Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što prekidam ovu zanimljivu raspravu. Međutim, gospodin Dačić i gospodin Pajtić su imali priliku, kao nosioci vlasti u ovoj zemlji, jedan desetak godina, jedan tri godine, da upravo stave na dnevni red ovakav zakon. Danas, umesto da apsolutno pozdrave tu činjenicu da konačno jedna vlada i jedna skupština prelaze taj Rubikon i konačno odlučuju da učine korak ka suštinskoj borbi protiv korupcije, ne očekujem da se međusobno optužuju. Sigurno bi ovo moglo da traje čitav dan, pa i više od toga i verovatno ne bi iscrpeli sve optužbe koje bi imali jedni na račun drugih.
Želeo bih da kažem da ovaj zakon, kao nijedan zakon uostalom, nije idealan. Postoji puno toga što će, verujem, prateći zakoni rešiti. Međutim, sama volja i Vlade i skupštinske većine u ovom parlamentu da ga stavi na dnevni red je apsolutno za svaku pohvalu.
Ne bih se složio da je ovo nastavak borbe protiv korupcije, nažalost, tek ovim zakonom počinje suštinska borba protiv korupcije u ovoj zemlji. Neophodno je naravno doneti čitav niz antikorupcijskih zakona i verujem da će se to dogoditi u narednih nekoliko meseci. Tek tada ćemo biti u situaciji da ozbiljno sagledamo koliki je problem korupcije u našoj državi.
Ne postoji nijedna država u svetu koja nema problem korupcije. Međutim, Srbija je naprosto pogodno tle za korupciju i ona nije počela ni 90-tih godina, ni 2000, počela je mnogo ranije i umesto zakona o sprečavanju sukoba interesa imali smo uvek sklad privatnog i javnog interesa javnih funkcionera, i to nikome nije smetalo.
Uvek se to podrazumevalo kao nešto normalno i kao nešto što se podrazumeva kada neko dođe na vlast.
Upravo želimo da od danas prekinemo sa tom praksom i da konačno stanemo korupciji na put. Naravno, ne sa očekivanjem da se korupcija može u potpunosti zaustaviti, to nije nigde moguće, ali da se prosto ograniči okvir gde korupcija može da se razvije.
Ovaj zakon, rekoh, ima svojih nedostataka. Mi smo određene amandmane podneli. Ovaj zakon ima komplikovane mehanizme, posebno izbora republičkog odbora. S jedne strane, teško je u ovom trenutku sagledati neku bolju alternativu od ove koja je ponuđena, upravo zbog toga što taj mehanizam omogućuje vrlo veliki stepen nezavisnosti republičkog odbora i zbog toga je dobro da ovaj mehanizam ostane na predložen način. Možda nije ni najsrećnije rešenje, idealno, da Srpska akademija nauka bude upravo jedan od predlagača, ali prosto je teško pronaći neko nezavisno telo koje može da da sličan predlog.
Ono što, rekao bih, krasi ovaj zakon u najvećoj meri, to je upravo spuštanje ovog zakona na lokalni nivo. Građani Srbije vrlo dobro znaju da korupcije ima svugde. Nažalost, korupcija je najčešće zastupljena u našim opštinama, na lokalnom nivou i dobro je da ovaj zakon upravo po vertikali spušta nadležnosti i okvire za njegovu primenu. Dakle, zakon o sprečavanju sukoba interesa je prvi suštinski antikorupcijski zakon i mogu samo da čestitam Vladi što je smogla konačno snage da ga stavi na dnevni red u parlamentu.
