Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je zgodna prilika da posle Zakona o lokalnoj samoupravi, koji je ovu materiju regulisao jednim amandmanom, ponovo pokušamo da o ravnopravnosti polova razgovaramo objektivno, ne naturajući nikome ono što mu je pravo.
Pravo je u Srbiji svakoga da koristi svoje aktivno i pasivno biračko pravo. Žene malo koriste pravo da budu birane. Zato smo krivi pomalo svi, a najčešće oni koji su stvorili mišljenje o ljudima koji se politikom bave, pa makar i kao poslanici, da su prljavi, da su potkupljivi, podmitljivi, da se bave lošim poslom, da su loši ljudi i žene se iz tog posla uglavnom sklanjaju.
Mi koji se bavimo i strankom, pored posla u Skupštini, mi koji smo osnovali na stotine odbora, koji prisustvujemo sednicama tih odbora, koji učestvujemo u radu tih odbora u stranci, vrlo dobro znamo kako je teško obezbediti zastupljenost žena u stranci, ne zato što to muškarci ne žele, nego zato što to ne žele žene.
Ne kažem da je patrijarhalni odnos u porodici odlučujući u tome, ali ako u porodici postoji afinitet prema politici, obično se muškarac za to opredeljuje, a izbegavaju i muž i žena da se političkim poslom, u principu, bave.
Mi srpski radikali želeli bismo da u ovoj skupštini bude 30 procenata žena. Ovim amandmanom se to ne obezbeđuje. Ovaj amandman je u vezi sa amandmanom na član 13. Morala bi oba da budu prihvaćena da biste obezbedili 30 procenata žena u parlamentu.
Amandman na član 13. je nemoguć. Vi tražite da redosled izabranih poslanika bude isključivo prema redosledu na izbornoj listi, da bi se ispunio uslov da svaki četvrti poslanik bude žena. To je nemoguće. Šta ako neko od onih koji su na listi odbije da potpiše da prihvata kandidaturu? Šta ako neće da bude poslanik? Zbog toga je Zakon o izboru narodnih poslanika ostavio pravo predlagaču, podnosiocu izborne liste da sam dostavi spisak izabranih poslanika.
Nekad je to bilo da prva trećina mora da bude po redu, a ovaj zakon koji sada važi, koji je sada na snazi, još uvek, on kaže da predlagač podnosi listu i da nema nikakvih ograničenja u pogledu liste. Zaista nema ograničenja. Nije tačno da je onaj prvi na listi najvredniji, pa drugi malo manje vredan, pa treći još manje. Nije tačno. Zauzme dvestoto mesto na listi neko ko mnogo vredi za stranku. Takvi su odnosi u stranci i ne mora da znači da, ako imate 15 mandata, šesnaesti neće biti poslanik. Možda trinaesti neće biti.
Uz primedbu zašto taj amandman nije ličio na rešenje iz Zakona o lokalnoj samoupravi, na listi 30 procenata kandidata moraju da budu iz onog pola koji je manje zastupljen, od izabranih 30 posto moraju da budu izabrani od onih koji su manje zastupljeni i problem je rešen.
Ovako nas vezujete. Dovodite nas u situaciju da vam ne prihvatimo amandman zato što ne možemo da prihvatimo amandman na član 13. kojim se menja član 84. Jednostavno ne možemo. Nijedan predlagač, nijedan podnosilac izborne liste neće se složiti sa tim da redosled izabranih poslanika bude onaj redosled sa liste koji je predao RIK-u.
Zato, ako ste videli da amandman koji je podnela, čini mi se, narodni poslanik Leila Ruždić, koji je bio istovetan ovom, ako ste videli da on ne obezbeđuje da bude izabrano 30 procenata žena, a vaš amandman to ne obezbeđuje, on samo govori o izbornoj listi na kojoj mora da bude 30 procenata žena, on ne obezbeđuje izbor 30 procenata žena, ako ste videli da to nije dovoljno, trebalo je da se amandman popravi tako da bude izabrano 30 procenata žena.
Evo, uz ogromnu dobru volju, uz spremnost SRS da amandmanom popravimo predloženo rešenje, mislim da je sada suviše kasno, a Skupština bi mnogo bolje, mnogo lepše i mnogo mirnije izgledala da je 30 procenata žena u Skupštini. Znam to vrlo dobro, ali zaista ne možemo. Čak i da vam prihvatimo ovaj amandman i da lista bude tako sačinjena kako traži...
(Predsednik: Vreme.)
... amandman na član 40, mi ne možemo da vam prihvatimo zbog onog dalje amandmana koji, u stvari, obezbeđuje to pravo ženama.

Izvolite.

Dame i gospodo, tvrdim da je ovaj amandman nemoguć.
Naime, ovde stoji da na izbornoj listi mora biti najmanje 30% kandidata manje zastupljenog pola. Redosled kandidata utvrđuje se tako što se po jedan kandidat manje zastupljenog pola ističe na jedno od prva četiri mesta, druga četiri mesta i tako dalje. Ako se ovo striktno ovako primeni, zastupiće se 25%, a ne 30%. Znači, formalno, matematički je ovo nemoguće. Ne može da se ovo sprovede u praksi, bez obzira na našu dobru volju da se to prihvati, ovo je nemoguće i treba povući.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne)
Narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović podnela je amandman kojim predlaže da se posle člana 7. doda novi član 7a.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Molim predstavnika predlagača da se izjasni o amandmanu? Ne prihvata.
Podnosilac amandmana gospođa Ruždić, izvolite.

