TREĆA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 23.03.2004.

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Imamo predlog predstavnika poslaničke grupe DSS o produžetku rada.
Stavljam predlog na glasanje.
Za 118, nije glasalo devet, ukupno 127 narodnih poslanika.
Konstatujem da je većinom glasova prihvaćen predlog za produžetak rada.
Nastavljamo rad.
Reč ima narodni poslanik Gašo Knežević, a neka se pripremi narodni poslanik Sava Urošević.
...
Građanski savez Srbije

Gašo Knežević

Demokratska stranka – Boris Tadić
Gospodine predsedniče, gospodine potpredsedniče, ministre, dame i gospodo kolege, odavno sam shvatio i naučio da su pridevi neprijatelji imenica. Izbegavam da etiketiram bilo koju ličnost, pojavu ili bilo šta slično.

Međutim, ovog puta je prvi etiketu upotrebio ministar finansija nazivajući ovaj budžet razvojnim. To je izazvalo reakciju oponenata koji su ovaj budžet, za razliku od njega, nazvali socijalnim, demagoškim, predizbornim i tome slično. Pri tome mislim da pojam socijalni nijedan govornik nije upotrebio u pežorativnom smislu. Shvatamo svi mi mesto i trenutak u kome se nalazi država i shvatamo da je neophodna socijalna komponenta u njenom rukovođenju, pa i socijalna komponenta koju daje Vlada.

Ono što ja mogu, to je da na skromnom nivou svog ekonomskog znanja, ali sa druge strane na osnovu svog iskustva u upravi, pokušam da procenim u kojoj meri je ovaj budžet razvojni, a u kojoj meri je socijalni i možda predizborni, demagoški, kako god hoćete.

Priči o razvojnom budžetu i o njegovoj implementaciji me naučio u Leskovcu pre tri godine jedan učitelj kada me je pitao - da li vi imate para za reformu, a izgleda da tu priču zna i gospođa Čolić, moja naslednica, koja je u jednoj od svojih prvih izjava rekla da je ona ministar kapitalnih investicija, a ne gospodin Velja Ilić, želeći time da kaže da je prosveta veoma važna u ovoj zemlji. Slažem se sa njom. Ne mogu da se ne složim, i zbog toga što sam njen pravni prethodnik i zbog toga što se te stvari ne zaboravljaju.

Da vidimo u kojoj meri je sa aspekta prosvete ovaj budžet razvojni. Ne postoji stavka "razvoj prosvete" ni u jednom budžetu. Dakle, nije postojala ni u vreme prethodne vlade, ni u budžetu koji je sadašnje Ministarstvo finansija napravilo. Novac za razvoj se nalazi na drugim budžetskim stavkama, i dobro znam koje su to budžetske stavke, jer jedino na taj način može razvoj da se finansira. Ako se pogledaju te budžetske stavke, na nekima od njih videćete nedovoljno sredstava, a na nekima relativno zadovoljavajući nivo, ali sa veoma problematičnom strukturom i to je suština onoga o čemu ja hoću da pričam.

Naime, u jednoj stavci, neću da je imenujem, jer nije sada bitno, na račun budžeta je izdvojeno manje od pola para, a više od pola para na teret sopstvenog prihoda organa. Ne treba biti mnogo iskusan pa shvatiti da organ jednostavno ne može prihodovati sumu koja je predviđena u toj stavci budžeta.

Čega je to znak? Prilikom sastavljanja budžeta nisu konsultovana ministarstva. Zašto? Zato što ne vidim da bi se ijedan ministar, pa ni ministar prosvete, odrekao dobrovoljno nečega što njegovom razvoju odgovara. Ili, i ako je konsultovano, malo vremena je imalo da se upozna sa troškovima i sa strukturom budžeta.

Mislim da je ovim potezom, ovakvim markiranjem stvari Ministarstvo finansija zapravo prebacilo odgovornost za neuspeh razvoja na Ministarstvo prosvete.

Ministarstvo prosvete je već izgubilo momentum da na to reaguje, jer je moralo reagovati pre nego što je budžet usvojen ovakav u predlogu i dat ovde. Jer, jasno je nama da postoji ili da će postojati većina da se on izglasa. Dakle, prosveta je, gospodo moja, nerazvojna, to garantujem.

