Koristiću. Dakle, što se tiče samog iznosa naknada, one su upodobljene sa Zakonom o sudskim taksama, primerene su ovom trenutku i ne predstavljaju neko veliko opterećenje, naročito ako imamo u vidu da prevođenje iz sadašnjeg načina vođenja registra neće biti naplaćivano, te neće predstavljati određeni finansijski izdatak za same privredne subjekte.
Kada smo govorili da je ovaj registar centralizovan, pitanje je ko vodi ovaj registar. Predložen je zakon o agenciji za privredne registre. Agencija je ta, neko je maločas rekao da je mogla drugačije da se zove, mogla je, ali ova vlada je rekla, kada se radi o agencijama da je protiv agencija koje su formirane uredbom, a one agencije koje su formrirane zakonom, one ostaju u prometu i Agencija za privatizaciju, kao što vidimo, radi sasvim normalno, tako će raditi i agencija za privredne registre.
Agencija je predviđena da ima kao upravni organ upravni odbor, da radi poslove rukovođenja, da ima kao nadzorni organ - nadzorni odbor, da ima direktora, sedište ove agencije je u Beogradu, ali ono što je vrlo bitno jeste da će agencija imati organizacione jedinice koje će faktički obavljati poslove na teritoriji čitave Republike.
Ono što je naročito bitno kod ovako postavljenog zakona jeste da se ispunjava onaj uslov koji je bio najbitniji u primedbama koje je dala Evropska komisija, a to je pre svega da se stave na uvid svim zainteresovanim licima sledeća dokumenta: osnivački akt, statut, aneksi ovih dokumenata, godišnji finansijski izveštaj, kao i visina upisanog kapitala.
A zašto je to bitno? Jednostavno, ako želite da uđete u određeni poslovni odnos, prirodno je da ispitate u kakvom je stanju taj privredni subjekat, to preduzeće, banka ili nešto drugo i to je vrlo bitno, jer smanjujete rizik ulaganja i rizik poslovanja sa određenom firmom.
Zato je taj princip javnosti jako bitan. Ako želite nekoj od evropskih zemalja, ako imate vremena, možete i ovih dana da proverite na njihovim sajtovima, na njihovim veb - sajtovima, naravno, to opet važi za one koji znaju da koriste Internet, možete da vidite da sve potrebne podatke možete da nađete na tim sajtovima privrednih registara, bilo da se oni zovu registri ili se zovu nekim drugim imenom.
Šta je takođe bitno za pitanje javnosti koje je dominantno i pretežno u ovom zakonu? To što će ova mreža biti povezana sa mrežama drugih subjekata u našem pravnom prometu koji takođe vode određenu evidenciju, a da li je to Republički zavod za statistiku, da li je to Republička uprava javnih prihoda, da li je to Narodna banka, i tako dalje. Apsolutno, svi podaci moraju biti dostupni, jer se na taj način omogućava jedna transparetnost i javnost rada svih privrednih subjekata.
Na kraju, želim da pozovem sve poslanike, bez obzira kojim poslaničkim grupama pripadaju, da glasaju za ovaj zakon, jer ovaj zakon je suštinski, reformski, jer nas približava Evropi.
Približava nas savremenim privrednim sistemima, a ne komandnim sistemima kao što se vidi po predloženim amandmanima jedne od poslaničkih grupa koja se zalaže da ovakav sistem koji sada postoji ostane pri trgovinskim sudovima.
Gospodo, dozvolite sudijama trgovinskih sudova da se bave svojim poslom, da sude, oslobodimo ih poslova koji podsećaju na vođenje matičnih knjiga, jer to nisu matičari, to su sudije. Dozvolimo im da rade ono za šta su učili škole i radi čega jesu sudije.
Prema tome, još jednom vas pozivam, podržite ovaj reformski zakon. Hvala vam.

Da li još neko od predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS.

