Dame i gospodo narodni poslanici, kada se donose reformski zakoni u donošenju tih zakona moraju da učestvuju stručnjaci a ne početnici.
Sećate se, dame i gospodo narodni poslanici, da smo krajem 2001. godine, u ovom parlamentu, raspravljali o donošenju novih zakona o sudovima, sudijama, tužilaštvu i Visokom savetu pravosuđa. Šta je rezultat donošenja tih zakona? Nema rezultata, jer ti zakoni nisu bili primenljivi u praksi i znači da to nisu bili dobri zakoni.
Dobre zakone moraju da donose stručni ljudi, koji će proceniti i učestvovati u njihovoj pripremi, da će takvi zakoni moći da zažive u praksi.
Reforma pravosuđa nije ni otpočela, iako je DOS-ova vlast došla 5. oktobra 2000. godine. Čak mogu da konstatujem, dobro mi je poznato, da je stanje u pravosuđu pogoršano i da nikada nije bilo gore nego što je sada, uzimajući u obzir, pre svega, i materijalni položaj zaposlenih, uzimajući u obzir kadrove koji su dovedeni i postavljeni od strane bivše vlasti kao rukovodioci pravosudnih organa, imajući u vidu i činjenicu da je stotine i stotine zamenika javnih tužilaca postavljeno od strane Vlade, koji učestvuju u pravosudnom sistemu i koji vrše funkciju prilikom zastupanja optužnice javnog tužioca.
Prema tome, dame i gospodo, ne možemo govoriti da je DOS-ova vlast bilo šta učinila na poboljšanju položaja i reforme, kao i organizacije našeg pravosuđa.
Kada je u pitanju rad pravosudnih organa, ništa se nije u tome osetilo, čak se pogoršalo, jer je veliki broj predmeta koji nisu rešeni, krivični i parnični. Parnični postupci se vode i po deset, dvadeset, a neki čak i trideset godina. To je apsolutno neprihvatljivo u jednom demokratskom društvu, kako se to od strane nove vlasti želi i prikazati.
Kada je u pitanju donošenje ovih zakona, odlaganje ovih zakona, kao što je rekao predsednik poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, gospodin Tomislav Nikolić, to je predugo vreme, i da, za tri godine aktuelna vlast nije u stanju da izmeni, dopuni ili da donese nove sistemske zakone. Ko može da prihvati taj predlog i to stanovište da mu treba tri godine? To je apsolutno neprihvatljivo, jer je poznato da mi za to imamo stručne ljude u pravosuđu i državnim organima, koji i te kako mogu predložiti parlamentu dobre predloge zakona o broju sudija.
Kada je u pitanju broj sudija, podsetiću vas još jednom da Srbija ima oko 3.000 sudija, koliko znam, a da Engleska ima oko 1.650 sudija, a Engleska je sedam puta veća od Srbije, pa se postavlja pitanje efikasnosti našeg pravosuđa.
Kada je u pitanju izbor i reforma nosilaca pravosudnih funkcija - na te funkcije u pravosuđu moraju dolaziti i biti birani stručni ljudi, efikasni ljudi koji mogu da dele pravdu. Pravdu ne može da deli onaj ko je studirao deset ili petnaest godina i da je jedva završio pravni fakultet, a da je položio sa 6 ili 7. Verujte, nemojte nikada poželeti da vam takvi dele pravdu, jer je neće znati deliti.
Kada je u pitanju materijalni položaj pravosuđa, Ministarstvo pravde i pravosudni organi bi morali da vode računa ko edukuje naše sudije i tužioce. Da li je nama potrebna edukacija da nam sudije koji treba da sude za ratne zločine edukuju sudije iz Republike Hrvatske?
Srpska radikalna stranka smatra da je to neprihvatljivo, da mi imamo dobrih sudija i da je naše pravosuđe u tom pogledu apsolutno sposobno, kao što je to činilo i do sada. Izricalo je za najteža krivična dela i najteže sankcije. I ranije smo imali u našem krivičnom zakonodavstvu predviđena i propisana krivična dela za genocid, ratne zločine itd.
Ovo su eksperimenti koji Srbiju mnogo koštaju. U tom pogledu treba reformu izvesti tako da narod vidi da ima dobro pravosuđe, efikasno pravosuđe, racionalno pravosuđe i da nema toliki aparat koji ima sada.
Što se tiče pravosuđa, želeo bih da podsetim da je rezultat rada pravosuđa u poslednjoj godini dana bio taj da je pravosuđe ćutalo i nije se suprotstavilo, a po Ustavu i zakonu je bilo dužno da se suprotstavi najgrubljem kršenju ljudskih prava na kugli zemaljskoj, kao što je to zadesilo Srbiju u akciji "Sablja".
Dame i gospodo narodni poslanici, očekujem da će Ministarstvo pravde i Ministarstvo unutrašnjih poslova izvršiti analizu i doći do rezultata da smo imali više od 5.000 svedoka koji su uhapšeni i da su držani u zatvoru, a da nisu imali pravo da imaju branioca, da nisu imali pravo da ih poseti rodbina u zatvorima, a da ne govorim o onima koji su bili osumnjičeni. Osumnjičeni su za vreme akcije "Sablja", ljudi koji su, navodno, imali neke dosijee kod nadležnih državnih organa. To je bio dovoljan razlog, kažu, da se neko uhapsi i da se drži mesec dana, da mu se produži pritvor na 60 dana, da mu se produži pritvor na tri meseca.
Ubijen je premijer Republike Srbije i istraga koja je vođena u to vreme, došlo se blagovremeno, prema pisanju štampe i elektronskih medija, da su izvršioci otkriveni i da je to delo rasvetljeno. Ko je imao pravo da naredi, iz kog centra moći, da se uhapsi 12.500 ljudi? Da vas podsetim, a to dobro znate, novembra meseca 1963. godine ubijen je predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Kenedi. Uhapšeno je samo jedn lico, a u Srbiji je uhapšeno 12.500 ljudi.
Dame i gospodo, kada je u pitanju pravosuđe, rezultat rada pravosuđa možete da ocenjujete na ovom, i te kako važnom, poslu. Kada je u pitanju edukovanje pravosuđa na savetovanjima, na Zlatiboru, na Kopaoniku, u Vrnjačkoj Banji, u Banji Koviljači, na Paliću, čak i u inostranstvu, u Budvi, to je preraslo u turizam. Ko koga tamo savetuje i o čemu ga savetuje možete proceniti i sami. Od toga pravosuđe nema nikakve koristi i ubuduće bi Ministarstvo pravde o tome trebalo da povede računa, i da se dođe do iznosa sredstava koja se troše i koja su trošena.
Dame i gospodo, dozvolite mi za jedan minut da vas podsetim, u više navrata u poslednje vreme zaustavljaju me poljoprivredni proizvođači iz Banata i pitaju - šta vi to tamo radite gospodo poslanici, da od vas niko ne reče nijedne reči šta ćemo da radimo kada je u pitanju predstojeća prolećna setva. Zašto se taj minsitar iz poljoprivrede ne pojavi i ne predloži neke mere ispred Vlade - da bude jeftinije đubrivo, da bude jeftinije seme, da budu jeftinija zaštitna sredstva, da budu jeftinije poljoprivredne mašine i da građani mogu na taj način obezbediti hleb, odnosno poljoprivredni proizvođači?!.