Poštovane koleginice i kolege, posle izlaganja moje koleginice Ljiljane Nestorović mislila sam da odustanem od obrazloženja, međutim, posle gospodina Nikolića, dobila sam u stvari potvrdu da će amandman biti izglasan, jer nema ograničavajući problem amandmana na član 13.
Oslanjam se i na to čak što je gospodin Nikolić rekao, da smo mi svi za to pomalo krivi, pa upravo zato mislim da nema nikakvog razloga da mi tu krivicu, i to što smo radili do sada, ispravimo. Uz to, već smo izglasali istovetan amandman u Zakonu o lokalnim izborima. Zato mislim da bi trebalo i ovaj zakon da ima ovakvo rešenje.
Smisao ovog amandmana je nastojanje da polovina našeg stanovništva ne bude uskraćena i izopštena iz procesa donošenja zakonodavnih odluka, koje su relevantne za sve nas. Ako pogledamo sliku prošlog saziva parlamenta, gde je bilo 12,8% žena, a u današnjem parlamentu, ovom u kome smo mi svi zajedno samo 11%, vidimo tendenciju pada tog procenta. To možemo da ispravimo samo mehanizmom pozitivne diskriminacije, odnosno na način da usvojimo ovaj amandman i da manje zastupljen pol uvedemo u većem procentu u ovu skupštinu.
Naše se društvo nalazi u razvoju demokratije. Demokratija je predstavljanje, jednako predstavljanje, odnosno partnerstvo između muškaraca i žena u vođenju državnih poslova, pa radi toga mislim da ovakvim rešenjem mi u stvari obogaćujemo taj naš proces demokratije i da uvođenje u zakon amandmana koji smo predložili može samo da nam unapredi proces demokratije.
Na kraju bih još samo ilustrovala kako će to da izgleda i šta postižemo usvajanjem ovog amandmana. Kada bude neko od nas i naših političkih stranaka predao poslaničku listu sa 200 kandidatkinja i 50 kandidata, svi ćemo morati da se trudimo da na listi bude bar 75% kandidata, odnosno muškaraca, tako da bi ta lista bila prihvaćena i to je razlog što se mi zalažemo da ovaj amandman bude usvojen.

Gospodin Nikolić, zatim gospodin Pajtić.

Bez namere da polemišem, ali mislim da gospođa Ruždić-Trifunović ne tumači dobro svoj amandman. Evo, glasaćemo da bude prihvaćen taj amandman, ali on ne obezbeđuje da 30% žena budu poslanici. Vi ste izašli ovde i rekli da ste sada ubeđeni da ćemo glasati, zato što vaš amandman obezbeđuje, a ne obezbeđuje. On samo obezbeđuje da 30% kandidata budu pola koji je manje zastupljen.
To je prvi korak? Znate, u životu i u politici gledam da sve ono što zamislimo i ostvarimo, a ne da kažemo, evo, ovo nam je prvi korak, ovaj zakon za dijasporu, za žene je prvi korak; hajde onda da načinimo odmah toliko koraka koliko je potrebno da se zakon promeni. Nema žurbe, valjda neće biti izbora za narodne poslanike u roku od mesec dana. Evo, obećavam vam, mi ćemo predložiti dobar zakon o izboru narodnih poslanika, stavite ga u roku od mesec dana na dnevni red, imaćete zakon na koji možda nećete morati da dajete amandmane.
Ne vidim razloga za žurbu. U pravu ste potpuno svi koji ste ovaj amandman predložili, da ugradimo to u zakonsko rešenje, ali nemojte polovično; ako onaj manje zastupljeni pol ima pravo na 30% kandidata, moramo da obezbedimo da ima pravo na 30% izabranih. Rešenje je vrlo jasno, u dve rečenice može da se napiše; ovako se ne obezbeđuje. Evo, sada ne možemo da glasamo, zato što ne želim da stvaram privid kako smo načinili prvi korak.
Šta znači prvi korak?

Reč ima gospodin Pajtić.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, tužna je slika ovog parlamenta i loša je vest da je samo 10% narodnih poslanika lepšeg pola, ne u estetskom smislu, ali i u estetskom smislu bi bilo mnogo bolje da je proporcija znatno drugačija u korist žena.
U političkom smislu nalazimo se u društvu gde muškarci imaju monopol na političko delovanje i to je očigledno po zastupljenosti u parlamentu, po zastupljenosti u izvršnim organima vlasti, a upravo obrnuto srazmerno činjenici da su 2/3 diplomiranih, odnosno svršenih studenata žene, da su 2/3 magistara i doktora nauka žene i da žene daju nesrazmerno veći doprinos u svim oblastima društvenog života, u kulturi, nauci, privredi, a da u politici ne mogu da dođu do izražaja.
Nije tome razlog nezainteresovanost žena, razlog jeste jedan suštinski monopol koji postoji. Činjenica je da muškarci postoje u politici konstantno, a žene nemaju mnogo prilike, nisu imale posebno u prošlosti da se bave političkim životom i zbog toga mora da dođe do principa pozitivne diskriminacije. Da bismo dostigli taj princip moramo da pođemo zaista od prvog koraka, odnosno moramo da pođemo od izmene zakona i od proporcije na listama, odnosno od proporcije koje će omogućiti da 30% žena bude zastupljeno na listama.
Apsolutno ne sumnjam da svaka politička stranka može da nađe više nego dovoljno kvalitetnih kandidata među svojim pripadnicima, apsolutno ne sumnjam; uz malo prakse, uz bavljenje politikom, žene mogu imati ne samo 30%, nego mnogo više i približiti se činjenici da žene čine 52% birača, a samo 10% narodnih poslanika u ovoj skupštini pripada ženskom polu.
U tom smislu, poslanici DS glasaće za ovaj amandman.