JEDANAESTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 05.05.2004.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

JEDANAESTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

1. dan rada

05.05.2004

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 12:10 do 17:45

OBRAĆANJA

Emilija Krstić

| Predsedava
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Izvolite, narodni poslanik Ivica Dačić, poslanička grupa SPS.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Socijalistička partija Srbije
Dame i gospodo poslanici, pošto ima nekoliko tačaka dnevnog reda koje su, svaka za sebe, izuzetno značajne, želeo bih u nekoliko minuta da objasnim stavove SPS vezano za nekoliko ključnih stvari, pošto je reč o zakonima koji možda i nisu međusobno povezani.
Prvi je Predlog zakona o nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita. Kao što znate, stambena izgradnja je na veoma niskom nivou. Godišnje se izgradi svega nekoliko hiljada stanova. Porodice u Srbiji imaju potrebe za stanovima. Takođe, kao što znate i kao što smo pokazali u prethodnom periodu, moguće je u Srbiji izgraditi i 10.000 stanova godišnje.
Veoma je značajno što se ovaj zakon stavlja na dnevni red, zbog toga što je očigledno da mladi ljudi, a bogami u našoj državi i ljudi koji su već zašli u srednje godine, imaju potrebu da reše stambeno pitanje. Imajući u vidu stepen razvoja naše države, nemoguće je da se stambeno pitanje reši drugačije, jer nema više dodele stanova, kao što je bilo u vreme socijalizma. Takođe, ne postoji dovoljan izvor prihoda kako bi građani mogli sami i iz sopstvenih izvora da kupuju stanove. Zato je ova ideja dobra.
Potrebno je da se stvore takvi makroekonomski uslovi i takav bankarski sistem i, naravno, sistem osiguranja tih kredita koji će omogućiti da ljudi mogu da reše stambeni problem. Zato mi ocenjujemo da je ova ideja dobra, uz manjkavosti koje ima ovaj zakon.
Smatramo da je potrebno da dođe do masovnijeg odobravanja stambenih kredita. Nažalost, danas uslovi jesu takvi da će čak i posle donošenja ovog zakona banke teško biti u prilici da daju veći broj stambenih kredita.
Naročito će teško moći da idu na dugoročne kredite, a posebno ukoliko se ne primeni veoma jasan sistem kontrole izvršavanja obaveza koje postoje na osnovu tih kredita.
Deset miliona evra kao početni, osnivački kapital je svakako mali iznos sredstava da bi veliki broj porodica mogao da dobije stambene kredite. Takođe, ograničavajući faktor svakako jeste i činjenica da mesečna rata ne može biti veća od 60% prihoda domaćinstava. Kada se sve to sabere, na osnovu ovih podataka koje smo dobili, otprilike 50.000 domaćinstava u Srbiji je platežno sposobno, a ima ovakvu stambenu potrebu.
Znači, ovaj zakon i osnivanje ove nacionalne korporacije neće rešiti brzo stambeni problem, ali za nas su ključne dve druge stvari. Smatramo da je veoma bitno da uz ovaj zakon ide i niz pratećih zakona koji bi regulisali i druge oblasti, kao što je zakon o hipotekama, i da treba, što je možda takođe interesantno, da se formira jedna nacionalna korporacija za hipotekarno kreditiranje.
Drugo, moraju se stvoriti uslovi, a to verovatno pripada Ministarstvu za kapitalne investicije, da se pokrene stambena izgradnja u našoj državi, jer bez pokretanja građevinskih preduzeća da mogu da grade stanove ne može se na ovakav način dobro rešiti ni pitanje stambenih kredita, odnosno kupovine stanova.
Drugi zakon je zakon o osiguranju. Naravno, mi podržavamo ideju da se pooštre uslovi za osnivanje kuća koje se bave osiguranjem, podržavamo i da se poveća cenzus, jer postoji veliki broj problema kod građana, koji jednostavno ne mogu da naplate svoje osiguranje od raznih kuća koje se time bave. Jedino je danas obavezno osiguravati auto. Ne možete registrovati automobil ukoliko ne platite osiguranje.
Takođe, naše najveće osiguravajuće kuće su pokazale i prilikom naknade štete koju je trebalo da plate povodom demoliranja koje je nastalo 5. oktobra, u RTS-u, Saveznoj skupštini i SPS-u, da jednostavno ta klauzula ne postoji u osiguranju. Kaže - to je revolucija.
