DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 17.03.2004.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

17.03.2004

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 10:35 do 13:10

  • TAGOVI

  • Druga sednica Prvog redovnog zasedanja (2004)
  • Predlog odluke o izmenama Poslovnika Narodne skupštine (jedinstveni pretres) (2004)
  • Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o sudskim taksama (načela) (2004)
  • Predlog odluke o izboru člana Saveta Narodne banke Srbije (jedinstveni pretres) (2004)
  • Glasanje o tačkama Druge sednice Prvog redovnog zasedanja (2004)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Emilija Krstić

    | Predsedava
    Hvala. Reč ima ministar pravde u Vladi Republike Srbije, gospodin Zoran Stojković.
    ...

    Zoran Stojković

    Zaista se neću baviti demagogijom, niti politikom. Probaću da odgovorim samo na pojedina pitanja, koja su ovde postavljena, i čini mi se, umesna.
    Što se tiče plata sudija i tužilaca, one se i ne određuju iz ovih sredstava. Zakon o platama i pogotovo Zakon o sudijama, kao lex specialis, koji predviđa kriterijume za određivanje plata, daje mogućnost određivanja plata. Znači, ova sredstva se ne koriste za plate sudija i tužilaca. Prema tome, ne radi se ni o kakvoj demagogiji.
    Ja sam vam korektno rekao odmah na početku - ja hoću da u ovim novim rešenjima jasno bude određen "sudski budžet" i da se to reguliše na taj način, bez mogućnosti uticaja sa strane. To i jeste moja ideja.
    Što se tiče druge primedbe vezane za tužioce, ne bih se složio da je u pitanju stranka koja se javlja u postupku. Tužilac, pored toga što se javlja kao stranka u postupku, jeste i državni organ. Ja ne mogu da predvidim drugačiju promenu pri činjenici da, od kada je doneta ova promena u Zakonu, stalno se govori "sudije i tužioci". Znači, morala bi da ide jedna druga izmena i da se izbace "tužioci" iz onog "osnovnog teksta". Moja ideja nije bila ta. Ako bude trebalo, može ceo taj tekst Zakona da se promeni, odnosno tekst ovog člana.
    Što se tiče gospođe Radete, ona je ukazala na jednu stvar koja mene malo čudi. Kaže da je u pitanju neko rešenje "plan sistema".
    Čak i u vreme vladavine stranke gospodina Radete isto je bilo na snazi to rešenje, čak nešto veći procenat je bio ostavljen sudovima. Na Zakonodavnom odboru jednoglasno je usvojen predlog da se potpuno podudara sa sistemskim rešenjima.
    Ovde samo želim da kažem da ovim pokušavamo da dobijemo pravni osnov za materijalno poboljšanje svih zaposlenih. Nisam ja rekao ni o platama sudija i tužilaca, jer na to ne mogu ni da utičem ovim zakonom, nego ona odredba kaže - samo materijalno poboljšanje za sudije i tužioce, a ja bih dodao "i ostalih zaposlenih". Znači, kada već ide nešto za poboljšanje, da obuhvati sve strukture zaposlenih.
    A Zakon o platama i Zakon o sudijama regulišu pitanje njihovih plata. Odmah da vam kažem, ja sam već stavio predlog da se tu izvrše određene izmene i da se otpoštuje Zakon o sudijama, kao zakon koji predviđa kriterijume za određivanje plata nosilaca tih funkcija. Hvala.
    ...

    Emilija Krstić

    | Predsedava
    Hvala. Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, posle njega narodni poslanik Veroljub Arsić, to je ujedno poslednji prijavljeni govornik.
    ...