Drugo je pitanje da li je ona socijalna i kakva li je već. Gospodin ministar je danas, govoreći posebno o prosveti, pomenuo dve stvari: da su ukalkulisani u budžet svi dogovori sa sindikatima i da je investiciono održavanje na lokalnoj zajednici. Ovo drugo je notorna činjenica. Što se tiče prvog, tri godine sedim sa sindikatima sa gospodinom Đelićem, tri godine oštrimo jedni druge, postigli smo veoma visok stepen poverenja. Mi smo njih naučili da ne traže nemoguće, oni nas da poštujemo njihove zahteve. U tri nedelje koliko je nova vlada u funkciji, neko iz sindikata bi me sigurno obavestio da su imali neki sastanak da pregovaraju o ceni rada i koeficijentima za 2004. godinu. Oni taj sastanak nisu imali.

Meni nije jasno o kojim preuzetim obavezama gospodin Dinkić priča, jer ja znam šta smo mi preuzeli. Nemojte mene ubeđivati. Ono što je predviđeno za plate je više od onog što je potrebno po uobičajenoj dinamici rasta plata u poslednje tri godine. Dakle, ono što smo gospodin Đelić i ja njih vaspitali i od njih primali takođe vaspitne mere. Prema tome, mislim da tu postoji prostor, ali nažalost, iz razdeljka "plate" ne možete prebacivati na "razvoj", to mi dobro znamo ovde. Dakle, razvoj ostaje prikraćen.

Najzad, jedno zaista dobronamerno upozorenje. Jeste, održavanje i materijalni troškovi padaju na lokalnu samoupravu. U mom ministarstvu se nalaze podaci o 100 opština na teritoriji Srbije, o skoro dve trećine opština, o tome koji lokalni budžet zaista izdvaja za prosvetu. Gospodine Dinkiću, podaci su tragični. Probajte da nađete sredstva da disciplinujete lokalnu zajednicu za izdvajanje, naravno i za prosvetu, ali i za druge sektore, odnosno druge delatnosti.

Ako bih morao da zaključujem, da dam sud, a sebi sam postavio na početku taj zadatak, onda bih rekao da je socijalna mera u budžetu mnogo više izražena nego razvojna. I još jednom da korigujem prethodnika: agrarni budžet jeste povećan i on iznosi 16,4 a ne 21 milijardu. Hvala.

Emilija Krstić

| Predsedava
Pošto je narodni poslanik Sava Urošević odustao od diskusije, reč ima narodni poslanik Milan Stanimirović, posle njega narodni poslanik Arsen Kurjački.

Pošto je i Arsen Kurjački odustao od diskusije, umesto njega narodni poslanik Zoran Mićović.
...
Demokratska stranka

