Hvala. Replika? Izvolite.

Prvo, gospodine Petroviću, to što je pisao Ljuba Davidović ne treba sada da nam pokazujete. To je trebalo da donesete u Skupštinu januara 2001. godine, pa da predložite usvajanje jednog ovakvog zakona januara 2001. godine, da se ne bi desilo da jedan potpredsednik Vlade sedi u sedam ili osam upravnih odbora; da se ne bi dešavalo da lokalni funkcioneri primaju po sedam ili osam tantijema, što je državni budžet koštalo mnogo više nego pomoć haškim pritvorenicima u ovom trenutku.
Na kraju, mi smo o tom zakonu raspravljali. Trebalo je i vi tada da se javite za reč, a ne sada, sa naknadnom pameću, da izlazite pred Narodnu skupštinu i govorite o nečemu što je bilo na dnevnom redu prošle nedelje, jer, znate kako, u centralnoj Bosni, naš prepametni narod kaže - ko naknadnu pamet ima, zadnjicu ne sačuva. Hvala vam.

Hvala. Reč ima šef poslaničke grupe SRS Tomislav Nikolić, izvolite.

Dame i gospodo poslanici, zamolio bih vas iz demokratskog bloka da se ne svađate previše zato što bismo želeli makar kakvu - takvu konkurenciju na sledećim izborima.
Čuli smo da je ministar lično veoma zadovoljan Predlogom zakona, pa upućujem, gospodine ministre, da nam svoja lična osećanja ovde ne iznosite, zato što je predlog mogao da bude i bolji. Ako je već pomenuto ovde i od strane ministra da je ovaj zakon bio predmet njihovog interesovanja i u vreme kampanje, onda nije trebalo da dođe pred poslanike dva dana pred ovu sednicu Skupštine.
Znači, mogao je da dođe i pre mesec i pre dva meseca, jer ako ste vi imali toliko vremena da ga napišete, trebalo je da omogućite i poslanicima razumno vreme da ga pročitaju, da se s njim slože ili ne slože, ili da se slože s njim ako bi bio prihvaćen poneki amandman koji su mnogi poslanici podneli, a i treba da se podnose amandmani na ovaj predlog zakona.
U principu, ostao bi neprijatan osećaj u Srbiji kada bi bilo ko ovde rekao da je protiv zakona. Iskoristili biste to medijski, kao što već nekoliko dana polako zahuktavate tu svoju mašinu, pa biste rekli da je poslanik koji kaže da je protiv ovog zakona u stvari lično zainteresovan i da verovatno on ima neki sukob interesa pa pokušava da spreči i donošenje zakona.
Ali, kako ste konstituisali, koncipirali Vladu, kako ste se opredelili oko kontrole ministarstava, sami ste pružili priliku da ovo bude jedna od najkorumpiranijih vlada u istoriji Srbije. Reći ću vam i zašto. Ne kažem da jeste. Pre nego što reagujete, saslušajte. Ima velikih šansi da to bude. Jer, vi ste se dogovorili da se niko ne meša u ministarstvo, u političkoj stranci čiji je ministar. Tako sada imamo ministra, zamenika, pomoćnike, sve iz iste političke stranke. (Glasovi: Nije tačno, navedi neko ...)
Nije tačno? Evo, hoćete da krenemo po ministarstvima? Ima li ikoga u tim kapitalnim investicijama da ga nije postavio Velimir Ilić? Ima li u Ministarstvu za dijasporu ikoga iz neke političke stranke osim SPO-a? Nemojte da me čačkate.
Ali, o čemu ovde treba razgovarati zato što zakon zaslužuje pažnju, iako je isključivo zakon o dobrim namerama. Čini mi se, kako ste počeli da nam predlažete zakone, da nam samo iznosite neke svoje dobre namere. To je sudbina i Zakona o izboru narodnih poslanika, kojim je tobož omogućeno dijaspori da glasa. To je bila dobra namera, ali ste i sami znali da neće moći da bude ostvarena, pa je otprilike i ovo dobra namera.
Cenim dobru nameru da nema sukoba interesa kod funkcionera, postavljenih lica, posebno kod nosilaca pravosudnih funkcija.
Ali, član 2. u stvari upućuje na to da je i ovaj zakon usmeren samo prema jednoj grani, a to su funkcioneri koji obavljaju funkciju na osnovu izbora, postavljenja i imenovanja u organe Republike, autonomne pokrajine, grada ili opštine, a za sudije i za postavljena ili imenovana lica upućujete nas na zakone kojima je to već regulisano. To je tako regulisano u tim zakonima kao što je bilo regulisano i za ove funkcionere za koje sada donosimo novi zakon, opšte. Znači, treba da se ovaj zakon piše za sve.
Dalje, zašto razdvajanje odbora na republički, pokrajinski, gradski, opštinski nivo? Zašto? Kakva je to disperzija odbora, pa će sad u opštini postojati odbor koji prati sukob interesa isključivo na nivou te opštine, pa ćemo onda na nivou autonomne pokrajine, pa na nivou Republike, pa grad Beograd posebno, grad Niš, grad Kragujevac. I kada se to bude rasplinulo, ko će koga da obaveštava? Ovde sam video dužnost republičkog odbora da obaveštava Narodnu skupštinu, ali nisam video dužnost ovih drugih odbora da obaveštavaju svoje skupštine o svom radu.
(Glasovi: Piše.)
Možda piše, ali za ovo kratko vreme uz sedam finansijskih zakona teško je bilo da čovek uđe u sve.
Dalje, ko kaže da postoji sukob interesa samo ako su roditelji i deca ili tazbina, tast i tašta, zainteresovani za posao koji vrši funkcioner. Srbijom trenutno vladaju kumovi. Osam kumova trenutno vlada Srbijom. Što ne predvideste ovde da i kumovi ne mogu.
