Apsolutno znam da se u Akademiju samo stvaraoci biraju, a ne reproduktivni umetnici. Ja sam hteo samo da podvučem jedan vid kojim se ti ljudi bave. Oni, na kraju krajeva, komponuju da bi se nešto pevalo i da bi se nešto sviralo, na primer. Pomenuo sam i slikare. Prema tome, to nije tako inkompatibilno koliko je inkompatibilan predlog da Akademija nauka učestvuje u kontroli Narodne skupštine i to je bitno pitanje.

Da li o ovom amandmanu još neko želi reč? (Ne.)

Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Vlada je usvojila amandman.

Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Petar Cvetković i Željko Tomić.

Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na naslov iznad člana 20. i član 20. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.

Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Izvolite, reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Da ne bi bilo nepotrebnih replika, amandmani SRS nemaju za cilj da se odugovlači rasprava ili da se opstruira donošenje ovog zakona. Svi naši amandmani čine jednu celinu i to su predstavnici Vlade primetili. Neke amandmane su prihvatili, neke nisu zbog koncepcijskog neslaganja sa njihovim predlogom, ali nijedan amandman nije podnet da bi se vršila opstrukcija i ja bih zamolio poslanike kada izlaze za ovu govornicu da obrate pažnju, ukoliko nisu čitali amandmane, bilo bi korektno da makar ne daju neke paušalne ocene.
Naravno, ovim amandmanom mi sledimo onu promenu koju predlažemo u članu 19. i u odnosu na predloženi tekst člana 20. razlikujemo se u stavu 3. utoliko što smatramo da sedam prosečnih plata ne treba da bude naknada i zarada koja pripada članovima ovog odbora, već smatramo da pored neke svoje redovne plate član tog odbora može da ima pravo još samo na naknadu u visini jedne poslaničke plate. Smatramo da je ta naknada dovoljna, imajući u vidu dodatni posao koji radi izabrani član u ovom odboru. Mislimo da je sedam prosečnih plata veliki iznos.
Takođe se slažemo sa predlogom da se ovi kandidati biraju na pet godina i da ne mogu biti ponovo birani. Što se tiče ovog vašeg stava 2, da tu ne mogu biti članovi političkih stranaka, mi se sa tim ne slažemo i zato smo amandmanom tražili da se ugradi jedan novi stav - da se prema članu odbora primenjuju iste obaveze i zabrane koje su ovim zakonom propisane za javnog funkcionera, jer samim izborom i članstvom u ovom odboru ne znači da su oni amnestirani od obaveza koje imaju drugi javni funkcioneri.
Znači, ovim amandmanom mi sledimo ovaj prethodni amandman i ja ponovo moram da istaknem, kako god da se okrene, sa koje god strane da se posmatra, uslovno rečeno, poslovi i nadležnost ovog odbora, način rada ovog odbora, forma odluke koju budu donosili, značaj odluka koje budu donosili, pravno dejstvo, ako ima nekog pravnog dejstva ovih njihovih odluka, postupak na koji način dolaze do istine i sva druga pitanja koja su važna za rad ovog odbora nepogrešivo ukazuju da tu nema mesta, čak ni kao predlagaču, nekim institucijama, koje su sigurno važne za jedan narod i za jednu državu, ali u nadležnosti ovog odbora će biti pre svega nešto što se zove političko pitanje. To pitanje mi ne možemo da izbegnemo, pa da li se radi o nejavnom objavljivanju, javnom objavljivanju, saznanju, evidentiranju, registraciji i tako dalje, zato što lica kojih se pre svega tiče ovaj zakon potiču iz političke sfere.
Ma koliko mi pričali o direktoru javnog preduzeća ili direktoru republičke direkcije kao nestranačkoj ličnosti, ekspertu, do pre nekoliko meseci imali smo eksperte sa ćoška, uvek je to političko pitanje. Kada ne bi bilo političko pitanje, niko se ne bi grabio da bude na vlasti.
Stranka koja želi da bude na vlasti, koja osvoji vlast želi da svoje ljude postavlja na ta mesta, jer je ona odgovorna za funkcionisanje tih institucija.
Sve što se bude radilo u ovom odboru je, pre svega, političko pitanje i one mere koje se budu izricale biće političko-pravne posledice nekog stanja, ne klasične sankcije, niti mere, ako se zaboravi cilj ovog zakona i početna definicija i meni je prosto neprijatno što niste usvojili amandman na član 1. ovog zakona, jer da ste usvojili taj amandman mnoga pitanja bi po logici stvari bila jasna i sama od sebe bi se regulisala.

Da li o ovom amandmanu još neko želi reč? (Ne.)

Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Proroković. Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Narodni poslanik Dušan Proroković povlači amandman.

Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Todorović.

Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, suština amandmana koje je podnela SPS je da član odbora za svoj rad u odboru može imati naknadu najviše u visini zarade narodnog poslanika na stalnom radu u Narodnoj skupštini, umesto predloženih sedam prosečnih zarada isplaćenih u Republici Srbiji u mesecu koji prethodi isplati.
Kada god dođe do para sasvim sigurno dođe i do problema. Sedam prosečnih zarada u Republici Srbiji za rad jednog člana odbora je, po prilici, 90.000 dinara. Narodni poslanici koji su na stalnom radu u Skupštini rade za dve prosečne zarade. Stvarno se čovek zapita gde je tu logika. Narodna skupština bira većinu članova tog odbora, odnosno mi narodni poslanici.
U mojoj Loznici se, recimo, isplaćuje u privredi jedva 7.000 dinara. Zar je prirodno da neko zato što radi u odboru koji će pratiti rad funkcionera, koji će voditi nekakve evidencije, ima 90.000 dinara. Pri tome, ako pogledate član koji se odnosi na zaradu sekretara tog odbora, doduše taj amandman je, koliko sam razumeo, prihvaćen, ali da nije sekretar tog odbora bi imao pravo na zaradu tri puta veću nego što ima sekretar Skupštine i to bi bilo otprilike 120.000 dinara.
U čemu će taj član odbora da bude više angažovan, da bude odgovorniji od jednog narodnog predstavnika u ovoj skupštini koja, kao što vidite, zaseda svake nedelje, imamo rad skupštinskih odbora i verovatno ćemo ove godine raditi 150 i više radnih dana.
Siguran sam da članovi odbora toliko neće raditi i zašto bi oni imali skoro četiri puta veću platu od poslanika.
Mislim da je vrhunska demagogija da mi govorimo o platama ministara od 25.000 ili 30.000 dinara, o platama poslanika otprilike u tom iznosu, a da pri tome očekujemo da ne budu korumpirani. Zato mislim da je ovde bila zabuna i da je ovaj amandman zapravo suštinski prihvatljiv. Razumeo sam da je moj uvaženi kolega Proroković iz Demokratske stranke Srbije upravo isti amandman podneo, zatim ga povukao. Mi iz Socijalističke partije Srbije smo ga podneli zato što mislimo da nema ništa logičnije od toga nego tog jednog člana odbora, koga naravno uvažavam, poštovati koliko i narodnog poslanika.
Ako uzmete sva druga ograničenja koja će proisteći, pa makar da su moralne prirode, onda zaista moramo dobro da razmislimo o tome ko su ti ljudi, članovi tog odbora, koliko imaju doktori nauka, koliko imaju profesori univerziteta, koliko imaju neki drugi ljudi u privredi, u vanprivredi i šta će zapravo biti toliki posao da bi tako bio nagrađen.
Ako je odgovor da neće biti korumpirani onda vam kažem da je plata od 90.000 korupcija sama po sebi. Predlažem skupštinskoj većini da prihvati ovaj amandman, jer sam potpuno svestan da nijedna vlast, pa ni ova, neće povećati poslaničke plate da budu u visini sedam prosečnih zarada koje se isplaćuju u Republici Srbiji da bi to izjednačili.
Ako baš hoćemo sve kako rade neki drugi i u svetu, onda da pogledamo kakvo je stanje u susednoj Hrvatskoj, pa ćete videti da tamo narodni poslanici imaju 2.000 evra, čak i više, a mi ćemo ovde raditi za neki novac koji jednostavno možemo zaraditi i na drugim mestima, a da pri tome ne budemo funkcioneri, čak i da ispoštujemo i ove zakonske odredbe da nemamo upravljačka prava u svojim preduzećima itd. Dajte da počnemo da cenimo sami sebe da bi nas i drugi cenili.

Da li o ovom amandmanu još neko želi reč?

Reč ima narodni poslanik Dušan Proroković.

Podneo sam istovetan amandman na ovaj član predloga zakona, kao što ga je podneo i gospodin Jovan Todorović. Zbog toga sam i povukao svoj Predlog amandmana, jer nije logično da postoje dva istovetna amandmana, ako je već tehnička služba Skupštine napravila omašku pa ih nije spojila u jedan.
Mi imamo jednu neverovatnu situaciju. Poslanici u Narodnoj skupštini biraju poslanike u Saveznoj skupštini koji imaju duplo veću platu od poslanika u republičkom domu. Poslanici u Narodnoj skupštini biraju guvernera Narodne banke koji ima 10 puta veću platu nego poslanik u Narodnoj skupštini.
Imenovana lica, direktori javnih preduzeća, članovi upravnih odbora itd. imaju tri do četiri puta veću platu od narodnih poslanika, i to je pravilo koje traje od 1990. godine, možda čak i od ranijih vremena.
Neću da govorim o potrebi povećanja poslaničkih plata, o tome možemo razgovarati. Socijalne i ekonomske prilike u društvu su teške, poslanici moraju da dele sudbinu svog naroda, ali ako su poslaničke plate ovolike kolike su, onda će, bogami, tolike plate biti i članova republičkog odbora, saveznih poslanika, direktora javnih preduzeća i guvernera Narodne banke.