Milan Stanimirović

Demokratska stranka – Boris Tadić
Gospođice predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, pošto ima još nekoliko diskutanata iz moje poslaničke grupe, a nije uvažen zahtev za duplim vremenom, moraću, nažalost, i ja da skratim svoje izlaganje.
Moram na početku da konstatujem jednu stvar, da je Srbija zaista zemlja čuda i kada je to neko konstatovao bio je potpuno u pravu. Srbija je zemlja čuda, jer je gospodin Dinkić postao ministar finansija Vlade Republike Srbije zahvaljujući podršci glavnih junaka svoje knjige "Ekonomija destrukcije". Tako smo ovde imali tiradu te manjinske podrške iz te grupe. Pričali su o užasne tri godine, a da su istovremeno u prethodnoj deceniji, do 2000. godine, bruto nacionali proizvod od 29 milijardi dolara sveli na svega 10 milijardi dolara, što je nezabeleženo u ekonomskoj teoriji.
Ali da se vratimo budžetu. Realnost pokazanih budžetskih prihoda - mislim da je budžet nerealan, da je precenjen, 329,3 milijarde. Dva meseca su potpuno izgubljena u formiranju ove vlade, čije će formiranje, kako sam već rekao za ovom govornicom, uveren sam, biti njen najveći rezultat. Imamo krizu na Kosovu, imamo lošu klimu za investicije, političku nestabilnost, tako da od tih 329 milijardi dinara nema ništa. U ovakvim uslovima predviđena stopa rasta bruto nacionalnog proizvoda od 4,5% je nerealna. Nivo rashoda je potcenjen, 374,6 milijardi dinara.
Pomenimo samo javna preduzeća, ovde je rečeno da je za železnicu predviđeno 8,8 milijardi dinara, a oni jedva mogu da prežive sa nekih 10 milijardi dinara. Pokriće budžetskog deficita je diskutabilno jer predviđeni izvori za pokrivanje deficita predstavljaju samo spisak lepih želja. Prihodi od privatizacije - predviđeno je 200 miliona evra. Bićemo srećni ako bude ostvareno i 100 miliona evra, ukoliko tu nije uračunato da se uđe u privatizaciju telekomunikacija, "Jugopetrola" i sl.
Planira se da se zatečenih 160 miliona evra plasira u potrošnju, umesto da se sačuva kao vrsta državne rezerve. Odlaže se uvođenje poreza na dodatu vrednost i fiskalnih kasa, koje bi sivu ekonomiju uvele u zonu oporezivanja i uvećale prihode. Ovo nije razvojni budžet, kao što je već više puta konstatovano, ali i dalje je socijalni budžet.
Predizborna obećanja, o tome je takođe govoreno, ostala su na nivou jeftine demagogije, populizma; politička platforma ovog budžeta potpuno je nejasna; kakva platforma, takav i budžet. Preterano mešanje države u privredu - prethodnu vladu su često optuživali da je generalni direktor srpske privrede, a šta je onda tek ova. Prihodi od privatizacije, već sam rekao, nerealni su i usmereni su u potrošnju, a ne u razvoj, kako je obećavano u predizbornoj kampanji. Ne odstupa se od koncepta privatizacije, mada je u kampanji pričano o reviziji privatizacije, odstupanju od ovog koncepta itd.
Sva obećanja o poreskoj relaksaciji su neostvarena. Šta je sa onim ciljevima koje treba da ima svaka reformska vlada, da postanemo po porezima najpovoljniji za investicije u regionu, da restrukturiramo EPS, železnicu i ostala velika javna preduzeća, da ubrzamo privatizaciju? Ukida se porez na fond zarada koji je iznosio oko 10 milijardi dinara.
Još samo par rečenica o lokalnoj samoupravi. Ja sam predsednik SO Vrbas. Kada sam došao na mesto predsednika SO zatekao sam zapušten i neadekvatan sistem funkcionisanja lokalne samouprave, kao uostalom i cele države. Imali smo ograničena budžetska sredstva, neograničene potrebe. Prve reakcije na ovaj budžet, koje sam čuo od svojih kolega, jesu – hoće da nam smanje prihode da bi dobili izbore, ne misleći o građanima; da je ovo politikantski pristup javnim finansijama. Ne verujem, želim da ne verujem u to, videćemo.
Porez na fond zarada, za koji se kaže da čini oko 20% u SO Vrbas, gde je projektovan budžet za 395 milona iz poreza na fond zarada, očekivali smo oko 100 miliona dinara.
Prema prvim računima, primili smo juče, sinoć ovaj predlog budžeta, dobićemo oko 20 miliona dinara manje.
Vi znate da je iz poreza na plate, koji je 14%, do sada 5% išlo lokalnim samoupravama, predloženo je 30%. Ako ćemo da poredimo, da kažemo da je u onom predlogu budžeta gospodina Đelića bilo predloženo 40%.
Što se tiče agrarnog budžeta, ovde je pominjano da je čist agrarni budžet, i to sam danas čuo i na Odboru za poljoprivredu, oko 18,8 milijardi dinara i poređene su želje za ostvarenjem ovog budžeta od 18,8 ka ostvarenih 7,5. Budžet sa budžetom se ne može ni porediti, nije poželjno. Poredićemo vaše projekcije i želje sa onim što ste ostvarili na kraju godine. Nije uputno da poredimo budžete na ovakav način.
Ovaj budžet je prilično neuravnotežen, kao plod improvizovane političke platforme jedne iste takve koalicije, dakle prilično neuravnotežene, i za poslanike DS je kao takav neprihvatljiv.

Emilija Krstić

| Predsedava
Zahvaljujem.

Ima reč gospodin Labus.

Miroljub Labus

Gospođice predsedavajuća, dame i gospodo, žao mi je što je ovaj budžet za poslanike Demokratske stranke neprihvatljiv. Mi nismo želeli ovim budžetom da uđemo u političku raspravu, želeli smo da budemo veoma realni, da gledamo unapred i vidimo šta možemo dobro da uradimo za ovu zemlju.

Situacija je bila takva kakva jeste, 3. marta je formirana Vlada a do 31. je trebalo doneti budžet jer je do tada postojalo privremeno finansiranje, odnosno privremeni budžet. Morali smo da izađemo sa jednim nacrtom, predlogom budžeta pred Skupštinu da bismo doprineli političkoj i ekonomskoj stabilizaciji. Imali smo dve mogućnosti: da uzmemo prethodni budžet i da ga predložimo Skupštini, ili da pokušamo da napravimo nešto novo.

