Gospodo narodni poslanici, želeo bih da vas obavestim da je planirano da se ne pravi pauza u 14,00 časova. Preostalo je još tačno dva sata rasprave o ovoj tački dnevnog reda i onda se može pristupiti izboru vlade, naravno i završna reč mandatara.
Potom će u svakom slučaju biti neophodno da se napravi jedna duža pauza, pa bih predložio, o tome se ne glasa, obaveštavam vas da ćemo raditi bez pauze otprilike negde do 15,45 časova ili 16,00 časova, a onda posle izbora vlade napraviti jednu pauzu, dovoljnu za sve što je neophodno i administrativno i politički.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, a zatim narodni poslanik Boban Vojinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, mandatar buduće vlade ponudio je program po resorima koji se bitno razlikuje od njegovog programa u predizbornoj kampanji. Naime, oni koji će činiti buduću vladu obećavali su u toku predizborne kampanje da će u odnosu na socijalni program učiniti vidne rezultate i da će građani Srbije videti kako će da osete bolji život, veći standard, a bilo je obećanja da će biti zapošljavanja; neki su obećavali 400 hiljada, pola miliona radnika koje će odmah zaposliti, tako da Srbija doživi preporod.
Međutim, iz ekspozea i programa koji se nudi u ovoj Narodnoj skupštini ne proizilaze takve činjenice niti takvi dokazi. U programu mandatara, kada je u pitanju agrar, nema ni reči o tome da li će poljoprivrednicima biti obezbeđena predstojeća setva, bolje pripremljena i uspešnija od one koja je bila za proteklih nekoliko godina.
Iz programa mandatara ne vidi se da li će se obezbediti poljprivrednicima nafta po regresivnim cenama, da li će se skinuti cene repromaterijala, da li će se traktori i poljoprivredne mašine povoljnije moći nabavljati, da li će biti cene niže itd. i da li će se na kraju isplatiti blagovremeno šećerna repa, suncokret i ostali poljoprivredni proizvodi koji poljoprivrednicima nisu isplaćeni blagovremeno.
U odnosu na poglavlje koje se tiče pravosuđa i uprave, ne vidi se kako će se otkloniti štetne posledice akcije "Sablja". U akciji "Sablja" uhapšeno je 11 i po hiljada ljudi, dakle ljudi su hapšeni po slobodnoj proceni pojedinaca, ne postoje odluke nadležnog suda za hapšenje, a Ustav Srbije u članu 16. predviđa isključivo da se neko može lišiti slobode i protiv njega odrediti pritvor samo na osnovu odluke suda.
Postavljam pitanje kako će to nova vlada da otkloni štetne posledice, imajući vidu činjenicu da je bilo brojnih zlouporeba, da je Vlada vršila svakodnevne pritiske na organe pravosuđa, da je bilo zagovaranja posle 5. oktobra da se osnivaju i logori u Delibradskoj peščari i na Suvoj Planini; da li će biti revanšizma, da li će se postavljati ljudi nestručni da rukovode pravosudnim organima, da li će se postavljati nestručni za sudije i tužioce, da li će se vršiti edukacija naših sudija u okviru našeg pravosudnog sistema ili će se dozvoliti da nam iz Hrvatske dođu sudije da edukuju sudije Vrhovnog suda Republike Srbije kako treba da sude osumnjičenima za ratne zločine u Republici Srbiji.
SRS se nikada sa takvim metodama neće složiti. SRS ne prihvata ocenu mandatara da je u pravosuđu korupcija. SRS traži da se ovo vanredno stanje u pravosuđu prevede u redovno. SRS smatra da redovni sudovi treba da sude. Osnovane su institucije za vreme prethodne vlasti, kao što su specijalni sudovi, specijalna tužilaštva, pa se postavlja pitanje kako to da sudije u specijalnim sudovima i specijalni tužioci imaju višestruko veće plate u odnosu na redovne sudove, sudije i administraciju, i da daktilograf u specijalnom sudu ima veću platu nego sudija u opštinskom i okružnom sudu.
Dakle, to su pitanja koja SRS traži da se urede u oblasti pravosuđa.
Ne može se dogoditi da se parnice i dalje vode 15, 20 ili 30 godina, a da za to ne snosi odgovornost ova država, da građani imaju štete. Ne može se dogoditi da se pritvori određuju svakodnevno, na desetine i desetine slučajeva, da se pritvori produžuju često suprotno članu 24. Ustava Republike Srbije i Zakonika o krivičnom postupku, da se produžuju pritvori na zahtev javnog tužioca, a da to krivično veće u pojedinim sudovima olako prihvata i produžuje.
Prema tome, SRS smatra da se u oblasti uprave i pravosuđa moraju razrešiti brojni slučajevi, da se pravosuđu moraju obezbediti uslovi rada. Ono što je obećano u prethodnom periodu da će biti hiljadu maraka, a sada imamo situaciju da su se sudijama smanjile plate.
Prema tome, SRS smatra da se moraju obezbediti slobode i prava građana, ali ne kao što je to sada. Ubuduće se mora više voditi računa o tome. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Boban Vojinović, zatim narodni poslanik Milorad Mirčić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je dala svoje mišljenje o novoformiranoj vladi. Da li je potrebno bilo šta reći osim činjenice da će u ovoj novoformiranoj vladi biti isti oni ministri, jedan deo DOS-a koji se u poslednjih nekoliko godina obračunavao ni sa kim drugim nego sa sopstvenim narodom. Ovakva vlada po svemu podseća na onu prethodnu. Skupila se navrat-nanos, a bilo je i mnogo želja i mnogo naloga da se formira jedna ovakva vlada. Dobar deo ove vlade učestvovao je i u prethodnoj, DOS-ovoj vlasti, a znamo da gore i pogubnije vladavine nikada u ovoj zemlji nije bilo.
