Replika, narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, zanimljivo da je glavna argumentacija naših protivnika to koliko sam imao kilograma. Ne znam koliko sam imao kilograma ni onda, ni danas. Imao malo ili imao mnogo, moji su. Niste me vi hranili ni na koji način. Ne verujem da ste nešto na to potrošili, ne verujem da je bilo ko drugi i nije važno da li su ljudi debeli; evo, ja sam debeo, vi ste mršavi, ne mislim da sam zbog toga lošiji.
Mislim da je mnogo važnije to ko je lopov, a ko nije. Mislim da je to mnogo preče od toga. To da sam debeo, pa šta sad? Jaka stvar da li sam debeo ili nisam. Nije naročito bitno.

Bez dobacivanja.

Ne moraju da prekinu, mogu da dobacuju šta god hoće i kako god hoće. Mogu da se osmehuju koliko god hoće. Uskoro ćemo se mi osmehivati.
Što se bedža tiče, naš bedž je odraz naše kampanje, naše ideje, naše političke ideologije. Vama bedž smeta jer ne znate kako i na koji drugi način nekoga da uvredite.
Kažete da nećete da govorite nešto o nekom sportskom centru. Šta da govorite? Šta da govorite o Zemunu? O tome koliko je kilometara asfalta napravljeno – 62, a u vreme sadašnje vlasti nula. U vreme one vlasti koju vi kritikujete, a to građani dobro znaju, pozorište, porodilište, Institut za reumatologiju – otvoreni.
U to vreme skinute kofe sa krova u Pinkiju. Kada je nešto pominjao gospodin Dinkić ovde, dobio sam dopis od čoveka iz vaše vlasti. Mislim da je jedan od ljudi vrlo blizak vašoj stranci i na vrlo korektan način, a sada se nalazi na direktorskom mestu, rekao je - izvinjavamo vam se, gospodine Vučiću, ovo nema veze sa Pinkijem, to je neko ne znam šta izmišljao.
Dakle, toga se ne stidim i pitam vas šta je to i šta ćete da kažete o Zemunu? Hoću da govorim o Zemunu, jer se time najviše hvalim, jer tamo najviše glasova dobijamo i tamo narod upravo zato i glasa za Srpsku radikalnu stranku. Tamo vas pobeđujemo sa odnosom glasova 20:1, ne 5:1 ili 4:1, kako je to prosečno u Srbiji, nego 20:1. Toliko o tome kako je ko vladao i kako je ko i šta radio.
Govorite o grobovima i zameni teza. Hvala vam na tome što nećete da me vaspitavate. Imao sam oca i majku. Možda su krivi za moju debljinu ili zaslužni, šta da radim. To izgleda najveći problem, ali prihvatam.
(Predsedavajuća: Vreme. )
Prihvatam, prilično sam debeo, sada ću još malo da se ugoijim ili sam prilično mršav, pa ću da smršam, ne znam šta ste hteli da kažete, kada za koji period, nije naročito ni važno.
Moram da vam kažem jednu stvar što se tiče doslednosti u politici. Nekada sam, to je bila 1991. godina, pre toga sam čitao knjige Vuka Draškovića, velikog srpskog književnika.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Vaspitavan bio na tim delima, učio gde su srpski grobovi u tim delima. Mnogo toga saznavao o Srbiji i srpskom narodu, da bih onda kada je počeo da se bavi politikom saznao da sve to što je pisao nije istina, da bih onda saznao da u stvari treba da se borimo za neke druge i da treba da osuđujemo Srbiju zato što je branila ognjišta srpskog naroda i zato što je branila svoju Srbiju na Kosovu i Metohiji. U tome je razlika između nas i vas.
(Predsedavajuća: Upozoravanm vas na prekoračenje vremena.)
Razumeo sam i zahvaljujem vam se. Razlika između nas i vas je u tome, gospodine Stevanoviću, što možete da budete vlast sa svakim. Mi kada jesmo ili nismo, to se zna, a vi koji ste tobož najviše protiv Socijalističke partije Srbije i ovi vaši koalicioni partneri, vi ste danas na vlasti, vi ste ministri i pomoćnici ministara, u upravnim odborima ste samo zato što vas je ta politička partija podržala, a ne zato što ste vi dobili na izborima određeni broj glasova, ne zato što ste pametni, lepi ili mršavi, ili debeli, ne znam šta ste već hteli da kažete, svejedno...
(Predsedavajuća: Pet minuta gospodine Vučiću.)
...nego zato što vas je podržala Socijalistička partija Srbije. Razlika između vas i nas je u tome što mi ne delimo građane. Vaš neko iz poslaničke grupe nazvao nas je fašistima i na to smo mu odgovorili. Dobro je da ste to povukli, dobro je da to svako u ovoj skupštini povuče, i da to nikada više ne govori, i da ne izaziva sukobe, ni u Skupštini, ni na ulicama. Mi to za vas nikada nismo govorili, gospodine Stevanoviću.
(Predsedavajuća: Molim vas, prekoračili ste 2,5 minuta.)
Završavam za deset sekundi. Ono što smo vam govorili uvek za vašu vlast, za ono što ste radili u lokalu, za ono što ste radili na generalnom planu, na generalanom nivou, to je bilo i ostaće, ali i zbog toga što danas govorite gospodine Stevanoviću ovde, ne brinite, 13. juna ćete videti ko će se osmehivati. To će biti Srbija pobede, Srbija Tomislava Nikolića.

