Po Poslovniku, narodni poslanik gospođica Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS se vredno i marljivo spremala za ovu sednicu, iako smo materijal dobili uoči dana održavanja. Napisali smo preko 40 amandmana na ovaj vaš predlog zakona. Ali, mi nećemo da vam obezbeđuejmo kvorum za rad, imate poteškoće u funkcionisanju vaše koalicije. Sednica Skupštine je danas zakazana, nije počela na vreme. Vaše poteškoće i vaše međusobne odnose morate da rešavate, pa vas zato obaveštavam da je po sistemu za evidenciju očigledno da ne postoji dovoljan broj identifikacionih kartica. Vaša obaveza je, gospođice Krstić, da utvrdite kvorum, po članu 94. Poslovnika.

Molim narodne poslanike da utvrdimo kvorum.
Određujem pauzu do 15,00 časova.
(Posle pauze.)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo rad, pa vas molim da utvrdimo kvorum. Izvolite.
Pošto imamo kvorum, nastavljamo rad.
Pitam, da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da.)
Recite mi po kom osnovu.
(Ivica Dačić: Spominjanje partije.)
Spomenuo je partiju, ali ne u uvredljivom kontekstu. Žao mi je, nije bilo uvredljivih reči i nemate pravo na repliku.
Po Poslovniku, izvolite.

Povreda Poslovnika, član 82. stav 4. Svi poslanici koji uđu u salu obavezni su da ubace poslaničke kartice u svoje jedinice ili neka izađu napolje.

Molim sve narodne poslanike da izvrše svoju identifikaciju upotrebom kartice.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
(Sredoje Mihajlov: Neka gospoda ubace kartice ili neka izađu napolje. Molim vas da poštujete Poslovnik, a to je član 82. stav 4.)
Molim vas za malo reda. Molim narodne poslanike SRS-a da poštuju član Poslovnika da se moraju identifikovati prilikom ulaska u salu. Molim vas da poštujete taj član Poslovnika, a to je član 82.
Molim službu da prebroji narodne poslanike.
Pošto je prebrojavanjem utvrđeno da je u sali prisutno 76 narodnih poslanika, određujem pauzu do 16,00 časova.
(Posle pauze.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da utvrdimo da li imamo kvorum i molim vas da ubacite svoje kartice u identifikacione jedinice.
Konstatujem da imamo kvorum za nastavak rada, pitam da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? Ne želi.
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 89. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe, kao i oni koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe: Meho Omerović, poslanička grupa SPO-NS, poslanička grupa SPS, poslanička grupa G17 plus, poslanička grupa DSS, poslanička grupa DS - Boris Tadić i poslanička grupa SRS.
Dajem reč narodnom poslaniku Mehi Omeroviću, a posle njega narodni poslanik Dušan Petrović. Po članu 89. stav 3. imate pet minuta. Izvolite.

Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, sudeći po tome kako se vodila žučna rasprava između šefova poslaničkih grupa o ovom zakonu, stiče se utisak da je ovo jedan zaista jako, jako važan zakon.
Međutim, ako pogledamo činjenicu da već treći put jedva sastavljamo kvorum za otvaranje rasprave u načelu o ovom zakonu, plašim se ili se može steći taj utisak, nadam se pogrešan, da nekome baš i nije stalo da se ovaj zakon što je pre moguće usvoji u Skupštini Repubilke Srbije.
Mi u Socijaldemokratskoj partiji smatramo da je ovaj zakon i te kako potreban, bolje ikad nego nikad - kaže naš narod, i zaista delim uverenje da je ovo jedan od onih zakona koji pripadaju setu antikorupcijskih zakona i dobro je što se danas nalazi pred poslanicima parlamenta Srbije.
Znamo da je ovaj zakon dugo pripreman i u pravu je i ministar Lončar kada kaže da je on zasnovan na principima međunarodnih dokumenata koji su usvojeni po pitanju obavljanja javnih funkcija. Znamo da je protekla vlada imala jedan predlog sličnog zakona, a znamo da su kolege iz DSS-a takođe imale predlog svog zakona. Dakle, konačno smo dobili nešto što zaista moramo što pre usvojiti.