Za tri godine otpušteno je 400.000 radnika. Zaduženje države iznosi preko dve milijarde dolara. Veći deo građana Srbije živi na ivici siromaštva, a zabrinjavajući su podaci i o zdravstvenom stanju mladih, gde je uzrok siromaštvo i ekonomska kriza u Srbiji.
Podatak objavljen u "Večernjim novostima" od 16. februara 2004. godine, o zdravstvenom stanju mladih u Pirotu, gradu odakle dolazim i kojeg danas mnogi nazivaju zaboravljeni grad, dokaz je koliko je prethodna vlada i sadašnja vlast u Srbiji uzrok ovakvih pojava. U tom tekstu se kaže: "Zabrinjavajući podaci o zdravstvenom stanju mladih u Pirotu; sve je više gladnih đaka. Na sistematskim pregledima ustanovljeno je da je svaki peti osnovac loše uhranjen, a neuhranjeno je ukupno 14,5%". To je, gospodo, veoma zabrinjavajući podatak, a sve to prouzrukuje različite vrste bolesti, smetnje sa vidom itd.
Uzrok ovome jeste vaša vlast, gospodo, vaša bivša vlada koja je osiromašila i moje sugrađane i sve građane Srbije, pa su i posledice siromaštva glad, neuhranjenost, kriminal, droga i prostitucija. Kada smo pobedili na izborima 28. decembra i osvojili 82 poslanička mandata trebalo je da se odreknemo svojih pradedova, da izmišljamo mnoge gadosti i da ih prišivamo Srbima, da hvalimo Šiptare i ustaške zločince, da se odreknemo srpske braće u Republici Srpskoj, pa da budemo demokratski blok.
Srpska radikalna stranka da nikada ne uđe u vladu, da nikada ne osvoji vlast, po cenu da na izborima ne dobijemo ni jedan jedini glas, mi to nikada nećemo učiniti. Da li je potrebno ponavljati da će mandatar nove vlade Vojislav Koštunica biti isti onaj čovek koji je najokorelije, najekstrmnije šiptarske zločince i ubice oslobodio iz zatvora? Ti isti su se vratili na Kosovo i Metohiju i dan-danas ubijaju i čine najstravičnije zločine nad preostalim srpskim stanovništvom na Kosovu.
Da li ste možda zaboravili da je Vojislav Koštunica bio predsednik ove države i da su za to vreme kidnapovani Srbi u Srbiji i odvođeni u Hag? Da li su građani Srbije na izborima 28. decembra želeli da im buduću vladu prave oni koji su palili Saveznu skupštinu i televiziju? Da li su građanima Srbije potrebni ministri koji su naoružani, sa oružjem upadali u Narodnu banku i druge državne ustanove i preduzeća?
Sada su ti isti opet u vladi. Ima i onih koji šutiraju novinare u televizijskim emisijama. Skupili su se bivši koji su bili najgori i ovi novi koji puno ne obećavaju. Pogledajte kakva će to biti kombinacija.
Građani Srbije su na izborima izabrali, odabrali Srpsku radikalnu stranku, a to što ste vi po svaku cenu formriali ovakvu vladu, pa sada kažete - eto, mi smo formirali demokratsku vladu od demokratskih stranaka, dok mi što smo na demokratskim izborima pobedili, osvojili 82 poslanička mandata, mi nismo demokratski blok. Zar naših 1.070.000 glasača, glasača Srpske radikalne stranke, nisu demokratski opredeljeni?
Vi, gospodo, vređate ove ljude koji imaju svoje demokratsko pravo da se na izborima izjašnjavaju onako kako žele. Osuđujete sve građane koji vama ne daju poverenje, a morate da znate da su glasači Srpske radikalne stranke ono najčasnije i najpoštenije glasačko telo u Srbiji.
Videćete na prvim sledećim izborima, kazniće vas građani za sve ovo što sada radite. Tačno je da vi sve možete. Možete da otvorite biračka mesta u inostranstvu, normalno gde vam to odgovara. Može čak i Nebojša Čović da vam posreduje da i Šiptari na Kosovu glasaju za vašeg kandidata.
Na samom kraju želeo bih da pozovem budućeg premijera da obavesti predsednika Narodne skupštine da država Srbija nema svog predsednika, da predsednik Narodne skupštine u što kraćem roku raspiše predsedničke izbore u Srbiji. Nadam se da će na tim izborima pobediti najbolji. Na tim izborima će pobediti Tomislav Nikolić. On je najbolji, a to i narod u Srbiji želi.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, a posle njega narodni poslanik Mileta Poskurica.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu ovog uopštenog ekspozea ne može se konkretno razgovarati o namerama i planovima vlade ili kritikovati. Međutim, postoji nešto o čemu može konkretno da se razgovara, a to su pojedini segmenti iz ovog ekspozea, nešto što u svakom slučaju, hteli mi to ili ne, moramo vezati za pojedine stranke članice ove vladajuće koalicije.