Praktično, drugi put pričamo o istim zakonima. Ovi zakoni nisu uspeli da dođu na dnevni red prošle godine. Izbori su omeli. Nadam se da su i predlagači ovog istog teksta, prvi predlagači, izvukli neku pouku.
Razlika između predloga koji je podnet prošle godine i ovog sada je samo u jednom članu. Znači, dva zakona, a razlika je samo u jednom članu. A, da se sada ne podsećamo ko je sve bio prošle godine protiv ovih zakona, ali dobro, to više nije tako ni bitno. Bitno je da smo mi čuli od predstavnika Vlade da, ukoliko se ovaj zakon ne donese, nema ništa od donacija. To je glavna stvar.
Znači, do 31. avgusta 2004. godine treba ovo da se usvoji, jer onda dolazi tu 13 miliona švedskih kruna, a to je negde milion i nešto evra, eto, to je glavni razlog što se ovaj zakon stavlja po hitnom postupku, i ovaj drugi.
Naravno, u skladu sa donacijom, a zahvaljujući tome što postoji Internet i postojale su struje, videli smo ko je kolike donacije primio iz inostranstva kada je organizovao puč, pa koliko je Otpor, pa koliko ova i ona asocijacija, i koliko koštaju one tri zavese iz Savezne skupštine.
Meni je drago što napokon ima neko da brani predloge Vlade, ali bih morao da ukažem da je svojevrsna devalvacija za ovaj predlog zakona ako se svedu razlozi na to da li je neko ušao u trgovinski sud i čeprkao po registarskom ulošku. Ako se to svede samo na to, onda svako od nas može to i daleko više, i bolje i kvalitetnije da kritikuje postojeće stanje.
Postojeće stanje nije zadovoljavajuće, treba nešto da se učini, da se promeni, ali put koji je izabrala Vlada je potpuno pogrešan. Evo, gde se javljaju greške.
Prvo, Vladu su nagonili na ovaj posao neki instituti. Čuli smo malopre jedan institut; naravno, uzeli pare. Čim su uzeli pare, sve je najbolje što oni urade. Vrlo prost razlog.
Ne znam šta je predlagač hteo da kaže na prvoj strani ovog obrazloženja, ovog prvog zakona o postupku upisa. Kaže, nedostaci postojećeg sistema registracije su, pa se navodi jedno pet razloga i onda kreće nova rečenica, pa se kaže, osim iznetog, osim tih iznetih nedostataka, postoji veliki broj paralalenih baza podataka o privrednim subjektima koji se vode.
Znači, i to je nedostatak što drugi vode, Republički zavod za statistiku, Republička uprava javnih prihoda, Carina, Narodna banka Srbije, penzijsko i invalidsko i zdravstveno i drugi organi.
Naravno, nemamo registar stanovništva, nemamo neke druge registre koji su nam potrebni, ali predlagač je kod ovog pronašao razlog da opravda brzinu potrebom da se uzme donacija.
Kako je u pitanju samo donacija, moram da napomenem, svašta smo slušali ovde, a između ostalog kaže, različita praksa unutar istog suda. U trgovinskom sudu jedan je registarski sudija, nema ih pet. Gde su veći sudovi, možda nekoliko njih radi, pokriva veći prostor, ali jedan sudija.
Ko se stara o jedinstvenoj sudskoj praksi? Drugostepeni organ, a on je Viši privredni sud. Izgrađuje se sudska praksa isto kao što se u krivici, u parnici i pred drugim sudovima gde postoji veći broj stepena sudova koji učestvuju u nekom postupku. Znači, nije taj razlog. To treba da se shvati.
Kada se kaže da od ove evidencije biće sve i svašta, samo da vas podsetim na gole činjenice koje i danas postoje. Od 2000. godine, oktobra meseca, kada je donet Zakon o izboru narodnih poslanika, postoji obaveza da se uvede jedinstveni birački spisak za Republiku Srbiju. Nema ga ni danas. Nema jedinstvene kompjuterske baze podataka.
