Reč ima narodni poslanik Vladimir Homan, a neka se pripremi narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, prvi put za 60 godina Skupština donosi ovakav zakon. Zadovoljstvo mi je što sam član parlamenta koji će, nadam se, ovaj zakon izglasati.
Zakon, naravno, nije savršen. Koji je zakon savršen? Ali, najbolji je, ipak, onaj zakon koji se primenjuje. A, da bi se primenjivao mora da postoji, da bude donet. Do sada nije bio donet. U svakom slučaju, pitanje zbog čega nije bio donet ostavićemo po strani za sada. A, ovaj zakon je, kakav god da je, i da li će biti ispravljen amandmanima ili neće, bolji od zakona koji ne postoji a koji je mogao biti donet od strane većine koja je postojala do pre nekoliko meseci.
To što nije do sada donet, u ovih poslednjih 60 godina, ne čudi me puno; za komuniste nije čudo što ovaj zakon nisu doneli, jer o tome nisu ni razmišljali. Međutim, za ove velike evropejce, reformatore, jedinu pravu preostalu demokratsku opciju, kako kažu, čudi me. Imali su priliku da zakon donesu. Obećali su pre tri godine da će ovaj zakon da donesu, ali kao i mnoga obećanja ni to nisu ispunili i ponašali su se upravo suprotno. Ne samo da zakon nisu doneli nego su njihovi pojedini funkcioneri bili članovi u šest, sedam i više upravnih odbora i primali u ono vreme mesečno po 200-300 hiljada dinara.
To tada nije imalo veze, a sada se ovaj predlog zakona kritikuje. Smatram da ko god je imao priliku, ko god je bio u većini, ko god je imao vlast u prethodnih 15 godina nema moralno pravo da kritikuje ovaj zakon, jer su imali priliku da ga donesu a nisu.
Čujemo da je predlog od pre 60 i više godina, predlog Ljube Davidovića, bio mnogo bolji. Imali su priliku da taj predlog ovde usvoje. Za razliku od takvih, naše predizborno obećanje je bilo da ćemo doneti ovaj zakon na početku i evo ga ovde pred parlamentom.
Što se tiče odredaba ovog zakona, G17 plus je u načelu i za strože odredbe, pogotovu kada se radi o učestvovanju u upravnim odborima. Bez obzira na to, pošto smo podneli izvesne amandmane u tom smislu, i bez obzira na to da li će ovi amandmani biti usvojeni ili ne postoji interna odluka naše stranke da poslanici u Skupštini sigurno neće biti članovi ni tog jednog upravnog odbora na koji imaju pravo.
Od opozicije danas ovde čujemo da su oni u načelu za donošenje ovakvog zakona, jer znaju da je oportuno biti protiv, je li. Međutim, svedoci smo celog dana danas da opozicija sprečava rad ovog parlamenta time što, kao po starom dobrom običaju do sada, vadi kartice, ne daje kvorum i slično. Tako je opozicija u ovom parlamentu, dame i gospodo, protiv donošenja ovog zakona, ma šta oni pričali.
Što se tiče nekih odredaba zakona, samo ukratko, u članu 9. se kaže da funkcioner ne sme biti član više od jednog upravnog ili nadzornog odbora, a naš amandman će biti u smislu da se reči "više od jednog" promene, znači da to ne postoji, da ne može biti član nijednog upravnog odbora.
Što se tiče plata, takođe postoje amandmani, i nadam se da će biti ispravljeno tako da neće biti ovako veliki iznosi za plate zaposlenih u tim odborima. A kada se radi o sankcijama, ove sankcije jesu moralne, mera upozorenja, mera objavljivanja preporuke za razrešenje, preporuke da se podnese ostavka itd. To su sve, naravno, moralne sankcije i ovaj zakon jasno poziva na moral.
Koliko god on bio strog ili ne, a ne može se sve normirati, od ljudi na koje se ovaj zakon odnosi pre svega zavisi njegovo dejstvo i njegov uspeh. Zato pozivam sve na koje se ovaj zakon odnosi ne samo da poštuju preporuke, upozorenja republičkog i ostalih odbora, već da svojim činjenjem ne dovedu do toga da odbor uopšte o njima raspravlja.
Kada se radi o funkcionerima G17 plus, garantujem da republički odbor neće imati posla uopšte, a što se tiče opozicije, iako su protiv ovog zakona, nadam se, ako budu nekada u prilici da se i na njih ovaj zakon ponekada odnosi, da će poštovati njegove odredbe. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, a neka se pripremi narodni poslanik Jovan Palalić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministar nam je u uvodnom izlaganju, u ime predlagača, jasno rekao da je ovaj predlog zakona, praktično, obećanje koje je Vojislav Koštunica u svom ekspozeu kada se vlada formirala izneo, rekavši i objavivši da ćemo se boriti protiv korupcije i organizovanog kriminala na svaki način.
