Vi ćete da određujete ko je zaslužio kaznu? Gospodo, mislim da bi trebalo za ove gotovo tri godine da smo naučili šta su čija ovlašćenja i da naučimo da poštujemo Poslovnik. Ponavljam, član 89. kaže da narodni poslanici dobijaju naizmenično reč, prema tome da li podržavaju ili osporavaju predlog. Dakle, govorili su poslanici koji su za nepoverenje Vladi. Prvi poslanik i to je gospodo, tu bi trebalo da pokažete malo poštovanja, najstariji poslanik među nama, koji mi je dostavio pismenu molbu da govori zato što je danas odsutan. Izlazila sam u susret svim poslaničkim grupama kada su se za to obraćali. Od sada neću.
Pravo na repliku ima narodni poslanik Bojan Pajtić, predsednik poslaničke grupe DOS-Reforma Srbije.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se za repliku kolegi Mihajlovu koji nije imao nažalost dovoljno dostojanstva da prizna da je pogrešio u jednom trenutku, da mu je izletela jedna posprdna ocena pisama koje su uputili patrijarh srpski gospodin Pavle, nadbiskup beogradski gospodin Hočevar i muftija beogradski gospodin Hamdija Jusufspahić, kada ih je nazvao ljubavnim pismima.
Gospodin Mihajlov je rekao naknadno u povredi Poslovnika da su ljubavna pisma ministrima, pisma sindikata koja se ovde čitaju i da su to ljubavna pisma koja se dobijaju, i to oni ministri koji su izbacivali radnike sa posla. To je strašna neistina, zbog toga što je gospodin Mihajlov u svom izlaganju rekao da ministri čitaju ljubavna pisma. Gospođa koja je čitala pisma sindikata nije ministar, gospodin Milovanović je jedini ministar koji je čitao pisma.
Druga stvar, po osnovu toga što je gospodin Mihajlov počeo, "čudi me da je povređen ponovo Poslovnik, da gospodin Pajtić koji se izdaje je svešteničko dete itd". Ne izdajem se kao svešteničko dete i ono što je duboki problem i što mi je duboko žao, jeste što sam dozvolio da spomenim svoje poreklo, dozvolio sam situaciju da gospodin Mihajlov uzima mog oca u usta, izviniću se svom ocu i to mi je verovatno najveća greška od kako sam ovde u parlamentu i nikada više se neću pozvati na svoje poreklo.
Gospodin Mihajlov je rekao da su patrijarh srpski, muftija beogradski i nadbiskup beogradski pisali ljubavna pisma gospodinu Milovanoviću. Pisma sindikata koja su čitana su čitana nakon što je to gospodin Mihajlov uopšte izgovorio za ovom govornicom. Dakle, prvo je sve to pročitano, jedino je ministar Milovanović čitao ta pisma, a onda se gospodin Mihajlov obratio i tek nakon toga su čitana pisma sindikata. Dakle, ponekad me je zaista sramota nekih naših kolega i ukoliko gospodina Mihajlova nije sramota biće mene sramota u njegovo ime.

Pravo na repliku narodni poslanik Zoran Krasić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS.

Malo ste pobrkali redosled, a gospodin Pajtić je imao jednu repliku sa gospodinom Mihajlovim, pa sam se ja javio za repliku gospodinu Pajtiću, ali pošto ste utvrdili ovakav redosled, ova replika odnosi se i na ovo što je malopre pričao gospodin Pajtić.
On je u replici povodom Mihajlova izneo nešto što se tiče i SRS-a. Pričao je o nekom prirodnom pravu i o nečemu što je očekivano od SRS-a kao predlagača, a na temu veronauke i građanskog vaspitanja. Izneo je jednu opasnu insinuaciju i duboko povredio verska osećanja preko 360.000 ljudi u ovoj Srbiji, članova Srpske radikalne stranke, koji su samostalni u svom verskom opredelenju. Mogu biti religiozni, sami biraju svoju crkvu i ne dozvoljavaju da gospodin Pajtić tumači ono što je gospođa Pop-Lazić sa ove govornice rekla prvi put prilikom današnjeg obraćanja.