Prošle godine je falilo 16 kompjutera za jedinice lokalne samouprave, a sada valjda sedam-osam, možda su sada iz neke donacije obezbedili, ali je problem što postoji 70-80 različitih softvera, pa to ne može da se uklopi. Oni koji brane ovaj zakon, neka pitaju Zorana Lončara da li ima jedinstveni birački spisak. Nema ga. Kako vi mislite da umrežite ovo sa potpuno novom institucijom. To je tehnički nemoguće. Za milion i po evra da vi to umnožite i da vi to sredite, nemojte, molim vas, to je neozbiljna tvrdnja.
Neću samo da kritikujem ovu bivšu vlast, i ona bivša bivša je donosila neke propise o jedinstvenoj informacionoj bazi koja bi povezala okruge, i vodio je Dragoljub Janković, čini mi se, ministar pravde u to vreme, pa se ništa nije desilo. Ništa se nije desilo. Ni od ovog neće biti ništa.
Hajde da vidimo kako stoji sa ovim krupnim razlozima koje smo čuli. Kaže, ako se uspostavi registar i ova agencija, onda se gubi kontrolna funkcija trgovinskog suda. Molim vas, ni do sada prilikom upisa u sudski registar privrednih subjekata sud nije imao kontrolnu funkciju.
Koja kontrolna funkcija? Proveravao da li su sve isprave dostavljene, a ako jeste, ako nema nikakvih problema, sudija donosio rešenje. Ako se pojavi neki problem, onda u vanparničnom postupku se nešto rešava. Nema kontrolne funkcije nego ima samo običnog evidentiranja. Zašto je ono izvučeno, radi se u sudu. Dakle, 40 godina se to kod nas radi u sudu.
Idemo na razlog, kako to ovi kažu, da to nije dobro ako se radi u sudu i primeri za to da nije dobro su nam Austrija, Nemačka i Francuska. One su primitivno proste države, jer evidenciju privrednih subjekata vrše kod njih sudovi, a ne posebne agencije. Od njih razvijenije su Irska i da ne ređam dalje.
Čime se sve opravdava milion i po evra koji treba da dođu i naravno, opravdavaju se sredstva koja je dobila ona agencija, odnosno institut koji je napisao da je ovo jedini put, pravi put bez alternative. Pipneš dugme, pa ako te ne ubije struja videćeš sve, javno na sajtu ko je gde upisan.
Naravno, predlagač pošto je svu svoju pažnju usmerio na 13, odnosno milion i po evra, on je zaboravio na jednu stvar, postoji Zakon o preduzećima i u tom zakonu zapisano je lepo da jedan organ koji vodi evidenciju i gde se registruju privredni subekti je sud. Njih ne interesuje, milion i po je mnogo važnije nego bilo koji propis kod nas. Ako potiče od instituta, to je zakon i to mora da se završi.
Ali, ide glavobolja. Glavobolja je ista kao što je bila prošle godine prilikom donošenja Zakona o finansijskom lizingu, promašen zakon u terminima i Zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima, kada je takođe rečeno da će evidencije da vodi nadležni organ. Koji? Ne znamo. Kada će da se napravi? Videćemo.
Pojavio se, biće agencija. Za razliku od ovih devet agencija, koje su izmenom uredbe o generalnom sekretarijatu Vlade ukinute, jer su bile vladine agencije, nisu bile osnovane zakonom nego uredbom, sa vrlo zvučnim i lepim imenima koja ništa ne znače, nazivima koji ništa ne znače, ovde se materijalno pokriće za postojanje agencije nalazi u zakonu. To je glavni razlog zašto ovde agencija može, a ovamo nisu mogle.
Kada već pričamo o tome zašto je evidenciju vršio trgovinski sud godinama, moram da vam kažem da privredni subjekt praktično stiče pravnu i poslovnu sposobnost momentom upisa.
Upis treba da bude kod nadležnog državnog organa, a ako se njegovo bitisanje tiče dodirnih tačaka sa ljudskim pravima i pravnim interesima pravnih lica, jer oni te interese imaju, onda je to po našem postojećem ustavnom sistemu jedino bio moguć sud, a ne neki drugi organ. Zbog toga je to tako.
Zbog toga što je 30 godina naš pravni sistem prilagođavan, rađen na način kako je to urađeno u Nemačkoj, zato mi poprilično imamo identična rešenja kada su u pitanju statusne stvari. Morali ste malo da pročitate knjige, da shvatite da nije to – sad nećemo sud, sada ćemo agenciju, puj pike ne važi, sve je u redu.