Međutim, mi ovim zakonom priznajemo i neefikasnost pojedinih državnih organa, a samim tim i neefikasnost države, pa se postavlja pitanje šta ćemo učiniti, odnosno šta će Vlada učiniti i koje će to zakone predložiti ili izmeniti da bi sve državne organe naterala da rade svoj posao, jer kada bi to bio slučaj nama ovaj zakon uopšte ne bi ni bio potreban.
Kada bi sudovi radili kako treba, kada bi tužilaštva radila onako kako se to od njih očekuje, kada bi policija radila svoj posao, kada bi političke partije bile dovoljno odgovorne, dakle kada bi na najviše državne funkcije postavljali ljude u koje imaju poverenja i koji su pre svega moralne ličnosti, onda nam, takođe, ovaj zakon ne bi bio potreban.
Mnogi su ovde pre mene pominjali neke grupe ljudi, navodeći čak i imena, koji nisu obuhvaćeni ovim zakonom, a bili su nosioci i glavni likovi nekih afera koje su nas potresale prethodnih godina. To govorim zbog toga što mislim da zakon ima propusta, šupljina i SRS je pokušala da to popravi svojim amandmanima, pa ćemo videti kada bude rasprava o pojedinostima koliko ćete imati sluha za to, jer nam je cilj svima isti. Svi želimo da se na neki način izborimo sa korupcijom, mada sva društva od toga boluju i teško da ijedno bez toga može, ali možemo da je svedemo na neki podnošljiv minimum.
Postavlja se pitanje hoćemo li da budemo ozbiljna država ili ćemo da se igramo države, jer, istini za volju, ako hoćemo da saznamo ko šta ima i kako je to stekao, to je najlakše preko poreskih organa. Njima je najlakše da utvrde koliki su vam prihodi bili, koliko ste platili poreza ili niste platili porez, šta imate, napravi se razlika i, molim lepo, sudovi onda treba da rade svoj posao. Ali, mi do sada očigledno nismo imali želju da to tako uradimo, niti naši poreski organi to mogu da urade.
Jedno od pitanja je gde je garancija nama na osnovu ovog zakona da će onaj javni funkcioner za koga se utvrdi da postoji sukob interesa završiti na sudu, jer, koliko sam shvatila, ipak se prikupljaju neki materijalni dokazi. Ovaj republički odbor ima dokaze da je došlo do sukoba interesa, možda postoji i neka materijalna korist, najčešće materijalna korist, i gde vam je garancija da će za to imati sluha tužilaštva i da se ona neće oglušiti o sve to.
Ako se sve završi na onim merama koje odbor može da donese onda smo apsolutno neefikasni, jer mi to sve liči, verujte mi, na onaj prutić koji mama drži na ormaru, pa ako zatreba, ošinuću te, ali neka stoji tu i neka plaši javne funkcionere. Ako mi imamo funkcionere kojima je dovoljno zapretiti da ih to podseća na činjenicu da su najviši državni funkcioneri i da svoj posao treba da obavljaju u javnom interesu i da treba da budu visokomoralne ličnosti, onda neka i ovaj zakon egzistira.
Mera nejavnog upozorenja, koju odbor može da izrekne, izriče se, kaže zakon, ako sukob javnog interesa nije uticao na vršenje javne funkcije (dakle, ono - no, no, nemoj to više da radiš), a mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje, predviđena članom 27, ako se ne povinuje ovom zakonu do isteka roka koji mu je u odluci određen.
Dakle, posle toga, posle jedne i druge mere, može da se stavi tačka na sve to, jer ako neko ima obraz kao đon onda nikakav zakon, barem ne ovakav, bez prave sankcije ne može da dovede do cilja.
Postavljam sada jedno pitanje i predsedniku Skupštine koji nije tu - da li postoji sukob interesa i da li će postojati po ovom zakonu u tome što on pojedine predloge narodnih poslanika ili poslaničkih grupa ne stavlja na dnevni red. Možemo da pretpostavimo ili da tvrdimo ili da dokazujemo da postoji, jer je moguće da pojedini lobiji ne žele da se određena problematika reši na takav način. Nadam se da ako ovaj zakon bude donet neće pasti više nikome na pamet da se ogluši o predloge narodnih poslanika ili poslaničkih grupa i da će sve stavljati na dnevni red, a većina je ta koja će odlučivati hoće li se o njima raspravljati ili neće.