Nismo mi imali ništa protiv prethodnog budžeta, ali je stvar u tome što je on bio neodrživ. Ne želim da vas kritikujem, verujte mi, ovog momenta moramo dobro da se razumemo i vidimo šta ćemo da radimo, ali moram da vam kažem da je mesečni fond plata korisnika budžetskih sredstava bio 5 milijardi i 300 miliona, a za zadnja dva meseca 6 milijardi i 800 miliona. Ako to pomnožite sa 12 meseci, dobijete 79 milijardi dinara. Mi smo predvideli 80.

Dakle, kada dođete na jedan nivo plata ne možete posle to da smanjujete, bez obzira koja je vlada u pitanju. To su neka obećanja, izvršenja, ne možete da smanjujete, a fond plata je naglo porastao. I da ništa nismo menjali u budžetu, bilo bi 79 milijardi. Mi smo zbog sporazuma sa sindikatima predvideli mala povećanja, možda neko misli da je to dosta, ali je sigurno da to vuče druge izdatke, za penzije i ostalo. Dalje, morali smo 65 milijarddi dodatno da damo u penzioni fond.

Kada to pogledate, budžet koji je gospodin Đelić predložio nije mogao da se usvoji zbog politike koja je vođena u poslednja dva meseca. Nismo mi vodili tu politiku, pri čemu ne želim vas da kritikujem, ali to je realnost.

Šta smo mogli da uradimo? Da li da uzmemo i da svima smanjimo plate? Možda to želite? Međutim, to je nemoguće, kada dođete na jedan nivo plata ne možete posle da ih smanjujete.

Pogledali smo šta može da se uradi, šta može od predizbornih obećanja da se ispuni, a što zahteva novu ekonomsku politiku, ne zato što su to obećanja nego zato što je ovoj zemlji potrebna nova ekonomska politika.

Žao nam je što nismo imali vremena da napišemo memorandum o budžetu. Znate kako ide taj proces - u aprilu se pokrene, pa se u julu da prvi nacrt, u oktobru ide u Skupštinu, pa se iza toga usvaja, a mi smo sada imali samo dve nedelje. Da nismo te dve nedelje iskoristili ova zemlja ne bi imala budžet i to bi onda zaista bila veoma loša situacija za celu zemlju.

Dakle, morali smo da pokušamo nešto da uradimo da se borimo protiv recesije. Tu nema mnogo mera koje možete da smislite, jedino je pitanje koliko imate para. Recesija je prošle godina bila u poljoprivredi 7% niža, u industriji 3% niža, što je 2,5% bruto društvenog proizvoda. Usluge su rasle, pa su to kompenzovale.

Znači, morali smo da damo nešto za poljoprivredu i to nije stvar predizbornih obećanja. Nije u susednim zemljama prošle godine bila takva katastrofa kao kod nas zbog suše, jer oni više navodnjavaju, imaju bolje seme, bolje đubre, bolje oranje, imaju bolje traktore. Mi smo zato pokušali nešto da damo, ali ni to nije mnogo; 2,5 puta je više ali nije dovoljno. Ipak je nešto moralo da se da.

Ista situacija je sa industrijom, zadržali smo koliko smo mogli ove subvencije, ali one ne mogu da daju rezultate ako nema restrukturiranja.

U pravu ste za javna preduzeća, ali nemojte da vas ja sada podsećam, po našim dogovorima sa MMF-om u prošloj godini je trebalo dva velika sistema da budu završena sa stanovišta prestrukturiranja - EPS i železnica. Da li je nešto urađeno? Nije. Nemojte nas sada da kritikujete za ovih osam dana šta smo uradili. Naravno da nismo prestrukturirali ova dva preduzeća, tu nema boga, koja god vlada da dođe to će morati da uradi, ali ne očekujte da to može da se uradi za dve nedelje.

Dakle, morali su neki podsticaji da se daju i moralo se ići na smanjenje poreza. Ovo nije dovoljno i na to će se se još ići, od 1. jula.

Koji je drugi način? Investicije. Da li ih imamo dovoljno, i domaćih i stranih? Ne. Imamo 3 milijarde evra u slamaricama, ljudi ne žele da ih daju u bankarski sistem, ne možete da ih naterate.