Pa, Kopola bi mogao sada da snimi jedan nastavak "Kuma", gledajući samo ove što kradu preko energetske mafije. Ili to možda nije sukob interesa? Ova najnovija postavljenja u NIS-u, i u ostalim državnim preduzećima? I sve kumovi. Kada su se okumili? Kada su počeli da rade poslove. Jedan bio u privatnoj firmi, jedan bio državni funkcioner, okumili se, firma monopolist.
Pa sada ovaj našao sebi novog kuma, pa onaj novog kuma, pa stigoše do šefa kabineta predsednika Vlade Republike Srbije, i on je kum jednom od njih. Što ne upisaste ovde i kumove, pa da počnemo da prozivamo kumove.
Dalje, pri svakom nabrajanju, kao što je u članu 6, rizikujete da mnogo toga izostavite. Ako ste već nabrajali, zašto niste razdvojili koja će mera ići za koju povredu, za koju povredu će ići nejavna mera, za koju će ići mera obaveštavanja javnosti, za koju će ići mera pozivanja da podnese ostavku.
Ne slažem se sa prethodnikom koji je ovde govorio da je tu potrebno neko pravno znanje. Kod sukoba interesa, kod sukoba sa moralom, ne treba vam pravno znanje i neće moći ovaj zakon ljude koji nemaju morala da nauči tome šta je moral, kao što čobanin bičem uteruje ovce u tor.
Ko nema morala, njemu ovaj zakon ne pomaže, a onome ko gleda da li je nešto sa stanovišta morala ispravno uopšte nije potrebno da ima pravno znanje, nego treba da bude čestit čovek i nije mu potrebno da ne bude član političke stranke. Protiv toga sam da zabranjujete članstvo u političkoj stranci svakome ko tobož treba da bude pošten. Šta smo mi članovi političkih stranaka, svi nepošteni?
(Iz sale se čuje dobacivanje: Ti jesi!)
Pa ja jesam, sve vi znate, samo ne znate da se bavite politikom, sve drugo vam je jasno, samo ne znate šta je politika.
Ako biste tražili funkcionera koji treba da ispuni član 11, baš me interesuje kako je to jedan ministar dužan da o svakom pritisku ili nepriličnom uticaju kome je izložen u vršenju javne funkcije obavesti organ koji ga je postavio ili imenovao i nadležni odbor, a ako je izabran na javnu funkciju da o tome obavesti samo nadležni odbor.
Dužan je ministar da vas obavesti kada mu neko nešto ponudi; a šta ako vas ne obavesti, gde je mera ako vas ne obavesti? Hoće li odbor da kaže – izričemo ti nejavnu meru, nudio ti je neko novac, a ti nisi novac prihvatio. Što da vas čovek obaveštava, ako mu je neko nešto nudio i ako je on to odbio, šta je on sada? Potkazivač. Zar nije dovoljno da čoveka cenite zato što je odbio, što mora da vam se legitimiše da je odbio. Sada će da navale ministri i narodni poslanici da obaveštavaju odbor kako su odbili ovo, odbili ono, pa smo sada svi mi čestiti i svi ispunjavamo uslove iz ovog zakona.
Registar imovine, zanimljiva stvar. Svi su dužni da prijave svoju imovinu i da prijave imovinu povezanih lica, u redu je.
Stav 2. u članu 14. kaže - podaci o imovini koju je funkcioner prijavio mogu se koristiti samo u postupku u kome se odlučuje o tome da li postoji povreda zakona ili ne; a podaci o drugim prihodima i plati su javni.
(Predsedavajući: Da li koristite i sledećih 10 minuta?)
Da. Sada vas pitam, šta ako novine počnu da obaveštavaju o imovini koju su pojedini funkcioneri prijavili, gde je kazna za odbor gde funkcioner prijavi imovinu i taj podatak je tajna, a objavi se u sredstvima informisanja. Ta sankcija ne postoji, jer vi ne znate ni ko je objavio, vi ne možete ceo odbor da raspustite, jer ne znate ko je dao podatak, nikada ne možete da ustanovite ko je dao podatak, a to će biti u stvari poslastica, kao što je ovaj zakon o pritvaranju haških pritvorenika za mnoge ljude postao poslastica da se iživljavaju nad sudbinom onih koje su tamo oterali.
Član 19. mora da se menja, mora, nemojte da uplićete druge organe u ono što treba da sprovodi, po mom mišljenju, Narodna skupština Republike Srbije. Šta to znači, je li to čestito ako nam predloži Srpska akademija nauka i umetnosti ta lica?
Što mi priznajemo da, evo, još ima nekoga ko je čestit, a Narodna skupština nije čestita? A što sada da sudije predlažu pravnike, a advokati advokate? Otkud to pravo advokatima da baš advokate predlažu, što sudije da ne predlažu sudije, što i za advokate niste rekli – predlažu pravnike. I što advokati da predlažu, a gde su nevladine organizacije? Ovo je prvi put od kada ste vi došli na vlast, za ove četiri godine, da ste negde isključili nevladine organizacije, udruženja građana, većinske sindikate. Nema dodvoravanja svima ovde, gde vam je Srpska pravoslavna crkva?
Ponavljam, član 20. stav 2 - član republičkog odbora ne može biti član političke stranke. To je diskriminacija stotina hiljada članova političkih stranaka u Srbiji, to je neustavno. To što je neko član političke stranke ne može da ga liši prava da bude u ovom odboru. Ne može, zato što sudija može da bude član političke stranke; onaj ko odlučuje o životima drugih, o zatvoru, o zapleni imovine, on može da bude član političke stranke, a član odbora koji izriče javnu i nejavnu opomenu, taj ne može da bude član političke stranke.
