Dame i gospodo, moje ime je Zoran Antić i dolazim iz Jagodine, a želeo bih odmah na početku da kažem da smo loše krenuli, oseća se ova napetost, nervoza, oseća se jedno nasilje koje se provlači i kroz prvu tačku devnog reda, gde smo nasiljem odgovorili na nasilje, i kroz drugu tačku dnevnog reda gde smo birali guvernera iako još uvek nismo smenili prethodnog guvernera, pa i nasilje u okviru ove tačke dnevnog reda. U ovoj  tački jedan predlog DSS-a nadređujemo predlogu SRS-a, koji je inače dostavljen narodnim poslanicima nešto ranije.
Mislim da je razlog zašto je SRS dala ovaj predlog zakona, kojim se pre svega ukida cenzus od 50%, dobro poznat građanima. Tri puta smo pokušavali da dođemo do predsednika Republike, a nismo ga dobili. Sasvim je normalno i želja je DSS-a da glasa za ovaj predlog SRS-a; to ukazuje da smo bili u pravu što smo ovaj predlog dostavili svim poslanicima i što smo očekivali da ćete taj predlog relativno lako prihvatiti i eventualno, ako je potrebno, nekim dodatnim amandmanima, nekim svojim zamislima obogatiti taj predlog.
Gospodin Dejan Mihajlov i DSS očigledno se odlučio da krene drugim putem, da na neki način omalovaži ovaj predlog SRS dostavljanjem svog Predloga zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike, što je samo po sebi pokušaj omalovažavanja SRS-a i dovoljan razlog da poslanici SRS ne glasaju za ovaj zakon.
Sam predlog je imao dosta nelogičnosti i pravnih nedorečenosti, ako to mogu da procenim, s obzirom da nisam pravnik, jer u prvom stavu tog predloga stoji da predsednik Narodne skupštine raspisuje nove izbore u roku od 60 dana od dana kada su održani neuspeli izbori. Ako već prihvatate predlog SRS da nema cenzusa, neće biti ni neuspelih izbora. Ovaj stav iz ovog člana zakona je sasvim suvišan, neprirodan, nepotreban.
Rok koji dajete od 60 dana (u drugom stavu) od dana izbora predsednika Skupštine za raspisivanje ovih izbora, takođe je suprotstavljen stavu SRS-a da izbore treba raspisati odmah, onog trenutka kada izaberemo predsednika Skupštine.
Sam rok je u suštini predugačak, računajući obavezu da dan održavanja izbora treba da bude od 30 do 90 dana od dana kada se raspisuju izbori. Tih 90 dana i ovih 60 dana, to je već nekih 150 dana, a to je već pet meseci od trenutka kada smo izabrali predsednika Skupštine.
Predugačak je to rok; gledajući ovu našu današnju situaciju, to bi otprilike značilo da bismo predsednika Republike dobili tamo negde krajem juna, eventualno u maju. Ukoliko u međuvremenu nemamo opštinske izbore, i ostanemo pri tome da opštinske izbore treba održati u septembru mesecu ove godine, stiče se utisak da poput prethodnog saziva, narodu nudimo igara u trenutku kada nema hleba. Iz izbora u izbore odugovlači se, pažnja javnosti se usredsređuje na neka politička pitanja, a nemaština i siromaštvo su već uveliko najvećoj zakucale na vrata većine domova građana Srbije.
Sve ovo je sasvim dovoljan razlog da se poslanici SRS odluče da ne prihvate ovaj predlog zakona koji ste podneli, gospodo iz DSS-a, jer je predlog poprilično problematičan i vaše namere nisu u potpunosti jasne. Moja želja je, takođe, da pozovem i one poslanike koji shvataju suštinu i nedoslednost ovog predloga da se pridruže SRS da ovaj predlog zakona ne izglasamo, a da Predlog zakona koji garantuje izbor predsednika u jako kratkom roku, koji je predlog SRS, svi prihvatimo i dođemo što pre do novog predsednika. Hvala.

Zahvaljujem. Gospodin Branislav Ristivojević, a neka se pripremi Boris Karaičić.

