Dame i gospodo narodni poslanici, sasvim je evidentno da će novoformirana skupštinska većina izglasati ovaj set zakona, ali želim da u ime Srpske radikalne stranke i u ime građana Republike Srbije kažem par reči o ovom setu zakona.
Naime, mogu da se složim sa ustavnim osnovom donošenja ovakvog Predloga zakona. Međutim, ne mogu da se složim sa obrazloženjem koje je dato u Predlogu ovog zakona. Naime, u obrazloženju se kaže da je Ustavni sud doneo izvesno odluku (Rešenje). Ta odluka (Rešenje) Ustavnog suda objavljena je u "Službenom glasniku RS br. 130/2003" i stupila na snagu 29.12.2003. godine i kao takva ona ima i svoju izreku i svoje obrazloženje.
Ako pođemo od izreke ove odluke Ustavnog suda, jasno, radi se o jednoj vrlo diskutabilnoj pravnoj formulaciji, jer se u toj odluci Ustavnog suda kaže da se obustavljaju od izvršenja sve pojedinačne radnje i pojedinačni akti koji bi bili preduzeti na osnovu članova 81. stav 1, 82. st. 1. i 2, 84. st. 1. i 2. i na osnovu člana 85. Zakona o uređenju sudova.
Možemo reći da je obraloženje Ustavnog suda zaista detaljno, decidno i jasno. U tom obrazloženju se kaže da je ova odluka bazirana na članu 42. stav 1. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom.
Dakle, ovo je osnov u procesnom pravu, a ne u materijalnom pravu. Iz tih razloga, kada je donošena ova odluka (Rešenje) doneta je u formi privremene mere, a znamo da svaka privremena mera mora da traje najduže do donošenja konačne meritorne odluke. Ustavni sud po ovom pitanju nije doneo meritornu odluku.
Radi se o inicijativi za ispitivanje ustavnosti odluka i ta inicijativa potekla je prvo, od Vrhovnog suda Srbije, drugo, od Okružnog suda u Smederevu, treće, od Prvog i Dugog opštinskog suda u Beogradu. Svi ti sudovi dali su argumentovano obrazloženje zašto smatraju Zakon o uređenju sudova, na osnovu ovih članova 81, 82, 84, 85, neustavnim.
I Ustavni sud u obrazloženju te odluke (Rešenje) prihvata navode podnosilaca zahteva za ocenu ustavnosti i prihvatajući te navode donosi privremenu meru koja mora da traje najduže do donošenja meritorne odluke.
Međutim, da bismo znali o čemu ovde govorimo, moramo jasno i nedvosmisleno reći i sledeće u obrazloženju te odluke stoji i sledeća konstatacija kaže se, međutim ovako – apelacioni sudovi i upravni sud nisu formirani, nisu izabrane sudije, niti su okružni sudovi reorganizovani za obavljanje poslova iz nadležnosti utvrđenih navedenim odredbama Zakona o uređenju sudova, pa se dalje nastavlja – u smislu toga, ne može funkcionisati podela vlasti u skladu sa članom 9. Ustava Republike Srbije.
Dakle, moramo jasno sa ove govornice reći da prethodna vlast apsolutno ništa nije uradila u sistemu seta zakona koje su doneli i usvojili u pravosuđu.
Još jedna vrlo bita stvar je da su ovde postojale tri izmene, počev od 2001. godine: prva izmena je bila objavljena u "Službenom glasniku Republike Srbije" 63/01, druga je bila 42/02 i treća 27/03. Nastupila je 2004. godina, mi ponovo raspravljamo o istim pitanjima.
Dakle, svake godine ova skupština raspravlja gotovo o istim pitanjima. Ponavljam još jednom, da se odlaže rešenje nekog poblema. Stičem utisak da je prethodna DOS-ovska vlast bacila samo jedan vruć krompir u ruke sadašnjoj novoformiranoj skupštinskoj većini, a ona, da taj problem odlaže i degažira narodu za neki rok od tri-četiri godine.
Moram da podsetim na još jednu stvar, - da u prvoj "odbrambenoj liniji tih interesa" stoji SRS. Zato ne možemo potcenjivati ni Vrhovni sud koji je podneo inicijativu, niti Okružni sud u Smederevu, ni Prvi i Drugi opštinski sud Beogradu. Ako je ovo tačno, što je rečeno odavde, sa ove govornice, u svojstvu ministra ili svojstvu kolege pravnika, ja sa tim ne mogu da se složim.
Ministar može da kaže svoje lično mišljenje, da li je to ustavno ili ne, ali da se prejudicira odluka Ustavnog suda, to je već pod velikim znakom pitanja!
Takođe ne mogu da prihvatim da je u svemu ovome učestvovao Vrhovni sud Republike Srbije i ova tri druga suda, kao zajedničkom dogovoru. Hvala.
