Probaću da odgovorim na neka pitanja koja su ovde postavljena.
Poslanik Petrović je govorio o tužiocu Sarajliću i Bagziju. U tom sudu je čovek koga su oni izabrali. Neću se upuštati u predmete, samo želim da napomenem da je zamenik tužioca Sarajlića sa njihove strane postavljen za prvog zamenika okružnog tužioca a odatle u Vrhovni sud. Pitali su odakle meni podatak da su sudije nezadovoljne.
Moram da vam kažem da sam odlazio i u Vrhovni sud, prisustvovao Opštoj sednici i video šta se dešava. Odlazio sam u Okružni sud, pa ako već neverujete, evo vam saopštenje kompletnog okružnog suda, valjda ćete mi verovati da su ljudi užasno nezadovoljni i na ivici štrajka, zbog ovakvih mera koje su urađene po sudovima.
Gospodin Petrović reče da mu teško pada verbalni delikt, da bi mogao da deli pravne savete svima i da zato ne može da se složi sa mnom.
To je njegovo lično pravo. Ja na primer ne mogu da prihvatim nestručnost i korupciju. Mi teško da ćemo se složiti u nekim stvarima, jer ja ne pripadam onoj stranci kojoj je osnovni moto – kome je do morala, neka ide u crkvu. Meni je do morala.
Postavljeno mi je pitanje kako je to ugroženo pravosuđe. Mi imamo velike primedbe na rad u pravosuđu, ali nemamo organ koji može da predloži da se bira ili razreši predsednik. Niz odredbi je ocenio Ustavni sud, a stanje je takvo da su ljudi dovedeni, mislim na prethodni period, ponavljam, tako što gospodin Batić predloži, Vlada izabere ili razreši. Masa ljudi je ostala, znate, bez posla, dakle da koristi onih šest meseci - i vi mene pitate da li ima sigurnosti ili nesigurnosti u pravosuđu!
Gospodin Ristić je rekao da traži da se ovde govori istina i ja se potpuno slažem sa gospodinom Ristićem. Kada već govori istinu, evo ja ću da ga podsetim zbog moje dužnosti i poštovanja prema gospođi Lepi Karamarković. Ja sam bio kod nje pripravnik, znate, od 1969. godine pa nadalje, ja sam došao u Okružni sud 1980. godine, a gospođa Karamarković je tada otišla za Vrhovni sud i bila u Vrhovnom sudu u momentu izbora za predsednika.
Vi ste pobrkali, gospođa Brkić nije bila sudija tog suda!
Takođe, kao ministar pravde u čijem resoru je pravosuđe, moram da izrazim protivljenje izrazima koji su upotrebljeni za pravosuđe.
Znate, ono jeste u teškoj situaciji, pravosuđe jeste delilo sudbinu ovog društva, a ona nije bila sjajna. Međutim, u ime onog velikog broja časnih i poštenih ljudi, nemojte zbog izuzetaka upotrebljavati onakve termine kakvi se upotrebljavaju. Nažalost, ja mogu sa vama da se složim da je to ona velika ćutljiva većina koja radi i ćuti i zato ću vam odgovoriti na pitanje oko sastanka - a gospodin Ristić me je pozvao, mislim da je i on bio, dobio sam i ja poziv.
Od 29 predsednika okružnih sudova, odmah da kažem da nisu pozvani Trgovinski sud, a ima još 150 i nešto opštinskih koji nisu pozvai. Došlo je manje od 15.
Sastanak je bio zakazan za 13,00 časova, ja nisam hteo da odem, jer imam iskustvo da se radi o ljudima, vi popričate jedno, a ja kažem, molim vas kao časne ljude i sudije, vi dajete saopštenje i dobijete kontra saopštenje. Ja da polemišem preko štampe neću, ja zato nisam otišao, ali znam da je tek oko 11,00 časova izdato saopštenje, jer je masa ljudi i od ovih koji su došli od ovog malo broja, napustili su, pa je ostao jedan broj koji se smatrao ugroženim ovim, pa bogami i tri ili četiri predsednika koje ste vi razrešili zbog odavno stečenih uslova za penziju.
Ovde mi je postavljeno pitanje da li će izvršna vlast da skloni ruke od pravosuđa - pa hoće. Ako pročitate ovaj zakon, definitivno više izvršna vlast neće imati priliku da radi ono što je rađeno prethodno. Odmah da vam kažem, nisam želeo da iskoristim nijednu mogćnost koje su, mislim na prethodne zakone i bili su dati, a valjda vam je jasno da smo mogli prvog dana, da ja stavim predlog za razrešenje i da Vlada razreši sve koje treba. Naprotiv, ako ja imam stav da nisu valjane odredbe zakona i da nisu u skladu sa Ustavom, budite sigurni da nikada neću da ih koristim.
Postavljeno je još jedno pitanje koje bi moglo da ima značaja, a to je pitanje nadzornog odbora. Kada govorite o višestepenosti, nadzorni odbor ako nešto utvrdi, stavlja predlog Personalnom veću. Znači, onom organu koji već postoji kao zaista čisto sudski organ. Prema tome, nema bojazni ni sa te strane.
Pitanje odnosa, ono je ovde postavljeno, mislim na odnose tužilaštva, tužioca i sudije. Ja moram da vam kažem, ne samo zato što zamenik nije ustavna kategorija, pa predviđa, već je reč o nečem drugom. Sudovi su nosioci sudijske funkcije. Zbog ove nesrećne situacije, mi smo podvukli pod Visoki savet pravosuđa i tužioce, da bi zaštitili od ovakve mogućnosti zloupotrebe izvršne vlasti. Inače, to su organi gonjenja, u dobroj meri vezani za izvršne organe.
U svetu imate situaciju, uzeću vam jedan dobar primer, recimo Holandija koja je uredna država, ministar pravde može da obavezno da uputstvo tužiocu, sa tim što mora da bude transparentno i da se znaju kriterijumi, i ima jedno ograničenje - ne sme da mu zabrani da goni nekoga.
Prema tome, različiti su položaji tužioca i sudova. Ovo je kod nas, po meni, čak jedan korak, zbog ovakve situacije, napred, da se oni zaštite. Ja verujem da jednog dana kada postanemo dobra i uredna zemlja, bez mogućnosti uticaja, možda neće biti potrebe da oni budu pod Savetom. To su one primedbe koje sam ja evidentirao i probao da dam odgovore.

