Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da prvi put izlazim za ovu govornicu, napomenuću da pripadam najvećoj poslaničkoj grupi u ovoj sali, grupi SRS. U Skupštinu Republike Srbije došao sam voljom birača opštine Kula.
Podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Moj amandman glasi: "Član 48. briše se". Smatram da je postojeće rešenje primerenije, iz razloga što član 48. ovog predloga zakona kaže da u članu 182. ovog predloga, u uvodnoj rečenici stava 1, broj "20.000" zamenjuje se brojem "50.000".
U članu 182. ovog predloga zakona stoji da će se kazniti odgovorno lice u organizacionoj jedinici poreske uprave, pa se u obrazloženju navodi zbog čega se ta lica mogu kazniti. Međutim, moj amandman se odnosi na visinu te kazne. Postojećim zakonom zaprećena je kazna od 5.000 do 20.000 dinara za odgovorno lice te poreske uprave, ako napravi prestup po članu 182. ovog zakona.
Smatram da je to dovoljna visina kazne, s obzirom da isto lice u slučaju prekršaja člana 182. ovog zakona sankcioniše i krivična odgovornost, zato što kazna od 20.000 dinara je značajna u odnosu na standard i primanja u Srbiji.
Ako gospodin ministar želi da odgovorna lica u poreskoj upravi rade svoj posao po redu i zakonu, moraju tražiti neka primerenija rešenja, na primer veću kontrolu tih lica, stimulaciju ličnih dohodaka, a ne da ih poreski obveznici stimulišu da greše.
Zašto gospodin ministar, ako tvrdi da u Srbiji nema inflacije, podiže kazne, na primer ovu za 150%, i tu nešto nije u redu. U odnosu na postojeći zakon, ovaj predlog zakona se razlikuje u par članova, osim kod onih koji se odnose na visinu kazne. Ministar očigledno ne želi zakonom da uredi poresku upravu kako pokušava da nas ubedi, već po svaku cenu želi da popuni budžet globom i nametima, a ne kako priča, proizvodnjom.
Ministar nikako da počne primenjivati taj famozni program ekspertskog tima, poznatijeg u Srbiji kao "novi Jul". Neka se ministar seti prethodne predizborne kampanje, dok je napadao onog nesrećnog "Božu derikožu", kako to narod kaže. Po svemu onome što se nama sada dešava, kako živimo i radimo, Boža je bio dečija igra u odnosu na sadašnjeg ministra Dinkića, kada su naravno u pitanju globe i nameti. Izgleda po ministru da mi srpski radikali, a i narod Srbije, ne shvatamo ministra i njegove dobre namere. Mi izgleda treba da zažmurimo i slušamo ministrovu priču o napretku i boljitku.
Kolege narodni poslanici, pozivam vas da glasate za moj amandman iz jednog prostog razloga – što je to realno. Hvala vam.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Izvolite, gospodine Krasiću.

Poreskopravni odnos je odnos javnog prava, gde je državni organ jedna strana, a druga strana je poreski obveznik, pa bio on  fizičko ili pravno lice.
Ovim članom predloga zakona, a to je član 48, praktično predlagač amnestira Božidara Đelića i prethodnu Vladu, jer ne dira osnovni tekst zakona, već samo povećava maksimalni iznos novčane kazne za prekršaje, i to u stavu 1. prekršaja koje čine odgovorna lica u organizacionoj jedinici poreske uprave i u stavu 2. službena lica poreske uprave.
Pošto je to tako, onda službeno lice poreske uprave može da učini prekršaj i da dobije kaznu od kolege koji se nalazi u sledećoj kancelariji, a ovlašćen je da vodi prekršajni postupak, zato što se u poreskom postupku ne ophodi prema poreskom obvezniku sa poštovanjem i uvažavanjem, tako piše. Deluje možda smešno, deluje možda besmisleno, ali tako je napisano.
Eksperti su to smislili na taj način. Moram da vam kažem da to verovatno predstavlja neku povredu, ali to nikako ne može biti povreda u rangu prekršaja, već nešto disciplinsko, jer se dešava unutar organa, unutar iste kuće.
Ako vi mislite da ovakvim odredbama možete da upristojite poreske službenike u odnosu prema poreskim obveznicima, onda dajte nam neki izveštaj da vidimo koliko je kažnjeno ljudi koji rade u poreskoj upravi za ovaj prekršaj i kako to izgleda kada kolega iz susedne kancelarije kazni svog kolegu na samom šalteru.
Ali, da bismislenost bude još veća, vi imate lice ovlašćeno za vođenje prekršajnog postupka u poreskom organu pred kojim treba da se vodi postupak protiv odgovornog lica organizacione jedinice, a to znači, direktora neke filijale. Sada, direktor filijale prekršajno odgovara kod referenta, to piše, to jedino tako može da se protumači.
Ukoliko prihvatimo ovu logiku, onda praktično može da se desi da zaposleni u nekom ministarstvu prekršajno odgovara zato što nije rekao "dobar dan" kada je došla stranka. Naravno, ne osporavam sa gledišta nepristojnosti, to jeste nepristojno, verovatno predstavlja neku povredu, verovatno povredu radne discipline i povredu koja se tiče službene dužnosti, ali ne može biti prekršaj, u toj radnji nema prekršaja.
Izuzetno se nekada službenim licima zakonom propisuje da mogu biti izvršioci nekog prekršaja, ali je neprirodno, jer i to lice istupa u ime države i treba prekršajno da odgovara. Ova novina o prekršajnoj odgovornosti državnih službenika datira od pre tri-četiri godine, a ranije je u izuzetnim slučajevima bila samo u nekoliko propisa.