Namere Vlade su bile, po nama, časne - da spreči sukob između javnog i privatnog interesa, da uspostavi pravila i načela kojima bi funkcioneri trebalo da se rukovode pri vršenju javne funkcije. Navode se u zakonu situacije koje potencijalno mogu da izazovu sukob javnog interesa, organi koji će o tome voditi računa, mere za povredu, a one su, i sam zakon kaže, samo moralne prirode. Istini za volju, ovaj zakon ne isključuje krivičnu odgovornost, ali da su naši funkcioneri do sada bili dodirljivi nama ovaj zakon ne bi ni trebao.
Bojim se da će i sa ovim zakonom biti nedodirljivih - pogledajte pojedine visoke državne funkcionere koji su se ovih dana pojavljivali pred Anketnim odborom; pojedini od njih prosto su pretili članovima Anketnog odbora, držali čitave tirade, ne prezajući uopšte od toga da su oni pozvani na odgovornost. A, podsetila bih vas na to da kada u Americi neko bude pozvan pred anketni odbor, on samo razmišlja o tome koliko će da dobije, a ne da li će da zaglavi u zatvoru.
Eto, to je ta odgovornost, koja kod nas teško da može ovakvim zakonom da se uspostavi, ali nekim kaznama i sankcijama koje bi bile određene krivičnim zakonom, uz efikasno pravosuđe, ja verujem da bi; ponekad čak pomišljam, verujte mi, na onaj Dušanov zakonik. Ali, pre toga moramo naše javne funkcionere da poštujemo, moramo da se izborimo za njihov status, da se ne zavaravamo da naši najviši državni funkcioneri mogu da žive od 30.000 dinara i da neko od njih ima interesa da živi od 30.000 dinara, jer ne može.
Dakle, umesto ovih para koje dajemo za ovih 169 odbora samo na lokalnom nivou, pa još za pokrajinski, pa republički, pa za čitavu tu administraciju, za sve te zaposlene i za članove odbora, bolje je da mi našim ministrima damo godišnje apanaže, da oni nemaju potrebe da zavuku ruku ni u čiji džep, da ne trče od jednog do drugog upravnog odbora. Jer, verujte, ja sam ubeđena, ni njima to baš nije lako ni milo, ali moraju na neki način da nadomeste to što sa tim parama njihove porodice i oni ne mogu da egzistiraju, jer ne može da razmišlja da li će sutra da ostavi ženi 300 ili 500 dinara za ručak i da vodi politiku i da rukovodi milijardama dinara koje mu stoje na raspolaganju. Dakle, to je demagogija.
Ako hoćemo da se bavimo demagogijom, možemo, a ako hoćemo da nešto korenito promenimo dajte da to promenimo nekim zakonom o javnim funkcionerima, pa nekim zakonom o narodnim poslanicima, da se zna ko je ko u ovoj državi, koliko vredi, koju odgovornost nosi, a onda za svaku grešku i za svaku omašku - krivična prijava i to mora da se razreši pred sudom, nema nikakvih olakšavajućih okolnosti, nema nedodirljivih.
Naravno, postoji politička odgovornost, a do te političke odgovornosti ćemo doći, mislim na nekom višem nivou, onda kada ozbiljne političke partije, velike političke partije budu te koje će u budućnosti odlučivati šta se u ovoj državi dešava.
Ne bih o pojedinostima, već sam uzela 10 minuta svojim kolegama; ubeđena sam da je ovaj zakon još jedan od onih koji predstavljaju pritisak na javne funkcionere, ali mi ne verujemo da će ovaj odbor koji je predviđen kao organ koji treba da vodi računa o sukobu interesa ikada biti formiran, barem ne ovako kako ste vi to predvideli (imali smo već takve slučajeve i ranije) i da će da dovede do onih efekata koje ste želeli kao predlagači zakona. Stoga možda nije loše da imamo jedan ovakav zakon, ali kakve ćemo koristi od njega imati, videćemo u praksi, ukoliko bude bio donet; mi srpski radikali nismo optimisti da on može značajno da popravi stanje što se borbe protiv korupcije u zemlji tiče. Hvala vam.

Reč ima ministar Zoran Lončar.

Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da se još jednom danas obratim na kraju ove naše današnje rasprave.
