Budući da sam primetio ovu grešku i pokušavamo da je zajedničkim snagama ispravimo, idemo redom po amandmanima, kao što ste i tražili.

Budući da Vlada nije dala negativno mišljenje ni o jednom amandmanu, dakle o ova dva amandmana koja su prihvaćena kao sastavni deo, a amandman na član 11. smo vratili sada u raspravu i molim vas da sada nastavimo raspravu o amandmanima.

Budite ljubazni na član 12. ... pitao sam, nije bilo rasprave. Pardon, gospodin Krasić, na član 11. Izvolite, prvo povreda Poslovnika, gospodin Nikolić.

Javio sam se i za raspravu o amandmanu na član 11, ali me interesuje kako ste olako prešli preko mog pitanja šta biva sa amandmanima na Predlog zakona koji nije podnela Vlada Republike Srbije.

Postupak je regulisan članom 143. Poslovnika, u kome kaže - predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada, dužni su da, pre sednice Narodne skupštine, razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da Narodnu skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Narodna skupština prihvati, a za koje da ih odbije. I onda, naravno ako prihvataju i odbor i Vlada, postaje sastavni deo predloga; ako neko od njih nije prihvatio, onda se o amandmanu raspravlja i posebno glasa.

Ali, tumačeći član 143, sednica ne može da počne bez mišljenja nadležnih odbora ili Vlade o amandmanima, ako Vlada nije predlagač zakona.

Da bi počela, morate bar malo na mišiće da izdejstvujete odluku Narodne skupštine da će početi bez mišljenja odbora ili bez mišljenja Vlade.

To što Vlada koja sada vlada neće vladati još dugo, uopšte ne znači da mi nemamo vladu. Ako zakonodavna vlast ovde radi uz pomoć izvršne vlasti, ako se izvršna vlast pita o tome što radi zakonodavna vlast, onda i ovo smatram uzurpacijom jednog prava, prava zakonodavne vlasti nad izvršnom vlašću. Ne možemo da se ponašamo kao da ne postoje ljudi koji danas odlučuju o našoj sudbini.

Ako kažete da ne postoji Vlada, kako neko komanduje policijom danas. Ako ne postoji Vlada, kako se vrši isplata iz budžeta. Ako ne postoji Vlada, kako sve u državi funkcioniše. Pa ne može samo parlament da bude mesto na kome se funkcioniše bez vlade. A ceo život u Srbiji odvija se pod Vladom. Videli ste i sami. Pokušali ste da donesete odluku o tome kako će nova vlada poništiti odluke stare vlade. Ne ide. Nije u skladu sa Ustavom.

Ova vlada ima određeni kapacitet, a posebno ima obavezu, dužnost i pravo da se izjašnjava u Narodnoj skupštini, a Narodna skupština, ako ima svoja pravila, mora da ih poštuje. I ako nas ubedite da nemamo Vladu, zato što je odbila da se izjasni, podsećam vas na još jednu činjenicu - i vi ignorišete tu Vladu. Pre 15 dana smo obavešteni da je Vlada poslala 41 predlog zakona u Narodnu skupštinu, obnovljenih zakona koji su već bili u proceduri. Narodni poslanici ih nisu videli. Vi ih niste odštampali i predali narodnim poslanicima.

Znači, vi nedopustivo ignorišete Vladu. Vlada nedopustivo ignoriše Narodnu skupštinu dok ona donosi izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika, iz koga posle proistekne Vlada. Zar mislite da je normalno da danas radimo bez mišljenja Vlade ili bar bez toga da donesemo o tome jednu odluku.

Evo, donesimo odluku da Vlade nema, da nam njeno mišljenje više ni zbog čega nije potrebno, ali da ona tamo vlada napolju na ulici. Ako hoćete da se o tome glasa, ali da ovako teku zakoni, da ovako teče rasprava o amandmanima, to je nedopustivo u Narodnoj skupštini, bar ako o tome možemo da odlučujemo mi srpski radikali. Ako vi odlučujete nekom svojom većinom preglasaćete nas, ali mi ovako ne možemo ovo da donosimo, mi ovako ne želimo da radimo.