Vidite, ili kaže - uskratio je besplatno obaveštenje i pouku i kolega iz susedne kancelarije će da ga kazni. Po svim logičkim i drugim mogućim načinima zaključivanja to može biti samo povreda radne discipline i povreda nekog reda koji postoji u organu, nikako ne može biti prekršaj.
Ali, pošto u prethodnom članu postoji još nešto besmislenije, da poreski službenik, ovlašćen za vođenje prekršajnog postupka, može da vodi prekršajni postupak protiv odgovornog lica suda, advokatske komore i ko zna koje sve institucije, pa čak i organa lokalne samouprave, onda je stvarno ovo mala povreda u odnosu na onu prethodnu koja je mentalna razvalina.

Zahvaljujem. Da li još neko želi reč?
Izvolite, gospodin Baralić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici ministarstva i poštovani novinari, kada se za ovom govornicom govori o poreskim obveznicima često se ide u dve krajnosti.
Jedan broj ljudi ih tretira kao lopove koje po svaku cenu treba naterati, na ovaj ili na onaj način, da se odreknu nečega što po nečijem mišljenju nije njihovo, a neki ljudi kao Bogoljub Karić nekritički o njima govore kao o najvećim mogućim domaćinima u Srbiji.
I jedni i drugi prave grešku. Država ima obavezu da na zakonom propisan način naplati porez, da pri tom ne povredi dostojanstvo poreskih obveznika, da porez uđe u budžet i da služi svojoj svrsi.
A da državni činovnici, odnosno poreski organi, porez ubiraju na način koji je propisan zakonom, striktno vodeći računa o tome da ne prekrše propis, a da pri tom uberu što je moguće veći poreski prihod i po dinamici i u apsolutnom iznosu.
Bila bi velika sreća kada bi bio stvoren takav privredni i državni ambijent da poreski obveznici, pre svega, dobiju šansu da normalno rade i u skladu sa zakonom da plaćaju porez, a takođe bi bilo veoma važno da stvorimo uslove da poreski činovnici porez, odnosno svoje obaveze propisane zakonom, sprovode tako da od toga niko nema štetu, a da svi građani Srbije imaju koristi.
To jeste suština funkcionisanja države i to jeste važno kada govorimo o poreskim obveznicima, porezu kao kategoriji i građanima koji mogu biti poreski obveznici ili korisnici budžeta. Jednom sam za ovom govornicom, davno, citirao jednog sjajnog seljaka iz Takovsko-rudničkog kraja, pre dosta godina, kada je uveden porez na držanje pasa. Napisao je na velikoj tabli psu, koga je prethodno ubio i zakačio ga na opštinska vrata – ja te ubih zbog poreza, sada nek laje ko nareza. Izvinjavam se zbog ovog citata.
Nekoliko ljudi je to ubeležilo u knjigu. Građani imaju veoma precizan odnos prema državi kada se ubira porez. Država mora da vodi računa da to čini tako da poštuje poreske obveznike, ali ima obavezu kada poreski obveznici prekrše zakon da se sa njima obračuna onako kako je to jedino moguće.
Meni je blisko ovo o čemu je govorio gospodin Krasić. Ne treba niko da se brine i niko ne treba da se plaši ako se na adekvatan način postupi prema poreskim činovnicima koji nesavesno obavljaju svoj posao i koji čine štetu poreskim obveznicima, i samoj državi, i ne doprinose reputaciji poreske službe, a što ne znači da su oni uvek u pravu niti da su uvek u krivu, što bi rekli neki drugi.
To precizno znači da mi terba da donesemo, i to jeste naš posao, takve zakone koji su za poreske obveznike razumljivi, a koji će obezbediti da poreski činovnici svoj posao rade tako da to nikome ne nosi štetu i da svi od toga imamo koristi. Pošto nemam sve elemente, izvinjavam se gospodinu Krasiću, proučiću ovo što ste rekli i o tome ću se izjasniti i konsultovati da li je moguće da ovaj amandman podržimo. Hvala lepo.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 48. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Todorović.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 54. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman u ime poslaničke grupe SRS na član 54. gde tražim da se reč "narednog" zameni rečju "osmog"; dakle, ne narednog dana, nego da bude osmog dana od dana objavljivanje.
Ustavom Republike Srbije regulisan je način stupanja zakona na snagu. Član 120. Ustava Republike Srbije glasi: "Zakon, drugi propis ili opšti akt stupa na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja, osim ako, iz naročito opravdanih razloga, nije predviđeno da ranije stupi na snagu".
Pod naročito opravdanim razlozima smatraju se elementarne nepogode, kakva je, recimo, pre neku godinu zakačila valjevski kraj, pa smo morali donositi zakon u Skupštini i da odmah stupi na snagu da bi se ljudima, kojima je zemljotres porušio kuće, pomoglo. Naročito opravdani su razlozi da se spreče ogromne materijalne štete koje mogu nastati nestupanjem tog zakona na snagu. Naročito opravdani razlozi su i slučaj neposredne opasnosti po građane i državu.
Slučaj nepredviđenih okolnosti, takođe, može se smatrati naročito opravdanim razlogom. Kada rekosmo elementarna nepogoda, mislim da od onog oktobra 2000. godine svi zakoni koje je ova skupština donela trebalo je da stupe odmah na snagu, jer najveća elementarna nepogoda koja je mogla da zadesi Srbiju je upravo dolazak DOS-a na vlast i to se nastavlja do današnjeg dana. Ne postoji nijedan razlog za hitnu primenu zakona odmah nakon stupanja na snagu, osim što sam video juče da našem ministru Dinkiću već curi vodica na usta koliko će novaca skupiti onog trenutka kada zakon prođe, pa nema vremena čovek da čeka.