Moram uzgred i da vam se zahvalim na svim primedbama koje ste danas izneli na ovaj zakon, koje me uveravaju u ispravnost moje prepodnevne tvrdnje na početku same rasprave da je ovo zakon Vlade Srbije, ali i zakon svih vas koji kao narodni poslanici sedite u Narodnoj skupštini Republike Srbije i da ćete se tako do kraja sednice, dok ne bude usvojen zakon i odnositi prema ovom zakonu.
Nije dovoljno samo deklarativno podržati ovaj zakon, pa se onda ne odnositi adekvatno prema tom zakonu, kritikovati svaku odredbu. No, u svakom slučaju, imao sam prilike danas puno korisnih sugestija da čujem ovde tokom celodnevne rasprave. Takođe, imao sam prilike da se u međuvremenu, tokom pauze, upoznam sa većinom amandmana koji su pristigli na zakon. Mislim da dosta kvalitetnog ima i da će svi amandmani, kao što sam na početku rasprave obećao, koji su konstruktivni, koji doprinose podizanju kvaliteta ovog zakona, a ne ruše koncept ovog zakona i nisu podneti samo zato da bi davali narodnom poslaniku pravo da izlazi za ovu govornicu i pravi politički marketing na ovom zakonu, biti od mene kao predstavnika Vlade prihvaćeni u potpunosti.
Da odgovorim u najkraćem smislu na nekoliko osnovnih primedbi, koliko sam imao prilike da čujem danas. Pre svega, osnovna primedba je bila da je ovo jedan skup zakon i neprimeren za Srbiju u trenutku u kojem se ona nalazi. Smatram da ta primedba ne stoji. Ovaj zakon ima za cilj da uštedi pare. Milioni i milioni dinara se svakodnevno putem korupcije odlivaju iz budžeta Srbije. Besmisleno je govoriti da nekoliko hiljada mesečnih naknada za rad u odborima predstavlja skup zakon.
Dalje, prigovor je bio da ne postoje pravne sankcije. Pravne sankcije i ne treba da postoje u ovom zakonu.
Pravne sankcije za nepoštovanje funkcije koja je poverena, nevršenje na zakonom predviđen način, postoje u pravnom sistemu Republike Srbije. Postoje krivično-pravne sankcije, materijalno-pravne sankcije, postojale su oduvek, postoje i sada, ali nije na Vladi Republike Srbije da sprovodi te sankcije. To je stvar pravosuđa Republike Srbije, tužilaštva i nadležnih sudova.
Vlada Republike Srbije, koja je izabrana pre mesec dana, nema nameru da vrši politički uticaj, kao do sada, na funkcionisanje pravosuđa. Očekujemo da u narednim mesecima pravosuđe pokaže samo koliko je bez uticaja političke vlasti spremno da primeni pravne sankcije na protivzakonito vršenje funkcija od strane nadležnih državnih organa, kako onih pre izbora ove vlade tako i onih nakon izbora ove vlade, koje bude učinjeno od strane njenih funkcionera.
Pitanje je bilo da li će se ovaj zakon primenjivati i na šefa kabineta predsednika Vlade i na savetnike u Vladi Republike Srbije. Naravno. Svako onaj ko zna šta je postavljeno lice, a to je takođe krug lica na koja se primenjuje ovaj zakon pored izabranih lica, primenjivaće se ovaj zakon, ali nažalost, neće se primenjivati retroaktivno na bivše šefove kabineta i na bivše savetnike predsednika Vlade, već samo za ubuduće, jer to znači pravna sigurnost - nemogućnost retroaktivne primene zakona, koju propisuje Ustav Republike Srbije. Za eventualne takve zloupotrebe koje su rađene u prethodnom periodu nadležni su sudovi i pravosuđe Republike Srbije.
Prigovor je bio na pitanje nekompetentnosti članova biračkih odbora. Nije birački odbor, izvinjavam se. Dolazim sa sednice Republičke izborne komisije, pa menjam termine, izvinjavam se. Članovi odbora koji utvrđuju postojanje sukoba interesa ne moraju da budu pravnici. Ne moraju da imaju pravosudni ispit, moraju da imaju visok stepen moralnog integriteta i osećaj za poštovanje pravde i zakona.
Sankcije ovog zakona nisu pravne. Pravne sankcije postoje posle. Pravne sankcije izriče pravosuđe Republike Srbije. Ljudi koji sprovode te postupke moraju da imaju visok stepen pravnog znanja i moraju da imaju, kao što je bilo postavljeno ovde pitanje, položen pravosudni ispit. To se ne traži za odbore koji treba da utvrđuju postojanje sukoba interesa.