Pošto ste vi izazvali repliku, možete po Poslovniku. Vi ste izazvali repliku. Repliku ne možete dobiti. Po Poslovniku, izvolite.

Ponovo zamena teza i ponovo uvredljive reči. (Dobacivanje iz sale: Koji član?) Član 100.
(Predsedavajuća: Molim vas da ne dobacujete.)
Ne možete da me izbacite iz ravnoteže, možete da pričate šta god hoćete. Dakle, zamena teza je direktno ovde uočljiva. Ponovo govorite o tome kako su neki lopovi, za koje se nije dokazalo da su lopovi, pričalo se, a vi niste, jer se nije dokazalo da ste lopovi. Dakle, ponovo zamena teza.
Gospodine Vučiću, pitajte građane Kragujevca kako je vlast izgledala one četiri godine, potpuno blokirana od vaše vlade narodnog jedinstva, kada je grad Kragujevac proglašen okupiranim gradom od te vlade. Tada je u Kragujevcu 68 kilometara asfalta samo na selu urađeno. Pitajte Kragujevčane šta o toj vlasti misle.
Obzirom da mi gospođica Jovanović dobacuje, gospođice Jovanović, uvek bih, kada nešto pričam o drugome, pogledao sebe u ogledalu ili bih se zamislio da sam u ogledalu, pa bih onda, recimo, pre nego što kažem gospodinu Ristivojeviću, a to ste juče rekli, da prvo treba da prođe određene lestvice, pomislio na sebe. Vi ste bezbroj puta pokušali da postanete odbornik u svojoj mesnoj zajednici gde ste rođeni i nikada niste bili ni blizu da uđete u drugi krug.

Replika, narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljan sam što režim pokazuje ovakvu nervozu i što se ovako raduju, nažalost, a poštovao sam gospodina Stevanovića, primitivnim upadicama i nečemu što nisam očekivao ni od koga u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Vaša priča o tome da Nataša Jovanović treba da se pogleda u ogledalo je poput one malopre – da li je neko debeo ili mršav. Jadna vam je ta priča, gospodine Stevanoviću. Zaslužuje Srbija mnogo bolju priču, zaslužuje Srbija priču kakva joj je budućnost potrebna, šta će to narodni poslanici da urade, a ne da li je neko debeo ili mršav, ili se dama gleda u ogledalu.
Nemojte da govorite o tome ko je koliko glasova dobio, jer vi ste bili u koaliciji sa strankom koja je više tome doprinela, ali da ne ulazim u te razloge, dobili ste 11 procenata, a mi bez koalicije i ta dama, kojoj ste pominjali ogledalo, dobila je na ovim parlamentarnim izborima 30 posto glasova, pa uporedite 11 i 30, gospodine Stevanoviću.
Gospodine Stevanoviću, ima to da ste vi u pravu oko toga da li je nešto dokazano ili nije dokazano. To je tačno. Sve dok nema pravosnažne sudske presude, ništa nije dokazano. U to nema nikakve sumnje. Ni to što kaže jedan, drugi, treći, ni to što kaže policija, ni to što kaže ovako ili onako, ništa nije dok nemamo pravosnažnu presudu. Tu ste vi u pravu.
Ali, ima jedna stvar: govorite o nečemu da se nama nije dokazalo. Šta nam se to nije dokazalo? Ko je to o čemu pričao? Slušali smo tri ili četiri godine od predstavnika bivšeg režima sve i svašta. I, šta bi od toga? Hoćete da nastavite sa tim, gospodine Stevanoviću. Ne znate šta da mi zamerite, ne znate šta da kažete.
Mi vama možemo da zamerimo ono što znamo kao obični građani. Ne znam ko je koliko utajio, uzeo, ne bavim se time. Nisam neko ko će da se bavi ni lovom na veštice, niti da vas proganjam, niti da tražim – dajte mi, pa sada ću, ne znam šta.
Nema čoveka u Beogradu, ne postoji, i ne znam za Kragujevac, o tome će govoriti gospođica Jovanović, ali znam za Beograd, da šta god je neko hteo, da smo svaki dan primali stranke, da su dolazili ljudi da kažu – aman, ljudi, ovo je mister procenat, a ovo je mister postotak. To je bilo iz dana u dan.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Nikakve razlike nije bilo. Da li sam dokazao to na sudu? Ne, nisam, ali vam kažem ono što znaju svi građani. Znate to i vi, gospodine Stevanoviću, zašto ne idete preko tri posto u Beogradu. Znate da je to zbog toga, iako sudske presude nema. Džabe vam je to što ćete svaki dan na televiziji da govorite kako ne valja vlast radikala u Zemunu od pre pet godina...
(Predsedavajuća: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
Džabe vam je sve to, jer to znaju građani Zemuna. Nije slučajno naša pobeda u tom gradu najubedljivija, zato što ti ljudi znaju i ne mogu se medijski prevariti.
Pozivam vas na racionalan, normalan razgovor i dijalog. Nema potrebe da ulazite sa toliko žuči, sa toliko nervoze. Mi se nikoga ne plašimo, ni vas, ni svih ostalih, i uvek ćemo odgovarati, ali mi mislimo da je najvažnije da se razmišlja o budućnosti Srbije, šta je to što mi možemo da uradimo za našu zemlju, šta je to što je otadžbini potrebno u ovom trenutku.
(Predsedavajuća: 4,15 minuta.)
Završavam. To što ćete vređati debele i mršave, nečije ogledalo ili odraz u ogledalu, gospodine Stevanoviću, to, nažalost, mnogo više govori o vama i još više o onima koji su vam na to aplaudirali, nego o bilo kojem srpskom radikalu.

