Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Izvolite, gospođa Ruždić.

Hvala.         Nisam bila tu da obrazložim svoj amandman i jako mi je žao. Mislila sam da se ne javljam za reč, međutim, vidim da je tu nastala neka zabuna, pa imam želju da to objasnim.
Oba amandmana govore o tome da ne može NBS da bude nadzorni organ. Međutim, moram da primetim da gospodin Krasić nije u pravu.
Organ koji mi predviđamo, tj. agencija za nadzor jeste samostalan organ, ali pri Vladi. Nadzor treba da vrši nezavisno telo koje za svoj rad odgovara Vladi, odnosno nadležnom ministarstvu. Takva su rešenja i u zemljama u tranziciji i u Evropi. Recimo, to ima Finska, Hrvatska, Slovenija, Mađarska.
Da je gospodin Krasić video sve amandmane, koje sam podnela, znao bi da i na član 42. imam amandmane koji predviđaju kako se formira agencija i šta ona radi. Iz toga se jasno vidi da je agencija vezana za Vladu, ona je nezavisno telo, ali bira se od strane Vlade, njen statut prihvata Vlada. Uostalom, kada dođe na red amandman na član 142. onda ću ga obrazložiti.

Replika, gospodin Krasić.

Evo, samo da se razjasnimo oko nekih stvari. Koristiću postojeće primere. Poresku upravu ste formirali pre dve godine, i na velike muke ste je stavili, da bude pod patronatom Ministarstva finansija. Pre toga je ona bila Republička uprava javnih prihoda, više kao samostalni organ koji je vodio čak i upravni postupak.
Ustavni sud vas je upozorio da to mora da se vrati pod patronat Ministarstva finansija. Nađite sami analogiju u odnosu na ove vaše agencije, a da ne pričamo o rešenju Narodne banke Srbije.
Drugi primer, imate Upravu za javne nabavke, koja takođe vrši upravne poslove, sprovodi zakon, vrši kontrolu, i da ne pričam o svim drugim organima i upravnim organizacijama. A, uzmite i primer carine. Sada je to Republička uprava carine, posle transformacije SRJ u državnu zajednicu, i ona je u neposrednoj vezi sa Ministarstvom finansija. Stoji spor, i pretpostavljam da većina deli mišljenje da bi ta Uprava carina trebala da bude bliža Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom, ili čak Ministarstvu trgovine. Da, da, mogla bi.
Drugo, imate niz upravnih organizacija koje izvršavaju zakone i zato Ustav Republike Srbije ne zna tip organizacije koji bi se nazivao - agencija, biro ili nešto drugo. Za te stručne poslove, koji su neophodni za državu, mi imamo Republički zavod za statistiku, kao posebnu upravnu organizaciju. Nekada je bio Republički zavod za razvoj, on radi stručne poslove za državu, pojedine upravne poslove, ali nikako nadzor, kontrolu, izdavanje dozvola, ovlašćenja, odobrenja itd.
Izmeštanje državnih poslova, poslova iz nadležnosti državnih organa, u takve nedefinisane agencije, asocijacije rekao bih, Ustav ne poznaje. To je problem. Promenite Ustav. Dajte mogućnost da se formiraju samostalni organi i samostalne organizacije koje bi sprovodile zakone i onda neće biti problem ni sa ovim jednim rešenjem koje dolazi iz Demokratske stranke.
Ali, ovo rešenje koje potiče od Vlade, da NBS radi ove poslove, praktično je nemoguće. Ustav to ne zna, bez obzira što Ustav Republike Srbije ima samo jedan član koji govori o NBS. Ali, treba da shvatite da je taj ustav donet jer je podrazumevao Ustav savezne države, kada je NBJ bila centralna emisiona ustanova, a NBS ostala kao neko ustavno rešenje zbog zaštite interesa Srbije, zbog onog poslednjeg člana Ustava Republike Srbije.
Znači, problem je jednostavan. Rešenje postoji u Ustavu i jedino zakonski moguće rešenje je - dozvole, odobrenje, kontrola, nadzor, u nekom od organizacionih oblika u sastavu Ministarstva finansija.

Gospodine Krasiću, vreme, tri minuta je za repliku. Hvala. Izvinite, molim vas.
Da li se još neko javlja za reč o amandmanu? (Ne.)
Na član 24. amandman je podnela narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, gospođa Leila Ruždić-Trifunović.

Hvala. Član 24. predviđa zabranu zaključivanja ugovora o posredovanju i ugovora o zastupanju u osiguranju. Tražila sam da se taj član potpuno izmeni i da glasi: "Društvo za osiguranje, u granicama dobijenog ovlašćenja, može da zaključi ugovor o posredovanju u osiguranju i ugovor o zastupanju u osiguranju samo sa licem koje je dobilo dozvolu za obavljanje tih poslova ili pravnim licem koje poslove posredovanja u osiguranju obavlja na osnovu posebnog zakona, a po prethodnoj evidenciji kod agencije i pod uslovima propisanim ovim zakonom."
Ovim rešenjem sam htela da se utvrdi obaveza evidentiranja subjekata koji poslove zastupanja i posredovanja obavljaju na osnovu posebnih zakona, ali po prethodnoj evidenciji kod agencije. Naravno, član 145. predloženog zakona predviđa da se izveštaj, odnosno registar podataka vrši u Narodnoj banci, i s obzirom da sam tražila da Narodna banka ne bude nadzorni organ nego sam uvela agenciju za nadzor, bilo je neophodno da se i ovaj član u tom smislu promeni i da se ta evidencija vodi u agenciji.

Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Izvolite, gospodin Marković.

Amandman koleginice Ruždić je još jedan od onih koje bi, nezavisno od samog sistema za koji se opredeljujemo, trebalo prihvatiti, jer je to jednostavno amandman kojim se popravlja postojeći tekst zakona. Ovim rešenjem se utvrđuje obaveza evidentiranja subjekata koji poslove posredovanja i zastupanja obavljaju na osnovu postojećeg zakona,  po prethodnom evidentiranju kod agencije.
Mislim da je to daleko bolje i preciznije rešenje, koje će se u praksi sigurno ostvariti u punom obimu, zbog toga što ukoliko zadržimo rešenje koje je utvrđeno u prethodnom stavu sigurno ćemo, pre ili kasnije, imati ozbiljne probleme kada je u pitanju zaključivanje ugovora o posredovanju i ugovora o zastupanju u osiguranju.
Međutim, pošto nisam iskoristio priliku za repliku prošlog puta, želim samo da jednu nejasnoću ispravim. Dakle, ono što u demokratskim društvima nije zabranjeno, izričito zabranjeno, jeste dozvoljeno. Prosto, to je neki aksiom, to je ono što svi znamo.
Drugo, ukoliko pažljivije pogledate naše amandmane, koji slede našu ideju da se formira agencija kao nezavisan i samostalan organ koji bi vršio nadzor, videćete da ta agencija može da se podvede pod odredbu Ustava koja, kada nabraja nadležnosti Vlade, jasno govori o obrazovanju agencija, drugih tela, i kaže - obavlja druge poslove u skladu sa zakonom.
Nema ni govora o neustavnosti predloženog rešenja, ali je definitivno više nego jasno svakome da je nažalost (jer je to ipak naša Republička vlada) rešenje koje je predložila Vlada Republike Srbije i sa stanovišta Ustava i unutrašnjeg zakonodavstva, a i sa stanovišta potreba ove države potpuno necelishodno.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 28. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Vladan Vučićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o osiguranju koji je podnela Vlada Republike Srbije je jedan od izuzetno dobrih i kvalitetnih zakona, koji apsolutno unosi red i reguliše rad osiguravajućih društava.
Naravno, podneo sam jedan amandman, i to je amandman na visinu cenzusa, jer sam smatrao da je cenzus bio previsok i da visina cenzusa ne određuje kvalitet osiguravajućeg društva, niti poštenje jedne kuće.
Postoje u Srbiji male osiguravajuće kuće, koje su časne i poštene i kod kojih se vrlo brzo i efikasno naplaćuje šteta, a postoje i velike osiguravajuće kuće koje danas na sudu imaju preveliki broj svojih komitenata.
Smatram da poštenje i kvalitet jedne kuće određuje program i rad te kuće, poštenje vlasnika te kuće i naravno način na koji ona želi da radi i šta ta kuća želi da postigne; da li želi da radi dugovečno ili želi da u kratkom vremenskom periodu dođe do određenih sredstava. Želeo bih da istaknem jednu šumadijsku kuću koja nije tako snažna i jaka, ali je časna i poštena; to je osiguravajuća kuća "Takovo", i svi njeni komitenti znaju da vrlo brzo i efikasno, kvalitetno naplaćuju štetu kada za to imaju potrebe.
Iz tih razloga smatrao sam da taj cenzus treba biti primeren, da i ove manje kuće mogu da plate taj cenzus, kako ne bismo došli u situaciju da na neki način samo veliki, jaki i snažni mogu imati osiguravajuće kuće i osiguravajuća društva, a naravno da na neki način sutra budu i monopolisti, tj. da samo veliki, snažni i jaki diriguju visinu budućih osiguranja.
Zato predlažem da jedan ovako kvalitetan i dobar zakon na neki način zaštiti i ova mala osiguravajuća društva, koja časno i pošteno rade znajući da naplata štete zavisi od način rada; 80% od visine osiguranja se odvaja za isplatu štete, a 20% sredstava se odvaja za sve ostale troškove, uključujući i lične dohotke.
Apelujem na narodne poslanike da razmisle o ovom amandmanu. Na neki način, ovih 40% neće značiti velikim kućama ništa, ali ovim malim časnim osiguravajućim društvima će značiti mnogo, jer će ostati samostalna. Ovako, ako se ne bude smanjio cenzus ulaganja, male kuće biće primorane da sklapaju neke dogovore i da se udružuju kako bi mogle da isplate ovu visinu cenzusa.