Gospodine Vučiću, samo mi recite šta ste prigovorili, po kom članu?
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Po članu 100. stav 1.)
"Narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine". Kome je to upućeno - meni ili gospodinu Cvetkoviću?
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Gospodinu Cvetkoviću. To što je vređao rad Administrativnog odbora i nije tačno prenosio ono što su bile odluke Administrativnog odbora.)
Netačno prenošenje nije uvreda. Ne znam šta zahtevate, da li ste zloupotrebili pravo samo da biste se javili ili nešto zahtevate od Skupštine?
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Zahtevam da se Administrativni odbor izjasni o kršenju Poslovnika.)
Gospodin Nikolić, po Poslovniku.

Zaista me čudi, gospodine predsedniče, da niste čuli poslanika koji je potpuno uvredljivo govorio o Administrativnom odboru, iako je njegov član. Zato dopunjujem zahtev gospodina Vučića. Želim da se Administrativni odbor izjasni o tome da je gospodin Cvetković povredio član 75. stavove 1. i 2. Poslovnika Narodne skupštine, zato što ste i vi konstatovali da to što nije izneo mišljenje Administrativnog odbora ovde ne vređa dostojanstvo Narodne skupštine. Mislim da vređa.
Ako Administrativni odbor utvrdi da je gospodin Cvetković išao mimo ovlašćenja iz člana 75, da nije ovde podneo izveštaj Odbora, nego da je iznosio svoje mišljenje, onda on ne samo da je povredio dostojanstvo Narodne skupštine, on je ovde sve nas povredio. On je ovde uzurpirao naša prava. Onda on ne zaslužuje da pripada stranci koja se naziva demokratskom, zato što se na odboru odlučuje većinom glasova, zato što je izvestilac odbora dužan da iznese stav odbora, a po članu 75. stav 2. onaj ko se ne slaže sa mišljenjem odbora svoje lično mišljenje iznosi kao član odbora koji je izdvojio mišljenje.
Izvestilac odbora nema pravo da iznosi mišljenje izvan stava odbora. Možda to vama ne čini veliku povredu Poslovnika, ali nas samo upozorava da ste spremni da činite još grublje povrede Poslovnika.
I, nemojte da nam govorite ovde o koalicijama, jer ćemo se mi ovde tek nagledati svakakvih koalicija, bolje ćutite.

Ipak moram da proverim. Vi ste podneli dva zahteva. Prvi je da se uputi i ovo kršenje Poslovnika Administrativnom odboru i da se uputi zahtev Statutarnoj komisiji DSS-a da ispita ponašanje gospodina Cvetkovića. Ovo drugo malo teže, a ovo prvo u redu.
Imamo još jedno javljanje po Poslovniku, odnosno prvo relika gospodin Cvetković, pa zatim gospodin Mihajlov. Ovo nije bila replika, ovo je bilo po Poslovniku.

Dame i gospodo, ja sam izašao zbog replike malopre, a ne kao izvestilac Odbora. Pismeni izveštaj Odbora je dostavljen svim poslanicima i potpuno je jasan. Opet, s obzirom na dobacivanja, podvlačim, poslednji stav je - Odbor nije odlučio, znate, Odbor u tom delu nije donosio odluku.
Ovo malopre govorio sam kao poslanik, i to javljajući se na repliku, nikako u svojstvu zamenika predsednika Administrativnog odbora. To je bilo prethodno i dobili ste pismeni izveštaj o tome.

Po Poslovniku, Dejan Mihajlov.

Pre svega, ako već govorimo o Poslovniku, oni koji ističu povrede treba da znaju zašto ih ističu. Gospodin Cvetković je izašao na repliku i on je ovde prozvan kao neko ko je falsifikovao odluku Administrativnog odbora, i on je prozvan na repliku. I on ovde nije govorio u svojstvu izvestioca, jer da je govorio u svojsvu izvestioca po određenoj odluci Administrativnog odbora ne bi govorio sa nedelju dana zakašnjenja, već kada je ta odluka doneta i u produžetku te sednice, tako da on ovde nije govorio u svojstvu izvestioca Administrativnog odbora već je izašao da odgovori na repliku.
Način na koji se ovde tumači Poslovnik, sve u cilju opstrukcije Skupštine, krajnje je legitiman, ali dajte da vidimo čemu ovo vodi. Da li ćemo do kraja da obesmislimo rad ove skupštine, da li ćemo da ističemo potpuno nedokazane i neargumentovane povrede Poslovnika, s jedne strane, a s druge strane da vređamo celu instituciju države nazivajući je kokošinjcem.