E, to je nedostatak donošenja zakona u vreme kada kažete da nemamo Vladu, u vreme kada jednu Vladu, koja još uvek postoji, zbog vas i vaših dogovaranja potpuno ignorišete. Dakle, predlažem da se Skupština prvo izjasni o tome može li bez mišljenja Vlade o podnetim amandmanima da raspravlja i odlučuje o amandmanima.

Nažalost, mi imamo Vladu. Vlada je dostavila mišljenje, to je 20. primljeno i zavedeno u Narodnoj skupštini Republike Srbije, potpisao je potpredsednik Žarko Korać i dostavljeno je poslanicima. Dakle, oni se nisu izjasnili o amandmanima. Dali su mišljenje o zakonu u celini. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu još jednog stava u članu 145. Dakle, i po stavu 3. u članu 145. amandmani koje su prihvatili predlagač zakona, nadležni odbor i Vlada postaju sastavni deo predloga zakona i o njima Narodna skupština posebno ne odlučuje.
Dakle, to što Vlada ima obavezu po članu 143. da pre sednice Skupštine razmotri amandmane, a ta obaveza nije izvršena, ta obaveza ne podrazumeva nikakvu sankciju u suprotnom slučaju, dakle ukoliko Vlada to ne učini. I mi kršimo sopstveni Poslovnik, nezavisno od odnosa prema Vladi, ukoliko ne uđemo u raspravu o amandmanima koje Vlada nije prihvatila.
Dakle, u tom smislu mi smo sebe obavezali u članu 145. stav 3. i 4. da raspravljamo o onim amandmanima o kojima se Vlada nije opredelila. Vlada u tom smislu ne može da snosi nikakve sankcije, ali mi kao Skupština imamo obavezu i u tom smislu ne možemo ni da se izjasnimo da takvu obavezu prenebregnemo.
Možemo da izmenimo Poslovnik, pa da kažemo da nam nije neophodno mišljenje Vlade, koja postoji i po Ustavu i po zakonu, nezavisno od personalnog sastava i nezavisno da li postoji još pet minuta ili će postojati još pet godina. Ona postoji. Ukoliko nije izvršila svoju obavezu sankcija za to ne postoji, ali postoji vrlo jasan postupak koji je definisan Poslovnikom Skupštine, koji podrazumeva da se posebno izjasnimo o svakom amandmanu i podrazumeva posebnu raspravu o svakom amandmanu ukoliko nemamo pozitivno mišljenje i Vlade, i nadležnog odbora i predlagača zakona.

Evo, još jednom da kažem - Vlada se izjasnila o Predlogu zakona u celini. Vlada se nije izjasnila o amandmanima. U članu 159. Poslovnika stoji da ako Vlada u utvrđenom roku ne da mišljenje predlog zakona će se razmatrati i bez mišljenja Vlade. I mi to upravo i činimo. Ne znam šta je problem. Jednostavno... tražite da ne budu sastavni deo amandmani koji su prihvaćeni od predlagača, nego da se o tome izjašnjavamo na sednici. To ćemo do sutra imati raspravljeno.
Ako smo o ovome završili krug rasprave, po pitanju daljeg toka usvajanja amandmana, ovo pitanje ćemo raspraviti do dana za glasanje, sada se vraćamo na amandman 11. Gospodin Krasić se javio za reč.