U tom kontekstu mislim da je vredno istaći da je ovaj zakon posebno važan za zemlje koje se nalaze u tranziciji, dakle, za zemlje koje su opterećene, i iskustva su to pokazala, visokim stepenom korupcije. Mislim da ćete se složiti svi sa mnom da je u Srbiji, nažalost, situacija sa korupcijom takva da mi dolazimo u vrh zemalja u kojima je korupcija na dominantnom stepenu. Zato poslanici Socijaldemokratske partije podržavaju ovakav predlog zakona.
Međutim, ono što ne podržavamo i što mislimo da nije u redu je činjenica, upravo zbog ovakve važnosti i ovakvog stepena političke saglasnosti da ovakav zakon bude donesen, da se dostavlja pred parlament Srbije po hitnom postupku. To što je po hitnom postupku je jedna loša stvar. Druga loša stvar je što su poslanici parlamenta Srbije, a to su neki od prethodnika i istakli s pravom, tek u ponedeljak, 48 časova pre sednice Skupštine dobili materijal, odnosno Predlog zakona. Mislim da je to loša praksa. Loša je praksa, a pogotovo što je ovo zakon koji smo dugo čekali i koji je dugo pripreman. Poslanici su dobili tekst u ponedeljak, a mislim da je iz dva razloga loše to tako i na brzaka, kako bi to običan čovek rekao, dostavljanje materijala i ovako važnog zakona.
Prvi je taj koji se tiče nas samih, poslanika, a koje su građani Srbije izabrali. Nemamo dovoljno vremena za pripremu jednog ovako ozbiljnog zakona. Drugi razlog, a čini mi se mnogo važniji, i nedostatak u pripremi ovog zakona, to je da zbog ovako kratkog roka nismo bili u mogućnosti da kao građani Srbije, a pre svega mislim na celokupnu javnost, a posebno na stručnu javnost, budemo u prilici da povedemo javnu raspravu.
Najmanje što smo očekivali, to je da se posle prezentacije ovog zakona otvori rasprava u stručnom delu javnosti koja bi razmotrila sve aspekte ovog zakona i njegovu realizaciju kroz budućnost. Ono što je najvažnije, bili bismo u prilici da od vrlo stručnih i kompetentnih ljudi čujemo i na koji način bismo mogli da izbegnemo zamke u koje su upale zemlje u okruženju, a koje su slične ovakve zakone donosile.
Osvrnuću se i na tri člana predloženog zakona, a mislim na članove 6, 12. i 19. U članu 6. je u tačkama 1), 2) i 5), po mišljenju poslanika Socijaldemokratske partije, zaista nejasno kako se utvrđuju te radnje koje su zabranjene funkcionerima koji se navode u predlogu zakona. Te norme moraju biti savršeno jasne. Iz ovoga što je navedeno u Predlogu zakona nama nije jasno i zbog toga mislimo da se ostavlja mogućnost za različita tumačenja, što nije dobro. Dakle, koja su to posebna prava koja bi eventualno neki od funkcionera koji potpadaju pod ovaj zakon mogli da zloupotrebe. Valjda se mislilo da nezakonito utiču na eventualno sprovođenje nekog procesa nabavke konkretno.
Dakle, da li predlagač ovim želi da prenese neka ovlašćenja na činovnike u administraciji? O tome je bilo reči i od nekoliko mojih prethodnika. Mislim da ulazimo u jedan opasan presedan; hoću da kažem da postoji bojazan da ćemo imati korumpiranu administraciju koja ne dolazi pod udar ovog zakona. Neko je rekao s pravom da članovi tenderskih komisija sutra - prekosutra neće pripadati onim ljudima koji potpadaju pod udar ovog zakona.
U članu 12, vrlo interesantno, u članu koji govori o podnošenju izveštaja o imovini, osim toga da je funkcioner dužan da u narednih 15 dana od dana postavljenja ili imenovanja podnese nadležnom odboru izveštaj o svojoj imovini i prihodima, o imovini bračnog ili vanbračnog druga ...