    Nemanja Šarović

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, nije ovo svakako dobar zakon i neće ništa suštinski promeniti, ali osećam obavezu, s obzirom na to da sam, do pre nekih mesec dana, radio u pravosuđu, da kažem par reči o predloženom tekstu zakona.
    Kao prvo, postavlja se pitanje - šta će se ovde suštinski promeniti, jer ove takse o kojima danas razgovaramo, naplaćivane su i do danas i bile su usmerene na pobošljanje materijalnog položaja sudija, javnih tužilaca itd, ali mogu da vam kažem da od toga niti sudije, niti tužioci nisu videli ništa.
    Postavlja se pitanje, - ko će i na koji način raspoređivati sredstva koja se budu ubrala na osnovu ovih taksa? Ta sredstva nisu mala i već smo čuli da se samo u Prvom opštinskom sudu mesečno naplati od tri-četiri, a u nekim mesecima i do sedam-osam miliona dinara, pa se postavlja pitanje - da li će to biti ministar, koji će deo ići na sudsko osoblje, koji će deo ići na tužioce, koji će deo ići na koga?
    Dosta je povike u prethodnom periodu bilo na sudije. Svi su pričali o platama od hiljadu maraka. Svima je to bolo oči i sudije su dosta negativnih kritika trpele zbog toga. Istine radi, moram da kažem da sudije opštinskih sudova nikada nisu dobile tu platu od hiljadu maraka. Plata sudije opštinskog suda je oko 27.000 dinara. Znači, ni dan danas, nakon dve godine od tih promena, do plate od hiljadu maraka oni nisu došli.
    Kao drugo, uz veliku pompu deljena su vozila opštinskim sudovima, slikao se ministar po celoj Srbiji, možemo reći, znam konkretno kada je dolazio u Prvi opštinski sud u Beogradu, kada je delio kola, zaposleni iz revolta nisu hteli da siđu dole u veliku salu, da prisustvuju toj farsi. Da li će se to ponoviti i sada?
    Znači, ovim zakonom, odnosno intervencijom na Zakonu, predviđa se da se i na sudsko osoblje deli 50% od naplaćenih taksa. Treba znati da sud pored sudija čini još dosta ljudi i da su to većinom pripravnici, stručni saradnici, referenti, zapisničari, pozivari, administracija, pisari. Postavlja se pitanje - da li će oni osetiti bilo kakvo poboljšanje materijalnog položaja? Ja kažem da neće. Kažem da će biti prevareni, a videćemo za neki mesec. Hvala.
    ...