Kako će neko sutra imati poverenja u kuću koja se bavi osiguranjem, ako zna da ne može da naplati i zašto bi neko osiguravao svoju imovinu kada ne može sutra da naplati to od kuće koja se time bavi? Znači, dobro je da se prati poslovanje.
Mi smo imali primedbe koje se odnose na nadzor, podneli smo neke amandmane, kao i neke druge političke stranke.
Naravno da je moguće da postoje različiti primeri - da li će to raditi Ministarstvo za finansije, Narodna banka, odnosno nacionalna banka, ili nezavisna agencija, to je pitanje odluke koju Vlada treba da donese.
Svetska praksa pokazuje da ipak ovaj primer za koji se odlučila Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo finansija nije baš najmasovniji u svetu, da se primenjuje u malom broju država i, rekao bih, u prilično nerazvijenim državama koje svakako ne mogu biti primer Srbiji kada je reč o donošenju jednog ovako važnog zakonskog rešenja.
Takođe, smatramo da kada se dele poslovi osiguranja na životno i neživotno osiguranje, da je veoma bitno da neka svetska iskustva dozvoljavaju da određene kuće za osiguranje koje su i ranije radile te poslove mogu da nastave sa tim poslom i dalje.
Ono što je možda veoma važno, a možda nekome i ne, to je pitanje privatizacije ovih kuća za osiguranje. U eri opšte privatizacije, kako se to pričalo u prošlom periodu, to možda izgleda primamljivo i lepo, ali možemo veoma brzo doći u situaciju u kakvoj je danas Mađarska, koja nema nijedne novine, u kojoj nema nijedne kuće za osiguranje u domaćem, mađarskom vlasništvu.
Zato Vlada Republike Srbije, Ministarstvo finansija i Ministarstvo za privredu, ako još ima ingerencija u ovoj oblasti, treba da vode računa o tome, jer je moguće da se kroz privatizaciju dve naše velike kompanije koje se bave osiguranjem, DDOR-a i "Dunava", odlije u strane ruke više od 500 miliona evra. U tom smislu treba biti veoma obazriv.
Na kraju, Zakon o javnim nabavkama. Meni je drago da u ime SPS-a mogu da kažem da ono što je SPS govorila u raspravi o Zakonu o javnim nabavkama, Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije sada predlažu. Šta je bila naša intencija? Naša intencija je bila da domaće ponuđače ili... Teško je sada reći šta znači domaći ponuđač, da li je to domaća proizvodnja ili roba sa domaćim poreklom. Tu postoje, kao što znate, razlike i mnoge mahinacije.
Tada smo govorili da nije dobro da u Zakonu o javnim nabavkama ne postoji preferencijalni položaj, odnosno povoljniji položaj domaćih ponuđača koji izvode radove, pružaju određene usluge ili nude određena dobra koja su u potpunosti domaćeg porekla. Mi smo tada predlagali to rešenje koje je odbijeno i mislim da je ovo dobar predlog koji će ipak domaće ponuđače staviti (ne bih rekao u povoljniji) u ravnopravniji položaj u odnosu na one koji nude strane proizvode.
Takođe, veoma je bitno da i komisija koja vrši nadzor nad ovim poslom redovno obavlja svoj posao. Podsetio bih Vladu, čini mi se da se u proteklom periodu ta komisija nije nijednom sastala i nije rešila primedbe koje su dolazile sa strane.
Još jedna stvar, mislim da treba voditi računa kada se naknadom može vršiti korekcija cene koja se dobije zvanično od 25%; primetne su manipulacije da se odobri posao po jednoj ceni, a da se naknadno poveća cena za 25% i time se u stvari izmanipuliše ceo Zakon o javnim nabavkama.
U svakom slučaju, mi smo podneli amandmane, imajući u vidu sve ono o čemu smo razgovarali. Ukoliko se u raspravi dođe do tih predloga koji su za nas prihvatljivi, SPS u načelu podržava potrebu donošenja ovih zakona iako ima na njih primedbe. Na kraju ove rasprave, pošto je reč o više zakona, kada dođu amandmani na dnevni red, mi ćemo odmeriti šta je u interesu da Srbija dobije, koji zakon i na koji način ćemo se odnositi prema ovim zakonima. Potreba je da se ovi zakoni donesu, ali je najbitnije da znamo kakvi su zakoni i kakva zakonska rešenja oni nude.