I kako, kada god se radi o nekoj čestitosti, vi prvo kažete da ne može da bude član političke stranke onaj od koga očekujete da bude čestit. Za mene su najčestitiji ljudi oni koji su u političkim strankama, oni su se bar javno oglasili i rekli - da, ja pripadam toj i toj političkoj stranci. To je mnogo čestitije nego da ćutiš, sediš kod kuće i ne pričaš čiji si, ili su bar oba stava čestita. To što neko nije član političke stranke uopšte nije vrlina i ne kvalifikuje ga, ne rangira ga za neku funkciju u državi samo po tom osnovu.
Stav 3. - član republičkog odbora ima pravo na mesečnu naknadu u visini od sedam prosečnih mesečnih zarada isplaćenih u Republici Srbiji. Koliku platu ima predsednik Vlade? Koliku platu ima predsednik Narodne skupštine? Jesu li to najvažnije funkcije u zemlji? Otkud to da član republičkog odbora ima dva puta važniju funkciju nego predsednik Narodne skupšine, otkud to da sekretar odbora ima tri puta važniju funkciju nego sekretar Narodne skupštine?
Šta mislite sa trostrukom platom, da nekoga učinite čestitim? A onaj član, odnosno predsednik upravnog odbora je imao apanažu 200.000 dinara pre četiri godine, pa nije čestit čovek, sada stižu podaci da nije bio čestit. Vi mislite da nemoralnom čoveku visina plate određuje kada će da prestane da bude nemoralan. Ako se ovde pruža prilika da zaradi 100 ili 200 hiljada evra, zašto mu dajete sedam puta veću platu, jer mi ovo radimo zbog ogromnih para, ogromnih.
Sada, ove mere zaista su mi... Čitav zakon zbog mera čekam, tražim, čitam mere i onda vidim da postoji nejavna odluka, javna odluka, upozorenje, a onda kažete - sve drugo regulisano je Krivičnim zakonom; pa neka ide onda sve u Krivični zakon, zašto moramo i nejavno da ga upozoravamo?
Saznate da je povredio neko pravilo iz člana 6. stava 2. i odlučite da mu izreknete nejavnu meru upozorenja. Nema smisla, zaista. To nejavno, kako je to nejavno ako ceo odbor zna koja je mera izrečena i onda će u novinama da se pojavi – izrečena je mera nejavnog upozorenja tom i tom, i on će zaista da se zgrane i da prestane da se bavi time čime se do sada bavio.
Ima i mera javnog objavljivanja preporuke da neko podnese ostavku. Pa mi preporučujemo već dva meseca Borisu Tadiću da podnese ostavku, neće da čuje čovek. Cela Srbija čeka sredu da ga razreše, umesto lepo da ode kao čovek. Cela Srbija traži da neko podnese ostavku, a mi sada uvodimo odbor koji će da ga zamoli da podnese ostavku. Vi znate šta je vlast, kao slana voda, što više piješ sve si žedniji. Kakva preporuka da podnese ostavku? Motkom neke ljude nećete moći da oterate sa funkcije.
Mera nejavnog upozorenja (ovo je zaista zanimljivo, član 26. stav 2) izriče se i ako funkcioner zadocni sa izvršenjem obaveza predviđenih ovim zakonom, a u odluci mu se određuje način i rok za povinovanje ovom zakonu. Ako funkcioner potpuno odbije da se povinuje ovom zakonu, koja je onda mera? Koja je mera, ako ima većinu u Narodnoj skupštini pa ne možete da ga smenite, jer ta njegova 22 poslanika sve znače u Srbiji. Nekada je pet poslanika sve značilo u Srbiji, a sada ste to podigli na 22. Koja je to mera kada rizikujete da koalicioni partner izađe iz Vlade i da padne Vlada?
Izbacio bih sve ovo o nadležnostima pokrajinskih i lokalnih odbora. Bavili smo se ovim zakonom. Imamo amandmane na ovaj zakon i bilo bi dobro da skupštinska većina u danu za glasanje prihvati amandmane Srpske radikalne stranke, dodatno ćemo ih obrazlagati. Od toga da li ćete imati većinu tog dana ili ne, kada bude glasanje, zavisi i kako ćemo mi da glasamo.
U principu, da bi javnost znala i da ne komentariše pogrešno, mi smo za to da se spreči sukob interesa. Mi smo za to da svako, kao što se to dešava u Engleskoj kada se u skupštini ili u organu u kome je izabran, postavljen raspravlja o firmi Visa, a on ima visa karticu, izađe iz sale i neće o tome da raspravlja. Ako se raspravlja o fabrici automobila a on ima automobil te marke, izađe i neće sebi da dozvoli da ima sukob interesa, da razmišlja šta će da radi i kako će sutra da ga gledaju. Ako dovedemo društvo na taj stepen onda nam zakon neće biti potreban. Ako hoćete zakon, ovde moramo da imamo dodatnih kazni.
Bez kažnjavanja onih koji su zaslužili da budu kažnjeni u Srbiji neće biti reda.
Možete da pričate o Evropi koliko god hoćete, a posebno o tome da ćemo kada budemo demokratska zemlja ući u Evropu. Dok ne bude reda u Srbiji mi u Evropu nećemo moći da uđemo. Vi to vrlo dobro znate. Mnoge države u svetu red su zavodile kažnjavanjem. Probajte ovim nejavnim merama upozorenja, pa ćemo se naći ponovo da prihvatite mere za koje sam ubeđen da jedino mogu da dovedu do reda u zemlji.

Reč ima narodni poslanik Vladan Vučićević, a neka se pripremi narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srbiji je ovaj zakon bio neophodan mnogo ranije i, naravno, da je ovaj zakon usvojen i donesen u Republičkoj skupštini ranije, gospodin Velimir Ilić danas ne bi bio u odboru, a danas možda jeste zato što nema tog zakona i onda se ne vidi razlog zašto ne bi bio.