Dame i gospodo, poštovane kolege, čini mi se da je Skupština juče napravila jednu malu grešku kada je odbila da raspravi zajedno u načelu ovu i sledeću tačku dnevnog reda, jer malo koji govornik je izašao danas i juče, a da nije govorio i o jednoj i o drugoj. Mislim da to najviše govori da su Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike koji je moja stranka podnela i sličan predlog koji je podnela SRS manje - više kompatibilni, odnosno da se slažu.
Šta to znači? Postoji više razloga zbog kojih smo došli u ovu situaciju, a to je da nemamo predsednika Republike. Jedan problem je onaj koji imamo u Ustavu, a to je da on ne poznaje kategoriju neuspelih izbora. Drugi problem je činjenica da je predsednik prethodnog saziva Skupštine, doloznim tumačenjem određenih odredbi Zakona o izboru predsednika Republike i njihovim nategnutim tumačenjem, odbijala da raspiše izbore. Nakon toga, znamo svi, to je rečeno za ovom govornicom već deset puta i juče i danas, Ustavni sud proglašava tu odluku neustavnom.
Mi sada, jednostavno, imamo dva problema koje treba rešiti i rešavamo ih, jedna stranka na jedan način, a druga stranka na drugi način, ali manje - više predlozima koji se dopunjavaju.
Jedan od razloga zašto nismo dobili predsednika Republike, to je taj necelishodni cenzus od 50%, koji je više puta sprečio da, na primer, gospodin Koštunica bude izabran recimo 2002. ili gospodin Nikolić prošle godine. Takođe, imamo problem koji sam napomenuo na početku, a to je da kategoriju neuspelih izbora Ustav ne poznaje.
Pošto Ustav takođe nalaže da se materija izbora predsednika Republike reguliše zakonom, mi smo pokušali u našem predlogu da taj problem rešimo. Jednostavno, uvodimo kategoriju neuspelih izbora ovim predlogom i uvodimo obavezu predsedniku Narodne skupštine, ponavljam – obavezu, da u roku od 60 dana od dana njegovog izbora raspiše izbore za predsednika Republike. Znači, te spekulacije koje smo čuli i juče i danas za ovom govornicom da će to biti neki rokovi od 150 dana, 250 dana, a mislim da je jedan od uvaženih kolega poslanika licitirao čak do 330, to sve ne stoji. Rok koji propisuje ovaj zakon je jasan i obavezan za predsednika Republike, a to je 60 dana.
Mislim da su potpuno neutemeljeni svi prigovori koji dolaze sa ove govornice, a pogotovo što su od uvaženih kolega iz SRS-a dolazili prigovori različite sadržine. Većina kolega je rekla da su naše namere ovim predlogom zakona jasne i da ćemo odlagati izbore, a uvaženi kolega, prethodni govornik kaže da naše namere nisu jasne.
Rekao bih i podvukao, potpuno je jasno ono što predlažemo ovim zakonom o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike, a to je, jednostavno, rešavanje problema koji ne poznaje Ustav, a to je kategorija neuspelih izbora, i uvođenje obaveze, da se ne bi slučajno desilo da bilo koji predsednik Narodne skupštine, ne gospodin Maršićanin, bilo ko, može da postupi kako je postupio predsednik prethodnog saziva, a to je da odlučuje da li hoće ili neće raspisivati izbore.
Znači, to je vrlo jednostavno. Kolege iz SRS su se potrudile za problem cenzusa u svom predlogu zakona i zato mislim da bi najbolje bilo i pozivam uvažene kolege narodne poslanike da glasaju i za jedan i za drugi predlog.

Gospodin Vučić, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Ristivojević je rekao kako se ovim obezbeđuje da ne bude više u bilo kojem budućem vremenu odlaganja raspisivanja predsedničkih izbora. I da čak prihvatite svu spornu pravnu argumentaciju da kažete da sve što smo rekli nije istina, a sve što ste vi rekli istina je, postoji jedna stvar koja vas odaje i koja pokazuje da su srpski radikali bili u pravu. Zašto, sada ćete da čujete.