Jedna milijarda je u bankarskom sistemu, a tri milijarde nisu. Na to ne možemo da računamo dok se i na drugoj strani investicije ne povećaju, sa strane.

Ne kritikujem vas, bila je takva politička situacija, bio je veliki rizik za investicije. Ne treba očekivati mnogo investicija dok se ne sredi političko stanje, a ja mislim da je i usvajanje budžeta dobar korak ka smirivanju političke situacije i smanjenju rizika investiranja.

Što se tiče MMF-a, drugi važan korak je da se s njim postigne sporazum, ali opet tražite nešto što odavno nije urađeno - sporazum je trebalo da se postigne u oktobru, a stvar se od oktobra do danas pogoršala. MMF je jednostavno došao i rekao: sve što ste zabrljali od oktobra do marta hoćemo da ispravite za dva - tri meseca. Dakle, uz svu želju da to uradimo, nemoguće je za tri meseca da se ispravi ono što je zabrljano tokom prethodne godine.

Još nešto - deficit nije bio 43 milijarde, kako je rekao gospodin Đelić, nego još 8,5 milijardi gore, što je 52 milijarde, ili 4,6 odsto društvenog proizvoda. To je više nego što smo se obavezali prema MMF-u. Rekli smo da je četiri do pet vrh. Mi sada pokušavamo da smanjimo taj deficit i kažemo da će biti 3,6% društvenog proizvoda.

Postoji još 5 milijardi u rezervama. Ne dirajte te rezerve, jer to je možda smanjenje deficita na 40 milijardi, što je 3,2%; ne dirajte i zbog još jednog razloga - ne znamo šta će sutra biti na Kosovu. Želimo da verujemo da će sve da bude sređeno i da će sve biti dobro, ali neke pare za svaku eventualnost moramo da imamo.

Znači, neće ova vlada dramatično da smanji deficit, ali će da promeni trend. Mi smo 2001. godine imali 1,6% deficit društvenog proizvoda; 2002 - 3,6; 2003 - 4,6%. Makaze se šire. To nije dobro. 4,6 odsto nije dramatično. U poređenju sa Mađarskom to je manje nego što Mađarska ima, ali je problem u trendu, šire se makaze deficita. I naravno, ljudi su zabrinuti.

Dogovorili smo se i mislim da tu neće biti problema - nastavljamo razgovore, imamo još tri meseca, razgovori će biti u aprilu nastavljeni. Mislim da neće biti problema, ali je sigurno da ukoliko nešto mora da se menja mi ćemo izaći pred Skupštinu. Nećemo ništa kriti.

Izvinite, ali gospodin Đelić je krio da nema sporazum sa MMF-om. Mi nećemo kriti, jer je to važno kao signal za investitore, a ne samo za tih 700 miliona dolara, što naravno nije malo, koliki će biti otpis duga kada se završi taj sporazum. To je važno za investitore koje mi moramo da dovedemo. O tome treba da razgovaramo.

Drugi deficit koji je isto tako bitan jeste deficit platnog bilansa - 2,5 milijardi dolara je platni deficit. Nikad ranije nije bio 12,5% društvenog proizvoda.

Mi bismo želeli da ga smanjimo na dve milijarde. Predvideli smo čitav niz mera. One se uglavnom svode na vancarinsku zaštitu. To nije nikakav protekcionizam, to je striktno sprovođenje pravila o poreklu robe, o sertifikatima, o kvalitetu, o garancijama, sve ono što našim izvoznicima traže. Kada našu robu budemo izvozili u inostranstvo, mi ćemo tražiti da se uvozi roba. Tu će sigurno biti određenog efekta.

Mislimo da za 2% društvenog proizvoda može da se smanji i taj deficit. Biće ovde za to i predloženih mera. Nadam se da će Skupština to da prihvati i da onda možemo i tu malo da smanjimo deficit. Ne možemo za tri meseca i za godinu dana da ga potpuno eliminišemo, ali možemo da okrenemo tendenciju i da smanjujemo te deficite.

