Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad. Molim da pre početka utvrdimo da li imamo kvorum. Molim sve poslanike da ubace svoje poslaničke kartice.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema u sali prisutno 126 poslanika.

Pre nego što pređemo na 7. tačku dnevnog reda imamo predlog za razmatranje po hitnom postupku.

Odbor za pravosuđe i upravu predložio je da se, na osnovu člana 158. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, po hitnom postupku na dnevni red 8. sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini stavi tačka – Prestanak dužnosti, odnosno razrešenje nosilaca pravosudnih funkcija i da se u okviru te tačke razmotre: Predlog odluke o prestanku sudijske dužnosti sudijama sudova opšte nadležnosti i posebnih sudova, Predlog odluke o razrešenju sudijske dužnosti sudija sudova opšte nadležnosti i posebnih sudova, Predlog odluke o razrešenju sudijske dužnosti sudije Opštinskog suda u Bujanovcu i Predlog odluke o prestanku dužnosti nosiocu javnotužilačke funkcije, koje je Odbor za pravosuđe i upravu podneo Narodnoj skupštini 7. i 13. aprila 2004. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 126, protiv 13, uzdržan jedan, nije glasalo 77, ukupno 217 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLATNOM PROMETU (pojedinosti)

Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.

Pošto je Narodna skupština obavila zajedički načelni pretres, u okviru koga je razmatran i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnom prometu, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima. Na Predlog ovog zakona nisu podneti amandmani.

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu i u celini.

Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda: – PRESTANAK DUŽNOSTI, ODNOSNO RAZREŠENjE NOSILACA PRAVOSUDNIH FUNKCIJA

Za ovu tačku dnevnog reda primili ste sledeće predloge odluka koje je podneo Odbor za pravosuđe i upravu, i to: Predlog odluke o prestanku sudijske dužnosti sudijama sudova opšte nadležnosti i posebnih sudova, Predlog odluke o razrešenju sudijske dužnosti sudija sudova opšte nadležnosti i posebnih sudova, Predlog odluke o razrešenju sudijske dužnosti sudije Opštinskog suda u Bujanovcu i Predlog odluke o prestanku dužnosti nosiocu javnotužilačke funkcije.

Podsećam vas da prema članu 156. stav 3, a shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 156. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o predlozima odluka.

Da li predstavnik predlagača, Branislav Ristivojević, predsednik Odbora za pravosuđe i upravu, želi reč? (Ne.)

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)

Obaveštavam vas da su, saglasno članu 89. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku podnele poslaničke grupe SPS i SPO – Nova Srbija.