Zašto je ostavljen rok od 60 dana, zašto taj rok nije tri dana, sedam dana ili neki manji vremenski rok, da bude jasno svima da se odmah raspisuju izbori, jer jedino ustavno stanje je ili da imamo predsednika Republike ili izbore za predsednika Republike.
Tada bi to bilo neuporedivo razumljivije i onda bi neko mogao da kaže da vaša namera nije da se izbori odlažu unedogled, da po svaku cenu pokušavate da se u ovom trenutku izbori izbegnu zbog političkog trenutka, posebno zbog činjenice da vam je potpuno jasno da bi gospodin Nikolić pobedio.
Nisam odgovorio u prethodnoj replici, sada ću imati priliku da to dodam, oko predstavljanja zemlje u svetu. Nemojte da brinete za predstavljanje zemlje u svetu. Na najbolji mogući način će je reprezentovati gospodin Nikolić. Reprezentovaće je tako što će sarađivati sa svima, ali istovremeno štititi državne i nacionalne interese.
Što se tiče onih koji su pominjali Irak, BAAS partiju Sadama Huseina itd, moram samo da im kažem - da ne govorimo o drugima, posebno da oni ne govore o gospodinu Šešelju, koji nije u prilici da im odgovori, zato što su ga oterali u Hag uz izmišljenu optužnicu - bio sam u Iraku dva puta, govorio na Bagdadskoj konferenciji, govorio ono što sam mislio, ono što i danas mislim i ni jedne jedine svoje reči se ne stidim, ali tamo nisam bio sam. Zajedno sa mnom su bili oni za koje danas kažete da su evropejci, da su dobri, a mi crni i loši. Zajedno sa mnom, u istom hotelu, u hotelu "Mansur melia", bio je i predstavnik DSS i predstavnik SPS. U istom smo hotelu bili, na istoj konferenciji govorili. Neki od njih su dobili gromoglasniji aplauz, da vam iskreno kažem, što mi je bilo veoma žao.
Nemojte da izmišljotinama i netačnim informacijama optužujete SRS, jer, za razliku od drugih, mi se ne stidimo onoga što smo radili. Naprotiv, ponosimo se i uvek smo podržavali slobodu, slobodarski duh i mislimo da važnije i preče stvari od slobode nema.

Gospodine Karaičiću, samo trenutak, ako se slažete, da pitam gospodina Pajtića da li i dalje insistira da se Administrativni odbor izjasni, jer imamo dva primera gde je predsedavala gospođa Nataša Mićić, od 30. i 31. oktobra 2003. i od 22. jula 2003. godine.
"Predsedavajuća: Ovim završavamo današnji rad i sednicu nastavljamo u ponedeljak 3. novembra u 10,00 časova", bez obrazloženja. Od 22. jula 2003. godine: "Predsednik: Zahvaljujem gospodinu ministru. Na osnovu člana 81. stav 4. određujem sutrašnji dan kao radni dan, dakle, nastavljamo raspravu. Takođe, određujem istovremeno sutrašnji dan i kao Dan za glasanje. Prijatno i hvala na strpljenju".
Dakle, ostajete i dalje?
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, ovakvi manevri ne vode nas nigde. Dakle, ukoliko smo tražili da se na Administrativnom odboru utvrdi povreda Poslovnika, tražim da se utvrdi povreda Poslovnika i ukoliko je bilo kršenja u bilo kom periodu u srpskoj istoriji parlamentarizma ili prethodnom mandatu Skupštine, to vas ne može opravdavati da prekršite Poslovnik sada.

Dakle, ostajemo pri odluci.
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Cvetković mora da izađe kao izvestilac Administrativnog odbora.)
Ne mora. Gospodine Karaičiću, izvolite, i znajte da DSS i njena četiri govornika imaju još 31 minut. Ostalim govornicima je isteklo vreme.

Poštovani predsedniče, uvažene dame i gospodo, obraćam vam se kao poslanik Narodne demokratske stranke, sa liste DSS. Mi ćemo da podržimo ovu tačku dnevnog reda, kao i narednu tačku – petu po redu, jer smatramo da je neophodno da se ova oblast uredi i da se spreči svaka moguća vrsta zloupotrebe.