Po Poslovniku se prvo javio narodni poslanik Boško Ristić.

Izvinjavam se, samo još nešto da kažem, po presudi Vrhovnog suda, biranje sudija za prekršaje je diskreciono pravo Vlade. Izbori su bili izvršeni. Ti ljudi su sudili godinu i nešto dana, 50 i nešto hiljada predmeta je završeno, veliki broj kazni su izrekli, mislim na kazne zatvora, a jedan broj neizabranih je poveo spor kod Vrhovnog suda. Odluka je doneta i tu ste vi u pravu, ali ne da se izaberu oni, nego je prethodna odluka poništena iz formalnih razloga.

Ministarstvo pravde i Republički pravobranilac nisu želeli da postupe i da dostave predmet i Vrhovni sud je, nemajući drugog izbora, poništio. On kaže, ne možemo da izvršimo uvid, a i ne znamo da li rešenje sadrži obrazloženje, što je obaveza. Prema tome, vraćeno je.

Ova vlada nije imala drugu mogućnost, nego da formalno ponovo izvrši izbor jer ne možemo da pokrijemo onih godinu i po dana, jer bi 50.000 ljudi moglo da se obrati, da kažu, dajte platite štetu, sudili su neki koji nisu. Svi ovi ljudi, probaćemo da nađemo mogućnost, bilo za stručne saradnike ili, konkursi vam već idu od iduće nedelje i normalno je da ćemo tada imati mi odrešene ruke i da možemo zaista da biramo valjano, to je moj odgovor.

Na osnovu člana 94. stav 2. dajem pauzu do 14,50 časova.