    Emilija Krstić

    | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo poslanici, čudi me da, prvo u izveštaju koji je postojao u ovom predlogu o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama, predsedavajući nije zadužio Odbor za finansije, koji je i te kako nadležan da o ovom predlogu raspravlja, jer po tom članu 51. koji se menja, "naplaćene takse prihod su budžeta Republike Srbije", tako da je bilo sasvim razumljivo da o tome raspravlja i Odbor za finansije. Tek u stavu 2. koji se sada menja, dotiče se ovog dela da 50% ostaje sudijama, predlagač je hteo da ovo podeli, da se ta taksa od 50% podeli i zaposlenima u pravosuđu.
    Imajući neka svoja iskustva, sudovi koji najviše naplaćuju takse su trgovinski sudovi. Obično kada ide predlog o izvršenju ili prinudnoj naplati u onom pretpostupku koji još uvek ne dovodi do parnice, tužilac mora da plati sudsku taksu. Često se dešava da tužilac nema u tom trenutku dovoljno novca, podnese predlog za rešenje o izvršenju i naknadno plati tu sudsku taksu i o tome poseduje odgovarajuću dokumentaciju sa pozivom na broj na koga se odnosi taj predmet.
    Dosadašnja praksa je bila da predmetni sudija koji uzima taj predmet ne vidi odmah priznanicu o uplaćenoj sudskoj taksi, donosi rešenje o prinudnoj naplati sudske takse i pušta na račun tužiocu, pre nego što pokrene bilo kakav postupak kojim tužilac treba da ostvari neko svoje pravo.
    Kada se tužilac pojavi sa odgovarajućom dokumentacijom i pokaže da je platio sudsku taksu po tom predmetu, predmetni sudija mu kaže - izvinite gospodine, napišite zahtev za povraćaj više uplaćene takse i na taj zahtev platite novu sudsku taksu.
    Nemam ništa protiv da deo novca od sudskih taksa ide osoblju, ali to osoblje je i računovodstvo. Čemu služi računovodstvo u sudovima? Zašto predmetne sudije koje postupaju po nekom predmetu nemaju izveštaj iz računovodstva koji je tužilac, tuženik, bilo ko u sudskom sporu uplatio taksu, već se to ostavlja sudijama da sami određuju, po svojim kriterijumima, bez potpune dokumentacije i onda dolazimo do ovakvih i sličnih situacija.
    Ako već hoćete da poboljšate i naplatu sudske takse i ekspeditivnost vaših sudova, zašto se taksa ne plaća po okončanju sudskog spora? Valjda bi sudija bio zainteresovan da kvalitetno i brzo vodi sudski spor. Ovako smo sad u situaciji da neko ko dobije pravosnažno rešenje za naplatu nekih svojih potraživanja, mora da plati novu taksu na zahtev o izvršenju i prinudnoj naplati. Onda tako u krug, tako da čovek koji želi preko suda da ostvari neko svoje pravo, uhvati se za glavu i odustane od bilo kakvog tuženja, jer, jednostavno, će ga izložiti sve većim troškovima, a da ne pričam o tome da i pravni zastupnici, odnosno punomoćnici, jer mnoge firme nemaju pravnike koji bi ih zastupali pred sudovima, već uzimaju advokate, naplaćuju neke svoje provizije, neke svoje dažbine i onda u krug. Tako da sud, u principu, pogotovo trgovinski sudovi gube smisao.
    Učesnici u privrednom životu zemlje ne mogu ili teško ostvaruju svoja prava pred trgovinskim sudovima, tako da će nam oni ostati samo za stečaj pravnih subjekata, pod uslovom da i za to neko plati taksu.
    ...

    Emilija Krstić

    | Predsedava
    Hvala. Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo?
    Izvolite, gospodin Pajtić.
    ...
    Demokratska stranka

    Bojan Pajtić

    Demokratska stranka – Boris Tadić
    Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se prvo zbog konstatacija koje su se u nekoliko navrata ponovile za ovom govornicom oko materijalnog položaja sudija. Materijalni položaj sudija jeste mnogo dostojanstveniji nego što je bio 2000. godine; plata od 27.000 dinara jeste u kvalitativnom smislu pomak, jeste dostojanstvenije danas biti sudija nego što je to bilo pre tri godine u Republici Srbiji i to je nešto što ne možemo osporavati.
    S druge strane, tačno je da je položaj zaposlenih u pravosuđu znatno lošiji u odnosu na sudije. Dakle, višestruko lošiji i da je to stvaralo tenzije u pravosuđu. Nismo saglasni sa tim da je ovo najbolji način da se promeni, odnosno da se poboljša položaj zaposlenih u pravosuđu, jer Predlog zakona definiše da se od naplaćenih taksa 50% koristi za poboljšanje materijalnog položaja sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, sudskog osoblja i osoblja u javnim tužilaštvima.
    Dakle, spominje se osoblje, ali bez ikakvog striktnog kriterijuma, bez ikakve garancije na koji način će ta sredstva biti raspodeljena u odnosu na osoblje u sudovima i u tužilaštvima. Dakle, ne pružaju se garancije i čini mi se da je ovo zakon pre svega marketinškog karaktera a i rešenje koje je moglo sačekati donošenje budžeta, odnosno moglo se na drugi način, mnogo striktnije, mnogo preciznije, mnogo jasnije, sa garancijama definisati potreba za poboljšanjem položaja zaposlenih u pravosuđu.
    U tom smislu insistiramo na tome da je položaj sudija mnogo bolji, da treba da se pobošlja položaj osoblja, ali ne vidimo da je ovo rešenje - i ne vidimo da treba Skupština Republike Srbije u ovom trenutku kada Svetska banka definiše koji su kriterijumi, koji su prioriteti da bi Republika Srbija ostvarila nekoliko stotina miliona dolara, što donacija, što kredita, kada je definisala da je potrebno da se donese zakon o stečaju, zakon o energetici, zakon o registraciji privrednih preduzeća, kada svi ti zakonski predlozi već postoje i kada su oni usaglašeni i sa međunarodnim organizacijama i sa Svetskom bankom.
    Mnogo bi konstruktivnije bilo kada bi Vlada Republike Srbije predložila te zakone koji su od vitalnog interesa za građane Republike Srbije, koji zaista kvalitativno poboljšavaju materijalni položaj velike većine građana Srbije, nego da donosimo neke zakone, koji u marketinškom smislu dobro zvuče, ali u suštini ne znače poboljšanje položaja zaposlenih, odnosno ne pružaju nikakvu garanciju da će taj materijalni položaj biti bolji.
    U svakom slučaju, svaki predlog zakona koji bude u kvalitativnom smislu značio poboljšanje položaja zaposlenih u pravosuđu mi ćemo podržati, i podržaćemo napore Vlade da materijalni položaj sudija, zamenika javnih tužilaca i tužilaca koje je prethodna Vlada značajno unapredila i učinila to da je danas dostojanstveno biti sudija u Republici Srbiji nastavi takvu politiku.
    ...