Što se tiče Ministarstva za kapitalne investicije, dužan sam da kažem da je to možda jedno od retkih ministarstava u kome, sem ministra, nema ni zamenika ministra, ni pomoćnika iz Nove Srbije. Naravno, da li je to dobro ili nije dobro pokazaće vreme.
Ovaj zakon je u Srbiji dugo očekivan. Srbija je siromašna država sa bogatim pojedincima, a mnogi bogati pojedinci su bivši političari. Bivši političari i njihovi prijatelji i saradnici.
Od ovog zakona građani Srbije očekivali su mnogo i očekuju mnogo. Postavlja se pitanje da li će ovaj zakon sa ovakvom kaznenom politikom, koja se više svodi na moralnu kritiku, biti celishodan i uspeti da spreči – a to je upravo ono što građani Srbije žele, što je neophodno - pljačku, lopovluk i, naravno, beskrupulozno ponašanje pojedinaca na određenim funkcijama.
Na neki način ovaj zakon nije obuhvatio sve, pa se može reći da je donekle i selektivan. Znajući da do sada niko u Srbiji od bitnih i značajnih funkcionera nije odgovarao, mora kaznena politika biti uneta u ovaj zakon i mora biti rigoroznija, stroža. Jednostavno, mora postojati odredba da se svima onima koji se grubo ogreše o svoju funkciju, a znamo da u nekom proteklom periodu nisu bile cifre primanja poklona od tri hiljade dinara, već pljačke, lopovluci sa više miliona maraka, a sada evra, da se takvim ljudima, pored krivične odgovornosti, zabrani doživotno da se bave politikom.
Sa ove govornice, na neki način, određuje se sudbina srpskog naroda, pa i naša, a bogami određuje se i budućnost države Srbije. Iz tih razloga niko ne bi smeo da pojedine kritike i ovaj veliki broj amandmana, koji je uložen, shvati kao kritiku Vladi, već kao želju da se ovaj zakon popravi i da se napravi jedan dobar i kvalitetan zakon.
Osvrnuo bih se na par članova, a to su članovi 8, 12. i 16. U članu 8. se kaže - prenos upravljačkih prava. Verujte, kao čovek i kao poslanik apsolutno se ne slažem da svoje upravljačko pravo, a vlasnik sam preduzeća 18 godina, treba da prenesem na nekoga i da ću time pokazati neko poštenje. Smatram da i dalje treba da posedujem to upravljačko pravo, a da ovim zakonom treba regulisati da finansijska inspekcija, policija i nadležni organi treba kod mene da dođu tri, četiri puta godišnje i, u krajnjoj liniji, vrše češću proveru mog poslovanja. Smatram da je to korektno.
Zašto sada, ako prenesem upravljačko pravo na suprugu, to je nešto nepošteno, a biće pošteno ako prenesem upravljačko pravo na nekog svog prijatelja? Sigurno neću preneti upravljačko pravo na nekoga koga ne znam, nego na nekoga koga znam. Ne smatram da se prenosom upravljačkog prava stiče neko poštenje. Onaj ko je bio pošten taj će pošten i biti, a onaj ko je nepošten može preneti upravljačko pravo na bilo koga, bio je i ostaće nepošten.
Naravno, član 12. kaže – prijavljivanje imovine i podnošenje izveštaja o imovini, pa onda kaže – bračnog druga, vanbračnog druga, krvnih srodnika u pravoj i pobočnoj liniji zaključno sa drugim stepenom srodstva. Ne vidim i ne mogu da shvatim da ću, kao i bilo ko od funkcionera, moći da nekom svom bratu koji ne želi da se bavi politikom, rođenom bratu popisujem imovinu i da ga nateram da svoju imovinu nekome ovde prikazuje.
Nema pravnih argumenata, nema pravnih mogućnosti da ja to njega nateram. Kako ću naterati svoga tasta? Zašto bi moj tast ili moj šurak sada morao da podnosi neke izveštaje, kada se čovek ne bavi politikom i ako je apolitičan čovek? Naravno, ja i moja porodica smo dužni da podnesemo takav izveštaj i podležemo kontroli sve vreme bavljenja funkcijom.
Sigurno znamo, a imamo prilike i videli smo da su rođena braća na sudu, sude se oko imovine. Ako se sude oko imovine, zašto bi on sad neku imovinu dao meni i kakav je mehanizam odbora kada ja kažem da meni moj tast to neće dati. Nije važno da li ovde stoji "kum". Mislim da je to ovde problematično i da je vrlo teško to u praksi izvesti.
Dole kaže: "Lice čiju imovinu funkcioner prijavljuje dužno je da funkcioneru pruži tačne podatke, a nadležni odbor može, na predlog funkcionera, zahtevati da ono neposredno dostavi podatke o svojoj imovini u roku koji važi za funkcionera" itd.
Onda kaže ovako: "Podaci koji se prijavljuju". Taksativno je navedeno šta sve treba da se prijavi. Da li bi neko od vas prijavio koliko ima gotovog novca? Pa, neće prijaviti niko. Može prijaviti ono što je na računu, ako neko može da mu proveri, ali ko će sad ovde reći koliko novca u džepu ima i koliko novca ima u kući?
Mislim da ovde ima puno izlišnih stvari koje, u krajnjoj liniji, treba izbaciti. Ili, na primer, koliko ima dugovanja?