Emilija Krstić

| Predsedava
Hvala. Određujem pauzu. Rad nastavljamo u 15,00 sati.

(Posle pauze – 15.50)

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita, Predlogu zakona o osiguranju, Predlogu zakona o dopuni Zakona o Narodnoj banci Srbije, Predlogu zakona o dopuni Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama.

Molim na početku da utvrdimo kvorum za rad.

Molim narodne poslanike da ubace svoje poslaničke kartice.

Zahvaljujem. Konstatujem da elektronski sistem pokazuje da je u sali prisutno 97 poslanika.

Molim sve narodne poslanike da kad kupuju hleb ujutru ne svraćaju pre 10,00 sati u samoposlugu, jer je moguće da stoje sa strane ili da sede preko puta ulice i da čekaju zaposlene da dođu, pošto je pitanje da li im odgovara radno vreme. Isto se odnosi na sve poslanike. Ne odnosi se na opoziciju, nije opozicija obavezna da obezbeđuje kvorum.

Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika javlja za reč? (Ne.)

Po redosledu prijavljenih govornika prvi je Žarko Obradović, a neka se pripremi Veroljub Arsić. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Socijalistička partija Srbije
Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, mi danas raspravljamo o setu zakona, pet zakona je u okviru jedinstvene rasprave. U ime SPS-a ja ću da kažem samo nekoliko stavova o dva zakona - Predlogu zakona o nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita i Predlogu zakona o osiguranju.
Nesporno je da je Srbiji potrebna nova stambena politika. Ono vreme kada su ljudi mogli dobijati stan, kada su imali pravo na stan, sada već pripada prošlosti i potrebno je tražiti nove načine da Srbija omogući svojim građanima da na jedan relativno lak način, jer ništa nema lako, dođu do krova nad glavom. Situacija u stanogradnji je takva da se gradi vrlo malo stanova, na tržištu ih nema, cena je visoka, građevinske firme ne rade dovoljno, građani nisu u situaciji da te stanove kupe zato što je njihova platežna sposobnost vrlo skromna.
Ovo govorim u kontekstu Predloga zakona o nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita; to predstavlja jedan mali, početan skroman korak u formiranju te nacionalne strategije stambene izgradnje. Kažem - mali i skroman, jer suštinski primenom ovog zakona mi nećemo doći do onog što je cilj svakog građanina Republike Srbije, da dobije jeftin i dugoročan kredit.
Ova korporacija će pre svega služiti kao garant bankama koje daju kredite, a to su primarno inostrane banke, jer one nabavljaju novac na tržištu novca u svojim zemljama po nižim kamatnim stopama i ovde ga plasiraju po većim. Oni ljudi koji su korisnici kredita za stambenu izgradnju redovno isplaćuju svoje obaveze, jer objektivno taj broj je jako mali. Čuli smo podatak, to je svega pedeset hiljada ljudi koji imaju platežnu sposobnost da vraćaju stambene kredite.
Zato sam rekao da je ovo jedan mali, skroman korak, koji ako ne bude praćen drugim zakonima objektivno neće imati konkretnog efekta. Kada kažem drugim zakonima, potrebno je doneti zakon o hipoteci, zakon o hipotekarnim hartijama od vrednosti, zakon o osiguranju odgovornosti pri hipotekarnom stambenom kreditu, zakon o stambeno-štednim asocijacijama, zatim, izvršiti izmene i dopune poreskih zakona, Zakona o stanovanju, Zakona o katastru nepokretnosti, Zakona o legalizaciji stambenih objekata i drugih zakona.
Znači, potrebno je da država napravi jednu nacionalnu strategiju celovitog sistema stambene politike, a u okviru toga hipotekarnog stambenog kreditiranja. Ovo govorim jer mislim da bi bilo primerenije da ovaj zakon, bar prema onome što se nalazi u njegovom sadržaju i što bi trebalo ostvariti kao cilj realizacije ovog zakona, ima naziv - nacionalna korporacija za hipotekarno kreditiranje. Govori se o hipotekarnom tržištu, o hipotekarnim poslovima, a zakon govori o jednoj dimenziji osiguranja stambenih kredita.
