Dame i gospodo narodni poslanici, želeo sam da prekinem ovo. Nadao sam se da je besmislicama došao kraj. Ali, onda smo čuli mog prethodnika koji je, javljajući se po Poslovniku, izrekao niz uvreda, onako iz repertoara 1991. ili 1992. godine. Ništa im se još nije promenilo što se optužbi na račun SRS tiče i nemam tu bog zna šta da komentarišem.
Nemam bog zna šta da komentarišem ni želju da u jednom trenutku SRS nazove hrvatskom radikalnom strankom, jer su to radili nekada. Samo ću ih podsetiti na jednu stvar i to mnogo više govori o njima, zato to ne bi trebalo da radimo, jer su to radili neki iz bivšeg režima, koji su kasnije stavljali ljudima kesu na glavu.
Dakle, oni koji su govorili - hrvatska radikalna stranka, oni koji su Vojislava Šešelja optuživali, pošto im je to bila optužba u to vreme, iako su tobož veliki kosmopoliti, građanski orijentisani, da je hrvatskog roda, ili ne znam ni ja šta, pa su bili najsrećniji da kažu - aha, moraš da ideš u Hag zbog zločina koji ste počinili nad Hrvatima, pa se dogovorite gospodo.
Dogovorite se i prekinite da lažete. Dosta je bilo izmišljenih optužbi, besmislenih i ličnih uvreda na račun srpskih radikala, posebno na račun Vojislava Šešelja. Dosta je bilo te priče šta na šta liči i ko na koga, posebno u trenutku kada čovek nije u stanju da se brani. Posebno nemojte to da radite zato što je vaš predsednik ne u katoličkoj ili nekoj drugoj crkvi krstio jednog, prvog sina, prvenca Vojislava Šešelja, nego u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
I, sa tim vašim dobacivanjima i pričama nije SRS, nego kakva, to je toliko bedno da ne želim da vam odgovaram i neću da vam kažem ono što ste zaslužili. Neću da vam kaže kakvo ste ime dobili od naroda, a ne od srspkih radikala. Neću ni jednom da ga pomenem. Zato što ne priliči ozbiljnim ljudima, ozbiljnim političarima. I neću vam to izgovoriti. Ja vas nazivam - Srpski pokret obnove, onako kako se vi zovete, onako kako vam je ime političke stranke.
Sa tim imamo veze, ili sa kim nemamo veze - ne znam sa kim imamo veze, ne znam sa kim nemamo. Trudimo se i pokušavamo da baštinimo ono što je najbolje u srpskoj političkoj tradiciji.
Da li uspevamo ili ne, ne znam. Ali, znam da imamo mnogo veće poverenje građana Srbije u prethodnih 14 godina nego što ste ga imali vi. Znam da je danas ta razlika neuporediva.
Što se tiče činjenice - može baba Nasta da vlada sa 150 ili 160 poslanika; možda može baba Nasta, ali nisam video da je dobila 150 ili 160, a srpski radikali hoće da dobiju 150 ili 160.
Što se tiče koalicionog partnera, ko može a ko ne može da ga nađe, e, usrećili su se i ovi što su vas našli i vi što ste neke pronašli. Samo teško Srbiji i od vaših i od njihovih koalicionih partnera.