Gospodin Krasić, izvolite.

Naravno, poslanici su primetili, ovo je obična zamena teze. Obična zamena teza zasnovana na nekim pesmicama o tome šta je cilj zakona. Zakon nema cilj, nego ima svoj predmet. Predmet ovog zakona o izmenama i dopunama je isti kao i predmet onog zakona u osnovnom tekstu koji je usvojen 2000. godine, a to je ustavna obaveza da zakonom uredimo način ostvarivanja biračkog prava u Srbiji, državljana naših koji borave ovde, koji žive ovde, koji imaju pravo da biraju i da budu birani.
Znači, cilj zakona nije da se omogući nekom novom, nego svim građanima koji imaju biračko pravo. Mi smo protiv te podele. Zašto samo delite građane? Nemate potrebe da delite građane. Svi građani su ravnopravni. Ovim amandmanom se ne uskraćuje niti otežava pravo nekome, nego baš mu se omogućava da sa što manje troškova obavi svoju dužnost i svoje pravo da bira.
Vidite, po onome što je prethodnik rekla ovde je bliže 6.000 kilometara, nego 100 kilometara. To je taj Marfijev zakon kojim se vrti ovde i od neistine stvara istina, izokreću činjenice i nažalost već godinama su građani Srbije žrtve jedne mentalne manipulacije.
Naravno, mi smo svesni te činjenice da mi baš ne možemo mnogo da utičemo na regulisanje kako treba da izgledaju biračka mesta u inostranstvu. Ne možemo. Možemo kada su u pitanju diplomatsko-konzularna predstavništva, a što se tiče ovih posebnih biračkih mesta, ukoliko država uspe da dogovori to, neka završi posao, neka budu bliža ta biračka mesta našim biračima koji bi mogli da glasaju.
Ovaj član i ovaj amandman su u potpuno istom rangu, gde se definiše šta je biračko mesto. Znači, onaj ko je protiv ovog amandmana, on je protiv člana zakona koji kaže da na biračkom mestu mora da glasa više od 100, a manje od 2.500 birača. Ako je ta briga prisutna kod predlagača, zašto nije predložio taj član i za ljude koji žive u brdsko-planinskom području, koji moraju po pet, šest ili deset kilometara da pešače do biračkog mesta, jer u njihovom zaseoku nema 100 birača.
Tu niste pokazali milosrđe i brigu o tim ljudima, ali ste pokazali brigu i milosrđe prema onima koji žive u centrima, evropskim centrima, gde je velika koncentracija, a vas ne interesuje periferija gde su naši birači. Morate na objektivan način da definišete biračko mesto, kako u zemlji tako i u inostranstvu, uz uvažavanje neke specifičnosti u inostranstvu. To je tih 100 kilometara.
Moraju naši birači da budu ravnopravni. Izuzetno neka vrsta ograničenja može da postoji. Vi ste to izuzetno pretvorili u pravilo. Pravilo je kod vas "glasaće se đuture po izboru DSS-a". Oni su napravili prvi korak, sredili zakon za jedan kilogram, a zakon težak 100 kilograma.
Ne može to tako u pravu. Ne može. Zato nije ni čudo što se 90% vaših ljdi koji su radili na ovome odriču ovog teksta. Ne prihvataju ovaj tekst jer ga shvataju kao jednu veliku medijsku podvalu. Zato mora da se usvoji ovaj amandman, ako se pokazuje ta briga prema našim biračima u inostranstvu.

Da li se još neko javlja za reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman gospodina Krasića ima cilj upravo da omogući sprovođenje izbora u inostranstvu.
Dakle, sami ste tokom ove rasprave rekli da u nekim državama postoji i po više stotina hiljada državljana Republike Srbije na privremenom boravku. Kako mislite 200 ili 300 hiljada ljudi da glasa u jednom diplomatsko-konzularnom predstavništvu ili u ambasadi?
Kao drugo, ukoliko je cilj ovog zakona, kako kažete, da se omogući građanima Srbije koji nisu u Srbiji da glasaju, zašto ste se ograničili samo na građane koji su u inostranstvu? Šta je sa građanima koji se nalaze na primer u Crnoj Gori? Da li su to građani drugog reda?
Ukoliko se vaš pristup usvoji, možemo doći u apsurdnu situaciju, na primer, ako je neko stanovnik Subotice, a nalazi se na privremenom boravku u Baru, mora da pređe više stotina kilometara, nebitno je da li je to 600, 700, 800 da bi glasao, a ukoliko ima privremeno boravište u Budimpešti, može glasati i tamo u diplomatsko-konzularnom predstavništvu, iako bi mu do njegovog biračkog mesta trebalo samo 20 ili 30 kilometara.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Blažić.
Odbor za pravosuđe i upravu prihvatio je ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Predstavnik predlagača prihvata amandman, čime on postaje sastavni deo Predloga zakona.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Ivica Dačić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman.
Konstatujem da je i ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 11. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Molim predstavnika predlagača da se izjasni.
Predstavnik predlagača ne prihvata.
Reč ima predstavnik podnosioca amandmana Vjerica Radeta.

Član 73a Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, čak i sa ovim amandmanom koji je malopre prihvaćen, predstavljao bi osnov za manipulaciju voljom birača. Kada ne biste usvojili amandman koji sam u ime poslaničke grupe SRS podnela na ovaj član zakona, onda bi izborna volja birača bila u rukama ministra inostranih poslova. Zamislite, to bi danas bilo u rukama Gorana Svilanovića.

