Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je zgodna prilika da posle Zakona o lokalnoj samoupravi, koji je ovu materiju regulisao jednim amandmanom, ponovo pokušamo da o ravnopravnosti polova razgovaramo objektivno, ne naturajući nikome ono što mu je pravo.
Pravo je u Srbiji svakoga da koristi svoje aktivno i pasivno biračko pravo. Žene malo koriste pravo da budu birane. Zato smo krivi pomalo svi, a najčešće oni koji su stvorili mišljenje o ljudima koji se politikom bave, pa makar i kao poslanici, da su prljavi, da su potkupljivi, podmitljivi, da se bave lošim poslom, da su loši ljudi i žene se iz tog posla uglavnom sklanjaju.
Mi koji se bavimo i strankom, pored posla u Skupštini, mi koji smo osnovali na stotine odbora, koji prisustvujemo sednicama tih odbora, koji učestvujemo u radu tih odbora u stranci, vrlo dobro znamo kako je teško obezbediti zastupljenost žena u stranci, ne zato što to muškarci ne žele, nego zato što to ne žele žene.
Ne kažem da je patrijarhalni odnos u porodici odlučujući u tome, ali ako u porodici postoji afinitet prema politici, obično se muškarac za to opredeljuje, a izbegavaju i muž i žena da se političkim poslom, u principu, bave.
Mi srpski radikali želeli bismo da u ovoj skupštini bude 30 procenata žena. Ovim amandmanom se to ne obezbeđuje. Ovaj amandman je u vezi sa amandmanom na član 13. Morala bi oba da budu prihvaćena da biste obezbedili 30 procenata žena u parlamentu.
Amandman na član 13. je nemoguć. Vi tražite da redosled izabranih poslanika bude isključivo prema redosledu na izbornoj listi, da bi se ispunio uslov da svaki četvrti poslanik bude žena. To je nemoguće. Šta ako neko od onih koji su na listi odbije da potpiše da prihvata kandidaturu? Šta ako neće da bude poslanik? Zbog toga je Zakon o izboru narodnih poslanika ostavio pravo predlagaču, podnosiocu izborne liste da sam dostavi spisak izabranih poslanika.
Nekad je to bilo da prva trećina mora da bude po redu, a ovaj zakon koji sada važi, koji je sada na snazi, još uvek, on kaže da predlagač podnosi listu i da nema nikakvih ograničenja u pogledu liste. Zaista nema ograničenja. Nije tačno da je onaj prvi na listi najvredniji, pa drugi malo manje vredan, pa treći još manje. Nije tačno. Zauzme dvestoto mesto na listi neko ko mnogo vredi za stranku. Takvi su odnosi u stranci i ne mora da znači da, ako imate 15 mandata, šesnaesti neće biti poslanik. Možda trinaesti neće biti.
Uz primedbu zašto taj amandman nije ličio na rešenje iz Zakona o lokalnoj samoupravi, na listi 30 procenata kandidata moraju da budu iz onog pola koji je manje zastupljen, od izabranih 30 posto moraju da budu izabrani od onih koji su manje zastupljeni i problem je rešen.
Ovako nas vezujete. Dovodite nas u situaciju da vam ne prihvatimo amandman zato što ne možemo da prihvatimo amandman na član 13. kojim se menja član 84. Jednostavno ne možemo. Nijedan predlagač, nijedan podnosilac izborne liste neće se složiti sa tim da redosled izabranih poslanika bude onaj redosled sa liste koji je predao RIK-u.
Zato, ako ste videli da amandman koji je podnela, čini mi se, narodni poslanik Leila Ruždić, koji je bio istovetan ovom, ako ste videli da on ne obezbeđuje da bude izabrano 30 procenata žena, a vaš amandman to ne obezbeđuje, on samo govori o izbornoj listi na kojoj mora da bude 30 procenata žena, on ne obezbeđuje izbor 30 procenata žena, ako ste videli da to nije dovoljno, trebalo je da se amandman popravi tako da bude izabrano 30 procenata žena.
Evo, uz ogromnu dobru volju, uz spremnost SRS da amandmanom popravimo predloženo rešenje, mislim da je sada suviše kasno, a Skupština bi mnogo bolje, mnogo lepše i mnogo mirnije izgledala da je 30 procenata žena u Skupštini. Znam to vrlo dobro, ali zaista ne možemo. Čak i da vam prihvatimo ovaj amandman i da lista bude tako sačinjena kako traži...
(Predsednik: Vreme.)
... amandman na član 40, mi ne možemo da vam prihvatimo zbog onog dalje amandmana koji, u stvari, obezbeđuje to pravo ženama.