Sigurno ono što ste nam prigovarali nije tačno, da ćemo da ostavimo penzionere bez penzija; neće niko da ostane bez penzija sa svim onim formulama koje postoje, ali ne znamo šta se to u Penzionom fondu dešava. Možda je sve u redu, ali verujemo da nije i nećemo da kažemo, hajde, Vlada je pristrasna; revizorsku kuću koliko sutra ćemo angažovati. Između 10 i 15 milijardi dinara je sporno, po našoj proceni. To za dve nedelje nismo mogli da otkrijemo i nemojte da nam zamerite što nismo mogli, ali tu će biti revizorska kuća angažovana, koja će to da otkrije i da vidimo šta se tu dešava. To nisu pare od penzija, to su neke druge pare koje ne znamo gde idu. Hajde da kažemo možda je sve u redu, ali sumnjam da je sve u redu. Biće i tu kresanja rashoda.

Sa stanovišta prihoda, prosto vas molim da prave podatke koristite, u Predlogu budžeta poreski prihodi su 297 milijardi dinara. Ostalo su drugi prihodi - 32 milijarde, i to je realno, imajući u vidu ono što smo prikupili i što ste vi prikupili prošle godine, kada je otprilike 25% prihoda niže u prvom kvartalu, nego što se kasnije ostvari.

Sada imamo 70 milijardi, četiri puta 70 to je 280. Tih 17 milijardi i zbog sezonskog faktora sasvim sigurno će biti naplaćeno, ali, slažemo se sa vama, i ako sve to bude naplaćeno, za privredu je to mnogo. Tu se slažemo i treba da vidimo kako ćemo sutra to dalje da krešemo i da to nije stvar jedne ili druge predizborne politike, nego da je to stvar jedne zdrave ekonomske politike. Dakle, ovo je budžet realnosti.

Verujte, ja bih zaista želeo da čestitam ljudima u Ministarstvu finansija, što god vi mislili, oni su radili dan i noć. Nikada do sada nije bila praksa da ceo kolegijum i ljudi koji rade budžet sve znaju o budžetu. Do sada je bila praksa da samo jedan čovek zna, i jedan na jedan su razgovori. Sada su svi došli i nema više skrivanja podataka, da jedan sektor skriva podatke od drugog.

Neki podaci su izašli na videlo, mi smo sve to objavili i to je ono što se zove javnost ili transparentnost budžetskog procesa.

Za dve nedelje mislim da je maksimalno postignuto, ne očekujem da svi glasaju za ovaj budžet, jer ovde se radi i o političkim razlikama, ali mi je žao što DS neće da glasa za taj naš budžet, jer ovo je budžet koji jeste razvojni u datim okolnostima. Nadamo se da nećemo sutra uopšte govoriti o razvojnom budžetu, nego će to biti stvar investitora i da će investitori da nose taj razvoj, ja bih želeo da u vama imamo partnere za buduću zakonodavnu aktivnost.

Ono što je od vaših zakona bilo u redu, mislim da je bilo dosta toga, vratiće se natrag u Skupštinu, recimo Zakon o energetici vrlo brzo se vraća u Skupštinu. Ne slažemo se sa tim trgovcem na veliko, jer mislimo da to nije u redu, sa mnogim drugim rešenjima se slažemo. Znači, postoji mogućnost da dalje ova skupština radi na usvajanju nužnih propisa, kojima bi se omogućilo investiranje u ovoj zemlji. Hvala lepo.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Reč ima Zoran Mićović, a neka se pripremi Hranislav Perić. Mićović nije tu. Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić, a neka se pripremi Aleksandar Radosavljević.