Dajem reč narodnom poslaniku Rajku Baraliću.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani novinari, na spisku sudija koji po ovom osnovu treba da budu razrešeni nalazi se i gospođa Emilija Jovašević iz Čačka. Moram da kažem da je nažalost gospođa Emilija Jovašević pre nekoliko meseci preminula i da nije korektno da se na ovaj način njeno ime ovde nađe, ali kada se našlo želim da kažem nekoliko rečenica s tim u vezi.
Gospođa Emilija Jovašević 35 godina radila je u Opštinskom sudu u Čačku. Ono što je posebno krasilo ovu ženu jeste predanost i posvećenost ovom poslu i ono što je za njene kolege danas gotovo nezamislivo, gotovo sve vreme bila je sudija krivičar u prvom stepenu i zaslužila je da sa ove govornice, nažalost sada kada to ne može da čuje, neko kaže da je bila častan čovek i častan sudija. Bila je moja dužnost, građanska i svaka druga, da to ovde kažem.
Među sudijama kojima takođe treba da prestane sudijska funkcija, a nalaze se na ovom spisku, nalazi se nekoliko ljudi koji po odredbama zakona ne mogu da koriste pravo koje koriste svi drugi zaposleni u državnoj upravi, dakle ne mogu da koriste pravo da biraju da li će ili neće da koriste navršene godine života ili radni staž. Među onima koji se ovde nalaze je i sudija Okružnog suda u Čačku, gospodin Milisav Čolić.
Želim ovde da ukažem na jednu nelogičnost. Ukoliko po ovom osnovu bude razrešen stiče pravo da dobije otpremninu u iznosu od pet ličnih dohodaka, pet plata. Ukoliko danas bude razrešen, procedurom je nemoguće do nove godine praktično postaviti novog sudiju.
Inače, radi se o sudiji koji je već više godina na čelu građanskog odeljenja Okružnog suda u Čačku. Taj sud i to odeljenje objektivno će ući u neažurnost. Inače se radi o Okružnom sudu koji je, po onim kriterijumima koji se ovde vrednuju, najažurniji sud u Republici Srbiji. Ovo odeljenje, građansko odeljenje, poslednjih 15 godina ima broj nerešenih predmeta u decembru mesecu nula.
Dakle, koristim priliku da kažem da bi moralo da se vodi računa o tome da, kada se razreši jedan sudija, postoji mehanizam da se postavi drugi. U protivnom jedan okružni sud ili jedno odeljenje, kao što je ovde slučaj, dolazi u poziciju da funkcioniše po merljivim rezultatima, po kriterijumima na neefikasniji način, a da za to ne snose nikakvu krivicu.
Zato bih molio predlagača da to ima u vidu. Mislim da je i za državu jeftiniji i za ove ljude bolje, za celo pravosuđe efikasnije da se ovo radi na drugi način, jer ćemo doći u situaciju da, ne samo u ovom sudu nego i u nekoliko drugih, danas razrešimo nekoliko ili nekoliko desetina sudija, a da ne možemo da izaberemo nove u nekoliko narednih meseci i da onda imamo realnu posledicu koja se pre svega ogleda u smanjenju efikasnosti kod ovih nekoliko sudova, a da smo za to kao parlament preuzeli odgovornost.
Sasvim na kraju želim da kažem, s obzirom da je gospodin Čolić, sudija Okružnog suda u Čačku, jedan od ovih ljudi, takođe želim da kažem da je svoju sudijsku funkciju obavljao časno. Da je u vremenu koje nije bilo nimalo lako odolevao različitim pritiscima i da je svoj radni vek u ovom državnom organu dočekao onako kako treba da dočeka svako ko se odluči da deli pravdu.
Šteta je što zakon, koji na ovaj način tera sudije da pre nego što ispune oba uslova odu u penziju, nije omogućio ovom i mnogim drugim ljudima da još neko vreme vrše sudijsku dužnost, jer ćemo imati probleme u ovih nekoliko meseci i jedan dobar sud ćemo spustiti na lestvici efikasnosti na mesto koje mu nikako ne pripada.
Molio bih, pre svega, u pogledu imena koje se ovde našlo, dakle radi se o sudiji koja je umrla, ne znam kakva je procedura, bila mi je dužnost da ovo kažem, da prosto kažem ovu priču koja pogađa najmanje dvadesetoro ljudi sa ovog spiska; bila mi je dužnost da to ovde danas kažem. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milorad Belić. Izvolite.        