Ono što je bitno, to je prijem poklona. Na neki način, svako ko želi u Srbiji može funkcionera dezavuisati, omalovažiti, degradirati. Nije ova zemlja propala što je neko primao poklone od 3.000 dinara, već je ova zemlja propala što su je krali i pljačkali godinama. Ali, kako ćemo sada ako funkcioner napravi svadbu, a u Srbiji su svadbe česte, pa dobije tako skupocen poklon. Svako će moći da kaže da je to na neki način mito i da postoji sukob interesa.
To bi, otprilike, na neki način bile dobronamerne primedbe na ovaj zakon. Smatram da je ovakav zakon Srbiji neophodan, ali da treba što više ovih amandmana, a ja sam ih video, da usvojimo, da napravimo jedan korektan zakon i da, naravno, postoji u ovom zakonu i ono što se zove krivična odgovornost. Bez krivične odgovornosti, samo moralnom kritikom, a Srbija je moralno posrnula proteklih 14 godina, neće moći da se donese dobar celovit zakon.

Molim poslanike da ubace kartice u svoje kućice.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, a neka se pripremi narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram priznati da sam, kada sam prvi put pročitao Predlog ovog zakona, bio veoma iznenađen, pre svega nejasnim formulacijama i izostankom konkretnih ovlašćenja za odbore, kao i odgovarajućih sankcija. Jednostavno, ovo nije zakon kakav ste obećavali u kampanji. Ovo nije zakon  kakav su građani očekivali i ako kojim slučajem bude izglasan u ovom obliku, kada počne da se ne primenjuje, građani će biti veoma razočarani.
SRS je, kroz amandmane koje smo podneli, ponudila jedan potpuno drugačiji koncept zakona o sprečavanju sukoba interesa pri obavljanju javnih funkcija. Pokušaću da ukratko (sada ukratko, a tokom rasprave o amandmanima i konkretnije) ukažem na nedostatke i nelogičnosti kojima obiluje ovaj zakon, koji po svojoj nesprovodivosti najviše podseća na zakon o lustraciji i sve ono što se dešavalo oko Radiodifuznog saveta. Već sada se može reći da će ovaj zakon biti upamćen kao jedan izuzetno skup eksperiment koji će Republiku Srbiju koštati desetak hiljada prosečnih plata mesečno.
Prva mana ovog predloga jeste u tome što su od primene izuzeti najpre sudije Ustavnog suda, sudije za prekršaje, javni tužioci i zamenici javnih tužilaca, kao i funkcioneri imenovani u organe ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, opština, grad i grad Beograd. Mnogo bi bilo bolje da je, umesto ovakvog parcijalnog rešenja, ova oblast sukoba interesa regulisana na celovit način, jednim zakonom za sve funkcionere.
Dalje, prilikom organizovanja odbora za rešavanje o sukobu interesa predviđeno je osnivanje republičkog odbora, najpre za rešavanje o sukobu interesa, a zatim i pokrajinskih odbora i, na kraju, opštinskih i gradskih odbora. Ovo rešenje vodi osnivanju velikog broja odbora, jer znamo da u Srbiji ima nešto manje od 200 opština.
To će svakako dovesti do jednog glomaznog aparata koji će brojati nekoliko hiljada ljudi, a samim tim će doći do formiranja različite prakse u odlučivanju odbora, jer su oni, podsećam, samostalni i nezavisni u svom radu. To će dovesti do različitih odluka o istim ili sličnim slučajevima, odnosno za istu povredu ovog zakona jedan odbor za rešavanje o sukobu interesa izricaće nejavno upozorenje, dok će drugi izricati preporuku za razrešenje.
Kod određivanja kruga povezanih lica jedan deo određen je nabrajanjem određenih lica, dok je drugi deo određen opštom formulacijom, tako da svako lice pod određenim uslovima može biti povezano ukoliko to odluče članovi odbora, iako nema nijednog unapred propisanog kriterijuma za to. Znači, u praksi će to svakako izazvati probleme.
Kod podnošenja izveštaja o imovini, rekao sam već, veoma široko je postavljen krug lica za koja funkcioneri imaju obavezu da prijave imovinu, a pri tom nije obezbeđena nikakva zaštita podataka koje ti ljudi budu prijavljivali.
Zatim, ne postoji nikakva predviđena sankcija za neprijavljivanje podataka. Šta će se dešavati ukoliko funkcioner nije u dobrim odnosima sa nekim od lica čiju imovinu treba da prijavi ili ukoliko jednostavno ta lica ne žele da daju tu imovinu nikome na uvid, sem, u skladu sa poreskim zakonima, poreskim organima? Da li će i kakve posledice za to trpeti funkcioner?
Kod prijema poklona jedno veoma zanimljivo rešenje kaže da povezano lice ne može primiti poklon u vezi sa vršenjem javne funkcije funkcionera sa kojim je povezano. Funkcioner može dokazivati da nije mogao uticati na ponašanje povezanog lica ako je ono poklon primilo ili da poklon nije bio u vezi sa vršenjem njegove javne funkcije.
Jedan od osnovnih postulata u našem pravnom sistemu je prezumpcija nevinosti. Kroz ovaj zakon zakonodavac uvodi pretpostavku krivice, jer postoji oboriva zakonska pretpostavka da je funkcioner kriv za ponašanje, odnosno prijem poklona od strane povezanog lica. To je u pravu nedopustivo, kao što je nedopustivo zahtevanje od funkcionera da dokazuje negativnu činjenicu, odnosno odsustvo svoje krivice.
Što se tiče sastava republičkog odbora, predviđeno je da ima devet članova od kojih tri biraju sudije Vrhovnog suda među diplomiranim pravnicima posebno stručnim za krivično, građansko, privredno ili upravno pravo, a jednog bira Advokatska komora.
Takođe, ne postoje unapred propisani kriterijumi, ko će i na osnovu kojih merila odlučivati ko je posebno stručan u određenoj oblasti. Naše dosadašnje iskustvo sa ekspertima u raznim oblastima je veoma negativno.
