Oprostite, po članu 100, šta? Molim vas, bez dobacivanja, već ste izazvali jednu repliku dobacivanjem malopre. Izvinite gospodine Markoviću, po članu 100, zbog čega?

Član 99. Pogrešno me je gospodin Proroković razumeo.

Hoćete da dozvolite samo da pročitam poslanicima, neće im možda biti jasno. Član 99. stav 1: "Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu." Dakle, odnosi se na govornika, ne na repliku. Molim vas, pozovite se na pravi član, budite ljubazni, moramo da budemo ravnopravni prema svima. Ili se pozovite na pravi član ili sačekajte priliku za novu repliku.
Gospodin Marković se pozvao na član 100. stav 1: "Narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine." Izvolite, objasnite poslanicima zašto nije poštovano dostojanstvo.

Prvo, gospodine Prorokoviću, nisam nijednom rečju rekao da država ne treba da uvodi poreze na alkoholna pića, na cigare, rekao sam da ne treba ovlike poreze da uvodi. Drugo, rekao sam da se akciza na kerozin koji se koristi u međunarodnom saobraćaju ne plaća. Predvideli ste da se ne plaća. Niste predvideli da sportski klubovi koji koriste to avionsko gorivo za obuku naših ljudi ne plaćaju. Treće, što se tiče onoga do berbe kukuruza, siguran sam,  a vi ćete se uveriti kada budu parlamentarni izbori, negde u poznu jesen.

Zahvaljujem gospodine Markoviću. Reč ima narodni poslanik... Molim vas, bez dobacivanja. Još jednom podsećam na član 99. stav 3, kada god se dogodi da poslanici dobacuju, ometaju često poslanike sopstvene stranke. Malopre je izazvana jedna replika, jer je poslanik jedne stranke dobacivao poslaniku svoje stranke, zbunio ga i imali smo problem svi zajedno. Dakle, molim vas, zbog svih vas strogo ćemo se držati Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Ištvan Takač, a neka se pripremi narodni poslanik Nataša Jovanović. Gospodin Takač je odustao. Izvolite gospođice Jovanović, a neka se pripremi narodni poslanik Igor Mirović.