To su neke stvari koje su za svakog ko hoće ozbiljno da učestvuje u radu ove skupštine krajnje uvredljive. I, ako vi mislite da možete za narodnog poslanika da kažete, potpuno neargumentovano, da je falsifikovao odluku Administrativnog odbora, koja ne postoji, to je veća uvreda nego bilo šta drugo što smo ovde čuli.
Jednostavno, zamolio bih sve da krajnje odgovorno učestvujemo u raspravi na sednici Skupštine da, shodno članu 100. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, ne vređamo dostojanstvo ove skupštine. Ovo je novi saziv i možemo valjda svi zajedno da uložimo malo više napora da podignemo rejting ove skupštine koji je poslednjih par godina bio potpuno narušen, i da se uzdržimo od teških reči i od potpuno protivposlovničkog ponašanja; da uložimo zajedničke napore, kao što je to do sada bilo, prilikom konstituisanja odbora, pravljenja dnevnog reda i svega ostalog, da postoji neki vid međusobnog poštovanja i da na taj način doprinesemo da ovo stvarno bude parlament gde ćemo da vodimo akademske, političke, oštre ali krajnje dostojanstvene i odgovorne parlamentarne rasprave, a ne da svodimo rasprave u parlamentu na kokošinjce, falsifikatore i već na šta se sad svodi.
Dajte, raspravljajmo o Predlogu zakona koji je na dnevnom redu, na način koji neće vređati dostojanstvo ove skupštine, a samim tim i građana. Jer, nazivajući poslanike u Skupštini da su kokošinjci vi time vređate građane Srbije koji su te poslanike birali. To nije način da se u ovom parlamentu raspravlja.

Za reč se javio predstavnik predlagača? (Odustaje.)
Prelazimo na raspravu po redosledu prijavljenih narodnih poslanika.
Reč ima narodni poslanik Ljiljana Nestorović, a posle nje Gordana Pop-Lazić.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, zakon o kome danas raspravljamo, Zakon o izboru narodnih poslanika je loš zakon. U njemu postoji niz krupnih nedostataka i svesna te činjenice SDP je pokušavala da tokom prethodnog saziva parlamenta izdejstvuje njegovu promenu, poslednji put u samo predvečerje raspisivanja novih izbora.
Podsetiću vas da je predlog SDP-a ovog zakona o izboru narodnih poslanika bio jedna od tačaka dnevnog reda poslednjeg zasedanja prethodnog saziva parlamenta, ali da zbog brzopletog raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora o tom predlogu nije raspravljano i o njemu nije glasano.
Da jeste, Skupština bi danas izgledala potpuno drugačije i bila bi mnogo legitimnija, odraz prave političke volje građana Srbije. Ovako, desilo se da imamo dve krupne negativne posledice primene važećeg zakona o izboru narodnih poslanika. Prva se ogleda u činjenici da je pola miliona ljudi, građana Srbije, koji su izašli na izbore, ostalo bez svojih autentičnih predstavnika u ovom parlamentu i druga posledica je što su drastično uskraćena politička prava stranaka nacionalnih manjina.
Mi smatramo da bi bilo najbolje da se ovaj Zakon o izboru narodnih poslanika potpuno promeni i razumemo da je predlagač ovakav predlog Skupštini uputio u trenutku kada nije bilo jasno da li će Vlada moći da bude konstituisana i da li ćemo ići na vanredne parlamentarne izbore, odnosno da li će oni biti ponovljeni. Međutim, u novim okolnostima, kada je potpuno izvesno da će vlade biti, očekivali smo da će predlagač povući ovaj predlog zakona i odlučiti se za nešto duži ali svakako kvalitetniji put, put izrade novog zakona.
No, mi sada pred sobom imamo ovaj predlog i u načelu SDP mora da ga podrži, makar zbog činjenice da on markira tri krupna problema i da za te probleme nudi i određena rešenja.
Počeću pre svega od onog rešenja kojim smo kao stranka najzadovoljniji, za šta smo se dugo zalagali, a to je da se konačno reši problem 700.000 ljudi koji u ovoj zemlji predstavljaju osobe sa invaliditetom, a čije je osnovno ljudsko pravo, Ustavom zagarantovano - pravo glasa - dovođeno godinama u pitanje. Dakle, to je jedna višegodišnja nepravda koja je činjena, posebno prema 75.000 ljudi koji su teški invalidi i kojima je pravo da glasaju bilo potpuno uskraćeno.
