Dame i gospodo poslanici, pošto ima nekoliko tačaka dnevnog reda koje su, svaka za sebe, izuzetno značajne, želeo bih u nekoliko minuta da objasnim stavove SPS vezano za nekoliko ključnih stvari, pošto je reč o zakonima koji možda i nisu međusobno povezani.
Prvi je Predlog zakona o nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita. Kao što znate, stambena izgradnja je na veoma niskom nivou. Godišnje se izgradi svega nekoliko hiljada stanova. Porodice u Srbiji imaju potrebe za stanovima. Takođe, kao što znate i kao što smo pokazali u prethodnom periodu, moguće je u Srbiji izgraditi i 10.000 stanova godišnje.
Veoma je značajno što se ovaj zakon stavlja na dnevni red, zbog toga što je očigledno da mladi ljudi, a bogami u našoj državi i ljudi koji su već zašli u srednje godine, imaju potrebu da reše stambeno pitanje. Imajući u vidu stepen razvoja naše države, nemoguće je da se stambeno pitanje reši drugačije, jer nema više dodele stanova, kao što je bilo u vreme socijalizma. Takođe, ne postoji dovoljan izvor prihoda kako bi građani mogli sami i iz sopstvenih izvora da kupuju stanove. Zato je ova ideja dobra.
Potrebno je da se stvore takvi makroekonomski uslovi i takav bankarski sistem i, naravno, sistem osiguranja tih kredita koji će omogućiti da ljudi mogu da reše stambeni problem. Zato mi ocenjujemo da je ova ideja dobra, uz manjkavosti koje ima ovaj zakon.
Smatramo da je potrebno da dođe do masovnijeg odobravanja stambenih kredita. Nažalost, danas uslovi jesu takvi da će čak i posle donošenja ovog zakona banke teško biti u prilici da daju veći broj stambenih kredita.
Naročito će teško moći da idu na dugoročne kredite, a posebno ukoliko se ne primeni veoma jasan sistem kontrole izvršavanja obaveza koje postoje na osnovu tih kredita.
Deset miliona evra kao početni, osnivački kapital je svakako mali iznos sredstava da bi veliki broj porodica mogao da dobije stambene kredite. Takođe, ograničavajući faktor svakako jeste i činjenica da mesečna rata ne može biti veća od 60% prihoda domaćinstava. Kada se sve to sabere, na osnovu ovih podataka koje smo dobili, otprilike 50.000 domaćinstava u Srbiji je platežno sposobno, a ima ovakvu stambenu potrebu.
Znači, ovaj zakon i osnivanje ove nacionalne korporacije neće rešiti brzo stambeni problem, ali za nas su ključne dve druge stvari. Smatramo da je veoma bitno da uz ovaj zakon ide i niz pratećih zakona koji bi regulisali i druge oblasti, kao što je zakon o hipotekama, i da treba, što je možda takođe interesantno, da se formira jedna nacionalna korporacija za hipotekarno kreditiranje.
Drugo, moraju se stvoriti uslovi, a to verovatno pripada Ministarstvu za kapitalne investicije, da se pokrene stambena izgradnja u našoj državi, jer bez pokretanja građevinskih preduzeća da mogu da grade stanove ne može se na ovakav način dobro rešiti ni pitanje stambenih kredita, odnosno kupovine stanova.
Drugi zakon je zakon o osiguranju. Naravno, mi podržavamo ideju da se pooštre uslovi za osnivanje kuća koje se bave osiguranjem, podržavamo i da se poveća cenzus, jer postoji veliki broj problema kod građana, koji jednostavno ne mogu da naplate svoje osiguranje od raznih kuća koje se time bave. Jedino je danas obavezno osiguravati auto. Ne možete registrovati automobil ukoliko ne platite osiguranje.
Takođe, naše najveće osiguravajuće kuće su pokazale i prilikom naknade štete koju je trebalo da plate povodom demoliranja koje je nastalo 5. oktobra, u RTS-u, Saveznoj skupštini i SPS-u, da jednostavno ta klauzula ne postoji u osiguranju. Kaže - to je revolucija.
Kako će neko sutra imati poverenja u kuću koja se bavi osiguranjem, ako zna da ne može da naplati i zašto bi neko osiguravao svoju imovinu kada ne može sutra da naplati to od kuće koja se time bavi? Znači, dobro je da se prati poslovanje.
