Poštovani poslanici, obratiću vam se samo da bih dao odgovore na pojedina pitanja koja su meni postavljena. Zaista, ova govornica ne služi za lična prozivanja, jer se ja držim onog starog pravila da, kada se propusti osam godina domaćeg vaspitanja, tu više ne može ništa da se pomogne. Daću odgovore na ono za šta sam ovde i došao.
Gospodin Marković je stavio primedbu da se ovim zakonima neće ubrzati postupci kod sudova. Neće, jer se i ne radi o zakonima kojima se postupci ubrzavaju. Zakon o parničnom postupku, Zakon o krivičnom postupku i izvršni postupci se rade. Formirane su radne grupe i oni su u završnim fazama. Mislim da će već u maju biti pred Skupštinom, tako da očekujem da će tim zakonima i zakonima kojima se reducira materija koju rade sudovi, postići se ubrzanje postupka, odnosno sudije će biti manje opterećeni određenim predmetima, koji ionako nisu de facto nadležnost sudova, a s druge strane, pojednostavljenje postupka će im omogućiti brži rad po istim.
Što se tiče pitanja mogućnosti ministra da pokreće inicijativu za eventualna razrešenja sudija, mislim da pozivanje na Odbor Skupštine ne stoji. Odbor Skupštine nema nadzornu funkciju nad sudovima da bi mogao da primeni meru, eventualno i stavi predlog, ako nađe nešto da je loše, da eventualno sudija snosi odgovornost za loše postupanje. Ono što je za mene bitno ovde da ukažem, ministar i Ministarstvo ima pravo tzv. nadzora nad radom sudova. Kad uoči propuste i slabosti, on ima pravo da pokrene određen postupak. Ali, svaku odluku o sudijama i tužiocima donosi Visoki savet pravosuđa, odnosno Personalno veće, tako da ministar nema mogućnosti da odlučuje.
Što se tiče diskusije poslanika Milana Stevovića, moram da priznam da je ovo jako zanimljiva diskusija. Radi se o jednom novom konceptu i modelu koji, po meni, kad dođe do rada na novom ustavu, možda treba da nađe odgovarajuće rešenje u tom ustavu. Jedino mislim da ne mogu da se složim sa njegovim objašnjenjem po pitanju dvostepenosti u pokretanju postupka za sudije i tužioce. Ako bi izjednačili u tim varijanatama, dobili bismo, a to se ponavlja i kasnije kod drugih, dobili bismo tzv. četvrtu vlast.
Tužioci nisu četvrta vlast. Ustav predviđa samo tri: zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Mi smo tužioce podveli pod kapu Visokog saveta pravosuđa, ne bi li ih zaštitili od zloupotreba izvršne vlasti. Inače, oni su daleko bliži izvršnoj vlasti, oni u normalnoj situaciji imaće i te kako odnos sa izvršnom vlašću, jer se radi o jednom organu specifično izvršne vlasti koji služi za progon koji mu je dat u skladu sa Ustavom i zakonom. Mislim da ne treba to izjednačavati, jer dobili bi četvrtu vlast. Ta četvrta valst nije predviđena po Ustavu.
Postavljeno je pitanje oko plata. Mislim da sam na to dao objašnjenje. Odluke su donete. Izmenjen je zakon. Vi ste učestvovali u tome i koliko se sećam, skoro jednoglasno. Na osnovu toga donete su uredbe i povećane su plate za 20% svima, i to iz sudskih taksi. Što se tiče sudova, i to je bilo pitanje, obezbedili smo sredstva da prvi put sudovi, sudije i tužioci dobiju plate u skladu sa Zakonom o sudijama, a ne po uredbi koja je ranije važila, a to je, negde, oko 15%. Ne mogu da vam kažem tačno u procenat, ali otprilike toliko. Znači, dvadesetak i 15%, a eventualna kasnija povećanja zavisiće od naplatne takse. Ako bi taksa bila naplaćena bolje, a koliko znam, bilo je prošle godine 2.900.000.000 dinara, a polovina je 1.400.000.000, a to je sa 53% naplate, ako se naplati 80% mislim da bi moglo zaposlenima da se podigne još za 20% i eventualno sudijama određeni dodaci.
Takođe, želim da ukažem na član 78. Stavljen je predlog da se ukine iz jednostavnog razloga. U jednom zakonu gde postoje opšti razlozi koji važe za sve i osnovni principi koji važe za sve sudije i tužioce za razrešenje, ne treba uvoditi posebni. Ovaj član 78a, mislim da je dosta izrabljen. Nažalost, možda je doveo i do jedne loše situacije. Veliki broj ljudi koji je učestvovao u tim postupcima, kako vi kažete izbornih krađa, danas je van sudova, ali je donelo taj strah i do odlaska jednog većeg broja dobrih sudija i sudovi su jako osiromašeni. Ovaj član postaje potpuno besmislen, nema ljudi na koje bi mogao da se primeni. Iz tih razloga, predložili smo da se ukine.
Poslednja konstatacija - da ovi zakoni dovode u tešku situaciju pravosuđe. Moram da skrenem pažnju, jer se očigledno ovde radi o zameni teza. Zakoni iz 2001. godine bili su pomak u nezavisnosti pravosuđa. One izmene iz 2002. godine, gde je Ustavni sud morao hitno da reaguje privremenim merama da bi stopirao jednu katastrofalnu promenu i izmene 2003. godine, dovele su pravosuđe u ovu jezivu i tešku situaciju. Ovim izmenama sada, koje mi predlažemo, gledamo da otklonimo te posledice i da vratimo na početno stanje sa određenim poboljšanjima. Tu leži ono objašnjenje, zašto za Visoki savet treba da se bira ponovo onaj pozivni sastav, jer se dodaju još neke nove funkcije i uvodi se pitanje tužilaca. Automatski mora da se promeni sastav.
Jedino što želim da kažem, a vidim da su to poslanici iz SPS-a i shvatili. Ako bi izjednačili ova četiri tužioca, došli bismo u situaciju da kažemo da imamo četvrtu vlast, jer kada se rešava o tužiocima, stalni sastav imamo četiri člana, a tužioci pet i oni bi sami o sebi odlučivali kao posebna vlast. Zato nije smelo da se dozvoli i zato može da bude samo dva tužioca i sa tužiocem u stalnom sastavu to je tri - dovoljan broj koji može da odlučuje na odluke Saveta, ali nikako da prelazi taj broj, jer dobili bismo četvrtu vlast koja ne postoji po Ustavu.
Nadam se da sam dao objašnjenje na osnovne i bitne stvari koje su ovde postavljene kao pitanje. Ako bude trebalo, u nastavku sednice daću i druga objašnjenja. Hvala vam.