U ekspozeu mandatar nam reče da će jedan od osnovnih zadataka ove vlade biti učvršćivanje zajednice sa Crnom Gorom. Ne možemo sa sigurnošću da prognoziramo kako će se i na koji način ponašati mandatar i njegova većinska stranka u budućem vremenu, ali ono što sa sigurnošću možemo da kažemo jeste da je jedan od koalicionih partnera ili tačnije rečeno lider jednog od koalicionih partnera, jedne trećine koalicije, jasno nastupio u javnosti i u predizbornoj kampanji, a pogotovo nakon potpisivanja Beogradskog sporazuma, da je to najgori sporazum koji je on ikada u životu video, a ovde je kao član već bivše vlade govorio da se on zgražava nad činjenicom da je uopšte jedan takav sporazum mogao biti prihvaćen i nametnut od Solane.
Da ne bi bilo nejasno, govorim o Miroljubu Labusu. Ovde sa ove govornice svima nama i javnosti Srbije saopštio je da je on maltene nateran da potpiše taj sporazum. On je čovek koji je tada decidirano tvrdio da će nastojati da taj sporazum nikada ne zaživi, jer je tako nakaradan, štetan za Srbiju.
Sa dovoljnom sigurnošću možemo reći da će ova jedna trećina nastojati, sprovodeći svoj predizborni programa, sprovodeći stavove koje je izneo njihov lider, da ovaj sporazum, odnosno ova veza sa Crnom Gorom nikada ne bude čvrsta.
Što se tiče onog dela u kome se govori o Kosovu i Metohiji, logika stvari nalaže da vladajuća koalicija uđe stabilna u sve pregovore. Ta stabilnost podrazumeva prvenstveno opštu saglasnost oko pojedinih pitanja, a pogotovo oko pitanja statusta Kosova i Metohije.
Kako ćete, gospodo iz vladajuće koalicije, obezbediti tu stabilnost, kada se već razlikujete po stavovima kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Grupacija G17 plus je u preizbornoj kampanji govorila, problem Kosova se rešava tako što to treba prodati, uzeti nekoliko milijardi dolara i skinuti bedu sa vrata Srbiji. Kasnije su pojedini članovi to demantovali. Međutim, nikad demanti nije izašao iz usta lidera te stranke.
Kako ćete, gospodo, sutra pregovarati uz prisustvo međunarodne zajednice o daljoj sudbini Kosova, kada se koncepcijski razlikujete. Neki zagovaraju da Kosovo bude u enklavama, a neki zagovaraju da se Kosovo proda, a neki, bogami, govore da Kosovo onog trenutka kada nestane državna zajednica Srbija i Crna Gora ne treba ni da bude u Srbiji. To su tri različita stava.
Kako bismo imali jasan stav, mi srpski radikali ćemo vam uvek pomagati u tome kada su u pitanju pregovori oko Kosova i Metohije. Imaćete uvek podršku SRS-a, svi oni koji zagovaraju da je Kosovo i Metohija neotuđivi deo Srbije. Svi oni koji zagovaraju suprotno, imaće velike rivale u SRS-u, velike političke protivnike.
Što se tiče pojedinih ministarstava, gospodo, moramo da obratimo pažnju i na pojedince, odnosno personalna rešenja u tim ministarstvima. Mi ne možemo da znamo kako će da se ubuduće ponaša MUP, jer je tu nov čovek, koji je član DSS-a i prvi put sada preuzima takvo jedno važno ministarstvo. Ne možemo da znamo ni kako će to da radi Ministarstvo za nauku, ne možemo da kritikujemo unapred, da osuđujemo poteze Ministarstva za lokalnu samoupravu i upravu.
Ne možemo dosta tih ministarstava unapred da kritikujemo, ali možemo sa sigurnošću da tvrdimo da Ministarstvo finansija koje je jako bitno, da Ministarstvo za poljoprivredu, da sva ona ministarstva na čijem su sada čelu, po ovom predlogu mandatara, članovi iz G17, koji su do sada učestvovali aktivno u vlasti, vode Srbiju u propast.
Evo kako je vode. Prvo, apsolutna kontrola i vlast nad monetarnom politikom je u grapaciji G17 plus. Sada kompletna kontrola budžeta je isto pod kontrolom G17 plus. Ne možete, gospodo, sada da pričate da se promenio stav ili programsko opredeljenje te poslaničke grupe. Do sada smo bili svedoci da je bila pogubna monetarna politika koju je, po ovom predlogu novi ministar finansija, sprovodio.
Znate, pune su uši više tih priča kako je stabilni dinar preporodio Srbiju. Na čemu se zasnivao taj stabilni dinar? Na povećanoj proizvodnji? Na realnim nekim materijalnim osnovama? Ne. Na nečemu što je imaginarno. Sada se otkriva šta je pozadina tako velikih i golemih deviznih rezervi sa kojima ste se hvalili gospodo. Nešto čega se u svetu stide, vi se ponosite.
Kada govorite o poljoprivredi, pa najveću katastrofu u poljoprivredi je donela politika koju je sprovodio G17 plus. Miroljub Labus je čovek koji je zagovarao i zagovara i dalje liberalni uvoz. Vi ste, gospodo, uveli to pravilo da se u ovu državu Srbiju uvozi sve i svašta, a pogotovo poljoprivredni proizvodi koji ne podležu nikakvoj kontroli.
Šta sad, preko noći, da vam poveruje Srbija da ste se pormenili. Niste se vi promenili, gospodo. Vi ste jedna mala grupacija koja je do juče slušala šta to govori Demokratska stranka. Sada ste samo greškom ušli u parlament.
Neka, nama radikalima je drago da vidi narod, konačno, ko je koalicioni partner DSS-u i nemate više vi iz DSS-a pravo da okrivljujete bilo koga drugog. Sada ste vi najveći krivci. Vi ste najveći po broju poslanika. Vi ste nosioci ove vlasti. Nećete sutra moći Srbiju da lažete i varate, kriv je G17 plus, morate račune polagati građanima Srbije.

Reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica, a zatim narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo juče čuli pledoaje gospodina Koštunice i jedna od ocena koju je on ovde izneo i, naravno, deo grupacije koncentrisane oko ovakve konstrukcije vlade je da se na ovaj način prevazilazi još jedna od institucionalnih kriza. SRS se, naravno, ne bi sa tim složila, a moguće u kontekstu ako bi institucija kao takva mogla upasti u krizu.

No, naravno, ne sumnjam da će ministri biti u krizi, a naročito ona finansijska grupacija oko G17 plus. Oni krizu osetiti neće. Da li će Srbija biti izvan krize i sa ovakvom vladom izvor krize, to je već posebno pitanje.

Mi u SRS mislimo da neće. Mislimo zato što smo čuli kakav je ekspoze bio juče. Mislimo i zato što znamo da vi, iz ovako konstruisane koalicije, naprosto ste u taj genom, u taj nasledni materijal koji ste poneli sa sobom u vladu, poneli deo nečega lošeg iz prethodne. Uzeli ste ono što je neko okarakterisao ovde kao JUL. Nema smisla da govorim o partiji koje više nema, ali to je ona destruktivna aktivacija koja će vas kad-tad susresti i izunutra početi da grize. Čuli smo sjajne hvalospeve, kako je u zdravstvu ova grupacija pokazala izuzetne efekte. O tom-potom.