Ovo rešenje koje sada predlagač nudi je prilično dobro, mada je mogao da se učini i dodatni napor i da se recimo obaveže da se na svakom biračkom mestu jedan broj glasačkih listića štampa tzv. Brajovom azbukom, kako bi i slepi ljudi do kraja mogli da ostvare svoje biračko pravo.
Drugi problem koji je u žiži interesovanja i delovanja SDP-a je problem realizacije političkih prava stranaka nacionalnih manjina. Mi smatramo da je predlog o uvođenju tzv. prirodnog praga mnogo bolje rešenje nego dosadašnje. Ali, SDP se zalaže za jedno drugačije rešenje ovog problema. To rešenje se svodi na smanjenje visokog opšteg cenzusa sa 5 na 2%.
Smatramo da bi sa jedne strane tim smanjenjem cenzusa bilo omogućeno i strankama nacionalnih manjina da uđu u parlament, a sa druge strane bi se izbegle brojne kontroverze koje se s pravom javljaju u vezi sa tim prirodnim pragom, jer je činjenica da on proizvodi različiti tretman političkih stranaka, što mislim da nije ni u skladu sa Ustavom.
Najznačajniji propust i nedostatak ovakvog predloga zakona je u suštini to da je RIK ta koja određuje ko je zaista autentični predstavnik, ko je stranka nacionalne manjine, bez toga da postoje formalni kriterijumi u vidu nekih pravnih standarda, pa se postavlja pitanje kako će neko ko je zainteresovan da realizuje to svoje političko pravo, odnosno ako RIK odbije da tu stranku proglasi za stranku nacionalne manjine kome će se žaliti.
To može da se nadomesti, ako se ostane pri ovom predlogu zakona o izmenama i dopunama, kroz jedan drugi zakon, da se ti kriterijumi unesu u Zakon o političkim strankama i onda bi donekle bilo moguće popraviti ovaj nedostatak koji se trenutno javlja u ovom predlogu koji sada imamo.
Ono što je takođe dobar inicijalni korak jeste nastojanje da se našim ljudima koji imaju državljanstvo Srbije i Crne Gore, a žive u inostranstvu, omogući da glasaju. To je pre svega dobro zbog stotine hiljada ljudi koji su 90-tih izbegli ili proterani, otišli iz raznoraznih razloga iz zemlje; i slažem se sa svima onima koji u tom smislu iznose argumente da je dobro njih vezati za otadžbinu, dodatno ih motivisati da se vrate. Ja o tome neću posebno govoriti, osim što se u načelu slažemo, ali što takođe SDP vidi određene probleme, odnosno nesprovodljivost što se tiče tehničkih uslova i tu stoji sve ono što su moji prethodnici u vezi sa tim, kao probleme, izneli.
Pitanje koje je predlagač na moju veliku žalost i razočaranje SDP-a uopšte ovde ne potencira i ne nudi rešenje, jeste problem rodne ravnopravnosti, tj. rodne neravnopravnosti, jer činjenica da u Srbiji 52%....
(Predsednik: Vreme.)
... biračkog tela čine žene, a da su one u ovom parlamentu zastupljene sa svega 10%, jeste činjenica koja ne ide u prilog jednom demokratskom društvu, odnosno društvu koje pretenduje da se tako nazove. Podsetiću vas da je to na nivou slabo razvijenih afričkih zemalja i daleko ispod demokratija kao što su Švedska, u kojoj su žene u parlamentu zastupljene sa 47%, zatim Italija u kojoj ih je 35%, ili Kina u kojoj ih ima 26%.
Takvo prisustvo žena u parlamentu posledica je generalno lošeg položaja žene u društvu i ja ću samo kratko, zbog vremena koje imam, da iznesem par podataka. Na primer, u strukturi vlasništva u Srbiji žene participiraju sa svega 20% u vlasništvu na nekretninama ili nad privatnim preduzećima. Još jedan flagrantni podatak je da je svaka treća žena, po zvaničnim podacima koje iznosi Viktimološko društvo Srbije, žrtva zlostavljanja.
Uostalom, da li iko može da ponudi bolja politička rešenja .... Molim vas, predsedavajući, da opomenete skup.
(Predsednik: Molim poslanike da se malo umire, a vas molim da privedete kraju.)
Dakle, niko ne može bolje predloge da podnosi ovde, koji se tiču socijalne politike, politike planiranja porodice ili zdravstvene politike, od žena kojih se to najviše tiče.