Ona je rekla i potvrdila ono što je ministar prethodno saopštio, da ni jedna stranka nije pravila bilo kakav problem kada je u pitanju rad Ministarstva vera. Odala je priznanje svim strankama na razumevanju povodom nekih akcija koje je vodilo Ministarstvo vera. Gospođa Pop-Lazić je samo ukazala da je degutantno da se sa ove govornice čitaju telegrami i pisma i ogradila se da na taj način ne želi da uvredi ni jednu versku zajednicu i alegorično protumačila ono što je na početku ove rasprave predsednik Vlade rekao da je najveća zasluga Gaše Kneževića što je uveo veronauku.
On je tako uveo veronauku, da smo mi dobili građansko vapitanje. To je lajtmotiv gospodina Gaše Kneževića. Građansko vaspitanje je ubačeno kao kukavičije jaje. To je ta kritika.
(Narodni poslanik Dragiša Marinković dobacuje sa mesta.)
Molio bih te da malo saslušaš. Ako si nervozan, deli letke napolju. Nikome ne dobacujem i nisam zaslužio da mi dobacuješ. Uzdrži se malo. Znam, odlazite, teško je, nije lako, verujte, svašta se otvara posle toga, svašta može da se desi i razumem tu nervozu.
Ono što po svom programu, statutu i po osećaju članova SRS mi kao stranka imamo kada je u pitanju religija i vera, ne zaslužuje gospodin Pajtić ovako da omalovažava i da kritikuje. Osim toga, vrlo vam je loš scenario da čitate telegrame ovde. Neka mi Bog oprosti što pravim jednu paralelu: kako bi bilo da ministar za rad izađe i da čita telegrame radnika koji ga podržavaju, a onda napravite analogiju - kako bi bilo da ministar unutrašnjih poslova čita telegrame kako ga podržavaju kriminalci.

Narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, predstavnica predlagača.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto su nas vratili na raspravu o učinku Ministarstva vera, htela bih da postavim pitanje jedno  pitanje ministru vera, obzirom na činjenicu da, čini mi se, od 1972. godine, kada je bio uhapšen episkop Žički Vasilije, nijedan crkveni velikodostojnik nije bio hapšen, niti je protiv njega vođen sudski spor. Sada se protiv nekoliko episkopa vode sudski sporovi. Toliko o toj "novoj demokratiji", koja ima neki odnos prema crkvenim velikodostojnicima i crkvi.
Da podsetim ministra vera na njegove zasluge, zasluge ove vlade i uvažavanje Srpske pravoslavne crkve, da su 1. februara ove godine policijske snage pretresle Patrijaršiju, da je 3. februara patrijarh srpski gospodin Pavle protestno pismo uputio Vladi i nekim ministrima i da se niko od njih nije po tom pitanju oglasio. Dakle, javnost uopšte ne zna za ovu činjenicu. Pitanje je šta su oni tamo tražili? Takođe je 24. marta policija, do zuba naoružana, ušla do oltara u sedište Mileševske eparhije. Šta je policija tamo tražila? To je odnos ove, kako vi kažete, "prve demokratske vlade" prema crkvi, prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i prema crkvenim velikodostojnicima.

Nastavljamo raspravu prema prijavama za reč narodnih poslanika.
Izvinjavam se, za reč se javio ministar za građevinu i urbanizam, gospodin Dragoslav Šumarac.

Poštovana gospođo predsedniče, gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujući vama koji ste podržali i glasali za Zakon o planiranju i izgradnji, 22. aprila ove godine, jasno se vide rezultati rada ovog ministarstva. Naime, prošlo je manje od pet meseci, ali sasvim dovoljno da se vidi da je  zakon zaživeo. On je stupio na snagu, kao što znate, 13. marta. Mi smo hteli ovim sistemskim i reformskim zakonom da promenimo sve ono što ste nam ostavili u nasleđe, ovi koji sada kritikuju rad Vlade.