Hteo bih da se vratim na redosled koji je juče gospodin Koštunica izneo u svom pledoajeu. U formalnom smislu, doduše, držao se nekog logičnog reda, mada je sirotinja i nemaština sasvim došla na kraju. Na početku je govoreno o Kosovu i Metohiji, a gotovo da je svaki radikal to pomenuo.

Ne znam šta bih spektakularno rekao tu, sem činjenice da ako se oslanja u pregovaranju sa UNMIK-om na Čovića, neće mu dobro doneti. Znamo kako Čović raspolaže sa sredstvima sa kojima raspolaže, a znamo i da je sam priznavao da mu ni od pomoći nije bio ni Holkeri ni sadašnji predstavnik UNMIK-a. Znamo da je sam nekoliko puta govorio o tome da ga ne slušaju, ne uvažavaju. Dakle, nema personalnog kredibiliteta. Nema ni naročitog kredibiliteta ni među narodom. Videli ste, izašao je sam na izbore i šta je uradio.

To nije neka naročito velika kopča koja će pomoći da se uspostavi ravnoteža sa međunarodnom zajednicom, sa kojom mora da se pregovara. Još je crnje ako se unapred anticipira rešenje za Kosovo, pa pre nego što se, recimo, stavi pod jedan, implementacija Rezolucije 1244, pa neka se vrati hiljdu vojnika i hiljadu policajaca u srpske enklave, možda i to nešto znači. Pre nego što vi to kažete, biće to tigrova koža.

U slučaju zbivanja u Vojvodini kakav će stav Vlade biti, kakav je stav partija. Doduše, znamo kakav je stav DSS-a, oglasili su se povodom zbivanja u vojvođanskom parlamentu. Povodom zbivanja u Subotici, jedan veoma bogat čovek okupio je tzv. autonomističke stranke da stvore nekakve ponovne ideje o tome da bi Bačka i severna Vojvodina mogla da gleda u nekakav koncept novog izmeštanja iz Srbije ili kakve god su im ideje.

Podstiču međunarodnu zajednicu da o njima razmišlja i razgovara na drugi način. Koje će se organizacije uključiti da bi im pomogle da to iznesu na viši nivo, u Evropski parlament? Ima takvih organizacija koje će podržati najbogatijeg čoveka Vojvodine, znate šta sve ima u Mađarskoj, šta sve ima u samoj Subotici, stotine hektara kompleksa oko granice i takav čovek, naravno, uprkos tome što su samo nekoliko dana ranije ovde doneli i sjajne zakone koji su omogućili da se privedu učešću vlasti, uprkos tome što su tzv. manjina i što su manjinski, i njima je to bilo malo i hteli su da idu dalje.

Da li će buduća vlada imati i institucionalni i personalni kredibilitet kada, recimo, želi da pregovara o problemima na Kosovu, problemu manjina u Evropskom parlamentu ili drugim institucijama, da li će moći da zastupa dostojanstveno interes ove države. Da li će to moći bez jake institucije kakva je predsednik, nisam sasvim siguran.

