Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, složio bih se sa gospodinom Pajtićem i apelovao na ovaj parlament da se vratimo raspravi o zakonu, da ne pretvaramo parlament u špansku sapunicu, jer ima ovde poslanika koji to žele, mada ne umeju, iako se trude da glumataju demokrate ne umeju da glume čak ni kao oni španski glumci.
Da se vratimo na zakon. Ne bih se složio sa ocenama da je ovaj zakon u proceduri zbog toga što se to tiče nekoliko ljudi. Ako nekome nije bitno da se donese zakon i da se ispoštuje Ustavna povelja, ipoštuju međunarodni ugovori i obaveze koje je ova zemlja preuzela i sa njima se uskladi Zakon o krivičnom postupku, nama je bitno.
Moram da kažem da će poslanička grupa G17 plus u načelu podržati ovaj zakon. Da je prethodni saziv parlamenta radio poslednjih godinu dana, verujem da bi ovaj zakon i ranije bio u proceduri, ali pošto nije, evo ga sada i dobro je da je to tako. Kao i svaki zakon, i ovaj zakon ima svojih dobrih i loših strana, pa ću nešto da kažem i o jednoj i o drugoj strani.
Članom 2. ovog predloga zakona, to bih posebno naglasio, proširena su prava lica lišenih slobode, i to je u skladu sa konvencijama i međunarodnim ugovorima koje sam malopre pominjao. To je za svaku pohvalu.
Član 20. se naročito odnosi na moje kolege advokate koji postupaju pri organima MUP-a u pretkrivičnom postupku, a imaju izuzetno velike probleme da naplate svoja potraživanja, jer im Ministarstvo do sada nije isplatilo nijedan dinar, tako da se dovodi u pitanje uopšte da li ijedan advokat više želi da učestvuje u tom radu, a tako može da se dođe i do toga da se ugrožavaju prava pritvorenika.
Ovaj stav je dodat članu 193. po kome se naknade advokatima po službenoj dužnosti određenim od strane MUP-a isplaćuju od strane MUP-a a ne sudova, kao što je Ministarstvo do sada tvrdilo. Moram reći da se vodi veoma veliki broj sporova u kojima su advokati tužioci, i dan danas. U sudovima se vode ti sporovi. Ne znam da li je ijedan rešen. Ustavni sud je dao svoje mišljenje o tome, međutim, za sada se to mišljenje od strane prvostepenih sudova ne uvažava. Videćemo kako će biti kada ovaj zakon stupi na snagu.
Član 26. govori o uslovnom odlaganju krivičnog postupka. To sada nije samo na tužiocu već mora da traži saglasnost suda, što je takođe dobra odredba i dobra izmena.
Naročito bih istakao da se u članu 28. produžava rok za pripremanje odbrane za teža krivična dela. To je sada 15 dana. To je izuzetno bitno.
Što se tiče novčanih kazni (član 29), one su zaista mnogo povećane. Deset puta su veće za branioce koji su uredno pozvani a nisu došli na pretres u cilju odugovlačenja postupka. Možda to treba razmotriti u smislu da se malo smanje te novčane kazne. Takođe, i u članu 59. gde je sada novčana kazna zbog povrede procesne discipline 100.000 dinara.
Još bih istakao i član 69. gde je zamišljeno da prestane da važi odredba Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u sprečavanju organizovanog kriminala; ukinuta je mogućnost privođenja i zadržavanja do 24 časa potencijalnih svedoka, jer smo bili u prilici da se uverimo da je dolazilo do pojedinih zloupotreba u tim situacijama, da su ljudi zadržavani tih 24 časa u pritvoru bez nekog razloga.
Što se tiče lošijih strana ovoga predloga zakona, naveo bih samo nekoliko. Recimo, u članu 27. organ unutrašnjih poslova može samostalno da obavlja, po ovom predlogu, uviđaj u pretkrivičnom postupku i za dela za koja je propisana kazna do 10 godina zatvora. Do sada je to bilo pet godina. Smatramo da je to zaista veliko ovlašćenje organu unutrašnjih poslova, a obrazloženje da se dosadašnjim odredbama opterećuje rad istražnih sudija nije zadovoljavajuće. To bi možda trebalo uzeti u razmatranje i izmeniti amandmanima.
Članom 41. omogućeno je kažnjavanje u postupku pre glavnog pretresa, ne samo za dela za koja je propisana novčana kazna već i za dela za koja je propisana kazna zatvora do tri godine, uz obrazloženje da je postojeće rešenje preusko. To je, takođe, veliko i značajno ovlašćenje. Smatram da bi trebalo da se razmisli o tome da se ova odredba izmeni.
Naravno, što se tiče člana 16. koji je ovde najviše napadan, gde se omogućava dupliranje trajanja pritvora iz člana 146. postojećeg zakona, hteo bih da kažem da to, naravno, nije usmereno na pojedina lica koja su sada u pritvoru, ali trenutno, kako stoji u Predlogu zakona, vrlo je neprecizno i video sam da ima dosta amandmana kojima bi se ovo moglo ispraviti. Po sadašnjem predlogu praktično ko god da je u pritvoru, za koje god krivično delo je okrivljen, može da provede u pritvoru, teoretski, kao što je već rečeno, 7,5 godina.
Tu je dodato da rokovi ne teku u nekim slučajevima. Tu je takođe napravljen jedan propust, gde se kaže da u slučaju da okrivljeni nije prisutan rokovi ne teku. To će se amandmanski ispraviti. On mora, naravno, da bude prisutan ako je u pritvoru. Pritvor je najteža mera obezbeđenja prisustva okrivljenog u postupku i ne treba ga ovako ekstenzivno tumačiti.
U našem pravnom sistemu zaista postoje veliki problemi u tome kako se dolazi do pravde. Ovim zakonom se donekle preteralo u sprečavanju mogućnosti zloupotrebe procesnih prava i smatram da bi se uz efikasniji rad sudova, a o čemu u ovom predlogu nema ni reči, to moglo izbeći i bez ovih promena i izmena koje ovde imamo, i da zaista treba razmisliti i o takvom načinu izmene ovog krivičnog zakonika.
Ali, pošto imamo dosta amandmana, nadam se da ćemo tim amandmanima poboljšati sam tekst zakona i da ćemo uspeti da ga usvojimo. Hvala.