Da je zakon prihvaćen od strane građana, to se najbolje vidi ovih dana po redovima koji su u opštinama, gde se građani prijavljuju za legalizaciju, dakle ono što im vi niste omogućili u ranijem periodu; da je prihvaćen od svih opština. Kao što znate, uveli smo prvi put kazne za administraciju i za birokratiju, da bismo eliminisali korupciju u ovoj oblasti. To se, takođe, vidi po usvojenim generalnim planovima u najvećim gradovima, po preispitanim planovima, a to znači mogućnost brže gradnje u narednom periodu i priliv većih investicija u našu zemlju.
Pored toga, mogu da kažem i konkretne brojeve, odnosno šta je Ministarstvo uradilo, odnosno gde je i za koje kapitalne objekte izdalo odobrenja za gradnju. Pomenuću samo neke. To su: granični prelaz "Horgoš", Aerodrom "Niš", Parohijski dom Hrama svetog Save, Auto-put Beograd - Novi Sad. U samo osam velikih gradova: Subotica, Sombor, Zrenjanin, Pančevo, Smederevo, Jagodina, Čačak i Kruševac, izdato je 2.000 akata o urbanističkim uslovima i 1.500 odobrenja za izgradnju. U isto vreme, u Beogradu je izdato oko 300 odobrenja za izgradnju. Dakle, za manje od pet meseci očigledno da je ovaj zakon zaživeo.
Kako je ovde opoziciji jedna od glavnih tema legalizacija, u onom delu u kome se ona razmatra u Zakonu o planiranju i izgradnji, osvrnuću se malo na to i odgovoriti na neka pitanja koja su postavljena. Očigledno je da imamo evidentan problem nelegalne gradnje. To nam je miraz od prethodne vlasti, čiji su radikali bili koalicioni partneri i saučesnici, koja je svojim postupanjem, svojim zakonima i pospešila ovj problem. Ako težimo ulasku u Evropsku uniju moramo na zakonski način da popišemo svu imovinu koju imamo, tako da znamo sa čime ulazimo u Evropsku uniju i šta je naše. Zašto radikalima ne odgovara legalizacija? Zato što će na videlo isplivati sve njihove mahinacije koje su činili.
Rešenja iz prethodnog zahteva nisu dala skoro nikakve rezultate u postupku legalizacije, samim tim što je starim zakonom legalizacija bila predviđena samo za objekte koji su bespravno izgrađeni, odnosno rekonstruisani do 4. novembra 1995. godine. Posle ovog roka, po tom zakonu, iako je on donet 1997. godine, nije bila moguća legalizacija. Time su na najgrublji način stavljeni u neravnopravan položaj, pre svega, bespravni graditelji. To je dovelo i do velikih mogućnosti najrazličitijih zloupotreba od strane države prema svojim građanima.
Dalje, starim zakonom je bila predviđena mogućnost izdavanja samo privremene građevinske dozvole, do privođnja zemljišta planiranoj nameni, s tim što vlasnik objekta, u slučaju njegovog rušenja, nije imao nikakvo pravo na nadoknadu. Takođe, stari zakon, pored toga što nije predviđao mogućnost dodele zemljišta na kome su izgrađeni ti bespravno podignuti objekti neposrednom pogodbom, nije propisivao ni rokove u kojima bi se izvršio popis bespravno izgrađenih objekata, kao ni rokove za donošenje opštinskih programa legalizacije, pa je tako proces legalizacije učinio beskonačnim i krajnje neefikasnim. Ovo su razlozi što je u Republici, prema nekim procenama, na osnovu ovog zakona legalizovano nepunih 3% bespravno izgrađenih objekata.
Novim Zakonom o planiranju i izgradnji predviđena je mogućnost legalizacije na efikasan i pravno valjan način. Već je gospodin premijer ovde rekao da je legalizacija, po novom Zakonu o planiranju i izgradnji, i osmišljena zbog samih građana. Dakle, nije pljačka. Obrnuto, građani će legalizacijom ostvariti višestruku korist: 1) povećaće vrednost svojih objekata; 2) legalno uknjiženi objekti se mogu pravno naslediti; 3) legalni objekti se mogu pravno - valjano prodati; 4) za uknjiženi objekat se može dobiti hipotekarni kredit. Dakle, višestruka korist je, pre svega, za građane.