Ovim amandmanom SRS precizira ono što je predlagač zamislio, ali ujedno koristi priliku da ukaže na neke principe na kojima se zasniva Zakon o izboru narodnih poslanika. Prvi princip je da se svim biračima omogući da efikasno ostvare svoje biračko pravo. Drugi princip je da glasanje može da se sprovede samo na onim biračkim mestima gde je moguća višestranačka kontrola glasanja.
Višestranačka kontrola glasanja obavlja se preko predstavnika podnosilaca izbornih lista. Te svoje predstavnike određuju podnosioci izbornih lista i nema razloga da taj osnovni princip, na kome se temelji Zakon o izboru narodnih poslanika, ne važi kada su u pitanju birački odbori koji treba da sprovedu glasanje na biračkim mestima u inostranstvu.
U tom smislu mi tražimo prošireni sastav i za ta biračka mesta, ali imajući u vidu neke specifičnosti, pošto ljudi treba da borave u inostranstvu i tamo da kontrolišu izbore koji traju dva dana, kako ste vi to predložili, RIK treba da preuzme obavezu da obezbedi kompletnu dokumentaciju, neophodnu da članovi biračkog odbora doputuju do biračkih mesta u inostranstvu i, naravno, pošto je to trošak izbora, RIK treba da snosi te troškove, jer ona snosi i troškove izbora za biračka mesta u Republici Srbiji.
Sledeća stvar koja se amandmanom predviđa, to je da, ukoliko RIK ne može da obezbedi ovaj minimum, onda na tom biračkom mestu u inostranstvu bolje da se ne sprovode izbori, da se ne sprovodi glasanje, a ako se kojim slučajem sprovede bez višestranačke kontrole, onda sledi sankcija koja je i predviđena Zakonom o izboru narodnih poslanika, gde se raspušta birački odbor, poništavaju se rezultati glasanja ili treća varijanta koju je koristila RIK, ukoliko ti rezultati ne utiču, da se ne uzimaju u obzir. Amandman treba prihvatiti.

Pre nego što nastavimo rad, molim vas da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum.
Da li se još neko javlja za reč o amandmanu na član 11. koji je podneo narodni poslanik Ivica Dačić? (Ne.)
Na član 11. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Molim predstavnika predlagača da se izjasni.
Ne prihvata.
Da li se neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Meho Omerović.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Molim predstavnika predlagača da se izjasni.
Ne prihvata.
Da li se neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Da.)

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, reći ću samo nekoliko rečenica ili nekoliko ciljeva koje smo imali u vidu kada smo predložili ovaj amandman, koji se, u stvari, odnosi na utvrđivanje cenzusa od 2 posto.
Na prvom mestu, smatramo da je politička situacija u Srbiji takva da je potreban još jedan vremenski period da Skupština Srbije što vernije izražava političko raspoloženje u Srbiji. Jednostavno, radi se o tome da Srbija nema, nažalost, dovoljno demokratske tradicije da bismo mogli možda i neke druge modele koji su usvetu poznati da primenjujemo.
Dakle, naša je ideja bila da kod smanjivanja cenzusa, izražavajući i omogućavajući da se izrazi u najvećoj meri političko raspoloženje u Srbiji, sprečimo nekoliko štetnih pojava, po našem mišljenju. Na prvom mestu, a to su pokazali i ovi izbori 28. decembra, podsetio bih na izlaznost na tim izborima. Tada je jedva nešto više od 50 posto ljudi izašlo na izbore, od biračkog tela.
Sa druge strane, podsetio bih na drugu posledicu da je zbog cenzusa od 5 posto, tih što ga nisu prešli, više stotina hiljada glasova pripalo onim listama koje su prešle cenzus od 5 posto, čime ljudi koji imaju drugačiji politički stav u odnosu na one stranke, liste koje su ušle u ovaj parlament, zapravo nemaju svoje predstavnike ovde.
Ako saberete tu skoro polovinu koja nije glasala i ovih par stotina hiljada, čije političko raspoloženje nije prisutno u ovom parlamentu, dolazimo zapravo do toga da je manjinsko političko raspoloženje u Srbiji prisutno u ovom parlamentu. Mi smo imali, pre svega, to u vidu kada smo ovaj amandman predlagali.
Nemam, posebnoposle konsultacija i onoga što sam čuo ovde, iluzija da on može biti usvojen, ali imam obavezu da kažem da je pokušaj da se kroz visok cenzus izvrši ukrupnjavanje političke scene Srbije zapravo pogrešan pristup. Politička scena Srbije se može ukrupniti samo u jednom procesu, kada će se u Srbiji formirati ponovo socijalni i društveni slojevi koji će imati svoje reprezente. U ovoj političkoj i socijalnoj konfuziji, pokušaj da se kroz zakon izvrši jedna vrsta prinudnog ukrupnjavanja, mislim da neće dobro doneti Srbiji. To je razlog zbog čega SDP predlaže ovaj amandman. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Da.)
Izvolite.