Izvinjavam se, da li koristite i sledećih 10 minuta?

Ja bih još malo. Milion i po evra jeste velika para. Ovoj državi su potrebne pare, ali nam nije sasvim svejedno u šta će da se potroše, za šta će da se potroše, ko će da ih troši i ko će da uzme tu naknadu, konsalting usluge, stručnjaci, eksperti, vrlo važna stvar. Ništa se ovde neće dobiti.

Kaže se, jedan od razloga, pa se kaže – razuđenost institucija koje vrše registraciju privrednih subjekata, pa se navodi broj sudova i broj ljudi u sudovima koji rade na ovim poslovima. Što niste rekli, ova vaša agencija, kakvu će da ima organizacionu strukturu. Da li će taj posao da radi jedan, pet ili možda 200, ili možda 180, ili u svakoj opštini poneko?

Ako mislite, vidim da u članu 2. kažete da može da ima svoje organizacione delove, što će da se reguliše statutom, onda ako već hoćete da izmestite ovo, zašto niste dali Republičkom zavodu za statistiku. Ima informacionu mrežu, ima vrhunske matematičare za kompjuterske programe, koji znaju da uđu na Internet i da ne pogreše, da ih struja ne ubije. Imaju skoro u svim opštinama svoj poslovni prostor, povezani su, rade već na nekim brojevima, daju statističke brojeve o razvrstavanju privrednih subjekata, posao im je poznat, imaju lepu službu ovde, preciznu službu u centrali, koja to sve objedinjeno vodi i radi.

Šta ste morali da trošite te pare, mogli ste za 10% sredstava koje ste namenili, da prebacite Republičkom zavodu za statistiku i da je malo volje da donesemo zakon o registru stanovništva i da objedinimo sve te registre, sve podatke pri našem Republičkom zavodu za statistiku, koji je dobar zavod.

Možemo mi svi da prigovaramo, da se ne slažemo sa nekim podacima, ali to je organizaciono dobar zavod. Ljudi rade, profesionalci. Uostalom, vi ste jednog njihovog zamenika i direktora izabrali za člana Saveta Narodne banke Srbije, kao dobrog matematičara, koji liči na ekonomistu, Kovačevića.

Mogli ste, ali nećete. Milion i po evra treba da se pokrije, da se prikaže kao trošak. Ko uzima, ne znam, ali svi saučestvujete. Kako izgleda ta vaša vlada, kakvi su vaši odnosi, to me uopšte ne interesuje. Ukoliko oni šifrovani imaju primat, vi ste im omogućili.

Isto je bilo i prošli put. Demokrate su bile žrtve onih malih, morali su sve da stiskaju, Batić gurao svoje, Čović gurao svoje, palo na Demokratsku stranku. To je taj rizik koji se preuzima. Taj rizik ne možete da izbegnete. Niko ne može da izbegne rizik kada ulazi u koaliciju. To da budemo načisto.

Dalje, kaže – neujednačena praksa postojećih registara. Meni nije jasno, neka se uzme bilo koji zbornik, presuda ili da se pogleda sudska praksa, ili neko ko smogne snage da pipne Internet, uđe tamo u poseban fajl "sudska praksa", videće pored svakog zakona i stavove sudske prakse povodom otvorenih pitanja koja se javljaju u praksi.

Nemam namere da branim advokate, ali neki su ovde advokate predstavili da su Mite bekrije. Jedino su oni sposobni da završe registraciju. Nije tačno. Sredimo registar, ali neka bude kod suda, sredimo ga. Dajte norme, promenimo Zakon o postupku upisa u sudski registar, ubacimo normu da mora da bude na Internetu, ugradimo neke norme oko javnosti. U krajnjem slučaju, učinimo sve da se primeni odredba Zakona o preduzećima koja kaže u memorandumu moraju da stoje ti, ti podaci, pa čak i upisani i uplaćeni osnivački kapital itd.

Uradimo u tom pravcu nešto. Ali ne, ovde se ide na potpuno novo. Evo, iz Ministarstva saobraćaja i veza su uzeti poslovi raspodele frekvencija, dodeljeni su Radiodifuznom savetu. Dve godine postoji, ništa ne valja, samo trošak. Hoćemo da ređamo dalje? Novostvorene i novoizmišljene organe, koji nemaju niti nadležnost, niti rade, niti mogu da rade neki posao.

Tako će biti sa ovim. Biće vam, poštovani privrednici, sasvim svejedno da li ste aktivni ili neaktivni. Dok se ustanovi taj registar, videćete kako će to da prođe. To su neke novotarije, saznali smo napokon da su Nemačka i Francuska nerazvijene proste države, one robuju nekim svojim normama, nekim svojim pravilima.

Očigledno Nemačka ne poštuje direktive, Francuska ne poštuje direktive, pa kažite lepo građanima Srbije šta znače direktive i preporuke. Kolika je njihova obavezujuća snaga? One nemaju tu obavezujuću snagu koju vi njima dajete ovde. Vi ste veći katolici od Pape.

Što reče Đelić, oni taman misle da nas nešto stisnu, a ja kažem – mi smo to već završili. Oni izmišljaju nešto novo. Sve je to rađeno zbog ovih i ovakvih milion i po, dva i po, tri i po itd. Prošli put sam pričao ko je ugovarao aranžmane na saveznom nivou, pa pobegao naravno u opoziciju kada su ga izbacili.

Celih 35% je sve to konsalting, instituti, izveštaji, mame, tate, strine, deca, sve je to tu. Dobro je što ste se javili da veličate ovu novotariju koja je napisana, koja treba da nam kaže da kod nas ništa ne valja, jer ne valja ni u Nemačkoj, ne valja ni u Francuskoj.