(Nemanja Šarović, sa mesta: Po Poslovniku.)

(Posle pauze - 15,40)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Devete sednice. Molim da na početku utvrdimo kvorum. Molim narodne poslanike da ubace svoje kartice.

Konastatujem da je primenom elektronskog sistema u sali prisutno 88 poslanika, imamo kvorum za rad.

Broj prijavljenih poslanika je 150. Po Poslovniku su se javili, pre prekida, Boško Ristić i Nemanja Šarović, ali nisu tu.

Reč ima narodni poslanik Milan Marković (nije tu).

Reč ima narodni poslanik dr Predrag Mijailović-Lune, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Stevović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podsetio bih vas sve ovde, i one koji nisu bili u Parlamentu i koji su bili u prethodnom sazivu Parlamenta, da su na predlog Demokratske stranke Srbije 2001. godine usvojeni zakoni o Visokom savetu pravosuđa; zakoni o sudijama i javnim tužiocima, po kojima je bilo omogućeno biranje sudija i javnih tužilaca nezavisno od politike i vlasti.

Sa ovim zakonima prvi put posle Drugog svetskog rata bilo je omogućeno da postanu sudovi nezavisni i da presudni uticaj na izboru sudija i javnih tužilaca bude kriterijum struke i morala.

DSS je ovim zakonima želela da postigne cilj - nezavisno sudstvo, jer svi u DSS su svesni činjenice da je bez nezavisnog sudstva nemoguće izgraditi institucije ni u jednoj državi, pa ni kod nas.

Dame i gospodo narodni poslanici, takođe, bez nezavisnog sudstva je nemoguće boriti se protiv korupcije i kriminala. Takođe smo svesni da samo u državama gde imamo vladavinu prava moguće je očekivati investicije, jer kapital ne poznaje granice, ali poznaje zone rizika ulaganja i zone sigurnog ulaganja. Zato kada napravimo pravnu državu i izgradimo institucije tek tada će doći do investicija i do otvaranja novih radnih mesta. Sve druge priče su uzaludne – da će investicije doći ako ne budemo imali pravnu državu, tj. nezavisno sudstvo.

Nažalost, 2002. i 2003. godine, kada je Demokratska stranka Srbije bila proganjana u ovom parlamentu, odmah, misleći da se svete DSS-u, pohitali su oni iz vlasti da izmenom i dopunom zakona, vrate unazad ove zakone, ne znajući da se ne svete DSS-u, već da se svete narodu. Zato i nije bilo investicija.

Svesna navedenih činjenica, Demokratska stranka Srbije je po hitnom postupku predložila izmene i dopune Zakona o Visokom savetu pravosuđa, o sudijama i o javnim tužiocima, kako bi ponovo mogli da stvorimo nezavisno sudstvo.

Zato smatram da niko u ovom parlamentu neće glasati protiv ovih izmena i dopuna zakona, jer bi glasao protiv nezavisnog sudstva, protiv izgradnje jakih institucija, a ono što je najbitnije, protiv investicija. Šta znači pravna država, to je već znao i naš kralj Petar Prvi Karađorđević kada je poslao, dame i gospodo, svoga ađutanta na Oplencu, da kaže svom komšiji da je naredio da mora da mu proda vinograd. Ađutant odlazi i javlja se kod komšije i kaže da je kralj naredio da mora da mu proda vinograd. Seljak odgovori: "Bi mogao narediti kralj da nije Suda u Topoli". Vrativši se ađutant reče starom kralju šta mu je rekao komšija. On ustade i prekrsti se i reče: "Hvala Bogu, sada znam da imam pravnu državu". Takvu državu hoće i DSS.

Mi u Demokratskoj stranci Srbije želimo da napravimo pravnu državu pred kojom će biti svi ravnopravni pred Bogom i sudom. Zato moraju biti isto jednaki i vladar i narod. Dame i gospodo mi želimo novu pravnu državu, sigurnu, tako da dođu nove investicije, kako bi investitori bili sigurni za ulaganje, i kako bi mogli da naš narod zapošljavamo. To od nove Vlade, pod vođstvom DSS i dr Vojislava Koštunice i od Narodne skupštine očekuje cela Srbija. Nadam se da ćete svi glasati za ove izmene i predloge zakona. Hvala.