Kada pogledate sve to, mislim da bi bio primereniji drugi naziv, a u odnosu na taj drugi naziv i sadržaj poslova koji bi bio obuhvaćen ovim zakonom. Čuli smo od predlagača da se poziva na iskustva drugih.
Moram reći, primera radi, da u Americi postoji stambena hipotekarna korporacija i prema podacima koji postoje, koji su javni, ta korporacija je praktično najjača finansijska institucija u Americi, a samim tim i u svetu; kapital koji poseduje je četiri puta veći od najjače banke. Ukupna suma tog hipotekarnog stambenog kredita koju poseduje ta američka korporacija do 2010. godine treba da bude 14 triliona dolara. Inače, tu korporaciju je osnovala država 1938. godine i ona služi da obezbedi likvidnost i stabilnost na tržištu kupovinom različitih vrsta kredita.
Ovo govorim zato što ovaj zakon tangira samo jednu stranu te stambene politike. Mislimo da bi bio primereniji naziv - nacionalna korporacija za hipotekarno kreditiranje, i da bi naravno u odnosu na to i sadržaj zakona trebalo u određenim stvarima izmeniti, ali možemo prihvatiti ovaj korak kao nešto što jeste početak. Inače, ako ne bude drugog, mi nećemo ostvariti onaj suštinski cilj. Srbiji je potreban celovit sistem hipotekarnog stambenog kreditiranja koji će pokrenuti suštinski sve grane privrede, jer nema grane privrede, osim duvanske i filmske, koje nisu uključene i koje nisu prateće, vezano za ovaj zakon.
Mi smo predložili određene amandmane i ja ih neću sada obrazlagati. Mislimo da se ovaj zakon može apsolutno poboljšati.
Kada je reč o zakonu o osiguranju, pomenuo bih nekoliko stvari. Što se tiče nadzora nad poslovima osiguranja, čuli smo da je Narodna banka Srbije institucija koja treba da se bavi pitanjima nadzora i da je to jedno od rešenja koja se primenjuju u svetu. To jeste jedno od rešenja i ono je najmanje primenjivo rešenje, postoji u najmanjem broju zemalja. Ne vidimo razloge zašto nije mogla biti osnovana agencija za nadzor poslova osiguranja.
Ovo ne govorim slučajno, jer ako su do sada ti poslovi bili u Ministarstvu finansija, služeći se prostom logikom, izdvajanje tih poslova iz Ministarstva i prenošenje u Narodnu banku izaziva dodatne troškove koji bi nastali i kada bi se formirala agencija za nadzor osiguranja. Ako se već koristimo nekim svetskim iskustvima, onda treba da koristimo iskustva koja postoje u svetu u toj oblasti.
Što se tiče privatizacije, mi iz Socijalističke partije Srbije mislimo da bi trebalo da postoji jedna nacionalna korporacija, velika, jaka, gde bi država imala većinski kapital. U Srbiji postoje dva velika osiguravajuća društva - "Dunav" i DDOR Novi Sad. Tvrdi se da vrše 98% ukupnih poslova osiguranja i da njihova privatizacija može izazvati i veliki odliv kapitala, naravno kod onoga ko postane vlasnik.
Mislimo da država treba ozbiljno da razmisli o tom pitanju i da opet posegne za iskustvima zemalja u okruženju. Primera radi, "Triglav" u Sloveniji je nacionalna korporacija u kojoj država ima većinsko vlasništvo.
Želeo bih da kažem nešto o društvima koja se bave životnim i neživotnim osiguranjem. Mi smo amandmanom predložili da društva koja su i ranije radila taj posao i dalje nastave da ga obavljaju, a da ona društva za osiguranje koja budu formirana posle usvajanja ovog zakona mogu da se bave samo jednim ili drugim, i tu postoji veoma precizan raspored obaveza, raspored poslova.