Sada, mi smo pokušali sa nekim amandmanima da vas zamolimo da još jednom pogledate ovaj zakon, da pokušate da utvrdite šta je to suštinski problem kod naše registracije privrednih subjekata i da, ako je moguće, pronađete neka jeftinija, prihvatljivija rešenja da se ažurira, uspostavi i poboljša evidencija privrednih subjekata.

Postoji prostor. Dao sam vam nekoliko ideja i ako bi to ostalo u trgovinskom sudu ili ako to želite da izmestite radi javnosti, transparentnosti itd, jedna od tih ideja je Republički zavod za statistiku, gde gotovo sve postoji. Samo su potrebni novi obrasci, prijava, čak može i po službenoj dužnosti da izvrši preregistraciju svih privrednih subjekata, jer u bazi podataka ima podatke za svaki privredni subjekat.

Razmislite, da li postoji mogućnost, bez obzira što se radi o donaciji. Kada se sir stavi da bude besplatan, on je samo na mišolovci, na pijaci nema besplatnog sira. Samo mišolovka ima besplatni sir. Ako je donacija besplatni sir, vodite računa jer kljusa radi. Kljusa radi, kada lupi, onda je bolno, onda se preko noći prelazi u poslednje redove. Za čas rotacija ide ovako i kada se dođe u poslednji red, onda se sve sazna, onda je sve jasno.

Razmislite o ovom predlogu, da se uredi ovaj zakon o postupku i načinu upisa privrednih subjekata, da to ostane u trgovinskim sudovima ili eventualno da se nekako uredi da dođe Republičkom zavodu za statistiku, jer on je otprilike i najbliži neki organ koji treba da vodi evidenciju.

Izbegnite ovo, ma koliko vam bilo prihvatljivo onih 1.500.000 evra. Znam da vas rokovi stiskaju. Mnogi rokovi stiskaju, ali ne sitskaju rokovi dobar deo parlamentarne većine koja je napravljena ovde. Ovi rokovi stiskaju samo one institute koji su uzeli pare, a posao nisu završili.

Zapamtite jednu stvar. Oni pre vas su bili malo veći majstori. Shvatili su igru i nisu hteli da budu žrtveno jare nekih instituta. Vodite računa, vi koji držite malo do zakona, nadam se da držite do zakona, da ne budete žrtve, da se ne desi da ste kritikovali prethodnike koji su ispali mnogo snalažljiviji i pametniji od vas.

Zahvaljujem. Da li još neko od ovlašćenih predstavnika o ovoj tački želi reč? (Ne.)

Prvi govornik je narodni poslanik Žarko Obradović, a neka se pripremi narodni poslanik Slobodan Vučković.