Mi smo imali primedbe koje se odnose na nadzor, podneli smo neke amandmane, kao i neke druge političke stranke.
Naravno da je moguće da postoje različiti primeri - da li će to raditi Ministarstvo za finansije, Narodna banka, odnosno nacionalna banka, ili nezavisna agencija, to je pitanje odluke koju Vlada treba da donese.
Svetska praksa pokazuje da ipak ovaj primer za koji se odlučila Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo finansija nije baš najmasovniji u svetu, da se primenjuje u malom broju država i, rekao bih, u prilično nerazvijenim državama koje svakako ne mogu biti primer Srbiji kada je reč o donošenju jednog ovako važnog zakonskog rešenja.
Takođe, smatramo da kada se dele poslovi osiguranja na životno i neživotno osiguranje, da je veoma bitno da neka svetska iskustva dozvoljavaju da određene kuće za osiguranje koje su i ranije radile te poslove mogu da nastave sa tim poslom i dalje.
Ono što je možda veoma važno, a možda nekome i ne, to je pitanje privatizacije ovih kuća za osiguranje. U eri opšte privatizacije, kako se to pričalo u prošlom periodu, to možda izgleda primamljivo i lepo, ali možemo veoma brzo doći u situaciju u kakvoj je danas Mađarska, koja nema nijedne novine, u kojoj nema nijedne kuće za osiguranje u domaćem, mađarskom vlasništvu.
Zato Vlada Republike Srbije, Ministarstvo finansija i Ministarstvo za privredu, ako još ima ingerencija u ovoj oblasti, treba da vode računa o tome, jer je moguće da se kroz privatizaciju dve naše velike kompanije koje se bave osiguranjem, DDOR-a i "Dunava", odlije u strane ruke više od 500 miliona evra. U tom smislu treba biti veoma obazriv.
Na kraju, Zakon o javnim nabavkama. Meni je drago da u ime SPS-a mogu da kažem da ono što je SPS govorila u raspravi o Zakonu o javnim nabavkama, Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije sada predlažu. Šta je bila naša intencija? Naša intencija je bila da domaće ponuđače ili... Teško je sada reći šta znači domaći ponuđač, da li je to domaća proizvodnja ili roba sa domaćim poreklom. Tu postoje, kao što znate, razlike i mnoge mahinacije.
Tada smo govorili da nije dobro da u Zakonu o javnim nabavkama ne postoji preferencijalni položaj, odnosno povoljniji položaj domaćih ponuđača koji izvode radove, pružaju određene usluge ili nude određena dobra koja su u potpunosti domaćeg porekla. Mi smo tada predlagali to rešenje koje je odbijeno i mislim da je ovo dobar predlog koji će ipak domaće ponuđače staviti (ne bih rekao u povoljniji) u ravnopravniji položaj u odnosu na one koji nude strane proizvode.
Takođe, veoma je bitno da i komisija koja vrši nadzor nad ovim poslom redovno obavlja svoj posao. Podsetio bih Vladu, čini mi se da se u proteklom periodu ta komisija nije nijednom sastala i nije rešila primedbe koje su dolazile sa strane.
Još jedna stvar, mislim da treba voditi računa kada se naknadom može vršiti korekcija cene koja se dobije zvanično od 25%; primetne su manipulacije da se odobri posao po jednoj ceni, a da se naknadno poveća cena za 25% i time se u stvari izmanipuliše ceo Zakon o javnim nabavkama.
U svakom slučaju, mi smo podneli amandmane, imajući u vidu sve ono o čemu smo razgovarali. Ukoliko se u raspravi dođe do tih predloga koji su za nas prihvatljivi, SPS u načelu podržava potrebu donošenja ovih zakona iako ima na njih primedbe. Na kraju ove rasprave, pošto je reč o više zakona, kada dođu amandmani na dnevni red, mi ćemo odmeriti šta je u interesu da Srbija dobije, koji zakon i na koji način ćemo se odnositi prema ovim zakonima. Potreba je da se ovi zakoni donesu, ali je najbitnije da znamo kakvi su zakoni i kakva zakonska rešenja oni nude.