Služba Narodne skupštine me je upravo obavestila da postoji razlika između amandmana narodnog poslanika Dušana Prorokovića i narodnog poslanika Jovana Todorovića. "Član republičkog odbora ima pravo na mesečnu naknadu" - tako glasi amandman Dušana Prorokovića, a amandman Jovana Todorovića: "Član republičkog odbora ima pravo na mesečnu nadoknadu".

Da li o ovom amandmanu još neko želi reč? (Ne.)

Na naslov iznad člana 21. i član 21. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Mašić.

Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsedavajuća, uvaženi ministre, ako se prihvate predloženi amandmani SRS, pogotovu ako se prihvate amandmani predloženi od strane gospođe Gordane Pop-Lazić i gospodina Zorana Krasića, onda bi neminovno trebalo prihvatiti i ovaj amandman koji ja predlažem a koji se odnosi na postupak razrešenja člana odbora.
Prvo, predlažem da se iznad člana 21. briše naslov, jer smo to kao članovi poslaničke grupe generalno stavili kao primedbu i predložili, mislimo da ćete to i prihvatiti.
Ono što je nesporno u ovom članu, a što predlažem da ostane, jeste da dužnost člana odbora treba da prestane istekom vremena na koje je izabran, ostavkom ili razrešenjem sa dužnosti člana.
Član odbora se razrešava ako nesavesno i pristrasno vrši dužnost. Mislim da će ova odrednica biti malo problematična i teška za utvrđivanje; ne znam kako je predlagač ovog zakona zamislio da procenjuje nesavesnost i pristrasnost člana odbora, jer nijednim članom ovog zakona nije predviđeno donošenje nekog akta kojim će se bliže regulisati rad odbora, pa kroz to da se precizira šta je savestan a šta nesavestan rad, šta je odgovoran ili šta je neodgovoran rad člana odbora.
Svakako član odbora treba da se razreši ako bude osuđen na kaznu zatvora ili kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim dužnosti člana odbora, ili pak ako se utvrdi da je član odbora povredio odredbe ovog zakona. Međutim, ni ja ni moje stranačke kolege se ne slažemo da član odbora ne može biti član političke stranke ili da je pripadnost političkoj stranci razlog za razrešenje dužnosti člana odbora.
Podsetiću vas da je u ovom prlamentu, možda pre dve ili dve i po godine, izabran predsednik Ustavnog suda Srbije, članovi Ustavnog suda Srbije, za koje se apsolutno zna da pripadaju nekim partijama. Dalje, pitam vas da li predsednik Vrhovnog suda Srbije, član ili predsednik tj. republički javni tužilac, koji je sada podneo ostavku, pripadaju ili su pripadali nekim partijama ili strankama?
Vi ste, ministre, u obrazlaganju ovog zakona rekli da ne prihvatate pripadnost člana ovog odbora tj. ne opredeljujete ga po partijskoj pripadnosti, zbog toga da bi se suzbio dnevno-politički uticaj, ali da li se, kada su vršeni ovi izbori, vodilo računa upravo o tom dnevno-političkom uticaju, jer i dan-danas imamo to činjenično stanje koje imamo.
Malopre smo vodili raspravu o Akademiji nauka i njenim članovima, koji bi trebalo da budu članovi odbora. Smatram da Akademija nauka, kao vrhovna, pre svega naučna, ali i kulturna institucija, ima ljude od ugleda, međutim i tamo imamo dobar broj ljudi članova Akademije nauka koji imaju stranačku pripadnost. Da li će se kod izbora ili odabira tih 10 članova voditi računa i da li će oni koji pripadaju nekoj stranci biti kvalifikovani kao manje moralni, da li će moći da budu članovi ovog odbora?
Sve ovo su argumenti o kojima treba ozbiljno razmisliti, da li treba istrajavati na ovom predlogu da članovi odbora ne mogu i ne treba da budu članovi političkih stranaka. Mislim da grešite i da bi ovaj zakon i sve ono što njime treba da se bira i reguliše bio sigurno validniji i vredniji, prihvatljiviji ako se ne budemo strogo držali te odrednice.
Na kraju, ovim amandmanom predlažem i da se iza stava 4. doda novi stav 5. koji treba da glasi: "Odbor vodi postupak u kome se utvrđuje da li su nastupili razlozi za razrešenje i Narodnoj skupštini predlaže razrešenje člana odbora. Odluku o razrešenju donosi Narodna skupština". Hvala vam na razumevanju i izvinjavam se što sam prekoračio vreme.

Da li se povodom ovog amandmana još neko javlja za reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Nikola Milošević.