    Emilija Krstić

    | Predsedava
    Da li još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 89. Poslovnika želi reč?
    ...

    Zoran Stojković

    Neću vas zadržavati, samo da dam jedno malo objašnjenje vezano za ovo. Stoji činjenica da sigurno može bolje da  se reši. Ja sam to odmah na početku rekao da to i treba da se reši pred sudskim budžetom, koji mora biti  predviđen ovim osnovnim sistemskim zakonima. Ovo je privremeno rešenje. Ovde čujem da kažu - moglo je to da se reši bolje. Ovo privremeno rešenje traje deset godina. Zašto nije rešeno bolje za ovih deset godina? To je moje pitanje.
    Druga stvar, vezano za mladog kolegu koji radi u sudovima. Pošto sam i ja radio, znam identičnu situaciju. Ovde se određuje samo osnov da se dobije mogućnost da se poboljša položaj; u tom smislu se menja, jer zakon nije davao mogućnost da ostali zaposleni dobiju bilo šta. Ovde dobijemo osnov, a onda neće ministar, kako se ovde govori, odlučivati o tome, nego Vlada mora svojim zaključkom da reši. To je mnogo dobro. Baš zato što sam imao u vidu sledeću činjenicu.
    Veliki broj pripravnika i stručnih saradnika imaju maltene minimalne plate, a želimo da obezbedimo bolji kadar da bi sutra imali i bolje sudije. Teško ćemo dovesti kvalitetne mlade ljude da rade ovaj posao za tako male plate. Jedna od stvari je bila i ta. Mislim da to treba imati u vidu.
    Na kraju, ovo pitanje oko plata, da li su one dobre ili nisu. Nema spora da plate sudija i tužilaca nisu dobre. Ja sam pokušao da objasnim da mi hoćemo da premostimo jednu za mene, kao ministra koji potiče iz pravosuđa, bitnu činjenicu, a to je sledeće: o Zakonu o platama dobijamo ove plate koje su niže nego po Zakonu o sudijama, koje jasno predviđaju kriterijume za određivanje plata nosilaca pravosudne funkcije. Prvi korak sam preduzeo, ja sam to i rekao, ali kao da me niste slušali, da se to ujednači, da ljudi dobiju u skladu sa Zakonom plate, bar u tom prvom koraku. Hvala vam.