Želeo bih vašu pažnju da skrenem na još jedno pitanje, gde se na mala vrata uvodi retroaktivnost kroz ovaj predlog zakona o osiguranju. Naime, nemamo ništa protiv da cenzus za osnivanje osiguravajućih društava bude visok i ovi strogi uslovi nisu sami po sebi problem, jer ko želi stvarno da se bavi pitanjima osiguranja mora ispuniti uslove, ali moram pomenuti tu malu retroaktivnost.
Naime, u članu 39 - zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja i poslova reosiguranja - između ostalih stvari i za akcionare tj. pravna lica koja su kvalifikovana predviđeno je da se podnosi finansijski izveštaj, sa mišljenjem ovlašćenog revizora za poslednje tri godine. To samo po sebi ne bi bilo sporno da ista ta pravna lica nisu već dobila odgovarajuće sertifikate od države za ono što poseduju, to je vrednost akcija; pre svega su dobili od Savezne komisije za hartije od vrednosti, dobili su od suda, dobili su od Ministarstva finansija i postavlja se pitanje zašto se opet utvrđuje imovina tih pravnih lica.
Ovo pominjem u kontekstu jedne situacije koju smo imali skoro, da za ljude koji imaju određenu imovinu država nije želela da utvrđuje poreklo te imovine. Samo im je postavila rok do 30. marta; ko plati porez na imovinu, on je poreski obveznik koji ispunjava sve uslove. Ne vidimo zašto bi se na ovaj način na mala vrata uvodila retroaktivnost i ponovo usporio kapital ljudi koji su to već uradili.
Ima još mnogo toga, ali ostaviću vremena za svoje kolege narodne poslanike, a verovatno ću govoriti i u drugom javljanju u ime poslaničke grupe SPS.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, a neka se pripremi narodni poslanik Vladan Vučićević.
Dva obaveštenja: sednica Zakonodavnog odbora održaće se danas, 5. maja 2004. godine, u 17,45 časova u sali I u prizemlju. Sednica Odbora za kulturu, koja je zakazana za sutra u 14,00 časova, pomerena je za petak u 14,00 časova, jer se sutra neće raditi.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo poslanici, dok čovek sluša gospodina ministra kako obrazlaže ove zakone zapita se da li je to stvarno moguće u ovoj zemlji.
Međutim, kada se uđe u suštinu predloga zakona vidi se da je u stvari ovo jedna najobičnija politička demagogija i nečija lepa želja, a pogotovo kada je pitanju Predlog zakona o nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita. Navodno, ovaj zakon bi trebalo da poboljša rešavanje stambenih pitanja građana Srbije.
Međutim, šta se ovim zakonom postiže? Samo jedna stvar, da banke koje su i dalje nosioci kredita za stambena pitanja imaju garanciju države da će taj kredit da bude vraćen i još navodno obećanja da će biti niže kamatne stope. Navodno će biti smanjen rizik banke prilikom davanja kredita, pa će to uticati na nižu kamatnu stopu. Iskreno mislim da je to jedna najobičnija laž, jer je to nemoguće.
Sama nacionalna korporacija je, barem prema Predlogu ovog zakona, zamišljena kao državna korporacija u kojoj je većinski vlasnik država, u početku osnivač, a kasnije treba da se transformiše u akcionarsko društvo koje će da funkcioniše. Ako je namera da funkcioniše kao akcionarsko društvo, samim tim se podrazumeva da će jedna takva korporacija imati i svoje izvorne prihode koji neće biti iz budžeta Republike Srbije. Ti izvorni prihodi će biti traženi od banke da bi banka mogla da dobije garanciju za kredit, koji je neki građanin Srbije uzeo da bi rešio svoje stambeno pitanje.
Samim tim to će uticati na kamatnu politiku banke, jer sada sa jedne strane ima smanjen rizik od neisplaćivanja kredita, a sa druge strane ima troškove da obezbedi garanciju koju treba da da nacionalna korporacija. Gospodin ministar reče da će hipoteka koja se bude davala bankama isključivo biti prihvatana kao hipoteka onog objekta, da li stambenog, individualnog objekta, da li stana u nekoj stambenoj zgradi, koji se kupuje namenski, odnosno za koji se uzima namenski kredit za rešavanje stambenog pitanja.