Dalje, jedini kriterijum za predlaganje kandidata može da bude lično poznanstvo između predlagača i kandidata. Neće valjda neko iz Ustavnog suda ili iz Advokatske komore predložiti za člana saveta nekog za koga je u prodavnici čuo da je posebno stručan. Valjda će predložiti svog poznanika u čiju se stručnost već unapred uverio, a onda se postavlja pitanje da li ti ljudi mogu da budu objektivni.
Sledeći član propisuje zabranu, odnosno kaže da član republičkog odbora ne može biti član političke stranke. Zašto ne? Šta to fali članovima političkih stranaka i da li zakonodavac ovim zakonom hoće da ih unapred sve proglasi za nepoštene i neobjektivne? Kako ćete i na koji način utvrditi da li je neko član određene političke stranke? Po sadašnjim zakonima ne postoji obaveza izjašnjavanja za bilo koga da li je ili nije član političke stranke.
Zatim, plata, odnosno mesečna naknada za člana republičkog odbora, koja je u visini sedam prosečnih mesečnih zarada isplaćenih u Republici Srbiji, izuzetno je visoka i mnogo je veća i od plate predsednika Republike, od plate narodnih poslanika, od plate ministara, sudija, tužilaca. Na ovaj način se svi ovi ljudi degradiraju. Degradira se i predsednik Republike koji je inokosni organ i koga bira nekoliko miliona ljudi.
Odbor će imati službu koja vrši stručne, administrativne i tehničke poslove potrebne za rad odbora. Službom rukovodi sekretar; plata sekretara ne može biti viša od trostrukog iznosa plate sekretara Narodne skupštine. Ovde imamo degradaciju i Narodne skupštine i sekretara Narodne skupštine.
Što se tiče mera koje će ovi odbori izricati, ono što se nameće samo po sebi jeste da te mere nisu obavezne i unapred se može reći da one u praksi neće biti poštovane, pogotovo ako se ima u vidu način na koji će ovi ljudi biti birani, a verovatno će prebacivati jedni drugima – ovaj je iz one stranke, ovaj je JUL-ovac, a ovaj je DS-ovac, mene njegove preporuke ne zanimaju.
Mera nejavnog upozorenja, kaže član 26, izriče se funkcioneru zbog povrede ovog zakona koja nije uticala na vršenje javne funkcije. Kada pogledate koje su povrede ovog zakona u članu 6. postavlja se pitanje da li je moguće da neko učini neku povredu, a da to ne utiče na vršenje njegove funkcije? Da li je moguće da neki funkcioner npr. utiče na dobijanje poslova ili javnih nabavki, a da to ne utiče na vršenje njegove funkcije.
Da li je moguće da zloupotrebi posebna prava koja mu pripadaju radi vršenja javne funkcije, a da tim činom ne ugrozi vršenje svoje javne funkcije?
Što se tiče sastava pokrajinskih odbora, kao i opštinskih i gradskih, ovde je još gora situacija, jer ovde apsolutno nikakvi kriterijumi nisu predviđeni za članove odbora. Možete reći da će to biti stručni ljudi i ovakvi i onakvi, ali zakon jednostavno ne kaže i ne obavezuje te ljude niti da imaju jedan dan radnog staža, niti da imaju jedan dan škole pre nego što ih neko imenuje na ovu funkciju da odlučuju o časti, obrazu i sudbinama drugih ljudi.
Ukoliko ovaj zakon bude donet, biće iskorišćen za zapošljavanje velikog broja ljudi na lokalnom nivou, a korist od ovog zakona, odnosno primene ovog zakona biće minimalna ili nikakva, a posebno u malim i siromašnim opštinama, gde će predstavljati veliko opterećenje za lokalne samouprave.
Samo još jedna stvar, veoma važna, kaže u članu 36. stav 2. da će Vlada, odnosno nadležni organ AP, opština, gradova i grada Beograda u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona obezbediti prostorne, tehničke i druge materijalne uslove za početak rada odbora. Niste u stanju pet godina, a podsetiću u ovom trenutku da je primena Zakona o sudovima odložena za 1. maj 2007. godine, jer niste bili u stanju da nađete četiri zgrade za apelacione sudove, a hoćete da nas ubedite da ćete za 200 odbora za rešavanje sukoba interesa, koji će biti formirani širom Srbije, u roku od 30 dana biti u stanju da obezbedite sve ove uslove.
Zanimljivo je još i pitanje plata ovih članova lokalnih i pokrajinskih odbora, jer član 33. kaže da se na organizaciju i rad pokrajinskih i lokalnih odbora i položaj njihovih članova primenjuju odredbe ovog zakona o republičkom odboru. Kada se to primeni, s obzirom na to da član republičkog odbora ima pravo na naknadu u visini od sedam prosečnih mesečnih zarada u Republici Srbiji, analogno tome član pokrajinskog odbora imaće pravo na sedam prosečnih mesečnih dohodaka isplaćenih u pokrajini, a član lokalnog odbora na sedam prosečnih ličnih dohodaka isplaćenih u opštini. Na ovaj način, kada se formira 200 odbora po minimum pet članova, lako je doći do računice da će ovo mesto Republiku Srbiju koštati više od 7.000 prosečnih ličnih dohodaka. Da li je ovo vredno toga?