Tako se trudite, gospodine Markoviću, da budete ljubazni, da je zaista srceparajuće. Nemojte da zloupotrebljavate poziciju na kojoj se nalazite i da spočitavate razne stvari koleginici Radeti i poslanicima SRS-a. Povedite računa o ovim poletarcima iz vaših redova, mislim na pozicione poslaničke grupe.
Tema je veoma ozbiljna i danas bi, da je reda i da ministar finansija shvata svoju ulogu kako treba, on bio sve vreme ovde u klupi gde sede ministri i ova vlada koja je izabrana na takav način, ali on, suočen sa gorkom istinom o sebi, o svojim kumovskim i ostalim mafijaškim i kriminalnim vezama, ne samo da ne želi da bude prisutan u daljem toku rasprave... Videćemo da li će se pojaviti u diskusiji o ova tri zakona u pojedinostima, mnogo toga direktno želimo, mi poslanici SRS-a, još da mu kažemo, a da građani to čuju i građani uglavnom znaju i ko je Mlađan Dinkić i na koji način je on postao ministar finansija.
Kod ekspozea Vojislava Koštunice, protiv koga smo bili mi srpski radikali kao pobednička stranka na izborima 28. decembra, apsolutno je bilo jasno da će ova vlada pribeći nečemu što se zove povećanje akciza, direktni atak na ionako osiromašene građane Srbije, na njihov užasan položaj u ekonomskom i socijalnom smislu. To će veoma brzo da se pokaže, gotovo za nekoliko dana, kroz povećanje cene dizel goriva i benzina.
Da bi građanima to bilo jasnije pre nego što ih taj novi ekonomski udar pogodi, reći ćemo da će cena benzina otprilike, kako smo mi iz SRS-a izračunali, biti oko 56,00 dinara, a cena dizel goriva 49,00 dinara. Usudili su se neki poslanici iz DSS-a, iz drugih stranaka, koja ama baš ništa o tome ne zna, da kažu kako neće, nego će verovatno proizvođači i prodavci da se odreknu dela svog prihoda, pa će cena da ostane ista.
To je toliko nebulozno i vidi se da ti ljudi nemaju pojma ni o čemu, kada se zna da je država većinski vlasnik NIS-a, Jugopetrola. Odricanjem od svoje zarade na relaciji proizvođač - prodavac sama sebe bi se odrekla, a onda bismo to morali da servisiramo iz budžeta, koji je nerealan, koji ne da nije razvojan, nego je poražavajući, upravo za onih nekoliko miliona ljudi kojima vi ovde bacate prašinu u oči ovakvim zakonskim projektima, a koji razmišljaju od čega da se prehrane, gde da nađu posao.
Gde je razvojna politika koju ste obećavali i gde je ta – moraću da citiram Mlađana Dinkića koji je to rekao u predizbornoj kampanji – "reforma fiskalnog sistema javne potrošnje prema realnim mogućnostima privrede"?
Privreda trenutno nije ni u kakvim razvojnim mogućnostima, zbog toga što se on sam (koliko je nesrećna cela ta okolnost da je upravo on takav na mestu ministra finansija po izboru Vojislava Koštunice) hvali time da će spoljnotrgovinski deficit i ove 2004. godine da se zadrži na nivou od 4,5 milijarde dolara.
Znate onu staru narodnu poslovicu - čega se pametan stidi... Pa, dalje da vam ne pričam, a možda i postoje dokazi za onaj drugi deo moje tvrdnje kada je u pitanju Mlađan Dinkić. Moglo bi da se vidi po njegovom ponašanju, ne samo ovih dana, a to su tvrdnje i nekih njegovih koalicionih partnera.
Što se tiče nezaposlenih, razvojnih programa novoformirane Vlade, očigledno je da od toga neće biti ništa. Očigledno je da Vlada i sam Dinkić nisu imali dobre namere kada su u pitanju građani Srbije koji su u užasnom, teškom socijalnom položaju, jer da su imali dobru nameru ne bi povećali cenu dizel goriva i benzina, ne bi narodu bacali prašinu u oči ovakvim zakonima, nego bi se znatno redukovali porezi na promet usluga, u šta računamo električnu energiju, što je najveći izdatak za ogroman broj domaćinstava u Srbiji.
Moram da vam kažem da je samo u Kragujevcu, gradu iz kojeg dolazim, gde apsolutno ne funkcioniše ništa u privrednom smislu, neki prosek dugovanja stanovništva za električnu energiju preko 20.000 dinara, a neki poslanici iz redova pozicionih stranaka su se utrkivali ovih dana, iako ih je potpuno u toj nameri raskrinkao Aleksandar Vučić, da dokažu kako mogu da žive od 12.600 dinara prosečne zarade, koju malo koji Kragujevčanin ima.