Još jednom ponavljam, naš cilj nije rušenje objekata. Obrnuto, cilj nam je uknjižba. Samo je u komunizmu imovina bila društvena, to znači svačija i ničija. Sada vidimo da taj princip podržavaju i radikali. Privatna svojina je neprikosnovena i društvo je bogato onoliko koliko ima bogate pojedince. Zato se mi borimo da svi koji imaju te objekte njih i uknjiže.
Građani su dobro razumeli našu poruku i prijavili su se, a mogu da kažem koji su najnoviji podaci danas.
Recimo, u Somboru je prijavljeno 2.100 bespravno sagrađenih objekata, procenjuje se da ima oko 3.000, dakle, 70%. U Somboru je prijavljeno 1.082. Pretpostavljalo se da ima oko 700, dakle 154%, i tu je gospođa Pop-Lazić u pravu. Veći je procenat prijavljenih od onih za koje smo mislili da postoje u pojedinim gradovima. To znači da su građani revnosniji, čak i od inspekcije. U Novom Sadu je do sada prijavljeno 12.410, pretpostavlja se da ima oko 20.000, dakle 62%.
Ukupno u 20 najvećih gradova u Srbiji to je, otprilike, 38.000 bespravno izgrađenih objekata, a u Beogradu je do danas prijavljeno oko 90.000 bespravno sagrađenih objekata, u odnosu na 97.000 po popisu koji je inspekcija napravila, dakle više od 90% građana se prijavilo u Beogradu za legalizaciju. Takođe imamo primere, recimo, da je na Vračaru prijavljeno 674, a mislili smo da tu ima oko 400 bespravno podignutih objekata. Samo da kažem da se za dva dana, 30. i 31. oktobra, na Paliluli prijavilo oko 1.000 bespravno sagrađenih objekata.
Dakle, ovaj proces će se sigurno završiti uspešno što se građana tiče, a onda su na redu opštine i mi ćemo to nadzirati, ne samo kao ministarstvo, nego ovde su i predstavnici svih većih gradova, tako da ćemo taj postupak sigurno uspešno završiti.
Još jednom savetujem onima koji slušaju Radikalnu stranku i DSS da to ne čine. Kao što sam rekao, i njihovi poslanici su se prijavili za legalizaciju i sada me krišom, plašeći se gospodina Mihajlova, Maršićanina i gospođe Pop-Lazić, pitaju šta dalje da urade sa tim prijavama.
Dakle, samo prijavom za legalizaciju se ulazi u proces i izbegava dobijanje rešenja o rušenju. U interesu samih građana je da se prijave. Ostalo je još osam dana, sasvim dovoljno da se preda prijava. Rekli smo da je dovoljna samo prijava, a da će se u daljem postupku legalizacije pribavljati ostali papiri, a to su geodetski snimak i dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima. Dakle, nije tačna konstatacija da nije potreban dokaz o posedovanju parcele. Poznato je da su mnogi sudski procesi u toku, dakle, ne treba čekati njihov završetak da bi se prijavila legalizacija. Kada se završi taj sudski postupak, onda će se proces legalizacije nastaviti.
Sredstva od legalizacije ne idu u republički budžet. Sredstva se slivaju u opštinske kase. Biće uložena u uređenje zemljišta, odnosno u infrastrukturu. To znači izgradnju ulica, vodovoda, kanalizacije, škola, obdaništa. Dakle, ponovo se vraćaju građanima. Treba naglasiti, pošto ovde nekim poslanicima koji kritikuju zakon nije jasno, odnosno SRS širi netačne vesti, da su svi troškovi koje građani u procesu legalizacije plaćaju minimizirani. Republička taksa je 100 dinara. Opštine imaju takođe svoje takse. Mogu da kažem, recimo, u Zemunu je ta taksa 75 dinara. Na Čukarici je takođe 75 dinara. Ima i onih koji naplaćuju i 1.500 dinara, recimo Sombor, ali videli smo da u Somboru, bez obzira što je tolika taksa, ipak je broj prijavljenih 154%.