(Predsedavajuća: Vreme.)
Završiću brzo... a ovde se nigde ne spominju kumovi. Znate, u Srbiji je kumstvo jedna jako važna institucija. Nekada i prevazilazi rodbinske veze. Nije kum dugme, ne kaže džabe naš narod, a stoga je vrlo interesantno da, recimo, možemo doći u situaciju da Vlada Srbije postavi za direktora nekog javnog preduzeća ili ustanove čoveka čiji kum i te kako ima veze sa tim preduzećem. Mislim da je vrlo važno da se u ovom zakonu na neki način i kategorija kumstva tretira kroz tzv. povezana lica.
Član 19 - po meni je vrlo indikativno kako se određuje sastav republičkog odbora. Sastav republičkog odbora je, po ovom što nam je predlagač dostavio, potpuno nejasan. Imate situaciju da se, recimo, ovaj odbor može, po mom mišljenju i mišljenju poslanika SDP-a, pretvoriti u neku vrstu političkog komesarijata. Šta hoću da kažem? Na ovaj način se republičkom odboru ostavlja mogućnost da po principu političkog voluntarizma tumači ko je prekršio ovaj zakon i ko potpada pod njega.
Na primer, republički odbor ima devet članova, a tri biraju sudije Vrhovnog suda, jednog bira Advokatska komora, a pazite član 2, citiram: "Preostalih pet članova bira Narodna skupština, na predlog SANU, sa liste koja sadrži deset kandidata."
(Predsedavajuća: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
Završavam za 20 sekundi. Zašto predlagač SANU daje više kandidata od broja koji se bira, a Vrhovni sud i Advokatska komora biraju direktno broj članova republičkog odbora? Da li po ovakvom istom kriterijumu, recimo, neke važne institucije, kao što su Fudbalski savez Srbije i Crne Gore ili neke druge, mogu takođe da predlože Skupštini neke od kandidata za budući odbor? Dakle, totalno je nejasno zašto se različiti aršini primenjuju za Vrhovni sud, Advokatsku komoru i SANU. Zašto jednostavno niste rekli da i Vrhovni sud predlaže šest od kojih se bira tri, da Advokatska komora predlaže dva od kojih se bira jedan i da SANU predlaže deset od kojih se bira pet. Toliko. Zahvaljujem na pažnji. Izvinjavam se zbog prekoračenja vremena.

Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović, a posle njega narodni poslanik Vladan Vučićević.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo ministri, nesumnjivo je da javni život u Srbiji i njegovo unapređenje zahteva donošenje jednog ovakvog zakona. To nije sporno i mislim da niko od poslanika ko je uzeo reč danas tu činjenicu i nije pokazao u drugačijem smislu. Pitanje je zaista da li će ovaj zakon, ovakav kako je predložen, sa svim bitnim institutima koje je predvideo, omogućiti da do tog poboljšanja i ozdravljenja javnog života u Srbiji zaista i dođe.
Skrenuo bih pažnju na nekoliko aspekata. Po mom mišljenju, najveći nedostatak ovog zakona i, ukoliko on bude usvojen, prakse koja iz njega bude proizašla biće nekompetentnost najvećeg broja odbora, koji su predviđeni da odlučuju o pitanjima eventualnog ustanovljenja ili procedura koje bi trebalo da dovedu do utvrđenja sukoba interesa.
Naime, kao što je takođe ovde više puta rečeno, osim republičkog odbora u kome će se naći pravnici, ali od svih tih pravnika, i to bih podvukao, samo jedan mora da ima kvalifikaciju koja je nužna za vršenje sudijske ili advokatske funkcije, dakle, mora da ima položen pravosudni ispit. Može se dogoditi da niko drugi od 9 članova republičkog odbora kao najvišeg tela koje bi se bavilo u državi ovom oblašću nema položen pravosudni ispit i da ne može da radi u sudu.