Po Poslovniku, narodni poslanik Milorad Belić.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 97. Jasno se iz diskusije gospodina Vučića, i sadašnje i one prethodne, radi o uvredljivoj konotaciji za poslaničku grupu SPO-NS, iz sledećih razloga: zaista mislim da treba ova skupštinska govornica da služi, to sam rekao pre par dana, samo za ono što je na dnevnom redu.
Tada sam pokušao najiskrenije, najdobronamernije, onako kako zaista i smatram taj svoj posao ovde, i kako smatram i mojih kolega, odnosno gospode iz SRS, da pokušamo ovde da uradimo ono što je najbolje, kako ste vi najčešće isticali, za građane Srbije.
Za građane Srbije je najbolje da se ne gubi vreme, da se ne troše pare uzaludno i da se svaki dan ne proćerda uzalud. Čini mi se da od toga, iz priloženog se vidi, nema ništa, a opet, gospoda iz SRS imaju vrlo ozbiljan problem kako da objasne zašto su "srpska", zašto su "radikalna" i zašto su "stranka".
Kao profesor istorije, verujte, nijednog trenutka nisam ubeđen u to. Kada se govori o ovom prvom prefiksu "srpska", o tome su govorili moji prethodnici i, uz poštovanje vaše inteligencije i strpljenja građana Srbije, o tome ne bih mnogo govorio. O tome se govori kako su zaštićeni srpski nacionalni interesi, koliki je i čiji je bio udeo u ruženju srpskog naroda, naravno, ko su i kakvi ministri bili, ali isto tako i ko je i kakav udeo imao u vršenju lokalne vlasti.
Nisam toliko zaboravan, verovatno zato što predajem istoriju i što mi je prošlost opsesija, a naravno i dužnost. Pre par dana, u vrlo uglednim dnevnim novinama stoji – 57 lokala od čvrstog materijala na travnjaku u Zemunu, 17 hiljada bespravnih objekata, poslovni prostor "Pinkiju" uplatio 100 hiljada dinara za 296 radnika, a u tom trenutku, kaže, bilo je 34 radnika. Samo prenosim ono što je pisalo pre par dana. To nije tako davno.
Ono što je bilo malo ranije, što seže u prošlost, to je taj drugi deo naziva – "radikalna". Veoma dobro znaju iole dobronamerni i obavešteni da je Narodna radikalna stranka formirana 1881. godine i da apsolutno nema ništa sa onim što se danas naziva Srpska radikalna stranka ili obrnutim redosledom i obrnutom logikom.
Što se tiče "stranke" i toga šta je partija, a šta je stranka, mislim da je o tome takođe bilo reči i ne bih baš oduzimao mnogo vremena.
Naravno, ne mogu da shvatim zašto se stalno (predsedavajuća - vreme)... završavam... pozivate da ćete vi na sledećim izborima uzeti 150 ili 160, ili ne znam 250 poslaničkih mesta. Pa, time, u stvari, dolazite u jednu logičnu kontradiktornost sa onom vašom politikom. Znate, sa 150 ili 160 poslanika, to kako neko reče ovde jednom - može i baba Nasta da vrši vlast. Umeće vršenja vlasti je pronaći koalicionog partnera i vršiti vlast u interesu naroda.