Na kraju, s obzirom na to da se ovaj zakon poziva na moral, rekao bih da ko morala ima ovaj zakon mu nije ni potreban, a ko morala nema, njemu ovaj zakon neće predstavljati nikakvu prepreku. Imate, dame i gospodo narodni poslanici, još jednu šansu da sve ovo ispravite, a to je da glasate za amandamne SRS-a.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić, a neka se pripremi narodni poslanik Vladimir Homan.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, prvo želim da izrazim zahvalnost gospodinu ministru što prisustvuje celom toku rasprave po pitanju ovog zakona, što nažalost nije bio slučaj sa ministrima Vlade Republike Srbije prilikom rasprave o budžetu koji je usvojen nedavno u ovom parlamentu. Nadam se da će ovaj dobar običaj i ubuduće biti karakteristika ministara Vlade Republike Srbije.
Neophodnost za donošenje ovog zakona nije sporna. Ona je na dobar način data u obrazloženju predloga i predstavlja nastavak donošenja niza antikorupcijskih zakona koji su doneti u prethodne tri godine; samim tim, izvodimo zaključak da ovo nije jedini, a svakako nije najvažniji antikorupcijski zakon o kojem se raspravlja danas u republičkom parlamentu.
Da vas podsetim, u prethodnom periodu doneti su zakoni o javnim nabavkama, o budžetskom sistemu, o poreskom postupku, o finansiranju političkih stranaka, carinski zakoni, zakoni o privatizaciji, duvanu i set poreskih zakona. Svim ovim zakonima umnogome je umanjeno diskreciono pravo ljudi da odlučuju po pitanjima kojima se zakoni regulišu.
Nažalost, aktuelna situacija na političkoj sceni Srbije umnogome je omogućila potpuno diskreciono pravo na odlučivanje ministrima, prilikom piramidalnog raspoređivanja na funkcije, saglasno tome koje nadležnosti koji ministar ima u svom ministarstvu, pa tako svako ministarstvo faktički postaje nadležnost određene političke stranke koja je to ministarstvo dobila.
Osnovna funkcija političke vlasti je ostvarivanje onih društvenih ciljeva koji su od značaja za stabilnost i prosperitet društva. Ostvarivanje ovih ciljeva je u svom konkretnom obliku u velikoj meri vezano za autoritet, postupke i ukupno ponašanje nosilaca funcija. Nema mnogo stvari koje tako neposredno i uverljivo narušavaju ugled države, kao uvek moguće zloupotrebe nosilaca političkih državnih funkcija. Otuda potreba da se za nosioce funkcija uspostave i da važe posebna pravila ponašanja. Ova pravila se ne mogu pretpostavljati, ona se moraju propisati i u tom smislu i u tom cilju ovaj zakon bi imao osnova da se donese, pod uslovom da se određene norme isprave amandmanima koje je predložila lista DS-Boris Tadić.
U kritičnim trenucima, kao što je ovaj, kada društvo polako klizi u bezakonje ili kada stanovništvo opaža da su nosioci vlasti korumpirani i amoralni, traži se spasilac koji treba da se odlikuje poštenjem i moralnim ponašanjem, odnosno da drži reč i obećanja.
Primeri Latinske Amerike su očigledan dokaz da su takva rešenja pogrešna i da vode ka političkom autoritarizmu i ekonomskom nazadovanju. Nesporna je potreba da se u ovaj zakon unesu odgovarajuća rešenja. U tom smislu u odnosu na pojedine odredbe dala bih i neke napomene i sugestije.
Pre svega, želim da istaknem da javnost ovaj zakon percipira i kao čarobni štapić, očekujući od njega da korupcija u svakom mogućem obliku bude iskorenjena. Nažalost, iako javnost od ovog zakona mnogo očekuje, javne rasprave nije bilo. Javnost nije bila u mogućnosti ni da se upozna sa ovim zakonom, niti da o njemu da svoje mišljenje.
Nažalost, ni poslanici Republičke skupštine nisu bili u prilici da se bolje upoznaju sa ovim zakonom, jer su ga dobili suviše kasno, zajedno sa setom finansijskih zakona, pa samim tim bojim se da ogromni propusti koje ovaj zakon ima, iako smatramo da je neophodno njegovo donošenje, neće moći biti ispravljeni.
Pojam javna funkcija znatno je širi od pojma funkcioner. Formulacija u stavu 1. člana 2, prema kojoj se u smislu ovog zakona pod javnom funkcijom smatra funkcija koju vrši funkcioner, nije pravno korektna. Ova primedba nema samo formalni karakter. Ona otvara pitanje kruga lica na koja se ovaj zakon odnosi.
Potpuno je nejasno zbog čega se iz ovog zakona izostavljaju nosioci pravosudnih funkcija, javni tužioci, koji se upućuju na poseban zakon; zbog čega se iz ovog zakona izostavljaju razne ustanove koje se finansiraju iz budžeta, kao i nosioci funkcija u tim javnim ustanovama, ali se imperativno stavlja javno preduzeće.
Javno preduzeće se od drugih preduzeća po pravilu razlikuje po strukturi kapitala i u izvesnoj meri po načinu upravljanja. Stoji konstatacija da je u njemu više nego u drugim preduzećima sadržan javni interes. I pored svega, javno preduzeće je ipak po svojim karakteristikama samostalan privredni subjekt, a ne javna funkcija. Zato se na javno preduzeće u punoj meri odnosi i primenjuje, iz oblasti privrede, Zakon o preduzećima i Zakon o javnim preduzećima, uključujući odgovornost rukovodećih ljudi u organima preduzeća. Ne mislim da se ovim njihova odgovornost umanjuje. Oni su organi ili članovi organa preduzeća i odgovaraju po važećim propisima.
Samim tim pitanje je da li je opravdano da se na članove organa javnih preduzeća odnose odredbe ovog zakona nezavisno od toga ko je osnivač tih preduzeća i kakva je struktura njihovog kapitala. Vrlo često u praksi smo svedoci i sasvim izvesno činjenica je da odgovornost po dvostrukom koloseku može biti manje određena, a samim tim sasvim sigurno i pouzdano manje efikasna.