Materija kojom će se odbori baviti jeste klasična materija kaznenih procedura i kaznenih materijalnih prava, ne samo krivičnog, već i prekršajnog i disciplinskih postupaka koji će naravno imati svoje specifičnosti.
Ali se lako može dogoditi i sigurno će se u praksi događati da se ovi odbori bave i utvrđivanjem činjenica koje mogu da predstavljaju obeležja krivičnih dela. Vrlo je loše ukoliko se takvim procedurama bave osobe koje nisu kompetentne da se takvim poslovima bave.
Želeo bih da vam pokažem predlog koji je Ljuba Davidović 1926. godine uputio Narodnoj skupštini. Taj predlog zakona o suzbijanju korupcije predviđa da se utvrđivanjem ovakvih slučajeva i naravno izricanjem sankcija bave sudije i tužioci tadašnjih sudova i državnog tužilaštva. Dakle, 1926. godine tadašnji predlagači zakona imali su prilično jasnu svest o tome da je nužno da se ovakvim pitanjima bave osobe koje su kvalifikovane da to čine.
Kao što je nužno da se lečenjem ljudi bave doktori, tako je nužno da se kaznenim procedurama, ma koliko one bile malo neuobičajene, bave kvalifikovani pravnici i da imaju odgovarajuća, adekvatna znanja, koja su potvrđena između ostalog ne samo završenim pravnim fakultetom, nego i položenim pravosudnim ispitom.
Još teži slučaj u odnosu na republički odbor jesu naravno pokrajinski odbori i odbori koje bi lokalne skupštine trebalo da obrazuju. Ti odbori mogu da budu potpuno sastavljeni od laika, a znamo da parlamentarne većine svugde prema svom sluhu, ukusu, veštini, intencijama i svemu u onome što opredeljuje politiku utvrđuju različite sastave različitih organa. Možemo očekivati da tako utvrđeni članovi ovih odbora koji nemaju pravna znanja, a politički su opredeljeni, iako ne moraju biti, odnosno ne smeju biti članovi političkih stranaka, u priličnoj meri potpuno devalviraju potencijalne efekte koje bi ovaj zakon trebalo da proizvede.
To je ono što smatram da je loše u članu 19. i mislim da bi u tom pogledu ovaj zakon trebalo znatno unaprediti, da bi on mogao da u realnom životu proizvede ono što mi svi ovde želimo, a to je da se stepen korupcije smanji na one standarde koji danas postoje u EU i da Srbija bude zemlja u kojoj korupcija više neće biti značajan problem.
Naravno da je tu pitanje i sankcija koje odbori mogu da izreknu. I, uporedna rešenja bi svakako trebalo imati u vidu, a ja mislim i nadam se bar da su Ministarstvo i Vlada kao predlagači imali uvida u praksu koju su organi ovakve vrste u zemljama Zapadne Evrope imali i kakve efekte su uspeli da postignu.
Ono što mislim da nesporno predstavlja odstupanja od bitnih trendova u ovoj oblasti jeste da zakon nažalost ne predviđa nijedan institut koji bi se bavio prevencijom korupcije. Ovo je zakon koji se isključivo bavi procedurama koje bi trebalo da utvrde činjenice koje će, ako predstavljaju sukob interesa, dovesti do izricanja sankcija kako su Predlogom zakona predviđene.
U ovom trenutku preovlađujuće zone interesovanja država u Zapadnoj Evropi u ovoj oblasti predstavljaju edukacija poslanika, edukacija visokih činovnika, edukacija ministara, zamenika ministara, osoba koje vrše izvršnu vlast. Dostignuća koja su učinjena u zapadnoevropskim zemljama su takva da je ova preventivna akcija koju je država sprovodila dovela do velikog smanjenja broja slučajeva kojima bi se onda kao represivni aparat bavili oni organi koji su za to zakonom predviđeni.
