i Crne Gore. Verujem da nije moj lični stav kao svešteničkog sina da osećam kako bih to najblaže rekao prezir prema ovakvoj tezi i verujem da je to utisak svakog pristojnog čoveka u ovoj zemlji i svakog pristojnog poslanika u ovoj sali Narodne skupštine.
Pisma koja su poslali visoki velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve, Islamske zajednice i Katoličke crkve u Srbiji i Crnoj Gori prirodan su rezultat onoga što je uradila ova vlada i prirodno je da se SRS buni kada govori o veronauci, da iznalazi izgovore da je veronauka uvedena zbog gospodina Gaše Kneževića, zato da bi on uveo građansko vaspitanje, a i da DSS posprdno govori o najvišim crkvenim velikodostojnicima u ovoj zemlji. A zašto? Zato što je pokojni premijer dr Zoran Đinđić insistirao da se veronauka uvede u Srbiji i veronauka je, gospodo bogu hvala, posle 60 godina uvedena u ovoj zemlji.
Stav DSS-a tada je bio da to nije u skladu sa zakonom i Ustavom, jer, to je bilo jedino obrazloženje, prilično je to legalistički. Mnogi arhijereji Srpske pravoslavne crkve to su nazvali farisejskim odnosom i rekli - vidi, bilo im je jako korisno da se pojavljuju po manastirima i da im se cela kampanja predsedničkog kandidata odvija po manastirima, a nije u skladu sa Ustavom i zakonom da se veronauka uvede.
SRS je bila na vlasti, pa kada je bila na vlasti, nije bilo govora o uvođenju veronauke, niti su se tada zalagali za veronauku ili su se zalagali načelno, a veronauka, naravno, nije uvedena zato što to nije bilo pravo vreme.
Molim da ne zloupotrebljavamo bar crkve. Crkve su institucije koje su usađene najdublje u bića naroda koji žive na ovom prostoru i nije ovo mesto, ni vreme i ne pišu patrijarh, nadbiskup i muftija ljubavna pisma nikome i molim vas da ovakve stvari više ne čujemo za ovom govornicom.

Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, povreda Poslovnika.

Prvo, gospodin Pajtić nije imao osnova za repliku, jer nisam pomenuo ni DOS, ni njega, nego Vladu i ministre, i ispred Vlade, po rečima gospodina Živkovića, može da govori kao potpredsednik Vlade gospodin Žarko Korać. To je prva stvar.
Druga stvar, čudi me da je povređen ponovo Poslovnik, da gospodin Pajtić - koji se izdaje kao svešteničko dete, i što je tačno, toliko je dozvolio sebi, a vi ga sa ove govornice niste opomenuli - vređa verske zajednice i Srpsku pravoslavnu crkvu, da on do te mere banalizuje ono što se za ovom skupštinom govori, da iskrivljeno tumači ono što drugi poslanici govore i da stavlja u usta narodnim poslanicima ono što nisu rekli. To može u stenogramu da se pogleda.
Ljubavna pisma ministrima su pisma sindikata koja se ovde čitaju, i to su ljubavna pisma koja se dobijaju i to oni ministri koji su izbacivali radnike sa posla. Pisma verskih velikodostojnika, i na način na koji možda neka pokvarena mašta želi da tumači, nešto je što je potpuno nedopustivo. Molim da sledeći put zaštitite sve verske zajednice od ovakvih niskih insinuacija koje možemo da čujemo. Mislim da je to vaša obaveza kao predsedavajućeg.
Drugo, vaša obaveza, kao predsedavajućeg, jeste da gospodina Pajtića vratite u osnovnu školu i da nauči šta znači reč ironija.

Narodni poslaniče, ovo je drugi put da kršite Poslovnik ističući povredu Poslovnika bez osnova i koristeći je za repliku na koju nemate pravo. Konsultujmo stenogram, tu se slažem. Jedina pisma koja su čitana danas u ovoj sali su pisma koje je čitao ministar vera u Vladi Republike Srbije, gospodin Vojislav Milovanović, a koja su mu poslale crkve i verske zajednice. To je danas u stenogramu, 5. novembra u prepodnevnom delu rada. Molim vas da, pored toga što imate izrečeno upozorenje za upotrebu i zloupotrebu Poslovnika, to više ne činite, jer predstavlja kršenje Poslovnika i iziskuje reakciju predsedavajućeg.
Kršenje Poslovnika? Vrlo pažljivo, molim vas.

Vi vrlo pažljivo treba da poštujete Poslovnik i kada hoćete da replicirate da siđete za govornicu, a ne odatle. To je pod jedan.