Da li vi, recimo, možete da pokrenete pitanje Mađara u Transilvaniji, pošto naši Mađari stalno pokreću pitanje svog statusa u Srbiji. Prave takve organizacije kakve prave i destabilizuju našu unutrašnju političku situaciju, o kojoj je ovde bilo govora, pa zato moram na to da se osvrnem.

Juče je bilo govora i o stanju naše privrede, poljoprivrede itd. Zanima me šta će biti sa velikim finansijskim institucijama, značajnim bitnim institucijama, poput EPS-a, Nafte industrije, hoće li se oni samo dobro podgojiti, pa onda prodati ili će to biti nešto što ćemo kao strateški interes čuvati da ostane u ovoj zemlji.

Kako će se to, recimo da stavimo u socijalnu problematiku, ujednačiti, prilično neujednačene plate. Plata nije socijalna kategorija. Kako takvu neravnotežu izbeći, koji će to biti mehanizmi, kako ćemo uspeti da razvijemo tzv. zdravu tržišnu privredu i zdravu konkurenciju, kada sve što valja ili što je moglo da se proda prodalo se i još razmišljamo o nečemu što se možda može prodati.

Kako će taj koji je prodat da konkuriše ako 70% od prodatih, čujemo danas, i ne rade, te firme koje su prodate. Da li smo sigurni da oni koji nam otkupljuju firme ne stvaraju samo uslove za tržišni nastup u ovoj našoj sredini.

Da li smo sigurni da izborom, ići ću na problematiku koja sam na početku napomenuo, izborom starog/novog minsitra za zdravlje, baš postižemo pun pogodak. Čuli smo četiri zakona, svi su ih ponovili i ti zakoni trebalo bi da reše, ajde nešto od ovoga što ću reći, to što nije dobro do sada u našem sistemu sprovođenja zdravstvene zaštite i pružanja zdravstvenih usluga.

Zašto se niko od govornika iz te grupacije nije osvrnuo na činjenicu, koju ne bih ni rado izgovorio, da mito i korupcija nisu baš samo vezani za pravosuđe, pa moguće za prosvetu na neke male, niske načine. Hoćemo li nešto, ako je korupcija, deliti na malu i veliku. U zdravstvu postoje primeri izuzetno velike korupcije na različitim nivoima, od podmićivanja, korupcije, kada lekar sam zavlači ruku u džep pacijentu, do onoga kako to naši direktori i rukovodioci u zdravstvu mogu da urade.

Sjajna saradnja naših direktora, oni su pravi tender majstori, sa velikim farmaceutskim kućama. Farmaceutski lobi, znate vi koliko danas to funkcioniše Srbijom. Znate li kako se sklapaju tenderi, znate da su mnogi postupci urušavanja tendera, zato što jednostavno postoji sjajan dil, lobi. Nemoguće je da baš ništa nije mandatar znao o tome kada je predložio jednog istog ministra da ponovo dođe i sprovodi dobru politiku zdravstva.

Znate li sada, sa druge strane, da je u mnogim centrima u Srbiji dovedena situacija do apsurda, da bolesnik odlazeći dobije neki vid zdravstvene zaštite. Recimo, mora da participira troškove svog lečenja. Takvu je odluku i doneo upravni odbor Fonda 2001. godine, ali znate koje su tarife: deset puta veće.

Znate li da je uvedena kategorizacija usluga, pa se dele na standardne i vanstandardne. Šta to znači? To je problem ministra. Nije to problem, ali je problem mandatara, jer ne zna koga postavlja. Zato je trebalo da se raspita, sa onima sa kojima jeste, da li je trebalo takvog da stavi. Šta znači standardno, vanstandardno? To su čiste laboratorijske analize, na volšeban način stavljene u vanstandardne uslige i onda im je cena izuzetno visoka.

Recimo, cena ugradnog materijala, veštački kuk ako neko ugradi zbog degenerativne bolesti, dostiže 120.000 dinara. Ako je traumatizam 90.000 dinara, pa će mu to neko refundirati. Ali i tu leži zamka. Ako potpiše, a mnogi su pacijenti prinuđeni da urade, recimo kobajagi doniraju taj kuk koji su kupili u tačno određenoj apoteci, doniraju ustanovi i ova mu ugradi kuk, ode u socijalno, nema refundacije. Pristao si da budeš donator, sponzor. Prema tome, plati 120.000 veštački kuk.