Pored toga, projekat izvedenog objekta sadrži samo minimalne tehničke podatke. Tako, na primer, za tehničku dokumentaciju, za objekat koji se koristi i za koji ne postoji nikakva projektna dokumentacija, cena izrade tog projekta iznosi 1,17 evra po metru kvadratnom, prema preporuci Inženjerske komore Srbije, što je daleko manje od cene izrade novog projekta i onog podatka koji je ovde iznet, da je to oko 500 evra. Dakle, to je oko 120 evra za kuću od 100 kvadrata.
Za one vlasnike objekata koji već raspolažu projektom nije potrebna nikakva dodatna dokumentacija i taj projekat će se prihvatiti. Cene uređenja zemljišta su usklađene sa trenutkom u kome se nalaze naši građani i društvo i sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da su svi gradovi i opštine prihvatili preporuku Vlade Republike Srbije da za stambene objekte do 90 metara kvadratnih cena ne prelazi 30.000 dinara za gradove u Srbiji, odnosno 50.000 dinara za Beograd, za rubna područja.
Primera radi, u drugim gradovima u Srbiji, recimo u Subotici, u rubnim područjima najniža cena je 39,5 dinara po metru kvadratnom, odnosno to je za kuću od 100 kvadrata, jednokratno kada se uplati 3.950 dinara. U Čačku je 40 dinara, u Smederevu je 38 dinara, a u Beogradu, kao što smo rekli, za šestu zonu, to je 450 dinara po metru kvadratnom, odnosno 45.000 dinara za kuću od 100 kvadrata. Jedan od skupljih gradova je takođe Sombor. Tamo je 1.400 dinara po metru kvadratnom, ali je izmena u toku i biće preispitivanja, ali kažem još jednom, videli smo da se prijavilo za 50% više bespravnih graditelja u odnosu na ono što je procenjeno da ima u Somboru.
To je odgovor na pitanje koje je ovde postavljeno - kako to da ovde ima više prijavljenih od broja evidentiranih? Dakle, građani su savesniji čak i od inspektora, više se prijavilo nego što su inspektori popisali.
Rekli smo da je ova cena minimalna i da zaista niko ne može da ponudi povoljnije uslove od toga. Što se spotova i reklama tiče, nije potrošen ni dinar iz republičkog budžeta. Celokupna medijska kampanja je podržana od donatora, od Svetske banke i od GTC-a. Vodeće TV kuće, kao što su Studio B, Politika, RTS, BK, Pink i B92, kao i dnevne novine "Novosti", "Danas" i "Politika" su podržale ovaj vrlo važan projekat za građane i za državu i mi smo im zahvalni zbog toga.
Zahvaljujući donatorskim sredstvima, USA pre svega, Ministarstvo je obezbedilo opremu i softver za 64 opštine za prijavljivanje za legalizaciju. To je dokaz da ovaj zakon razume i podržava ceo svet jer je usklađen sa njihovom praksom i očekivanjima. On će, pre svega, doprineti prilivu stranih investicija u našu zemlju, jer će se zahvaljujući njemu vrlo brzo dobijati odobrenja za izgradnju.
Gospođa Pop-Lazić je delila ovde zemljište na javno i na tajno. Mi smo izvršili podelu na javno i na ostalo, sa ciljem da se razgraniči opšti interes od pojedinačnog. Tajno, koje navodi gospođa Pop-Lazić, to je njihov patent. To je ono zemljište koje su oni prodavali i preprodavali građanima suprotno planovima, suprotno zakonu, dodeljivali po sopstvenom aršinu.
Radikali ne podržavaju ovaj zakon, ali očigledno su kršili i prethodni, što nam jasno govori da su oni za vladavinu bezakonja. U svakoj opštini u kojoj su oni bili na vlasti sprovodili su samovolju, dodeljivali su lokacije mimo plana. Moram da pokažem jednu od lokacija ovde, koja se vidi, ovo je jedna tipična građevina iz vremena radikalske vlasti, podignuta na tuđem zemljištu. Mi pozivamo i ovog vlasnika da se prijavi za legalizaciju, ali on će moći da legalizuje ovaj objekat tek kad reši imovinsko-pravne odnose. Dakle, kad bude rešio imovinsko-pravne odnose, onda će sigurno moći da se legalizuje. Zbog takvog odnosa koji su imali, pre svega u Zemunu, građani su sada u nezavidnom položaju, a nama su ostavili da rešavamo probleme tih građana, koje su oni i napravili.