Hranislav Perić

Socijalistička partija Srbije
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, bilo je dosta rasprave ovde da li je ovaj budžet razvojni ili je socijalni. Ja bih odmah na početku rekao da je on kombinovan, da je malo socijalni, malo razvojni. Mislim da prilike u zemlji dozvoljavaju samo ovakav budžet.
Pokušaću da kažem moje viđenje Predloga zakona o budžetu za 2004. godinu. Bez namere da kritikujem, želim da ukažem na neke propuste koji su se dešavali i ujedno opomenem one koji danas rade u tim ministarstvima da ne čine slične greške.
Kada se pogleda predlog budžeta, na prvi pogled izgleda dobro; ukupni budžet od 375 milijardi za ovu godinu je visok, i daje nadu da će svi korisnici biti namireni i da će sve biti u redu, ali imajući u vidu i prethodni budžet i obećanja kod usvajanja budžeta, obično se mnogo obećava. Kada se završi godina, pare su potrošene, na terenu se ne vidi ništa da je urađeno i samo se može konstatovati da je i ova godina bila lošija od prethodne.
Plašim se da ne bude tako i sa ovim budžetom. Kada se pogledaju cifre u tabelama koje su date, one su visoke i daju nadu. Kada se pogleda obrazloženje koje je dato, ne može se videti gde će pojedina ministarstva potrošiti tolike pare i šta će biti urađeno. Pojedina ministarstva koja imaju i velika zahvatanja u budžetu su u nekoliko rečenica obrazložila šta će raditi, pa se može zaključiti da su obrazloženja štura, tanka za pare koje će dobiti.
U predizbornoj kampanji sve stranke su obećavale da će uložiti novac u privredu, poljoprivredu, zapošljavanje, bolji život građana, dok u budžetu vidim opet neke silne agencije koje takođe imaju dobre zahvate u budžetu. Znam i odgovor na ovo pitanje, kao i obično - ako hoćemo u Evropu, to moramo da imamo.
Jasno je meni to, ali ne možete da objasnite tim ljudima da treba stvoriti ambijent u privredi i poljoprivredi, da imamo veliku proizvodnju, da uposlimo radnike, da prvo napunimo hale sa radnicima, a da ćemo onda napuniti kancelarije i kabinete sa agencijama i kada se stvore uslovi, onda ćemo formirati i agencije na agencije.
Pošto je vreme ograničeno, ja ću govoriti o sredstvima koja su planirana za poljoprivredu, sport i o sredstvima koja nisu planirana za nerazvijene opštine.
Kod Ministarstva za poljoprivredu se dosta reklamira da su izdvojene velike pare, da je čak tri puta više planirano nego u Đelićevom budžetu, i to je tačno.
Plašim se da te pare neće doći u prave ruke. Kada ovo kažem, mogu dati primer kako je bilo u prošloj godini. Radi se o izvozu ranog voća, gde spada i oblačinska višnja, gde su moji Meroščani najveći proizvođači u Evropi. Višnja se izveze sve do zadnjeg kilograma. Proizvođač tu dobije najmanje, jer su cene ovih proizvoda najniže od kada postoji višnja. Otkupljivači, izvoznici su zaradili najviše, jer su ovu sirovinu obezbedili po niskim cenama i država je izvoznicima dala stimulacije; imaju po jednu kancelariju, mašne i tašne i dobijaju stimulaciju, a seljacima cene koje ne pokrivaju proizvodnju.
Dobro je to što ste predvideli povećana sredstava za poljoprivredu, a Vlada i ministar za finansije moraju da naprave mehanizam kako ove pare da stignu do onih kojima su namenjene, odnosno do proizvođača, i na taj način bi štitili proizvodnju.
U ovoj oblasti ima dosta problema, jer su sve hladnjače u jadnom stanju, sa velikim gubicima, i nisu spremne da obrade ove izvozne poslove bez pomoći države i Ministarstva poljoprivrede. Ministar poljoprivrede bi morao pod hitno da pozove sve predstavnike hladnjača u Srbiji i napravi strategiju ovog velikog izvoznog posla. Od ranog voća bi prve pare od izvoza mogle da dođu, da uđu u zemlju i da se dalje priprema izvoz voća koje stiže kasnije.
U budžetu se ne vidi jasno kako će država ozbiljno učestvovati u razvoju nedovoljno razvijenih opština. Ovde se u prvom redu radi o brdsko-planinskim predelima iz kojih se stanovništvo sve više iseljava zbog nerazvijenosti, jer ne može opstati na ovim prostorima gde nema osnovnih uslova za normalan život.
Na taj način nestaju mnoga naselja, a stanovništvo se seli u gradove koji postaju prenaseljeni, jer ne postoji infrastruktura za taj broj ljudi, nema stanova, nema posla, često u gradu postaju socijalni slučajevi.
Da bi se sprečilo pražnjenje nerazvijenih područja, država mora da uloži u obezbeđenje normalnih uslova za život u ovakvim sredinama. Znam da ćete reći da je to zadatak Fonda za razvoj, ali iz prakse se vidi da Fond za razvoj sve više razvija razvijene, a nerazvijene sve manje. Zbog toga se stvara sve veća razlika između razvijenih i siromašnih područja.
Kod sporta, sve se više finansira profesionalni sport, dok se malo para izdvaja za amaterski sport, a taj problem je najviše izražen kod seoskih klubova koji ne mogu da opstanu, što znači da omladina sa sela nema prava i nema uslove da se bavi sportom.
Na kraju, i ovaj budžet može da bude dobar i da da rezultate za šta i ima namenu, ako korisnici budžeta "malo više radu, a da ne kradu". Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Radosavljević, a neka se pripremi narodni poslanik Goran Jakšić. Istovremeno, gospodine Radosavljeviću, moram da vas obavestim da vaša poslanička grupa ima još četiri minuta i 30 sekundi, da biste znali, izvolite.
...
Demokratska stranka