Međutim, u čitavom ovom zakonu nigde nisam primetio da piše i sigurno ne piše da je predmet kredita i predmet hipoteke i da je to uslov na osnovu koga može da se dobije garancija. To se ostavlja pravilniku o radu koji je podzakonski akt i koji upravni odbor i nadzorni odbor korporacije mogu da menjaju kako se njima svidi, odnosno kako je interes nekome ko predstavlja tu nacionalnu korporaciju i taj upravni odbor.
Najbolje rečeno, ovakav zakonski predlog nema nikakvu budućnost i perspektivu, jer je isključivo predložen i donosi se u političke svrhe, najverovatnije zbog predsedničke izborne kampanje koja se sprovodi.
Još u jednom delu je zakon ostao nedorečen, barem kada je u pitanju član 9. Predloga zakona. U članu 9. stav 2. glasi: "Ukupan nominalni iznos obaveza korporacije koje proizilaze iz obavljanja delatnosti korporacije iz stava 1. ovog člana može biti najviše do 16 puta veći od iznosa kapitala korporacije". Stav 3: "Ukupan nominalni iznos obaveza korporacije koje proizilaze iz obavljanja delatnosti korporacije iz stava 1. ovog člana prema pojedinačnoj poslovnoj banci i pojedinačnom pravnom licu utvrdiće se pravilima poslovanja korporacije." Vlada može, na obrazložen predlog upravnog i nadzornog odbora korporacije, promeniti da iznos može biti veći od 16 puta, i samim tim postavlja se smisao postojanja člana 9. i stavova 2, 3. i 4.
Kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci Srbije, tu se dodaje samo jedan novi stav 6a. po kome Narodna banka ima pravo da izdaje i oduzima dozvole, odnosno ovlašćenja za obavljanje delatnosti osiguranja, vrši kontrolu, odnosno nadzor nad obavljanjem te delatnosti i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje.
Ovo je želja predlagača da osiguravajuća društva stavi pod kontrolu Narodne banke. Svi smo svesni kako je to bilo dok je guverner Narodne banke bio Mlađan Dinkić i dok je obavljao kontrolu poslovanja poslovnih banaka, da ne pričam o tome kako su određene poslovne banke koje su bile u društvenom ili državnom vlasništvu, nazovite kako god hoćete, bile zatvarane zbog interesa nekih drugih privatnih banaka.
Uvek se to nekako poklapalo sa prelaskom zapadnih valuta u evro, sa prelaskom platnog prometa iz Zavoda za obračun i plaćanje u poslovne banke, gde se odjednom stvarao jedan veliki vakuum na tržištu i baš su te privatne banke imale izuzetan upliv u jedan vakuum koji je nastao zatvaranjem velikih državnih banaka.
Imajući u vidu da je gospodin ministar prilikom obrazlaganja ovih zakona rekao da su banke bile jedan od faktora koji su davali Predlog ovog zakona, postavlja se pitanje da li gospodin ministar radi u interesu građana Srbije ili je jednostavno produžena ruka finansijsko-bankarskog lobija.
Ja bih još za ovih sedam minuta, koliko imam vremena... Uspeo sam samo dva zakona da obrazložim, od pet koliko ste predložili i spojili u jedinstvenu raspravu. Nemam ništa protiv što se vama, gospodo poslanici, žuri, ali mislim da je rasprava o pet zakona u jednoj tački dnevnog reda previše.
Ne znam razloge i vaše motive, ali mogu da vam kažem da sledeći put kada budete davali ovakve predloge za objedinjavanje rasprave treba da se zamislite da poslanici SRS mogu da izlaze po svakom amandmanu.
Svaki poslanik može da izlazi, tako da vam objedinjavanje tih rasprava neće puno vredeti. Jer, izgleda da je to jedini način da se ova vladajuća većina, koja nastavlja politiku prethodne vladajuće većine, nauči kako se gaji demokratija.