Smatrali smo da oni ne treba da budu članovi političkih stranaka, ne zbog toga što mislimo da su ljudi koji su članovi političkih stranaka nedovoljno pošteni ljudi, naprotiv, ne smatramo to, ali smo takvom zakonskom formulacijom želeli da te ljude izdignemo iznad dnevne politike. Ko god je član političke stranke sigurno se vodi partijskom disciplinom. Nije nam želja bila da članovi odbora koji rešavaju sukobe interesa u svom odlučivanju zastupaju stavove stranke kojoj pripadaju.
Prigovor je bio da ovo nije dovoljno osmišljen zakon zato što u budžetu nema stavke predviđene kao neophodne za rad mnogobrojnih odbora koji treba da sprovode ovaj zakon. Mogu da razumem nekog ko nikada nije učestvovao u donošenju zakona o budžetu da iznese ovaj prigovor. Gospodo narodni poslanici, znate da stavku u budžetu može da zasluži svaki onaj organ koji u momentu donošenja budžeta postoji. To što ne postoji neki organ u momentu donošenja budžeta ne znači da on ne može kasnije da bude obrazovan.
Vlada Republike Srbije je sa ove govornice pre mesec dana obećala i danas ispunjava to obećanje, predstavlja vam zakon o sukobu interesa, za čije sprovođenje su nadležni republički odbor, pokrajinski, lokalni odbori itd. Predložićemo i neke druge zakone, verovatno uskoro. Takođe, sastavni deo ekspozea je bilo obećanje da će biti predložen zakon o ombudsmanu i formiranje te institucije. Za odbore, za ombudsman i za sve nove organe koji će biti predviđeni, i za koje se nadam da ćete ih usvojiti, postoje sredstva u budžetu, jer budžet predstavlja plan rada Vlade, finansijski, za tekuću godinu; postoji stavka koja se naziva budžetska rezerva i odatle će biti finansirani i ovi odbori i svi organi koji budu obrazovani.
Prigovor se tiče hitnosti postupka donošenja ovog zakona. Zar se nije već zakasnilo sa ovim zakonom? Svi smo mi za taj zakon, i ova vlada, Vlada Republike Srbije je pre mesec dana obećala to i sada to poštuje. Da li treba da čekamo redovnu proceduru, pa mesec dana da se usvaja ovaj zakon? Naša je želja da već u momentu izbora svih članova upravnih odbora, svih državnih funkcionera, koji je u toku, imamo zakon o sukobu interesa, da tim ljudima već unapred bude stavljeno do znanja šta ih čeka. Mora se napraviti jasna crta između ponašanja u prethodnom periodu i ponašanja koje moraju da ispoštuju svi budući funkcioneri Vlade Republike Srbije.
Zašto se ovaj zakon ne odnosi na sudije? Naravno da su i sudije lica koja su podložna mogućoj korupciji i to treba da bude rešeno, ja sam to rekao u uvodnom delu, ali to će biti rešeno posebnim zakonima, pre svega iz seta pravosudnih zakona. Vlada Republike Srbije vam je to obećala i verovatno ćete tokom sledeće nedelje dobiti predloge izmena seta pravosudnih zakona, gde će biti regulisano pitanje sukoba interesa vezano za sudije, javne tužioce, njihove zamenike i sve nosioce pravosuđa u Srbiji.
Zašto su sankcije samo moralne prirode? Gospodo i gospođe narodni poslanici, ovaj zakon je političke, a ne pravne prirode. Postoje pravne sankcije, kao što sam vam odgovorio. Ove sankcije su moralne prirode zato što smatramo da treba da imamo Srbiju sa jakim javnim mnjenjem, sa dovoljno politički odgovornim nosiocima javnih funkcija.
Biće sasvim dovoljno da jedan nezavisan, stručan odbor, kao što je predviđeno ovim zakonom, kaže, žigoše prstom i svojom odlukom nekog nosioca državne funkcije da je tu funkciju vršio u suprotnosti sa javnim interesom, drugim rečima da je zloupotrebio.
Očekujemo da će to u ovakvoj Skupštini Republike Srbije biti dovoljan signal da se pokrene pitanje razrešenja svih nas koje ste vi izabrali pre mesec dana. Vladi Srbije će sigurno biti jasan signal, kada dobije makar i nejavnu preporuku, da je to trenutak da razmisli o izboru novog kandidata na tu funkciju. Zahvaljujem se.

Pre nego što zaključimo sa današnjim radom, da vas obavestim da je sazvana sednica Odbora za finansije za sutra, 8. april 2004. godine, sa početkom u 9,00 časova.
Sednicu nastavljamo sutra u 10,00 časova.