Povećanje prihoda, a smanjenje rashoda u budžetu je trebalo da bude osnovna intencija ove vlade, ali ne da se povećavaju prihodi na ovaj način, nego kroz stvaranje uslova da se u ovoj zemlji proizvodi, da se stvori nova vrednost, da se zaposle radnici i da se omogući ljudima da zarađuju za sebe i za svoju porodicu. Izbegavanja i utaja poreza za Mlađana Dinkića, iako su to dva različita pojma, podvukao je juče znak jednakosti, u procentu od 50%, a neke njegove kolege su danas to opet potvrđivale, možda je veća, a možda i manja.
Ima čak najvećih šansi da je mnogo veća, zbog toga što je i sam Dinkić povezan sa klanovima koji su skloni utaji poreza, raznim mahinacijama, krađi kroz afere u elektroprivredi, čime se bavi Anketni odbor i to je zaista jedan problem sa kojim ne može da se suoči ni ova vlada, ni sam Dinkić takav kakav jeste, u svojim kumovskim i mafijaškim vezama, zato što se kod utaje, odnosno izbegavanje poreza u ovoj državi već velika patina tu nakupila.
Kroz mnogo oštrije mehanizme, kroz disciplinovanu i nekompromitovanu vlast, naročito kada je ministar finansija u pitanju, to može i mora da se reši.
Vama nije, gospodo, pala na pamet redukcija rasipništva kada ste krojili budžet za 2004. godinu sa deficitom od 45 milijardi dinara, a sada dolazite ovde sa pričom kako je ne znam kako dobro i najvažnije da se lož-ulje oslobodi akcize.
Sa druge strane, po sistemu raznih uvozničkih i drugih trgovinskih lobija, juče nam je ovde izneta tvrdnja kako je Vlada imala najbolje namere kada je predlagala ovakve zakone za široke slojeve stanovništva.
Ja vas onda pitam, ako ste već imali takve namere i ako niste smanjili porez na promet usluga, kada su u pitanju električna energija, komunalije, druge osnovne životne namirnice, zašto onda niste smanjili i prihod od poljoprivrede, kada znate da je to naša strateška grana u situaciji kada je kompletna privreda u kolapsu? Zašto nije neka poslanička grupa iz vaših redova izašla sa takvim predlogom zakona? Zato što vas to uošte ne interesuje.
Dočepali ste se direktorskih funkcija, upravnih odbora, ministarskih funkcija, zameničkih, pomoćničkih, a šta će dalje biti sa građanima, vas to ne zanima, zato što se ponašate apsolutno isto, a sada kako to radite i mnogo brže, onda i gore, nego Božidar Đelić 2001. godine, kada je prvi set poreskih zakona predložio Skupštini i tadašnja skupštinska većina ga usvojila, a u toj većini je bila i DSS.
Zbog toga što je narod gladan, zato što nema posla, zato što su u redovima ove vlade, pored Dinkića, mnoge druge kompromitovane ličnosti, nesposobne da bilo šta urade ni u sredinama iz kojih su došli, ne samo da nećete, kao što to reče gospodin Marković, da dočekate kao Vlada ovogodišnju berbu kukuruza (ili ćete možda da preživljavate kroz kupovinu poslanika, kroz mahinacije), nego će vam prvi signal da ste grdno pogrešili kada ste takvu Vladu sklepali biti pobeda našeg kandidata na predsedničkim izborima i vaša nesposobnost i nedostatak sluha za sadašnju sliku Srbije, Srbije koja je siromašna, Srbije u kojoj je narod gladan, Srbije u kojoj građani od samog jutra, roditelji gledaju kako da prehrane, da obuku svoju decu i kojim ne znači ama baš ništa što ste ukinuli akcizu na lož-ulje, kada znaju da će cene hleba i svega ostalog da se povećaju kroz povećanje akciza na dizel gorivo i na benzin.
Zbog toga vam je, kao što sam i rekla, a očigledno je bilo iz ekspozea Vojislava Koštunice, veoma loša prošlost, budućnost vam je potpuno neizvesna i svakako teška, a sadašnjost je za građane Srbije sa vama na vlasti, a naročito sa Dinkićem, kao ministrom finansija, koji je bio izbor Vojislava Koštunice, što je poražavajuće pre svega za tu stranku koja je takav izbor htela i za samog premijera, veoma, veoma loša. Hvala.