Gospodine predsedniče, kolege narodni poslanici, gospodine ministre, Narodna skupština Republike Srbije je danas raspravljala o dva važna zakona, zakonu o registraciji privrednih subjekata i Agenciji za privredne registre.
Povodom ove tačke dnevnog reda ima razloga da se kaže dosta toga, jer ovo jeste važan segment, ono što se zove stanje u privredi Srbije i eventulanog budućeg razvoja Srbije. Ovo "eventualnog budućeg razvoja" kažem zato što registracija privrednih subjekata, način registracije ima veze, ima svoj smisao i čini jednu kariku privrednog sistema.
Mislim da je predlagač, kada je govorio o Predlogu zakona, izneo potpuno pogrešnu tezu, da je postojeći sistem registracie privrednih subjekata prepreka privrednom razvoju, pa ga zbog toga treba zameniti, kao što bi, verovatno, bila potpuno pogrešna teza, da će novi sistem sam po sebi dovesti do privrednog razvoja.
U obrazloženju ovog zakona stoji da 31% zemalja u svetu koristi postojeći sistem registracije privrednih subjekata. Među njima su i neke koje su u svetu ekonomski najjače, Nemačka i Francuska, pa im to ne predstavlja prepreku za privredni razvoj. Pre neki dan smo imali drugog predstavnika Vlade koji je obrazlagao model koji koristi svega 10% zemalja u svetu, pa je to opet afirmisano kao nešto što samo po sebi treba da bude prednost, korisno i za Srbiju u budućnosti profitabilno.
Nemamo ili nismo imali privredni razvoj iz razloga što smo u godinama kada su socijalisti bili na vlasti imali sankcije Ujedinjenih nacija, imali smo i hiperinflaciju, ali i program ekonomskog oporavka 1994. godine, 400-700.000 izbeglica preko Drine, imali smo na kraju i NATO agresiju. Sve su to bili ograničavajući momenti privrednog razvoja.
U godinama kada je DOS vršio vlast privrednog razvoja nije bilo, jer o privredi se nije vodilo računa, izvršena je, nažalost, jedna pljačka privrede kroz privatizaciju preduzeća, ali to je druga tema.
Važno je reći povodom ovog zakona da on ima svoje dobre i loše strane. Mislim da dobre strane ovog predloga zakona jesu centralizacija podataka na jednom mestu, mogućnost da u svakom trenutku, kada zakon bude u potpunosti primenjen, dođete do podataka relevantnih za svaki privredni subjekt. Takođe mislim da je dobra strana ovog zakona brzina kojom se može dobiti dozvola. Mislim da je dobra strana ovog zakona što će svako moći da na vrlo jednostavan način utvrdi bonitet privrednog subjekta, s obzirom da će privredni subjekti morati da podnose svake godine izveštaj.
Mislim da će period početka primene ovog zakona u određenoj meri biti ograničavajući faktor kvaliteta ovog zakona, ali o tome nešto kasnije.
Kada kažem - centralizacija podataka, biće vrlo teško 250.000 privrednih subjekata smestiti na jedno mesto i to u vremenski kratkom roku. Ako mi kažete da će ove odredbe morati da se ispune do 15. juna iduće godine, reći ću vam da 250.000 privrednih subjekata u odnosu na, recimo, 400 dana do juna iduće godine, to je 625 subjekata koji se dnevno moraju registrovati. Vreme potrebno za registraciju je pet dana i jako je kratko. To je jedan ograničavajući faktor.
Ako registrator, a u pitanju je jedan čovek, ne potpiše to rešenje, smatra se da se privredni subjekt može registrovati, ali tu ima jedna zamka. Važno će biti, da bi se dobila dozvola, da se upišu svi podaci koje zakon propisuje kao uslov za dobijanje dozvole. Ne ulazi se u ocenu - da li su ti podaci relevantni. Jedan čovek sigurno neće moći postići taj posao i to će biti jedna objektivna prepreka, i imaćemo faktičku situaciju da će samo zainteresovana lica, ili ona koja u nekom privrednom odnosu imaju interes, proveravati te podatke. Da li će moći doći do pravih podataka? Ukoliko podaci nisu tačni, postoji tužba i tu dolazimo do kvake 22, ako mogu tako reći - sud.
Sud je do sada bio ograničavajući faktor, nažalost, vrlo ograničavajući faktor vezan za registraciju privrednih subjekata. Sud je do sada radio šta je hteo, kako je hteo i kome je hteo. Ako se ne uradi nešto u pravosuđu, ako se ne poboljša stanje u pravosuđu, i ovaj zakon će biti ograničen u tom obimu.
Nemojte sumnjati da će biti sudskih postupaka vezano za primenu ovog zakona, za registraciju podataka, a kako će sud raditi, to ćemo tek videti. Nažalost, iskustva rada suda su vrlo loša, kao što su i do sada iskustva rada trgovinskih sudova vezano za registraciju privrednih subjekata bila vrlo loša.