S obzirom da u ovom ministarstvu važi načelo subordinacije, ne može se očekivati da bi se neko od zaposlenih u ministarstvu, odnosno u diplomatsko-konzularnom predstavništvu suprotstavio volji svog ministra. Naravno, ne bi to smeo zato što bi doživeo sudbinu koju je doživelo 450 bivših zaposlenih u ovom ministarstvu, kojima je Goran Svilanović podelio otkaze iako su, kako on reče pre neki dan u nekim novinama, to dobri ljudi, odlični stručnjaci, dobre diplomate; i kaže da se ne brine za njihovu sudbinu, naći će oni negde posao. Samo ne znam da li je mislio u kojoj državi će da nađu posao, s obzirom da su diplomate, a nemaju posla u našoj diplomatiji.

Mi imamo loše iskustvo sa prekrajanjem izborne volje građana, upravo iz ovakvih razloga, kada su se izbori vršili bez prisustva predstavnika podnosilaca lista, odnosno bez prisustva višestranačkih biračkih odbora. Na taj način su 1997. godine socijalisti pokrali izbornu volju građana, kada je na predsedničkim izborima pobedio prof.dr Vojislav Šešelj i kada nije postao predsednik zato što mi nismo mogli da dokažemo izlaznost na nekih 0,2% biračkih mesta.

Naši predstavnici, tada narodni poslanici, bili su hapšeni na Kosovu i Metohiji, samo da bi se taj izborni rezultat preokrenuo.

Namerno sam ovo spomenula zato što je nekoliko vas iz DSS-a ovih dana govorilo da je Vojislav Šešelj tu pobedu predao socijalistima. Gospodo, to nije tačno. Pročitajte, ako već niste, knjigu prof.dr Vojislava Šešelja «Falsifikovana volja naroda» i tu ćete da vidite da je u to vreme u Srbiju došao Robert Gelbart i da je rekao da su protiv Šešelja sva sredstva dozvoljena.

Socijalisti su u to vreme imali Kosovo i Metohiju za glasove koje su donosili u džakovima, a vi pokušavate da obezbedite u inostranstvu glasove koje ćete donositi u džakovima. Vi jeste obećali našim građanima koji žive i rade u inostranstvu da ćete im omogućiti ovde glasanje. SRS nema ništa protiv toga, ali gospodo iz DSS-a – da li ste vi te naše građane pitali da li su oni spremni da njihovi glasovi budu predmet manipulacije, da li su oni spremni da se njihovi glasovi zloupotrebljavaju. Tvrdim vam da nisu na to spremni. Zato prihvatite ovaj amandman i omogućimo regularno glasanje naših građana u inostranstvu.

Gospodin Pajtić ima pravo po Poslovniku, ali pre toga, zbog zapisnika, da konstatujemo da je malo pre došlo do jedne netačne konstatacije.

Budući da amandman na član 11. koji je podneo narodni poslanik Ivica Dačić nije prihvatio Odbor za pravosuđe i upravu, nije moguće da ovaj amandman bude sastavni deo Predloga, već je moguće da se o njemu glasa.

(Tomislav Nikolić, sa mesta: Onda mora i rasprava.)

Da, onda mora i rasprava o tom amandmanu. Zato molim da se vratimo na tu raspravu, samo da čujemo povredu Poslovnika.

Poštovani predsedavajući, želeo sam da reklamiram povredu istog tog člana 145, sa još jednom opaskom. Nije potrebno da ga prihvati samo nadležni odbor, a u ovom slučaju ga nije prihvatio nadležni odbor i ne može da postane sastavni deo Predloga zakona, nego ga nije prihvatila ni Vlada.
Po Ustavu i kako god gledamo, po zakonu, Vlada još uvek postoji i treba da se opredeli prema amandmanima. Ni jedan amandman koji je podnet, a nije ga prihvatila Vlada, prihvatio ga je samo nadležni odbor i predlagač, ne može da postane sastavni deo Predloga zakona. Molim vas da se ta greška ispravi i da ponovimo raspravu o onim amandmanima za koje smo konstatovali da su postali sastavni deo Predloga zakona, a Vlada ih uopšte nije razmatrala.

Gospodine Pajtiću, zahvaljujem. Vi ste konstatovali za još jedan slučaj, kao i ovaj. Vladi su poslati svi amandmani i ni o jednom nije izjasnila. Pretres se obavlja bez mišljenja Vlade.

Otvara se pretres o amandmanu koji ste prihvatili, koji ne može da bude sastavni deo.

Još jednom pitam, da li o amandmanu na član 11, koji je podneo narodni poslanik Ivica Dačić, ima diskutanata? (Nema.)

Gospodin Nikolić, povreda Poslovnika.

Da vas podsetim da smo pre amandmana Ivice Dačića već dva amandmana prihvatila zato što ih je prihvatio predlagač i prošli su  bez rasprave. Ajde da vratimo ponovo raspravu. Imate prihvaćen amandman gospodina Blažića, od strane predlagača. Vlada se o njemu nije izjasnila. Imate još jedan amandman Dragoljuba Stamenkovića. Ne možemo tako da radimo.
Pročitajte mi odredbu Poslovnika koja je striktna u vezi mišljenja Vlade na podnete amandmane, ako Vlada nije predlagač zakona. Kako se onda reguliše rad Skupštine?