Obmanjivali su građane kada su im prodavali ledine bez infrastrukture, a sada ih ponovo obmanjuju pozivanjem na bojkot legalizacije. Zato svi oni koji po preporuci radikala budu propustili rok za legalizaciju, neka se obrate radikalima za sve posledice koje proizilaze iz zakona.
Ovaj zakon je stvorio pretpostavke za rešavanje problema koji prethodni nije rešio, obavezao je opštine da u određenom roku donesu urbanističke planove. Rezultat vladavine prethodne vlasti je nepokrivena Srbija planovima. Naime, samo 20% Srbije je imalo upotrebljiv urbanistički plan. Neki od zatečenih problema su, u nekim slučajevima, nepopravljivi. Upravo zbog toga Ministarstvo urbanizma i građevina je krajem prošle godine učestvovalo u finansiranju izrade 35 generalnih planova za najsiromašnije opštine, 24 u Srbiji i 11 u Vojvodini. Planovi su izrađeni i sledi procedura njihovog usvajanja, na taj način stvara se planski osnov za razvoj tih gradova.
U prošli petak predlagač za razršenje Vlade je konstatovala da je ukinut Prostorni plan Republike Srbije i da više ne postoji planski akt za teritoriju Srbiju. U prelaznim i završnim odredbama zakona je definisano da se sve do donošenja strategije prostornog razvoja Republike Srbije primenjuje Prostorni plan. Dakle, on nije ukinut i on se primenjuje sve dok se ne usvoji strategija i on će tako važiti.
Istovremeno je konstatovano da je uveden neki novi planski akt koji se zove - strategija razvoja, i nije u pitanju neki novi dokument, već je reč o strategiji prostornog razvoja Republike Srbije i takve dokumente imaju i primenjuju sve evropske zemlje, uključujući i zemlje iz našeg najbližeg okruženja. Za sve one koji se bave prostornim planiranjem, primenjuju iskustva razvijenijih od nas, takav dokument nije neki, nego je zaista nov i savremen. Njime se definišu osnovni ciljevi prostornog razvoja jedne države, koji će za razliku od važećeg, nerealnog i neprimenjivog Prostornog plana Republike Srbije definisati realne okvire našeg prostornog razvoja.
Strategija će tretirati Srbiju kao deo Evrope, a ne kao izolovano ostrvo, gde žive oni koji su sami sebi dovoljni. Zakon, kao i pravilnik o sadržini i izradi planskih dokumenata, u dovoljnoj su meri definisali njen sadržaj, dok će svi ostali elementi koji su vezani za izradu biti definisani programom izrade koji se trenutno priprema u Republičkoj agenciji za prostorno planiranje.
Pošto je verovatno ponestalo stručnog znanja za neke argumentovane kritike prostornog planiranja, gospođa Pop-Lazić je napala Republičku agenciju za prostorno planiranje, iako nije znala da kaže šta je u tome loše. Naravno da nema ničeg lošeg, jer je Agencija napravljena od Zavoda za prostorno planiranje i urbanizam, ranije je postojao u Ministarstvu urbanizma i građevina, koji postoji već šest godina i koji je svojim radom u 2002. i 2003. godini opravdao potrebu osnivanja Agencije.
Činjenica je da su radikali, dok su pod ostavkom participirali u Republičkoj vladi, toliko se bavili Srbijom, njenim interesom, da nisu znali ni da postoji Zavod za prostorno planiranje i urbanizam, iako su imali zamenika ministra građevina u to vreme.
Rezultate rada takve vlade iz oblasti prostornog planiranja ne možemo spominjati, jer ih nema. Dovoljno je napomenuti da je u periodu od 1990. godine do 2000. godine u Srbiji usvojen samo jedan prostorni plan, to sam već pomenuo, to je za sliv akumulacije "Bogovina". To je toliko, odnosno to dovoljno govori koliko je prethodna vlast uradila u oblasti prostornog planiranja.