Mi smo imali, to stoji ovde u obrazloženju zakona, 108 ljudi koji su vršili upis podataka, registraciju, 17 privrednih sudova, 25 sudija. Znači, 1,5 sudija po jednom sudu. Imali smo praksu koja je tako dijametralno suprotna, da se pod nju moglo podvesti sve.
Primera radi, naravno u vezi sa zakonom, pomenuću slučaj firme "Hempro", firme za spoljnu i unutrašnju trgovinu. Pomenuću, jer sam kao narodn poslanik dobio i pritužbu čoveka koji je bio generalni direktor, pa je njegovo ime brisano sa spiska lica koji zastupaju firmu u sudskom registru i upisano drugo lice. Ovo pominjem iz jednog prostog razloga. Videćete, suština se na kraju pokazala potpuno drugačijom u odnosu na priču - upis podataka u sudski registar, odnosno koje je to lice koje zastupa firmu u sudskom registru.
Kada je postojala potreba da se usaglase privredni subjekti sa Zakonom o preduzećima, "Hempro" je podneo sve podatke privrednom sudu, sad je to Trgovinski sud u Beogradu, pa su onda traženi dodatni podaci, da bi se u toku tog postupka, bez zahteva "Hempra", kao preduzeća, pojavio zahtev za upis drugog lica, kao nekoga ko to zastupa.
Trgovinski sud je izdao rešenje da se postojeći direktor briše iz registra lica koja zastupaju preduzeće, upisao je novo lice. Postojeći, prethodni direktor je podneo tužbu. Podneo je tužbu decembra 2001. godine, koristeći odredbe Zakona o upisu u sudski registar i odredbe Zakona o parničnom postupku. Po toj tužbi sud je doneo odluku tek marta 2003. godine. U međuvremenu je bilo sedam ročišta koja su zakazivana i otkazivana iz potpuno formalnih razloga.
Kada govorim sve ove podatke, iznosim na osnovu onoga što je čovek dostavio Narodnoj skupštini, odnosno našoj poslaničkoj grupi SPS i meni kao narodnom poslaniku. Znači, u martu 2003. godine doneo je sud odluku i tu tužbu proglasio neblagovremenom, a u međuvremenu mogao je da oceni dopuštenost i blagovremenost tužbe u pripremi ročišta za glavnu raspravu, ili najkasnije na pripremnom ročištu, ili ako pripremno ročište nije držano, na prvom ročištu za glavnu raspravu, čitam odredbe Zakona o parničnom postupku, a ne tek posle godinu i nešto dana i posle sedam zakazanih ročišta.
To lice je podnelo tužbu višem sudu. Dva meseca kasnije, po tužbi, Viši trgovinski sud je poništio odluku i vratio ponovo na odlučivanje. Znači, maj 2003. godine. Sada je maj 2004. godine. Sud još nije odlučivao. Zašto vam sve ovo pričam? Iz prostog razloga što jeste formalno ova moja priča vezana za odredbe Zakona o registraciji privrednih subjekata, podaci o licu su vrlo važni.
Ova priča je poučna iz drugog razloga, što je u međuvremenu izvršena privatizacija tog preduzeća, početna vrednost tog preduzeća prema državnim podacima bila je 10 miliona evra, da bi to preduzeće u međuvremenu bilo prodato za 2,6 miliona evra, i to fizičkom licu, uz otplatu na šest godina, da je jedan poslovni prostor u centru grada prodat za takođe dva i nešto miliona evra, ali suprotno odredbama Uredbe koja je zabranjivala da se taj objekat može prodati bez pismene saglasnosti Vlade Republike Srbije.
Čovek sada vodi spor i verovatno će spor dobiti, ali u međuvremenu preduzeća neće biti. Oni koji su radili dobili su otkaz ili će dobiti otkaz. Država nije dobila nadonkade koje su zaposleni imali obaveze da plaćaju. Firma je promenila vlasnički odnos, došli su novi vlasnici i šteta će biti samo opšta, i to ćemo konstatovati.
Ovo sam uzeo kao eklatantan primer šta sve može da se desi ako pravosuđe ne bude oblast koja prati primenu ovog zakona, jer u protekle tri godine mnogo toga prljavog se desilo u privredi.
Krizni štabovi su doneli sa sobom ljude koji su mislili da samo na osnovu revolucionarnih zasluga mogu i treba da dobiju pravo da upravljaju firmama.
Nažalost, sudovi su mnogo toga lošeg legalizovali i mnogi postupci su u toku. Evo ovaj, započet decembra 2001. godine, nije završen do maja 2004. godine. Ovo pominjem kao jedan ograničavajući segment.
Reći ćete da to nema veze sa zakonom, ali ima ukoliko zakon stvarno bude primenjen i onda će taj segment morati da bude kvalitetan.
Mislim da ima razloga da ovaj zakon bude donet. Mislim da je ovo možda jedina agencija kojoj stvarno ima mesta u sistemu agencija koje su formirane prethodnih godina, jer su agencije bile formirane da bi se zaposlili partijski drugovi ili rođaci, prijatelji, članovi porodice, naravno i kumovi, ali da će primena ovog zakona doneti brojna otvorena pitanja koja će se verovatno morati menjati izmenama i dopunama ovog zakona.