Na osnovu izlaganja koja su ovde izrečena, potpuno je jasno da je Ustav po ovom pitanju neusklađen. To je gospodin Aligrudić veoma lepo objasnio. Na osnovu toga, svako drugo tumačenje, po nama, izlišno je i nije tačno. Dakle, ako je to već tako, onda ostaje v.d. predsednik, ukoliko predsednik nije izabran, nakon neuspešnih izbora mu ostaje pravo da on sam odabere rok nakon kojeg može da raspiše ili ne raspiše predsedničke izbore. To je dovelo u prošlosti do velikih zloupotreba.
U ozbiljnoj državi, gde ozbiljni ljudi vode računa o tome, to se ne dešava, zbog toga što se svaka praznina u zakonu ili u Ustavu tako ne zloupotrebljava. Ali, ako imate lošu vlast koja vodi računa samo o sebi, onda ta praznina može da bude i razlog da se sa izborima odugovlači i da se oni prolongiraju. Dakle, ukoliko bi se usvjanjem ovog predloga ustanovio rok od maksimalnih 60 dana, time bi se ta zloupotreba sprečila. To je najvažniji razlog zbog kojeg treba glasati za ovaj predlog.
Samo bih vas podsetio da je u prošlosti gospođa Mićić, po nalogu poslanika DOS-a, zna se kojih poslanika DOS-a, iskoristila ovo pravo da prvo falsifikuje sam tok izbora i pored toga što je, u to sam ubeđen, izašao dovoljan broj građana na izbore i uz pomoć Izborne komisije i uz pomoć spiskova koji su bili falsifikovani ubedila građane da taj broj nije prelazio 50 posto. Na osnovu naknadnog uvida je bilo vrlo jasno da je taj broj prvog puta bio iznad 50 posto, ali to je bilo, nažalost, nemoguće dokazati.
Opet ponavljam, svaka vlast koja vodi računa o sebi a ne o državi, ima, uz pomoć ovakvih praznina u Ustavu i zakonu, mogućnost da vrši zloupotrebe. Opet kažem, ovim se to sprečava. Takođe, oni koji govore da je ova tačka neophodna i da je treba izbaciti zbog toga što se u petoj tački ukida cenzus, nisu u pravu, jer niko ne može da zna da li će ta tačka da bude usvojena ili ne. Ko zna, možda neko odustane, možda ne bude usvojena i zbog toga je, preventive radi, zaista neophodno ovu tačku usvojiti.
Kada govorimo o tome ko će da pobedi, a mi smo čuli ovih dana da je gotovo izvesno da je pobednik gospodin Tomislav Nikolić, samo bih vas podsetio da niko ne može da zna ko će da pobedi. Možda pobedi gospodin Marijan Rističević, možda neko drugi, ali ono što je potpuno jasno je: do sada, na svim izborima za predsednika Srbije koji su bili neposredni, od 5. oktobra, pobeđivao je uvek jedan isti čovek, a to je predsednik DSS dr Vojislav Koštunica. Zaista nemam nijedan razlog da ne verujem u to da bi se to ponovilo ukoliko bi ti izbori bili raspisani, a biće raspisani, u to budite potpuno ubeđeni.
Biće raspisani u roku od 60 dana, kada se ovaj zakonski predlog usvoji. Ukoliko tako ne bi bilo, ostao bi cenzus od 50%, koji bi bio velika prepreka da se ti izbori na pravi način sprovedu. To bi nas uvelo, znate i sami, u velike troškove koje niko ne želi. Dakle, treba se obezbediti na pravi način i mi ćemo zbog toga da podržimo ovu tačku dnevnog reda.
Kažu radikali da su najjači, da su jaki i da je njihova pobeda gotovo izvesna. Tačno je da imate najviše poslanika u ovom sazivu, ali možda ne znate zbog čega imate najviše poslanika. Reći ću vam. Imate najviše poslanika zbog toga što vas mi u kampanji nismo napadali dovoljno. Mi smo napadali Demokratsku stranku zbog toga što su bili na vlasti i jer su bili najveća prepreka promenama u ovoj zemlji, ali nemojte biti ubeđeni da u toku narednih kampanja nećemo da obraćamo pažnju i na vas i da ubedimo građane da vi niste alternativa i da niste bolji od nas. Budite ubeđeni da se onaj koga mi napadamo nije proveo dobro do sada, ma o kome se radi.