Politički aspekt ovog zakona - nažalost, Vlada je pokazala da ne deluje kao sinhronizovan mehanizam, i činjenica da nisu predviđena budžetska sredstva za uvođenje ovog zakona u pravni i realni život zabrinjava. Ovaj parlament je na predlog Vlade Republike Srbije u prisustvu potpredsednika Vlade i ministra finansija nedavno usvojio budžet za 2004. godinu i u tom budžetu nije predviđena stavka koja bi trebalo da omogući stvaranje republičkog odbora, stvaranje administracije koja je potrebna da bi opsluživala taj republički odbor, koja bi prosto stvorila elementarne, realne pretpostavke da bi ovaj zakon mogao da bude primenjen.
Kao što rekoh, to je zabrinjavajuća činjenica i DS naravno očekuje odgovor od ministra, koji bi nam dao objašnjenje kako je moguće ovaj zakon bez rebalansa budžeta uvesti u pravni i u realni život.
S druge strane, veliki broj osoba koje će biti članovi odbora po odlukama lokalnih samouprava takođe će od lokalnih samouprava morati iz budžeta da izuzmu ili uzmu jedan deo novca koji je potreban za funkcionisanje tih lokalnih odbora. Kada imamo u vidu činjenicu da je budžet gradova i opština za 2004. godinu smanjen za četiri milijarde u odnosu na budžet u 2003. godini, mislim da su lokalne samouprave i na ovaj način dovedene u još teži položaj u odnosu na položaj koji smo imali u 2003., i to nije dobra stvar.
Ono što je takođe vrlo interesantno jeste činjenica da je jedan od ministara u Vladi Republike Srbije, gospodin Velimir Ilić kao ministar za kapitalne investicije, pre nekoliko dana postao član upravnog odbora jedne od kompanija koje su nedavno privatizovane. Meni nije jasno kako ministri između sebe ne komuniciraju i zašto neko gospodinu Iliću nije skrenuo pažnju da Vlada priprema predlog ovog zakona, po kome gospodin Velimir Ilić ne može da bude u upravnom odboru preduzeća koje je nedavno privatizovano.
Takođe, mene veoma zanima i nadam se da ćemo brzo dobiti odgovor na to da li je gospodin Tijanić prekinuo svoje poslovne relacije sa BK grupom i sa televizijom na kojoj je ranije radio.Ukoliko ovaj zakon bude stupio na snagu, sigurno ćemo vrlo brzo dobiti odgovor na to pitanje.
Takođe me zanima šta će biti sa gospodinom Bogoljubom Lazićem, koji je pomoćnik gore rečenog ministra za kapitalne investicije i koji je bio jedan od direktora u BK kompaniji. Sada se bavi pitanjima telekomunikacije u Srbiji i, zamislite, on će se baviti ispred Vlade Republike Srbije utvrđivanjem činjenica koje bi trebalo da pokažu kakva je svojinska struktura u Mobtelu.
(Glasovi: Da li je moguće?)
Da, moguće je. Tužno, ali je tako.
Koliko vidim, socijalisti su se izopštili iz rada ovog parlamenta i žao mi je što nisu ovde. Napravili su otklon od vlasti, da. Tužna je činjenica da se osobe koje su učestvovale u vlasti koja je privatizovala Telekom, gde dan - danas sve evropske policije, uključujući i Interpol, ne mogu da utvrde kolike su provizije Milošević i njegovi saradnici uzeli prodajući Telekom, spočitavaju bilo kome bilo šta što ima veze sa korupcijom.
Ali, parlamentarna većina u ovoj skupštini nije to uzela kao smetnju i kao razlog da za tog istog gospodina Miloševića, za njegovu ženu i za njegovog sina, koji se obogatio noseći voće za vreme predsednikovanja njegovog oca, izglasaju zakon koji im omogućava da se, na veliki teret i muku građana Srbije, međusobno posećuju, razmenjuju informacije i emocije.
(Glasovi: Tema.)
Ako vi, gospodo iz DSS-a, imate nešto protiv, to možete da obrazložite za ovom govornicom. Dakle, neprirodno je, ali je realno da iskazujete žal za Miloševićem. Hvala lepo.