Reč ima predstavnik predlagača, ministar Bubalo.

Zahvaljujem se na prilici da dam neke kraće komentare proteklih diskusija iz jednog vrlo racionalnog razloga, da ne bismo morali da pamtimo sve do sledećeg nastavka. Verovatno će biti dosta duga diskusija i uspešna, kada nastavimo o ovom zakonu.
Moram istaći da je većina ocena u proteklim diskusijama otprilike dala podršku i pozitivnu ocenu predloženih zakona. Minimalni osnivački kapital je predviđen drugim zakonskim aktom i zaista je to pitanje koje će verovatno biti na dnevnom redu kada budemo imali zakon o privrednim društvima.
Mi sada ovde imamo zakon koji reguliše postupak i smatramo da je ono što je najlakše i najbrže moguće uraditi da taj postupak u toj meri pojednostavimo da ne zagorčava život onima koji žele da osnuju novo preduzeće ili samostalnu radnju.
Rok od pet dana je sasvim održiv i on je obavezujući. Mi ćemo to vrlo brzo imati priliku da se uverimo, a naterana će biti agencija kao državni organ da bude vrlo efikasna. Agencija je zamišljena da elektronskim putem bude povezana sa svim ostalim državnim organima koji su vezani za registraciju, pogledajte član 13. Videćete da upravo taj član 13. potvrđuje da će ovaj rok biti održiv.
Naravno, to nije krajnji cilj, to je jedno prelazno rešenje. Krajnji cilj treba da bude da jednim matičnim brojem budu pokrivene sve potrebne agencije i sve potrebe svih državnih organa koji su naslonjeni na evidenciju i kontrolu evidencije o preduzećima.
Godina dana je dovoljna za preregistraciju svih postojećih preduzeća. Neće imati nikakve finansijske obaveze, ali na kraju krajeva to je prilika da se napravi prečišćavanje i sređivanje u tom delu, da ne živimo u iluzijama koliko imamo preduzeća i koliko su ona uspešna. Imamo veliki broj onih koji zaista ne rade, ne rade još iz onog perioda kada su osnivana sa 100 maraka.
Donacije, znate kako, u svakom zakonu, u svakom uvodnom izlaganju može da se uzme po neki šlagvort. Ovde su donacije spomenute zaista kao jedno racionalno rešenje i ako je neko obezbedio nešto da se osavremenimo, da reformišemo određenu obalst, šteta je to propustiti i prebaciti na trošak budžeta.
Inače, to uopšte nije bio smisao. To je uzgred napomenuto. Glavni smisao je da moramo imati racionalno, kvalitetno, reformski opredeljeno rešenje, koje će podrazumevati da se sve dešava vezano za registraciju na jednom mestu, da je u pitanju kratkoća, jednostavnost, racionalnost postupka, dostupnost informcijama i da je to osnova za pozitivan stav u poslovanju za sve one koji su uspešni i korektni, jer sama činjenica da će svako moći da proveri bonitet na ovom mestu za firmu sa kojom želi da radi samo će podstaći uspešnost poslovanja onih firmi koje uspešno rade.
Ovde je bilo dosta onih koji su se trudili da veoma meritorno diskutuju, a da pri tome nikada nijednu firmu nisu registrovali. Imao sam tu srećnu okolnost, pošto sam iz privrede, da sam bar 50 puta vršio registracije u prethodnoj firmi i ništa ne želim ružno i loše da kažem prema registarskim sudovima, trgovačkim sudovima. Mislim da su ocene o nekim stvarima koje nisu funkcionisale vrlo odmereno i korektno rečene. Nije ništa pojednostavljeno, nije bilo nekih ružnih reči o tome kako se do sada radilo.
Spominjali su se neki primeri i želim da kažem da su u ovom slučaju korišćeni primeri nekih država i neki primeri koji su mnogo prikladniji u ovom momentu da se koriste u našem slučaju. Spomenuta je Irska i SAD, ali bih ovde malo to jasnije rekao. Irska, Portugal, Grčka, Italija su zemlje koje su se u toku svog pristupanja Evropskoj uniji opredelile za model za koji se mi sada opredeljujemo.
Francuska i Nemačka su veoma uspešni sistemi, pravni sistemi, i ne zaboravimo da je Francuska ove godine slavila, i to na najvišem nivou, 200 godina od donošenja građanskog kodeksa, isto tako da registracija privrednih subjekata u Francuskoj traje još iz perioda između dva svetska rata. Mi ipak nismo u toj poziciji i mislim da je pravi momenat da napravimo jedan reformski iskorak u ovoj oblasti.
Na kraju, ovde je bilo dosta primera od kojih moram reći da se ipak razlikujemo, mi smo pripadnici kontinentalnog prava, gde se reguliše propisom određena materija, a ne anglosaksonskog prava, gde bi za nas bili merodavni primeri koji su vode izneti.
Na kraju krajeva, svi primeri koji su izneti, oni su se više odnosili na neke devijantne pojave vezane za Zakon o privrednim društvima, za Zakon o privatizaciji, a najmanje za predloženi zakon o registru privrednih subjekata.

Gospodin Vlahović, po Poslovniku.