Dakle, budite ubeđeni jer ćemo se boriti vrlo žestoko, vrlo argumentovano i koristićemo sve moguće prilike i šanse da ubedimo građane da smo u pravu. U to budite ubeđeni. Vi ste koristili ovu govornicu ovih dana za jedan vid kampanje, i to je potpuno u redu, ali nije u redu da se napadaju kolege da krše Poslovnik ili dnevni red, a vi ste bili ti koji ste govorili o svemu, ali samo ne o dnevnom redu. Govorili ste o zlatu i bakru u Boru, o upadima u opštinu Ub, govorili ste o milion drugih stvari, a vas zbog toga niko nije ni ometao ni prozivao. Takav vid zloupotrebe je takođe kršenje Poslovnika.
Ako govorimo o poštovanju Poslovnika, ja vas molim da se vi, koji se stalno na moral pozivate, a moralno nije ono što se mora, nego ono što je po savesti, ubuduće kada govorite o nekoj tački dnevnog reda, držite dnevnog reda, da govorite o tome, da ne pominjete stvari kao što je vlada, kao što je bilo šta drugo što nije na dnevnom redu.
Hoćete vlast, a ja verujem da ovde među vama nema dve trećine poslanika koji mogu da svojevoljno izađu za ovu govornicu i da kažu ono što žele i hoće.
(Predsedavajući: Molim vas, gospodine Karaičiću, nema razloga da se vređaju poslanici nijedne poslaničke grupe.)
To je moje mišljenje. Govorite o Vlasotincu, o Đoši i o 50% u Vlasotincu, a znate i sami da te izbore nije dobio ni predsednik odbora u Vlasotincu, ni bilo ko drugi, nego eventualno gospodin Šešelj, Toma Nikolić ili Vučić, ali nemojte se onda na njih pozivati kada je u pitanju bilo koja opština u Srbiji, nego kažite da nemamo bolje ljude, mi smo stranka koja ima pet ljudi. Kako takva stranka može da ima vlast? Ne može.
(Predsedavajući: Molim sve poslanike za pristojno ponašanje, biće replika sasvim sigurno, a još jednom, gospodine Karaičiću, molim vas bez vređenja poslanika. Držite se teme.)
To je moje mišljenje. Ovde je za ovih mesec dana nepunih, koliko traju sednice, rečeno mnogo toga, ali verovatno najbolja izjava, u smislu da karakteriše proteklih deset godina, došla je iz usta gospodina Tomislava Nikolića. On je, ako se dobro sećam, u jednoj replici ne znam kome iz DS-a, čini mi se gospodinu Tadiću, rekao – ne, mi smo podržavali manjinsku vladu 1993, a vi ste podržavali, dakle DS, 1995. To je suština. I radikali i DS su podržavali SPS, svako u svoje vreme, kada je SPS bio veoma jak, moćan, dok smo se mi i DSS borili svim silama da taj režim srušimo; i da nije bilo nas, danas ne bi bilo vas 82 ovde i vas 37. Jedina stranka koja nije sarađivala ni javno ni tajno sa SPS-om je DSS i oni koji nisu tada postojali.
Kada govorite, molim vas završavam, sve je istina, o vladi nemojte da napadate vladu koja još nije formirana, koja još ne postoji, i dobro znajte da ukoliko se desi, ne daj Bože, da ta vlada ne uspe u onome što mora da se uradi neće biti nikome dobro u ovoj zemlji i neće niko moći da ispravi ono što je radio SPS deset godina i DOS tri godine. To znate isto koliko ja i molim vas da to imate uvek na umu zbog građana Srbije, a ne samo zbog vaše stranke.

Hvala. Gospodin Vučić, replika. Gospodin Pajtić posle Vučića.