Zahvaljujem. Po Poslovniku, gospodin Šarović. Izvolite.

Prethodni predsedavajući, gospođa Emilija Krstić, povredila je Poslovnika Narodne skupštine i to član 96. stav 3. koji kaže: "Poslaniku, odnosno predsedniku poslaničke grupe koji želi da govori o povredi ovog poslovnika, predsednik Narodne skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika". Umesto toga, gospođa Krstić je reč dala ministru, sa obrazloženjem da je to uradila na osnovu člana 89. a taj član reguliše kada i koliko ko od učesnika u raspravi može da izlaže.
Kao drugo, povređen je i član 82. jer je nakon reklamiranja povrede Poslovnika od strane gospodina Ristića, elektronskim sistemom utvrđeno da nemamo potreban kvorum za rad. Nakon toga, gospođica Krstić je, protivno članu 82. stav 5. koji kaže: "Ukoliko sistem za elektronsko glasanje nije u funkciji, o čemu predsednik Narodne skupštine obaveštava narodne poslanike, kvorum se utvrđuje prebrojavanjem narodnih poslanika", tražila od nadležnih skupštinskih službi da uđu i da prebroje poslanike, a da o tome nije obavestila Narodnu skupštinu, znači, da elektronski sistem ne radi. Nakon toga je ponovo, kada je na elektronskom sistemu bio prikazan dovoljan broj govornika, utvrdila da postoji kvorum. Znači, da li radi ili ne radi sistem za elektronsko glasanje?

Kao predsednik Skupštine sam dužan da vam dam obrazloženje za povredu Poslovnika. Ako sam dobro zapamtio, a imamo zapisnik, to je, da je po članu 89. predsedavajući Emilija Krstić prvo dala reč članu Vlade - jer izričito kaže i članovi Vlade dobijaju reč kad je zatraže i na njih se ne odnose ograničenja u pogledu trajanja. Dakle, ona je postupila po Poslovniku.
Takođe, kada u sali, što je vidljivo i kamerom, ima dovoljno poslanika, a to se ne vidi na ekranu, očito da ne funkcioniše sistem. Nije valjda da neko laže i da krši svoju obavezu da nije na radnom mestu, da ne ubacuje karticu. Ne verujem da to neko radi. Shodno tome, nužno je da se traži provera, jer ova Skupština ima neprijatna iskustva sa elektronskim glasanjem, kao što znate. Molim i ubuduće sve predsedavajuće, svejedno iz koje su stranke, da, kad god se nađu u toj situaciji, bolje je proveriti, da ne bi bilo nikakve sumnje.
Nadam se da ste zadovoljni objašnjenjem. Ako ne, izvolite.

Nisam zadovoljan datim objašnjenjem i ponovo navodim član 96. stav 3. koji izričito kaže: "Predsedniku, odnosno predstavniku poslaničke grupe koji želi da govori o povredi ovog poslovnika, predsednik Narodne skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika". Znači, ovo su odredbe koje regulišu rad kada je u pitanju povreda Poslovnika.
Ne možete primenjivati odredbe iz drugog dela ovog poslovnika, koje regulišu kada i koliko ko ima pravo da govori.
Ne sporim pravo ministra da izađe nakon svakog govornika i da odgovori na primedbe, sugestije itd, ali specifično član 96. reguliše kako se radi kada je u pitanju povreda Poslovnika i po povredi Poslovnika, daje se reč odmah nakon što izlaganje završi prethodni govornik.
Kao drugo, niste objasnili pomoću kojih kriterijuma je gospođica Krstić u jednom trenutku utvrdila da elektronski sistem za glasanje "ne radi", a u drugom trenutku, nekih 30-ak sekundi kasnije, utvrdila da sistem za elektronsko glasanje "radi". Znači, ovo ne spada u njena diskreciona ovlašćenja.