Hvala gospođice Jovanović.
Replika, gospodin Ristivojević. Posle. Nastavljamo rad u 15,00 časova. Samo da obavestim narodne poslanike, dakle, posle replike reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, pa narodni poslanik Igor Mirović. Zahvaljujem.
(Posle pauze – 15,25)

Dame i gospodo, nastavljamo rad. Na početku molim vas da utvrdimo kvorum. Molim narodne poslanike da ubace svoje kartice.
Pošto je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 94 poslanika, nastavljamo rad.
Reč ima narodni poslanik Igor Mirović, a neka se pripremi narodni poslanik Milorad Mirčić.

Dame i gospodo narodni poslanici, veoma kratko nekoliko reči u prilog kritici ovih zakona koje nam je ponudio ministar finansija.
Očekivao sam da će ministar finansija, a on dolazi iz stranke G17 plus koja se, kao i on, predstavlja kao jedna ekspertska organizacija, u kratkom roku, a to je ovaj rok i ovaj period više od mesec dana od kada je formirana Vlada, ponuditi jednu celovitu reformu. Možda je gruba reč reforma, jer je možda i neprecizna obzirom da su je prisvojili samo pojedini predstavnici u Narodnoj skupštini. Možda je bolja reč – celovite promene postojećeg poreskog sistema u našoj zemlji.
Očekivao sam da ćemo raspravljati veoma brzo, možda čak i tokom aprila, o porezu na dodatu vrednost. Očekivao sam da ćemo raspravljati o analizi uvođenja poreskih kasa, registar kasa u privredu, jer je juče istekao rok koji je bio propisan kao krajnji za uvođenje registar kasa, i ne samo o tom na izgled tehničkom detalju, već i o čitavom setu pitanja koja proizilaze iz ovog veoma osetljivog pitanja.
Moram da vas podsetim da je jako mali broj onih koji su do kraja u okviru roka sproveli tu obavezu i nabavili registar kase, iz jednog jedinog razloga: visina poreza na promet koji će se primenjivati je apsolutno neprihvatljiva i dovešće mnoge vlasnike samostalnih trgovačkih radnji, ugostiteljskih radnji u veoma težak položaj. Pretpostavljam da zbog toga oklevaju sa uvođenjem registar kasa. Taj porez je 20% i najviši je u okruženju.
Drugo, očekivao sam da ćemo, u okviru promena poreskog sistema, raspravljati o porezu na promet nepokretnosti. Taj porez danas iznosi 5%. Takođe je, prema mojim informacijama, najviši u ovom delu Evrope. U nekim zemljama je 3%, a u nekim čak i 2% i on doprinosi tome da je velika tzv. poreska evazija, veliki je broj onih koji zapravo izbegavaju plaćanje poreza na taj način što ne prijavljuju ugovore o prometu nepokretnosti i na taj način državna kasa ostaje siromašnija za veoma značajan iznos sredstava.
U prošlom mandatu Narodne skupštine taj zakon je izglasan. Pokazalo se, i ministar je to morao da ima u vidu, da je ta visoka poreska stopa od 5% dovela do toga da je pao prihod u odnosu na realne mogućnosti.
Kada je reč o porezu na finansijske transakcije, očekivao sam da neće biti odložen rok, a on je ovde nominovan kao 1. januar 2005. godine, kada će se potpuno ukinuti porez na finansijske transakcije. Taj porez je uveden u vreme potpune blokade naše zemlje, gotovo pred sam bankrot finansijskog sistema koji je ishodio iz blokade zemlje u vremenu od 1992. do 2000. godine, i nije uobičajen sistemski poreski zakon. On je neka vrsta pomoćnog poreskog zakona. Razvijene demokratske zemlje nemaju ovakav zakon u okviru svog poreskog sistema i očekivao sam da ovi veliki reformatori predlože da se taj zakon ukine.
Umesto toga imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara sa veoma malim, kozmetičkim izmenama koji bi trebalo da znači spremnost vladajućih partija, a posebno stranke G17, da iznesu neku vrstu ozbiljnije promene poreskog sistema, onakvu promenu kakvu svi želimo: dakle, smanjivanje poreskih stopa, širenje poreske osnovice i pojednostavljenje poreskog sistema u našoj zemlji. Umesto toga imamo kozmetičke promene.
Takođe, i Zakon o porezu na finansijske transakcije predviđa tek neznatne olakšice za jedan mali broj pravnih subjekata koji će biti obuhvaćeni ovim zakonom, a Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama nudi ono o čemu sam govorio kada je predsednik Vlade Vojislav Koštunica imao svoju uvodnu reč pre izbora nove vlade. On je najavio poskupljenja. Dakle, ono sa čime ova vlada stupa na scenu, kada je reč o ekonomskoj politici u našoj zemlji, jesu poskupljenja.
Osim ovih koja će proisteći na osnovu povećanja akciza, očekuje nas i poskupljenje električne energije, takođe u funkciji popunjavanja budžeta. To, sa druge strane, može da znači da su procene Vlade u tom delu veoma jasne: budžetski prihodi u ovoj godini neće biti na nivou očekivanih i potrebno je nekim dodatnim merama napuniti budžet. Kako? Vidi se, povećanjem cena cigareta, alkohola, goriva i električne energije.
To znači da se Vlada nije opredelila da ekonomsku politiku vodi tako da jača potencijale privrednih subjekata, da jača sve one segmente koji su bili u negativnom trendu od 2000. do 2003. godine, a naravno i do 2000, već je jednostavnom matematikom izračunala da poskupljenje onih proizvoda kod kojih je tražnja nepromenjena, čak i onda kada im se cena menja naviše, može doprineti povećanju budžeta i da može popuniti budžetske praznine.
To je veoma opasan put zato što taj put uljuljkuje. On će u prvi mah možda stvoriti dodatne prihode u srpskom budžetu, ali će rezultovati daljim osiromašenjem stanovništva.
U jednom delu privrede koji iovako posluje na granici profitabilnosti i rentabilnosti, o tome smo danas čuli od kolega poslanika, zbog poskupljenja, doneće dodatne probleme i, ukoliko je suditi po jutru, a po jutru se dan poznaje, vlada koja na političku scenu stupa sa poskupljenjima, koja nema druge instrumente u ekonomskoj politici, sigurno će biti kratkog daha.
Zbog toga, kao poslanik SRS, neću glasati za predložene zakone. Mi smo od prvog dana kritikovali koncept ne samo poreskih već ukupnih reformi u ekonomskom sistemu, u privrednom sistemu ove zemlje. Jasno je da su ponuđeni zakoni, koji su se u javnosti predstavljali kao nastavak velike, važne, čudotvorne ekonomske politike vladajućih partija, samo kozmetička izmena koja privredi i građanima, osim poskupljenja, neće doneti ništa novo.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, a posle njega Goran Jocić.