Dame i gospodo poslanici, čudi me da, prvo u izveštaju koji je postojao u ovom predlogu o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama, predsedavajući nije zadužio Odbor za finansije, koji je i te kako nadležan da o ovom predlogu raspravlja, jer po tom članu 51. koji se menja, "naplaćene takse prihod su budžeta Republike Srbije", tako da je bilo sasvim razumljivo da o tome raspravlja i Odbor za finansije. Tek u stavu 2. koji se sada menja, dotiče se ovog dela da 50% ostaje sudijama, predlagač je hteo da ovo podeli, da se ta taksa od 50% podeli i zaposlenima u pravosuđu.
Imajući neka svoja iskustva, sudovi koji najviše naplaćuju takse su trgovinski sudovi. Obično kada ide predlog o izvršenju ili prinudnoj naplati u onom pretpostupku koji još uvek ne dovodi do parnice, tužilac mora da plati sudsku taksu. Često se dešava da tužilac nema u tom trenutku dovoljno novca, podnese predlog za rešenje o izvršenju i naknadno plati tu sudsku taksu i o tome poseduje odgovarajuću dokumentaciju sa pozivom na broj na koga se odnosi taj predmet.
Dosadašnja praksa je bila da predmetni sudija koji uzima taj predmet ne vidi odmah priznanicu o uplaćenoj sudskoj taksi, donosi rešenje o prinudnoj naplati sudske takse i pušta na račun tužiocu, pre nego što pokrene bilo kakav postupak kojim tužilac treba da ostvari neko svoje pravo.
Kada se tužilac pojavi sa odgovarajućom dokumentacijom i pokaže da je platio sudsku taksu po tom predmetu, predmetni sudija mu kaže - izvinite gospodine, napišite zahtev za povraćaj više uplaćene takse i na taj zahtev platite novu sudsku taksu.
Nemam ništa protiv da deo novca od sudskih taksa ide osoblju, ali to osoblje je i računovodstvo. Čemu služi računovodstvo u sudovima? Zašto predmetne sudije koje postupaju po nekom predmetu nemaju izveštaj iz računovodstva koji je tužilac, tuženik, bilo ko u sudskom sporu uplatio taksu, već se to ostavlja sudijama da sami određuju, po svojim kriterijumima, bez potpune dokumentacije i onda dolazimo do ovakvih i sličnih situacija.
Ako već hoćete da poboljšate i naplatu sudske takse i ekspeditivnost vaših sudova, zašto se taksa ne plaća po okončanju sudskog spora? Valjda bi sudija bio zainteresovan da kvalitetno i brzo vodi sudski spor. Ovako smo sad u situaciji da neko ko dobije pravosnažno rešenje za naplatu nekih svojih potraživanja, mora da plati novu taksu na zahtev o izvršenju i prinudnoj naplati. Onda tako u krug, tako da čovek koji želi preko suda da ostvari neko svoje pravo, uhvati se za glavu i odustane od bilo kakvog tuženja, jer, jednostavno, će ga izložiti sve većim troškovima, a da ne pričam o tome da i pravni zastupnici, odnosno punomoćnici, jer mnoge firme nemaju pravnike koji bi ih zastupali pred sudovima, već uzimaju advokate, naplaćuju neke svoje provizije, neke svoje dažbine i onda u krug. Tako da sud, u principu, pogotovo trgovinski sudovi gube smisao.
Učesnici u privrednom životu zemlje ne mogu ili teško ostvaruju svoja prava pred trgovinskim sudovima, tako da će nam oni ostati samo za stečaj pravnih subjekata, pod uslovom da i za to neko plati taksu.