Dame i gospodo narodni poslanici, pripadam onom delu javnosti koji smatra da je stanje u našem pravosuđu izuzetno loše. Uz resor policije čini mi se da je tu, sigurno, najzapuštenije stanje. Možda mom ovakvom stavu doprinosi i činjenica što dolazim iz Valjeva, a opšte je poznato našim Valjevcima da je na imenovanje sudija, imenovanje tužilaca, najviše i presudno uticao bivši čuvar KP Doma, kasnije poslanik SRS, a na kraju i savetnik bivšeg ministra pravde.
Inače, dotični gospodin je Valjevcima i poznat po jednoj anegdoti. Svojevremeno, kada je obavljao funkciju potpredsednika Savezne skupštine, na pitanje nas Valjevaca - kako se on snalazi, s obzirom da su tamo ipak drugačije okolnosti, da ne kažemo da je i drugačiji sastav, on kaže - ništa se vi ne sekirajte, tamo ima mnogo glupljih od mene.
Kada se radi o pravosuđu, negativan stav javnosti je i posledica lošeg rada uglavnom tužilaštva, sudova, i činjenice da je ta nekakva sprega između tužilaštva i policije, odnosno pravosuđa u stvari i iritirala dobar deo javnosti.
Poslanici iz Valjeva su dobili pismo jednog od sudija, čije se ime nalazi na ovom spisku predloženih za razrešenje, i ne bih se upuštao u to da li su to opravdani razlozi za njihovo razrešenje ili ne, nisam pravnik i, naravno, poštujem tu struku, ali bih izneo određene rezerve bar što se tiče ovog konkretnog slučaja.
Naime, u ovom pismu sudija prosto apeluje na poslanike iz Valjeva da razmisle o tome kako će glasati i u prilog toj svojoj tvrdnji, između ostalog, poziva se i na sopstveni sukob sa čelnicima tj. moćnicima iz Valjeva i valjevskog kraja.
Konkretno, radi se o ljudima koji su, koliko do juče, bili u vlasti, obavljali vrlo značajne funkcije, odnosno članovima Nove demokratije a sada liberalima. Dotični sudija se sukobio sa bivšim zamenikom ministra turizma, gospodinom Đukićem, a po pitanju jednog famoznog kafića. Valjevci vrlo dobro znaju o kom kafiću se radi. To je jedan kafić "Vreme", čiji je suvlasnik, inače, i sin dotičnog gospodina Đukića.
Uprkos činjenici da nijedna relevantna, nijedna validna, niti dozvola, niti rešenje, ne postoji za rad dotičnog kafića, on do dana današnjeg radi nesmetano, a da ironija bude veća vlasnik, zaista pravi vlasnik tog objekta, koji je, inače, i upisan u katastar i poseduje A list, tužen je zbog neplaćanja struje.
Dalje, jedino rešenje koje poseduju sadašnji suvlasnici, znači sin gospodina Đukića i njegov ortak, ovog kafića, jeste rešenje koje je potpisao turistički inspektor, a opet, sasvim slučajno, član Nove demokratije ili sada Liberala.
Sudija o kome je reč u ovom pismu poziva se i na jedan krajnje neprofesionalan odnos valjevskog MUP-a, na čijem čelu se do juče, ili koliko do pre par dana, nalazio, takođe, jedan od čelnika Nove demokratije, a sada je prekomandovan u beogradsku žandarmeriju. Inače, za tog gospodina, bivšeg načelnika MUP-a, mi smo prosledili, naravno ondašnjem ministru policije, dokumentaciju kojom ga, u stvari, obaveštavamo da je gospodin, načelnik MUP-a, krivično osuđivan po dva osnova, na dva meseca zatvora, odnosno na godinu dana uslovno, i da ne ispunjava uslove koji su potrebni da bi obavljao tako značajnu funkciju.
Naravno, nikakav odgovor niti smo mi dobili, a kad govorim - mi, mislim na opštinski odbor Nove Srbije u Valjevu, i na građane koji su to tražili od nas. Takođe treba reći da se pomenutim tatom ovih dana vrlo svesrdno bave i Vladin Antikorupcijski savet, a isto tako i Odbor za privatizaciju, s obzirom da je moćni tata vlasnik 35% Mlinsko-pekarskog preduzeća "15. septembar", i da mu ništa nije smetalo da za vreme dok je bio zamenik ministra otkupi to preduzeće.
Gospoda narodni poslanici, kolege narodni poslanici su i te kako upoznati sa ovim slučajem, bar oni koji se nalaze u Odboru za privatizaciju, kao i ljudi koji rade u Vladi u Antikorupcijskom savetu.
Onim, još nedodirljivijem, pošto je ovih dana ovde bilo reči o kumovima, onima koji se nalaze na vrhu piramide vlasti, bavila se uglavnom štampa, a ako se sećate, radilo se o gospodinu, bivšem ministru policije, Dušanu Mihajloviću i o navodnim firmama čiji je on vlasnik ili suvlasnik, ili akcionar, a samo bih podsetio na one konferencije za štampu koje je sadašnji ministar finansija, gospodin Dinkić, držao i objašnjavao o čemu se tu radi.
Treba reći da je u sklopu cele te priče i činjenica da je, takođe, jedan od lokalnih moćnika na jedan krajnje volšeban način dobio i dozvolu za izgradnju fabrike pijaće vode u Petnici, a da je odnedavno, opet na jedan volšeban način, dobio praktično i tapiju na uređivanje arheološkog lokaliteta Petničke pećine.
O onim drugim stvarima, na koje se sudija poziva u ovom pismu, ne bih govorio.
Ali bih vas samo podsetio i na one afere oko izvoza naoružanja, gde ni najmanje nisu bili umešani ni predsednik Upravnog odbora "Jugoimporta", preko koga se odvijao taj izvoz naoružanja, a čiji je sasvim slučajno bio predsednik Upravnog odbora, tadašnji ministar republičke policije, a drugi član je bio tadašnji ministar savezne policije.
Očito je da treba imati određenu sumnju u ovaj postupak razrešenja, ili zadržati određenu rezervu, kako god hoćete, a nije zgoreg spomenuti da je još jedan sudija opštinskog suda, ili tačnije, možda radi emancipacije, sudinica, prošle godine razrešena. Prema navodima dotične gospođe upravo se radilo o njenom sukobu sa, opet, Novom demokratijom ili Liberalima, pošto je stavila odluku o zabrani potapanja valjevske svetinje, a to je valjevska Gračanica, dakle, odluku je stavila i učinila je pravosnažnom, pa je ipak cela priča otišla u drugom smeru, a ona je time samo dala šlagvort gospodi da pokrenu postupak njenog razrešenja.
Na kraju krajeva, kada se radi o pojedinačnim ljudskim sudbinama, a i o njihovim borbama protiv nevidljivih ili nedodirljivih sila sistema, u principu, čovek, ako nema rezervu, treba makar da bude na strani onog slabijeg. Nećemo pogrešiti. Hvala.