Graftovi, priprema bolesnika za dijalizu, to je obavezan vid lečenja. Kako može da se naplati da participira u troškovima, da mu se napravi fistula, on preko toga živi, da mu se ugradi graft. Još crnja situacija. Ako ne može preko fistule, živi od grafta. On taj graft mora da kupi, u tačno određenoj apoteci, pa socijalno prizna do određene cene, a ovo drugo mu ne prizna, jer su se mnogi tu ugradili itd.

To su sve problemi sa kojima će se sresti zdravstvo. Nemoguće je da to do sada ministar nije znao. Ovo je veoma skupa institucija, skupa i za državu, ali izgleda skupa i za pacijenta. Da li će to ostati tako ili ne, mi imamo pravo da sumnjamo da hoće, jer je reč o istom personalnom rešenju. Videćemo kako će biti.

Što se tiče prosvete, mi vidimo da je zapravo predviđena revizija zakona u vezi sa osnovnim, srednjim obrazovanjem i mi tu odluku pozdravljamo. Ne znamo tačno koliko ćemo se oslanjati na jedan sistem obrazovanja koji nije bi loš. Taj istočnoevropski dao je svetu nobelovca. Danas su nobelovci sveta poreklom i Poljaci, Rusi, oni koji su imali upravo to snažno, moćno, institucionalno istočnoevropsko obrazovanje.

Šta će nam modeli koje smo videli i verovatno prilagođeni nekim drugim vidovima američkog obrazovanja. Znate li šta naša deca uče u osnovnim školama i obdaništima. Verujem da će se to, kao što je mandatar izneo, popraviti i da će zakoni u tom pogledu biti izmenjeni. Prilično dugo sam govorio, zahvaljujem vam se, jer dajem šansu drugim radikalima.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, a sledeći je narodni poslanik dr Paja Momčilov.