Aleksandar Radosavljević

Demokratska stranka – Boris Tadić
Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, raspravljamo o zakonima koji sigurno nisu mogli ili nisu smeli da budu razmatrani u jedinstvenoj raspravi, ali to je želeo predlagač, kao i ovde formirana većina, i tako su i napravili.
Budžet sigurno ima najveći značaj od pomenutih zakona i o budžetu ću sigurno najviše govoriti. Činjenica je, i to smo više puta u toku izlaganja rekli, da ovaj budžet nema ni trunke razvojnog dela u onome što pokušava predlagač da nam objasni; to zaista stoji i to je realnost. Kada pogledate cifre, jasno vam je.
U toku kampanje stranke sadašnje vlasti su punih usta govorile o tome kako treba smanjiti javnu potrošnju - toga u budžetu nema. Interesantno je da su kritičari prethodne vlade, kada god su govorili o Vladi, uvek pominjali agencije. Ne vidim da su izbrisali agencije, čak su proširili asortiman pa su prešli na kancelarije. Znači, sada imamo malo veći asortiman: kancelarije i agencije.
Predlagač je naglasio da su planirani izdaci veći u ovoj godini nego što je to bilo u odnosu na 2003. godinu za 19,2%. Kako onda da tumačimo činjenicu da je u novom Ministarstvu za kapitalne investicije - koje je objedinilo dva velika ministarstva, Ministarstvo građevine i urbanizma i saobraćaja i telekomunikacija - kada saberete one iznose od prošlog budžeta, skoro četiri milijarde sredstava manje.
Ne vidim kakav je to razvoj i šta će iz tih sredstava ići za razvoj i velike kapitalne investicije u Srbiji.
Takođe u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike (opet ministarstvo koje je objedinilo prethodna dva ministarstva) manje je sredstava za skoro 6 milijardi.
Za 5,6 milijardi je manji tranzicioni fond. Zašto kažem tranzicioni fond, a on je interesantan pogotovu za grad iz koga ja dolazim. Tranzicioni fond ove godine ima dve milijarde, odnosno planirane su 2 milijarde i 100 miliona i želim, gospodine ministre, da vas pitam da li znate da u gradu Kragujevcu postoji Zavod za zapošljavanje i obrazovanje koji se direktno finansira, odnosno plate tih ljudi se ostvaruju iz budžeta i njihov iznos je samo u prošloj godini za 6.000 ljudi bio 770 miliona dinara.
Da li hoćete da im kažete da više nema Zavoda za zapošljavanje i obrazovanje? Ali, onda morate da budete dovoljno hrabri pa da zaista kažete - da, želimo da vas ukinemo i ne interesujete nas. Da li je posao restrukturiranja privrede uopšte interesantan i važan za ovu vladu, kada predviđa tako "obimna" sredstva, koja su tri ili nešto više puta manja u odnosu na prethodna?
Da kratko pređem i na zakon o obimu sredstava i učešću gradova i opština; gospodine ministre, ja sam iz Kragujevca i žao mi je što ste konstatovali da je Kragujevac uskraćen za 45 miliona dinara. Ne prihvatam izvinjenje, jer sve opštine u Srbiji su otprilike ostale na onom iznosu, a grad Kragujevac je uskraćen za 45 miliona i mi treba da se zadovoljimo time što imamo vaše izvinjenje. Ne, ja želim da to ispravite i to je vaša dužnost, 45 miliona dinara nisu mala sredstva, pogotovu ne za Kragujevac.
Predloženim zakonom drastično je smanjeno učešće grada Kragujevca u porezu na promet, tako da je dovedeno u pitanje finansiranje poverenih poslova koje grad Kragujevac ima, znači, socijalna zaštita, društvena briga o deci, kultura, fizička kultura. Ne verujem da ćemo sa ovako krnjim budžetom, bez obzira koliko god neko smatra da su to mala, zanemarljiva sredstva, uspeti da sve ove obaveze ostvarimo.
Iz razloga o kojima smo govorili, moje kolege poslanici iz Demokratske stranke i ja u kratkim crtama u vremenu koje sam otprilike imao, poslanici DS-a neće glasati za predložene zakone. Hvala vam.