Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan. Nastavljamo rad Osme sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 158 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 102 narodna poslanika i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda : - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA UPOTREBU, DRŽANjE I NOŠENjE DOBARA (nastavak u pojedinostima)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Sava Urošević i Milutin Prodanović.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 13. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Vjerica Radeta i Hranislav Perić.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li gospođa Radeta želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo, ako neko još uvek veruje da postoji razlika između DOS-a Vojislava Koštunice do 28. decembra prošle godine i DOS-a Vojislava Koštunice posle 28. decembra prošle godine, grdno se vara. U prilog tome, toj tvrdnji, jeste i član 13. Predloga zakona o izmenama i dounama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara.
Članom 13. predviđate retroaktivnu primenu ovog zakona, odnosno članova 9. i 10. ovog zakona.
Svi dobro znate da zakoni ne mogu da se primenjuju retroaktivno, da ne mogu da imaju retroaktivno dejstvo. Takođe svi dobro znate, većina u ovoj Narodnoj skupštini, odnosno većina funkcionera čije stranke imaju poslanike u ovoj Narodnoj skupštini, u ovom sazivu, u izbornoj kampanji su kao primer lošeg rada prethodne vlade i sudske grane vlasti spominjali čuvenu izjavu predsednika Vrhovnog suda, Sonje Brkić, koja je rekla da je tačno da zakoni ne mogu retroaktivno da se primenjuju, ali ako zatreba može da se nađe mogućnosti za to.
Pitam vas – kome je sad zatrebalo da se ove odredbe zakona primenjuju retroaktivno? Jasno je, to je zatrebalo Mlađanu Dinkiću koji će zahvaljjujući vašim glasovima imati mogućnost da na legalan način popuni budžet Srbije.
DSS i njeni funkcioneri u izbornoj kampanji i mimo toga se prozivaju i pozivaju na to da su legalisti i obećavaju da će štiti pravnu sigurnost građana. Pitam vas – da li se pravna sigurnost građana štiti na taj način što se donose zakoni sa retroaktivnom primenom? Upozoravam građane Srbije da vode računa, mogu da očekuju da će dobiti naknadne račune za sve dažbine koje su imali prema republičkom budžetu, koje su već izmirili, ali nikad se ne zna kada će ovoj vladi zatrebati još para i kada će zatražiti da se retroaktivno plate povećane obaveze, kako je to u ovom slučaju.
Em ste uvećali poreze na određena dobra, em tražite retroaktivnu primenu. Za oružje, za ličnu bezbednost bio je porez 900 dinara, sada 2.000 dinara. Za nošenje oružja porez je bio 4.500, a sada je 10.000 dinara, a za 10.000 dinara može da se kupi pištolj. Znači, onaj ko ga kupi, mora da plati porez državi, onoliko koliko ga je platio.
U toku prošle nedelje, u toku rasprave o ovim paketima zakona, pokušali ste da nametnete tezu da je gospodin Tomislav Nikolić u svojoj izjavi i svojoj diskusiji rekao nešto što je protiv lovačkih udruženja.
To nije tačno, jer u zakonu, u članu 25. Zakona koji vi menjate, u stavu prvom, tačka 6) stoji – lovačko oružje (jedan lovački karabin ili kombinovano lovačko oružje i jednu lovačku pušku) članova lovačkog udruženja koja gazduju lovištem, koji poseduju lovnu kartu za tekuću godinu, izdatu u skladu sa članom 39. stav 5. Zakona o lovstvu.
Ovo oružje, prema citiranom zakonu, bilo je oslobođeno poreza. Prema tome, vi vašim predlogom ništa niste pomogli stvarnim lovcima, a oni koji imaju više od dve puške, to su, dobro znate, skorojevići i novokomponovani sumnjivi bogataši, koji svojim oružjem i svojim tzv. lovom smetaju i lovcima i životinjama.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Anđelković.
Odbor za finansije i prestavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Gospodin Anđelković.

Dame i gospodo, suština je ovde, uopšte oko mobilnih telefona i poreza na mobilne telefone, da je ovo dvostruko oporezivanje. Naravno, ako je predviđen budžetom Republike Srbije prihod po osnovu poreza na mobilne telefone, onda može da se prihvati da oporezivanje ostane do kraja 2004. godine, a da 2005. godine ostane samo, faktički, porez na korišćenje mobilnog telefona tj. na visinu iznosa utrošenih sredstava.
Faktički, ovde nije reč samo o povećanju sa 200 na 300 dinara. To je jedan problem. Drugi problem je da je ovde neravnopravnost u oporezivanju, da bez obezira da li je neko potrošio 300 dinara, on plaća 300 dinara i onaj koji plaća 30.000 dinara mesečno za mobilni telefon, za potrošene impulse, plaća 300 dinara. Logično je da se tu obezbedi ravnopravnost, u tom smislu da onoliko koliko se potroši, plati se porez na to.
Shvatio sam da će ovaj amandman biti prihvaćen samo u nekoj drugačijoj formi. Nije bitna forma, najvažnije je da se suština prihvati i da u 2005. godini, počev od 1. januara, ovo oporezivanje građana Srbije prestane.