Dame i gospodo narodni poslanici, neko od mojih kolega reče ovde da svako ko učestvuje u politici treba da dobije priliku da formira vladu.
Čini mi se da ovde nije prilika da neko formira vladu, nego neko dobija ponovo šansu posle izuzetno kratkog vremenskog perioda, od svega nekoliko meseci, da ponovo učestvuje u vlasti i sprovodi vlast. To je jedan od tih problema sa kojima će ova vlada da se, be obzira na predizborno obećanje, suoči.
Saslušao sam pažljivo ekspoze mandatara za sastav vlade i hteo bih jedan deo njegovog ekspozea da vam pročitam, koji se odnosi na to kako se stara vlada ponašala i kako će nova. To otprilike ili tačno glasi ovako: "Pravna država podrazumeva odlučno odbacivanje i prevazilaženje pravnog volontarizma i samovolje, kao i obračun sa kvazireformskim, a zapravo revolucionarnim shvatanjem da cilj opravdava sredstvo, i da su pravo i vladavina prava prepreke i smetnje reformama, a ne nužan okvir i plodan podsticaj u kojem se reforme moraju odvijati".
To reče Vojislav Koštunica. Posle 5. oktobra Vojislav Koštunica je postavljen na mesto predsednika SRJ, položio je zakletvu i prva stvar koju je uradio jeste da prekrši Savezni ustav. Prekršio je Savezni ustav tako što je zatražio da SRJ bude primljena u Ujedinjene nacije kao nova članica. Time se odrekao pravnog kontinuiteta svih ranijih Jugoslavija i dao pravni osnov da nas tuže za ratnu štetu i Hrvatska, i Bosna i Hercegovina. Te se u svakom slučaju može reći da je Vojislav Koštunica sam sebe demantovao i da cilj opravdava sredstvo.
Kršenje Ustava Vojislava Koštunice svodi se i na Beogradski sporazum i na Ustavnu povelju, jer i jednim i drugim na jedan neustavan način suspendovan je Ustav SRJ. Zato što je to bila nečija volja.
Da ne pričam o tome da na Beogradski sporazum, opet je došlo do kršenja Ustava, nema potpisa predsednika Republike Srbije, koji je jedini ovlašćen da predstavlja Republiku Srbiju. To nije ni premijer, ni predsednik SRJ, već isključivo predsednik Republike Srbije, koga smo imali, pa kakav je da je. Znači, opet cilj opravdava sredstvo.
Kada je u pitanju Hag, gde opet cilj opravdava sredstvo, ništa vam ne verujem, pogotovo kada je u pitanju izručenje naših državljana toj instituciji ili nazovisudu. DSS je baš jedan od inicijatora Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom. Navodno to mora da se uredi da ne bi Čeda, Mihajlović i Batić morali da otimaju ljude iz zatvora, nego da ih po zakonu hapse i na taj način ne snose krivičnu odgovornost za ono što su činili.
Dalje, ova skupština je prilikom predlaganja dnevnog reda odbacila i predlog SRS da se Zakon o promeni Ustava, koji je usvojila prethodna Skupština, stavi van snage i to opet i isključivo voljom većine koju sačinjava DSS. Ne očekujemo valjda od ovih drugih koji su doneli taj zakon, da ga stavljaju van snage. I republički Ustavni sud je ocenio taj zakon kao neustavan. Kako sada misli gospodin madatar da nas ubedi da hoće da se pridržava Ustava i zakona.
Kada su u pitanju Kosovo i Metohija, da vas podsetim da je i Vojislav Koštunica, iz jedne oligarhije domaćih političara, pozivao Srbe da izađu na izbore na Kosovu i Metohiji. Na taj način je dao legitimitet jednoj paradržavnoj skupštini da odlučuje i raspravlja šta će biti sa teritorijom Republike Srbije, a poslanici – Srbi koji su tamo, služe da glasaju protiv da daju legalnost ili da idu oklopnim transporterima na sahrane ubijenim Srbima.
Isto tako je Vojislav Koštunica prekršio i Ustav i zakon kada je potpisao aboliciju za Fjoru Brovinu. Isto tako nije, a bio je obavezan da se stara o očuvanja saveznog ustava i saveznog zakona, nije sprečio, a mogao je, da bude pušteno 2.500 albanskih terorista iz zatvora u Srbiji.
Da vas podsetim, i uvek ću o tome da pričam za ovom govornicom i uvek vas malo da podsećam, jer imate i deo moralne odgovornosti za to, da je jedan od tih terorista izjavio da je silovao devetogodišnju devojčicu i njenu majku samo zato što su Srpkinje, a potom su spaljene u prvom krematorijumu posle Drugog svetskog rata. U tome ste učestvovali, gospodo. Uvek ćete makar malo moralno da snosite tu odgovornost.
(Predsedavajući: Molim vas za malo pristojnosti prema poslanicima.)
Dalje, bilo je ovde reči i oko toga ko je glasao za Zakon o radu, a ko je glasao za Zakon o privatizaciji i da je samo Zakon o radu kriv za novih pola miliona nezaposlenih.
Mislim da su i jedan i drugi zakon podjednako odgovorni za to, s tim da je DSS glasala za Zakon o privatizaciji, a da je vaš koalicioni partner Miroljub Labus za Zakon o radu izjavio, pošto ste pokretali to pitanje krađe, da nije važno kako je zakon izglasan i donet, već je važno da je reformski i da je izglasan. Sada vas pitam kako mislite i koga mislite da okrivljujete u daljem radu za sve one probleme i posledice koje ćete da imate sa takvim koalicionim partnerima.
Pošto nemam vremena, o vašem ekspozeo bih mogao prilično dugo da pričam, samo bih još hteo da kažem da je gospodin Vojislav Koštunica socijalni program postavio na poslednje ili pretposlednje mesto. Tu je negde oko sporta. Svi se slažemo da je većina domaćeg stanovništva na ivici bede, da je trenutna cena hleba 27 dinara, da će cena biti i preko 50 dinara zato što nema pšenice, da je hleb jedna od osnovnih životnih namirnica siromašnijim slojevima stanovništva. Postavljam pitanje: da li ova nova vlada razmišlja o tome da napravi subvencije, odnosno da smanji cenu hleba takvim slojevima stanovništva?
Na kraju, pošto je ova vlada napravljena i protiv volje većine građana Republike Srbije i zato što ste, gospodo iz DSS-a, u lošem društvu, siguran sam da neće dugog veka biti i da neće imati dobre rezultate. Smatram da bi neki od vas, pogotovo ovi što sada dobacuju, kada se to desi, trebalo da prestanu da se bave politikom.