U poslednjih 12 meseci Vlada Republike Srbije, na predlog Ministarstva urbanizma i građevina i Agencije, usvojila je sedam prostornih planova, odnosno daleko više nego u poslednjih deset godina. Reč je o regionalnom prostornom planu Kolubarskog okruga, pogođen je zemljotresom, o prostornom planu područja graničnog prelaza Preševa, kao i prostornim planovima za svih pet deonica koridora 10 kroz Srbiju. Od pomenutih sedam, pet prostornih planova je usvojeno po novom zakonu. Istovremeno treba spomenuti da je u Agenciji u pripremi još osam prostornih planova koji će biti usvojeni u sledećoj godini.
Zakon o planiranju i izgradnji vraća ponos građevinskim inženjerima, arhitektama, urbanistima, geodetama, prostornim planerima i svim strukama koje se bave građevinarstvom time što je osnovana Inženjerska komora Srbije, prvi put posle 60 godina. Do sada se prijavilo više od 16.000 inženjera za izdavanje lične licence i izdato je ukupno oko 6.000. Inženjerska komora Srbije ne samo da daje licence svojim članovima, već ima obavezu da vodi računa i o razvoju struke.
Ovim je uvedena odgovornost i svako ko se ogreši o struku mora da snosi konsekvence. Već je oduzeta licenca nadzornom organu za nesreću koja se desila u Novom Sadu, kada su poginula tri radnika.
Kada govorimo o zakonima, moram da pomenem Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnosti; ovim zakonom su otvorena širom vrata privatnoj geodetskoj praksi i do sada je registrovano oko 400 privatnihi geodetskih firmi u Srbiji. Katastar nepokretnosti je izgrađen za deo teritorije Republike Srbije, odnosno za 1.537 katastarskih opština, odnosno to je 30% od ukupnog broja katastarskih opština. Upisano je ukupno 5.137.940 katastarskih parcela.
Za 769 delova katastarskih opština, da bi se izvršio upis društvenih preduzeća u katastar nepokretnosti, takođe je urađen premer. Za Kragujevac i Novi Sad uspostavljen je informacioni sistem katastra nepokretnosti koji putem Interneta omogućava uvid u podatke katastra nepokretnosti, kao i u samom Zavodu za izgradnju u Novom Sadu, a Sekretarijatu za urbanizam i izgradnju i za imovinsko-pravne odnose u gradu Kragujevcu.
Takokđe je evidentiran i porast broja upravnih predmeta koji se odnose na upis prava. Pokazuje se da trgovina, pre svega nekretninama, postaje legalna i što se tiče katastra nepokretnosti, a to je i cilj, ne samo našeg ministarstva, nego i Ministarstva finansija.
Što se društvenih preduzeća tiče, obrađeno je u procesu privatizacije oko 1.470 preduzeća i u okviru tog posla ukupno je uknjiženo oko 16.000 objekata.
Da kažem samo kratko šta smo uradili u drugim sektorima. Naime, projekat 10.000 stanova u 2000. godini, koji je započela bivša vlast preko Direkcije za obnovu zemlje i koji je bio samo marketinški potez, iza koga su ostali samo temelji i dugovi građevinskim preduzećima, predstavljao je najveću bespravnu gradnju. Mi smo dugove vratili, obnovili bombardovane objekte iz šeste kategorije i krenuli u intenzivnu stanogradnju.
Stambena gradnja, kao specifičan i veoma značajan vid društvene potrošnje, posle stagnacije je u porastu, zahvaljujući konsolidaciji jednog broja građevinskih firmi koje se bave visokogradnjom i sve široj podršci banaka. Izdvojena budžetska sredstva za program obnove i gradnje realizovana su preko Građevinske direkcije Srbije. Tokom 2000. godine ona su direktno uticala na rešavanja zatečenih dugovanja prema građevinskim preduzećima, koja su pretila da unište ovu delatnost u Srbiji.
Direkcija je pristupila usklađivanju izgradnje sa Zakonom o planiranju izgradnje, jer su svi objekti koji su započeti bez građevinske dozvole sada dobili odobrenja za gradnju.