Dame i gospodo, nisam učestvovao u raspravi, pa mi dopustite, biću zaista kratak, ukazaću na priču o cenzusu.
Ovako, prosto, ta tema nije jeretička, jer ako bi cenzus bio 2%, samo bi još dve izborne liste mogle da prođu taj prag. Evo ovako, ako bi cenzus ostao 5%, posmatramo model prethodnih izbora, to nam je sada tema o kojoj možemo da razgovaramo, broj važećih listića je 3.238.381. Kod 3% cenzusa je 3.400.146, kod 2% cenzusa je 3.484.609, a kod prirodnog cenzusa ili praga bi broj važećih listića bio 3.749.237.
Ovde se često govori o prirodnom pragu ili o prirodnom cenzusu; šta je to, da objasnimo biračima, onima koji su neupućeni. To je količnik od broja važećih listića i one ukupne poslaničke kvote.
Nešto ukupno predstavlja taj problem. Nisam protiv toga da zaista stranke nacionalnih manjina koriste pravo pozitivne diskriminacije, da imaju pravo na prirodni cenzus i da tako obezbede ulazak u parlament. Nešto drugo je problem, na taj način mi preferiramo onaj pravi proporcionalni sistem, a sistem u našem Zakonu o izboru narodnih poslanika, ne govorim o ovom količniku, nije pravi proporcionalni, on je hiperproporcionalni.
Sada, ne navodeći stranke, govorim samo o njihovim listama, evo šta možemo da saopštimo. Na prethodnim izborima, primenom proporcionalnog sistema, stranke bi osvojile sledeći broj mandata: prvoplasirana 82, drugoplasirana 52, treća 37, četvrta 34, 23 i 22. Vidite da su odstupanja minimalna, samo dve izborne liste imaju plus jedan, odnosno minus jedan.
Ako bi tu sliku primenili na cenzus od 3%, pošto je bilo zauzimanja i za taj cenzus od 3%, imali bismo sledeću situaciju.
Prva izborna lista bi osvojila 78 mandata, a na cenzusu od 2% - 76. Druga izborna lista, govorim o redosledu, govorim o osvojenim mandatima, druga lista ili DSS bi osvojila, u cenzusu od 3% - 50, a u cenzusu od 2% - 49 mandata. Treća izborna lista bi osvojila 35 u cenzusu od 3%, a u cenzusu od 2% - 34 mandata. Četvrta izborna lista u hijerarhiji bi osvojila 32 mandata u cenzusu od 3%, odnosno u cenzusu od 2% - 31 mandat. Peta izborna lista u bi u prvom slučaju osvojila 22 mandata, u drugom 21. I šesta izborna lista bi u oba slučaja osvojila 21 poslanički mandat.
Lista za toleranciju bi osvojila 12 mandata i u cenzusu od 2% i 3%, a u cenzusu 2% bi još samo mogla da se kvalifikuje Demokratska alternativa i osvojila bi 6 mandata.
Ako bi čak i usvojili smanjeni cenzus, ne bismo favorizovali ni jednog autsajdera, a autsajder u principu ostaje autsajder.
Dakle, nije to ništa jeretičko, ne apelujem na skupštinu da to učini, ali kažem da bi to bio minimalni pomak i možda bi to bio jedan akt dobre volje, jer, konačno, svako političko mišljenje je legitimno.
Kada sam pomenuo maločas prirodni cenzus, onda on u našoj situaciji iznosi 15.099,208. Jedan problem ostaje, sasvim je sigurno da će se usvojiti ova izmena zakona, gde će se primeniti prirodni cenzus za stranke nacionalnih manjina, ali onda mi uvodimo drugo pravilo, tipičan proporcionalni sistem, a ne Dontov količnik, što stvara opet jednu zabunu, jer prosto u ovom momentu u Srbiji funkcionišu tri izborna sistema.
U Vojvodini imamo to trokružno, drugi krug sa tri kandidata u većinskom sistemu, na lokalnom imamo tipičan taj proporcionalni sistem i cenzus od 3%, a sada u Republici imamo 5% i Dontov količnik, koji je sličan proporcionalnom sistemu, ali nije to.
Zahvaljujem još jednom i hvala lepo.