Na kraju, samo da vas podsetim, Savet bezbednosti UN 2000. godine doneo je Rezoluciju 3513 koja ima istu obavezujuću notu kao i Rezolucija 1244 UN o Kosovu i Metohiji, a ona glasi – svaka zemlja, postkonlfiktna zemlja, kao što je Srbija, ima obavezu da ugradi mehanizme u svoje zakone koji će omogućiti veće prisustvo žena u parlamentu. Dakle, zbog ovih i brojnih razloga koje zbog vremena koje je kratko nisam uspela da iznesem, apelujem na predlagača da ovo ugradi u svoj predlog izmene i dopune Zakona o narodnim poslanicima. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, posle nje narodni poslanik Zoran Anđelković.

Dame i gospodo narodni poslanici, po mišljenju Srpske radikalne stranke zaista nije postojao nikakav razlog koji bi ukazivao na hitnost, da se na dnevni red stavi ovaj predlog zakona, sem da se možda stvori privid kod naše javnosti da nešto radimo, dok se vlada ne formira, a drugi razlog može da bude i to da se stvori privid da se našim građanima koji žive privremeno u inostranstvu omogući da glasaju, tj. da biraju, kao da to do sada nisu mogli da učine.
Član Zakona o izboru narodnih poslanika, mislim da je to član 41, nisam najsigurnija, kaže da građani na privremenom radu ili boravku u inostranstvu, u vreme održavanja izbora, glasaju na biračkom mestu u poslednjem prebivalištu na teritoriji Republike pre odlaska u inostranstvo. Dakle, svi su to svoje pravo mogli da iskoriste.
Sada, zbog predizbornih obećanja koja su pojedine političke partije davale našoj dijaspori, treba da se omogući glasanje i u inostranstvu. U principu, mi nemamo ništa protiv, pod uslovom da se svima omogući da glasaju i pod uslovom da političke partije koje budu imale svoje izborne liste mogu da imaju na svakom biračkom mestu svoje članove biračkih odbora. Nismo baš najsigurniji, niti nas je predlagač ubedio, da smo to u ovom trenutku u mogućnosti, odnosno da će vlast biti u mogućnosti da nam sve to obezbedi, i to samo po sebi dovodi u neravnopravan položaj i učesnike u izborima, a i građane koje treba u inostranstvu da glasaju.
Moram ponovo, zbog mogućnosti da se eventualno i Ustavni sud oglasi, da ukažem i na članove 1, 2, 12. i 13. Gospodin Nikolić je neke od njih citirao. Član 13. propisuje da su građani jednaki u pravima i dužnostima i imaju jednaku zaštitu pred državnim i drugim organima, bez obzira na rasu, pol, rođenje, jezik, nacionalnu pripadnost, veroispovest, političko ili drugo uverenje, obrazovanje, socijalno poreklo itd.
Ovaj član, član 13. Ustava kršimo donoseći ovakvu odredbu koja se odnosi na tzv. pozitivnu diskriminaciju, iako to nije pozitivna diskriminacija pripadnika nacionalnih manjina, pa se postavlja pitanje – zašto takav isti aršin nemamo i kada su lokalni izbori u pitanju. Zašto niste odmah predložili i izmene Zakona o izborima za lokalnu samoupravu, jer, znate i sami, ima opština u kojima pripadnici nacionalnih manjina čine apsolutnu većinu u odnosu na pripadnike srpske nacionalnosti. Jesu li tu ugroženi onda Srbi koji tu žive, a znate vrlo dobro da su građani vrlo zainteresovani za lokalnu vlast, jer se tu, praktično, rešavaju njihova osnovna životna pitanja. Nikad nisu u mogućnosti da učestvuju u vlasti. Zašto nemamo isti aršin i za lokalne izbore i da omogućimo onda i Srbima koji su manjina u tim zajednicama da imaju svoje izabrane predstavnike?
Ovako, ne znam zbog čega ili ne znam zbog koga i kome se dodvoravamo, pokušavamo da pripadnike nacionalnih manjina gurnemo u neki geto, pogotovo one manje brojne, a takvih ima mnogo. Ovde se očigledno radi samo o dodvoravanju možda muslimanskoj, neću da upotrebim reč bošnjačkoj, ili mađarskoj nacionalnoj manjini, kao brojnim nacionalnim manjinama koje mogu da utiču na ishod parlamentarnih izbora, a sve ostale ne mogu da se nađu ni na ovaj način u parlamentu, umesto da učinimo sve da u okviru političkih partija koje postoje na političkoj sceni u Srbiji pripadnici nacionalnih manjina u njihovim programima pronađu sebe i svoj interes.