U 2002. godini je završeno ukupno 650 stanova, što je otprilike 44.000 m2 površine na 28 lokacija u 26 gradova Republike Srbije.
U 2003. godini u izgradnji je još 1.500 stanova, dakle otprilike oko 105.000 m2, a do kraja godine završava se još 1.000 do 1.200 stanova. Trenutno je u toku procedura primopredaje 600 stanova između Vlade Republike Srbije i Građevinske direkcije. Planovima za 2004. godinu predviđena je izgradnja još 2.300 stanova, pri čemu će oko 1.450, odnosno 1.000 biti predato Vladi Republike Srbije.
U okviru stambene izgradnje za zbrinjavanje porodica čiji su stambeni objekti porušeni u bombardovanju, u Aleksincu su napravljena 32 stana, a u Ćupriji zgrada sa 12 stanova. Obnovljeni su i mostovi, pre svega na petlji u Beogradu prema Pančevu.
Na zemljotresom pogođenom području Kolubarskog okruga izgrađen je prošle godine oko 251 objekat i to je otprilike 30.000 kvadratnih metara. U toku je sanacija na 70 objekata po sistemu DC 90 i takođe su izgrađeni objekti socijalne i materijalne infrastrukture, a od toga pet škola, šest ulica, četiri crkve, četiri bolnice, domovi zdravlja, putevi, mostovi, tri trafo-stanice, jedna bolnica i seizmološka stanica.
Na inicijativu Ministarstva urbanizma i građevina Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u državnoj svojini. Niko od 5. oktobra nije dobio stan na poklon, kako je to bilo ranije, već svi moraju da kupe stan. Ona je zasnovana na tržišnom principu, ali ima i socijalnu komponentu, jer su obezbeđeni veoma povoljni uslovi kreditiranja, mala kamatna stopa od 0,5% na godišnjem nivou, dug period otplate do 40 godina i 10% učešća.
Znamo da i danas teku krivični procesi o zloupotrebi položaja od bivšeg predsednika komisije, bivšeg sekretara Vlade i drugih. Znamo da je dadilja Marka Miloševića dobila stan. Valjda ste i vi videli da bi trebalo da dobijete nešto u tom grabežu, kada su profesori na fakultetima, podsećam vas, imali platu od tri marke, pa ste dobijali stanove od preko 1,7 ari. Recimo, vaš predsednički kandidat je dobio stan, za koji je platio ekstraprofit, od 172 kvadrata.
Za socijalno ugrožene i izbeglice u završnoj fazi je izrada fizibiliti studije u okviru projekta za smeštaj i integraciju izbeglica sa Vladom Italije. Vrednost projekta je 15 miliona evra i biće izgrađeno 670 objekata u sedam gradova u Srbiji.
Šta treba da uradimo u narednom periodu? U narednom periodu se očekuje veće angažovanje u oblasti stanogradnje. Očekujemo usvajanje zakona o osnivanju korporacije za osiguranje kredita, čime će se banke uključiti u proces izgradnje stanova i takođe usvajanjem nacionalne strategije stanovanja, ali sam siguran da ćemo završiti legalizaciju. Bez obzira kada se raspišu izbori, ovaj posao završava ova vlada i zato apelujem na sve vlasnike bespravno izgrađenih objekata, koji se još uvek nisu prijavili, da to učine odmah. Pošto su gužve na šalterima, to mogu da učine i poštom, samo da preporučenom pošiljkom pošalju svoju prijavu.
Siguran sam da će sredinom sledeće godine Srbija postati u urbanističkom smislu uređenija zemlja, a samim tim i privlačnija za strane investitore.

Određujem pauzu od sat vremena. Dobićete pravo replike u nastavku.
(Posle pauze - 15,55)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu.
Molim vas, radi utvrđivanja kvoruma, ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice za glasanje. Izvolite.
Konstatujem da imamo kvorum i nastavljamo rad.
Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Krasić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS, pa posle njega pravo na repliku na izlaganje ministra Dragoslava Šumarca narodni poslanik Srđan Petrović, zamenik predsednika poslanička grupa DSS-a. Izvolite.