U vezi sa iznetim, a polazeći u osnovi od istog načela, odvajanja političkog odlučivanja od poslovanja i privrednih aktivnosti, ukazala bih na odredbu stava 1. člana 9. Predloga. Ovom odredbom utvrđuje se da funkcioner ne sme biti član više od jednog upravnog ili nadzornog odbora javnog preduzeća.
Kada je reč o ovom problemu, nije u pitanju opterećenost funkcionera, iako to stoji u obrazloženju, jer funkcioner će biti opterećen da vrši tu obavezu u više od jednog javnog preduzeća. Reč je o tome da li dozvoliti ili omogućiti preplitanje političkih funkcija i poslova odlučivanja u privredi, koji po svojoj prirodi uključuju rukovanje i upravljanje kapitalom. Pitanje je da li se osnovano može tvrditi da se time stvara situacija u kojoj je sukob interesa ne samo moguć, već izvestan. Ako se takva mogućnost dozvoli, ako se odstupi od načela, ograničenje gubi smisao.
Drugim rečima, nije odlučujuće da li će neki funkcioner biti član jednog upravnog odbora velikog preduzeća ili, na primer, član upravnog odbora u dva manja preduzeća. U prilog ovakvom posmatranju stvari idu i formulacije iz obrazloženja ovog predloga da se zakon odnosi ne samo na situacije u kojima je već došlo do sukoba interesa, već i na situacije kada još nije povređen javni interes, ali stanje u kome se funkcioner nalazi objektivno može voditi u nastanak povrede. Ostaje pitanje da li se saglasno citiranoj zakonskoj odredbi takva situacija ovim zakonom objektivno stvara. Naravno, u skladu sa ovim zakonom.
Smatram da treba ukazati na odredbu stava 3. člana 4. u kojoj se određuje pojam povezanog lica, tako da se pod povezanim licem podrazumeva, citiram - i svako drugo pravno ili fizičko lice koje se, prema drugim osnovama i okolnostima, može opravdano smatrati interesno povezanim sa funkcionerom.
U pravnoj teoriji ovakve norme nazivaju se neodređenim normama. Mada se one vrlo često ne mogu izbeći, u dobrom zakonodavstvu čine se napori da ih bude što manje. Njihovo tumačenje i zato su po pravilu protivne, nespojive su sa principom pravne sigurnosti. Bojim se da ovaj pojam nije određen i da je objektivno neodrediv. Samim tim, u citiranoj formulaciji svaki pojam je apsolutno nedovoljno određen. Opravdano bi bilo učiniti nastojanje da se ova formulacija izmeni.
Što se tiče člana 19. i sastava republičkog odbora, primećujem potpuno izostajanje odnosno nepostojanje personalnih uslova za izbor članova tog odbora. To je propust koji takođe mislim da bi trebalo ispraviti amandmanima. Akademija nauka jeste i mora da bude ustanova sa nespornim autoritetom, ali ne smatram da joj ukazujemo posebnu počast ili priznanje ukoliko je uvodimo u dnevno-političke stvari, u stvari tekuće politike.
Na kraju, smatram opravdanom konstataciju da se odredbe članova 32. i 34. mogu i moraju posmatrati sa aspekta odnosa prema pokrajini i njenim organima, prema gradu, opštinama i njihovim organima. Na primer, pokrajinski i lokalni odbori dužni su da se povinuju propisima i mišljenjima republičkog odbora. Sasvim je izvesno da se uspostavlja stroga hijerarhija, i to ne hijerarhija propisa, već nažalost hijerarhija organa.
Slobodna sam da konstatujem da preovlađuje mišljenje da hijerarhijski odnos organa gotovo nikada ne daje očekivane rezultate. Mnogo više izgleda na uspeh imaju odnosi u kojima se na osnovu utvrđenog koncepta pokrajinskim organima i organima lokalne samouprave daje veći stepen samostalnosti. To pojačava njihovu motivaciju i odgovornost, koja uz to treba prvenstveno da bude okrenuta prema njihovim skupštinama koje po ovom zakonu imaju ovlašćenje i da postavljaju ljude u te odbore.
Nažalost, i na kraju, ovaj zakon je i objektivno i subjektivno neprimenjiv. Propusti na koje sam ukazala dovode do toga da je vrlo teško i zamisliti mogućnost da nadležne skupštine i ovlašćeni predlagači u vrlo kratkom roku, kako je predviđeno zakonom, izaberu odbore. Tim pre što u poglavlju IV u kome se govori o sredstvima potrebnim za sprovođenje zakona piše da je potrebno opredeliti sredstva u budžetu, dakle, sredstva ne postoje. Zakon je nemoguće primeniti bez tih sredstava, s obzirom da se radi o ogromnom novcu.
Podsetiću da svaki član odbora ima pravo na sedam prosečnih ličnih dohodaka u Republici Srbiji, pa samim tim do nekog novog rebalansa budžeta ovaj zakon može ostati samo prazno slovo na papiru. Iznenađuje me što je bez finansijske konstrukcije ovaj zakon stigao na dnevni red ove skupštine.
Želim da dodam činjenicu da je zaista tragično da ovaj parlament, na neki način, bude talac samovolje određenih funkcionera SPS-a, koji su u prethodnom periodu desetogodišnje vladavine apsolutno apsolvirali korupciju u njenom najgorem smislu, a sada, morališući o pitanju replike ili ne, napuštaju sednicu da ne bi učestvovali u donošenju zakona koji objektivno, u ovom trenutku, treba da bude nešto što jeste značajno za Republiku Srbiju ukoliko svi mi zajedno budemo imali dovoljno mudrosti da prihvatimo amandmane kojima će se umnogome poboljšati zakon koji je u ovom trenutku pred nama. Hvala lepo.