Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ispred SRS sam podneo amandman koji reguliše član 12. predloženog zakona, da se izbriše naslov III - Prijavljivanje imovine, kao i podnaslov - Podnošenje izveštaja o imovini, i da se reč "funkcioner" zameni rečima "javni funkcioner".
Inače, sam član reguliše materiju koja će biti dosta teško sprovodljiva u praksi. Naime, traži se da funkcioner pribavi imovinsku kartu od svoje bliže i dalje rodbine. Mislim da je ovo prestrogo napisano, da se zahteva od funkcionera da dostavi izveštaj o imovini i prihodima svoje rodbine. Postavlja se pitanje šta ako oni odbiju da takvu izjavu dostave? Kakva je sankcija ukoliko funkcioner ne uspe da pribavi sve te neophodne podatke o imovini svoje rodbine?
Zatim, i ako postoji stvarna volja i želja funkcionera da podnese izveštaj, ukoliko je ta rodbina velika ili ako je rasturena, pa žive mnogi u inostranstvu, kako će uspeti sve te neophodne podatke o imovini da pribavi i da dostavi nadležnim organima?
Na kraju, ovaj član zakona povređuje ljudska prava, tj. pravo na privatnost, pravo na slobodu rada, pravo na privatnu svojinu. Ovde se čak izjavljuje da se moraju i prihodi, novčana sredstva, dugovanja i potraživanja prijaviti ukoliko ste srodnik sa nekim od onih koji obavljaju javnu funkciju.
To je ono što se tiče amandmana i predlažem Skupštini da prihvati ovaj amandman.
Bez obzira što zakon ne tretira pravosuđe, želim da iznesem jedan primer iz pravosuđa, gde se očigledno krše ljudska prava, a naročito ljudska prava na Kosovu i Metohiji.
Okružni sud u Prištini, broj 238/2004 od 24. marta 2004. godine. Međunarodni istražni sudija Kristin Liderman u krivičnom predmetu protiv Stojana Arsića optuženog za krivično delo pokušaja ubistva prema članu 30. stav 1. Krivičnog zakona Kosova (podvlačim, Krivičnog zakona Kosova) - rešenje da se povede istraga protiv Stojana Arsića, kosovskog Srbina, rođenog 12. maja u Konjuševcu, oženjen, dvoje dece, prethodno neosuđivan, viša školska sprema, sa boravištem u Cerskoj broj 8 u Obiliću, a trenutno u pritvoru od 18. marta.
Obrazloženje: Dana 20. marta 2004. godine istražni sudija Predrik Krasnići odlučio je da optuženom odredi pritvor od 30 dana, prema članu 193. stav 4. Krivičnog zakona Kosova. Osumnjičeni je dana 18. marta oko 12,30 časova u Ulici Agrar Raba u Obiliću pucao iz vatrenog pištolja marke TT 57 kalibra 7,62 milimetra u pravcu mase protestanata, kako ovde piše, pred svojom kućom. Posedovao je pomenuto oružje i dva magacina od po 16 metaka već duži niz godina. Osumnjičeni je priznao da je pucao iz pištolja dva puta i da je posedovao oružje i municiju.
Međutim, izjavio je da su protestanti, kako ovde stoji, palili kuće u komšiluku i počeli da bacaju kamenje na njegovu kuću. On je samo hteo da ih uplaši pucajući u vazduh, kako bi ih držao podalje od svoje kuće. I, na kraju rešenja o pritvoru, rešenja istražnog sudije Predrika Krasnićija o pritvoru od jednog meseca, obrazloženje je - njegova kuća u Obiliću je spaljena u događajima prošle sedmice, nema alternativnog smeštaja i imajući u vidu uvek postojeće tenzije, veoma je verovatno i razumljivo da bi mogao da napusti Kosovo.
Pazite, oni su organizovano spalili kuću jednom Srbinu, u stvari ne jednom Srbinu, nego Srbinu Stojanu Arsiću iz Obilića, a onda je to razlog zašto mu se određuje pritvor od mesec dana, jer, navodno, nema gde da živi, pa hajde da bude u zatvoru!
S druge strane, često se ovde govori da pravosuđe na Kosovu ne radi ništa. Ovo je dokaz da radi. Radi samo kada je u pitanju Srbin i srpska strana. Međutim, da li ima ovakvih krivičnih prijava protiv hiljada i hiljada, desetina i stotina hiljada Šiptara koji su uspeli da naprave ovolika zverska dela na Kosovu...
(Predsedavajuća: Vreme.)
... u poslednjih pet godina. Ovo sam samo želeo da prikažem kao jednu ilustraciju o onome šta radi pravosuđe i UNMIK administracija na Kosovu i Metohiji. Hvala.