Emilija Krstić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Vladan Vučićević, a posle njega narodni poslanik Milovan Radovanović.

Vladan Vučićević

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9
Dame i gospodo narodni poslanici, normalno je da opozicija kritikuje Vladu i to je osnovni zadatak opozicije. Ja sam jedan od poslanika koji su spremni da uvek prihvate svaku dobronamernu kritiku, pa i kritiku opozicionih poslanika, ako je nešto što se kaže stvarno dobro i može na neki način da poboljša neki zakon koji je pred nama.
Naravno, od ovog celog seta zakona osvrnuću se samo na Predlog zakona o osiguranju, ali pre nego što kažem nešto o samom predlogu, želeo bih da možda u nekih par rečenica podsetim sve vas, pa i one koji nas slušaju kakav smo zakon imali u proteklih 14 godina i da li smo ga uopšte imali, kakav je on bio u praksi i na koji način se taj zakon sprovodio.
Da li smo u proteklih 14 godina imali uopšte dobar zakon, da li smo imali dobro osiguranje? Verujem da niko od vas ovde ne može reći da smo imali dobro, već moramo prihvatiti činjenicu da smo imali strašno loš zakon o osiguranju i da je to osiguranje u proteklih 14 godina bilo strašno loše.
Naravno, to se najviše odražavalo kroz onaj deo Zakona koji se odnosio na osiguranje vozila, tj. osiguranje od saobraćajnih nezgoda. U proteklih 14 godina, a pogotovo možda u proteklih 8 godina, maltene smo pro forme imali to osiguranje. Pro forme smo imali polisu i znali smo da sa tom polisom nikada ne možemo tu štetu naplatiti.
Jednostavno, zadovoljavala se samo neka zakonska forma, a realna, suštinska sprovodljivost zakona u trenutku naplate štete nije ni postojala. Iz tih razloga i danas po sudovima ima preveliki broj ljudi koji žele da po osnovu auto odgovornosti naplate svoju štetu preko suda, pa se i ti sudski sporovi vode po nekih pet ili šest godina.
Želeo bih da kažem da je Predlog zakona o osiguranju koji je danas na dnevnom redu jedan izuzetno kvalitetan zakon, koji je, u krajnjoj liniji, predvideo sve do detalja i tančina i koji bi u praksi trebalo da da dobre rezultate. Naravno, kao poslanik vladajuće strukture želim da dobronamerno skrenem pažnju članovima Vlade na član 28, a to je visina novčanog dela osnovnog kapitala, jer smatram da je ovaj obavezni cenzus strašno visok.
Mislim da će taj tako visok cenzus na neki način u skorijoj budućnosti devalvirati ovaj zakon, tako što ćemo u krajnjoj liniji omogućiti monopol samo onim osiguravajućim društvima koja imaju premnogo novca i time ćemo smanjiti i suzbiti konkurenciju. To je jedno.
Drugo, mislim da će doći ino-firme koje će apsolutno na našem tržištu ugroziti naša domaća osiguravajuća društva i da ćemo na taj način stvoriti jedan veštački monopol i, naravno, sutra dirigovanje cena. Tako ćemo imati enormno visoke cene za određene vrste osiguranja, što sigurno, u socijalno-ekonomskoj situaciji u kojoj se nalazi Srbija, naši građani neće moći da isprate.
Mislim da je ovaj cenzus koji je ovde dat možda jedan od najviših cenzusa u Evropi i da će on upravo napraviti pometnju oko ovog zakona i, u krajnjoj liniji, devalvirati jedan dobar zakon koji je stvorio dobre menahizme i kontrole i odbrane.
Naravno, ovde je dosta pominjan nadzor, da li nadzor treba da vrši agencija ili Narodna banka. U mnogim zemljama nadzor vrši agencija, u nekim narodna banka, ali za mene to i nije tako velika dilema ako nadzor bude dobar i korektan.
Još jednom bih apelovao na sve nas da na neki način ovaj cenzus koji je strašno visok prilagodimo našim ljudima i, u krajnjoj liniji, stvorimo jednu dobru i zdravu konkurenciju, da se ne bi u samom startu domaće kuće koje se bave osiguranjem ugasile.
Smatram da treba o tome razmisliti, da ne bismo stvorili veštački monopol i omogućili nekim ljudima sutra da sa dirigovanjem cena na našem tržištu onemoguće naše ljude da koriste usluge osiguranja. Hvala vam.

Emilija Krstić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović, a posle njega Milko Štimac.