Zaista je neprihvatljivo da se RIK-u ostavi da ona arbitrira o tome koja je to politička stranka koja ima ekskluzivno pravo da zastupa interese određene nacionalne manjine. Hoće li to biti predmet raznih sporova ili ne, jer, ako hoćete, moj lični utisak je da je SRS ekskluzivni zastupnik svih nacionalnih manjina u Srbiji, mi smo to pokazali u čitavom svom delovanju za ovih 14 godina i to niko ne bi mogao da nam ospori. Pa se onda pojavimo mi, pa se pojavi neka druga politička partija, pa treća politička partija i zaista se onda napravi jedna apsolutna konfuzija.
Zamislite koliko bi se tek komplikovalo, kada je Srbija jedna izborna jedinica, koliko bi se komplikovalo kada bi se Srbija sastojala iz više izbornih jedinica, pa recimo, neke velike političke partije bi mogle sebe da proglase ekskluzivnim predstavnikom jedne nacionalne manjine u onoj izbornoj jedinici gde uglavnom ima mali procenat stanovnika srpske nacionalnosti.
Ovo je jedno veliko zamešateljstvo koje u praksi ne može da bude perfektno ostvareno, a dozvolićete, izborni proces ipak mora da bude u potpunosti pravno perfektan, ako hoćemo da izabrani predstavnici imaju legitimitet.
Ukoliko želimo samo nekome da zamažemo oči, da se navodno negde priča, piše ili kaže da je u Srbiji donet takav i takav zakon, da će nacionalne manjine imati drugi aršin za izbor svojih predstavnika u parlamentu od srpskog naroda, a ako ćemo da kršimo Ustav ovakav kakav jeste, trebalo bi da ga poštujemo, onda je to nešto drugo.
Postavlja se jedno pitanje na koje bi predlagač mogao da odgovori. Hoćemo li moći da glasamo, recimo, u Podgorici ili u Kotoru, da li je crnogorska nacionalna manjina u Srbiji, ako možda osnuje neku političku partiju, recimo "savez Krivošija" pa da bude, recimo, ekskluzivni predstavnik crnogorskog naroda, pa i Šumadinci...
Pa se postavlja pitanje, pošto smo omogućili da se glasa u pritvorskim jedinicama i u zatvorima u Srbiji, nemamo ništa protiv, pod uslovom da stranke opet imaju predstavnike izbornih lista, da imaju svoje kontrolore na tim biračkim mestima, hoće li predlagač koji će biti u vlasti omogućiti da se otvori jedno biračko mesto u Ševeningenu, tamo je celo jedno biračko mesto po izbornom zakonu, ima dovoljan broj birača, ako mogu u zemlji, zašto ne mogu i tamo.
Samo malo, htela sam da se osvrnem na jednu tačku, što se tiče izbora van biračkog mesta, to je nešto što je postojalo u našem izbornom zakonu pre poslednjih izmena 2000. godine. Nemamo u principu ništa protiv toga, opet pod uslovom da predsednik biračkog odbora nema to diskreciono pravo da on određuje članove biračkog odbora, nego da to birački odbor međusobno reši, da broj članova bude veći nego što je to predviđeno vašim predlogom zakona.
Prosto je neshvatljivo zašto ste u članu 11. predvideli da predsednik biračkog odbora na biračkom mestu u inostranstvu mora da bude biran iz reda diplomiranih pravnika, obzirom da se zna da toliki broj diplomiranih pravnika u diplomatsko-konzularnim predstavništvima nemate, pogotovu u onim zemljama gde bi bio potreban veći broj biračkih mesta, a nemamo ni dovoljno diplomatsko-konzularnih predstavništava, jer smo u protekle tri godine više od pola pozatvarali.
Uopšte ne vidimo način na koji ćete uspeti da obezbedite sve ovo što ste sebi dali u zadatak za ovo kratko vreme, a vreme brzo prolazi. Dok vi konstituišete vladu, dok se vlada izabere, eto nama predsedničkih izbora, trebalo bi po ovom zakonu da se sprovode, a šta ćemo ako u svemu tome ne budete uspeli, hoćete li pokazati opet svoju nesposobnost, tromost, jer nama je zaista dosta demokratije na papiru i nekih pravila ponašanja na papiru. Želeli bismo da to vidimo konačno i u životu i u stvarnosti. Hvala vam lepo.