Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče, znam da smo dosta umorni, s obzirom da smo dugo čekali na početak ove sednice, pa ću probati da u najkraćim crtama dam osnovne stvari i najbitnije promene koje se ovim izmenama predviđaju.
Znate da je nakon donošenja Ustavne povelje prestalo dejstvo saveznih propisa i ne postoje više savezne institucije. To je nalagalo da se ti propisi usklade sa našim republičkim propisima i predvide organi koji će obavljati te poslove. Istovremeno, poveljom je predviđeno da ratifikovane međunarodne konvencije imaju primat nad domaćim zakonodavstvom, pa je bila naša obaveza da usaglasimo naše domaće zakonodavstvo sa konvencijama koje smo prihvatili i ratifikovali. Reč je o Evropskoj konvenciji o zaštiti ljudskih prava i sloboda, Povelji o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, Međunarodnom paktu o građanskim i političkim pravima, Bečkoj konvenciji itd. Iz tih razloga pristupilo se izmeni postojećeg Zakona o krivičnom postupku, radi ugrađivanja evropskih standarda u naše propise.
Odmah da napomenem da jedan deo propisa i primedbi koje su nam stavljene jeste ugrađen, jedan deo nije, na kraju ću i reći nekoliko rečenica o tome, a iz razloga što postojeća situacija ne daje mogućnost njihove ugradnje, jer ne bi mogla da se primeni.
Među osnovnim stvarima koje su izmenjene ovim novim unošenjem evropskih standarda je, pre svega, formulacija o pretpostavci nevinosti. Kod nas je bilo dosta spora oko toga da li pretpostavka postoji, kako se tumači itd, pa je decidirano ovde navedeno da ona važi i da se lice smatra nevinim sve do pravosnažnog donošenja presude.
Što se tiče lišenja slobode, takođe je učinjena jedna novina, jer je predviđeno da momentom lišenja slobode licu koje se lišava slobode mora odmah da se predoči sve što mu se stavlja na teret, zbog čega se lišava slobode, i da mu se odmah ukaže na njegova prava. Ovo je i te kako bitno, iz razloga što dobar broj ljudi koji su lišeni slobode ne znajući svoja prava nije ta prava ni koristio. Iz tih razloga je tačno povereno koja prava ta lica imaju i na koja mora da im se ukaže momentom lišenja slobode. Zato je i uneto "bez odlaganja".
Jedno od najbitnijih prava koja se tiču naročito Bečke konvencije, a vezana su za sprečavanje torture, odnosi se na obavezu da se licu omogući lekarski pregled. Novina se ogleda u tome što je predviđena mogućnost da se odmah zatraži lekarski pregled, a pri privođenju istražnom sudiji više nije ostavljena mogućnost istražnom sudiji da on odlučuje da li će prihvatiti predlog za pregled ili ne, biće obavezan da to učini.
Jedna od najvećih novina kojom treba da se spreči zloupotreba ovlašćenja u postupku odugovlačenja postupka je izmena odredbi o izuzeću. Novim izmenama predviđena je sledeća stvar. Do sada je izuzeće moglo da se traži do otvaranja glavnog pretresa. Ovom izmenom uvodi se mogućnost tzv. prvog momenta otvaranja pretresa. Veće je već od tada u zasedanju i može da odlučuje. Kako bi se izbegle zloupotrebe, veliki broj stavljanja predloga za izuzeće bez razloga, koji se najčešće dešavao baš u tom intervalu, od otvaranja pretresa do započinjanja glavnog pretresa, izmenama je data mogućnost da veće može da odbaci zahtev za izuzeće bez prava na žalbu, ako je on očigledno uperen na odugovlačenje postupka i zloupotrebu.
Želeo bih da dam jedno objašnjenje, jer sam ovih dana čuo da se na taj način sprečava mogućnost stavljanja validnog zahteva za izuzeće, što nije tačno. Ovde je decidirano rečeno – samo ako je očigledno uperen na odugovlačenje. U normalnim situacijama može da se stavi zahtev i on ide normalno.
Da bi se poboljšala disciplina u postupku, povećane su i disciplinske kazne u desetostrukom iznosu.
Posebna novina se odnosi na pitanje pritvora. Po međunarodnoj konvenciji koju smo ratifikovali, kaže tačka 6, stavili smo rezervu na tzv. obavezni pritvor, tj. međunarodna konvencija ne dozvoljava mogućnost obaveznog pritvora i mi smo stavili rezervu, normalno kao i sve ostale rezerve, nedovoljno dobro. Niti je rečeno do kada ćemo to usaglasiti, niti je rečeno na koji način. Došli smo u situaciju da Savet Evrope može sutra da kaže – od sada počinju sankcije.
U toj situaciji smo morali tu odredbu da preformulišemo, polazeći od osnovne pretpostavke i principa koji kaže da se ne može unapred kao princip prihvatiti opšteprihvaćeno stanovište da je pritvor obavezan. U toj situaciji napravili smo jednu preformulaciju kako bismo otklonili tu rezervu, a i ovu opasnost koja nam je pretila, pa kažemo – može se odrediti za ona najteža krivična dela. I dalje stoji isto ono, gde može 40 godina, ako izvršenje dela ukazuje na opravdanost zbog svoje težine i načina izvršenja.
Druga stvar koja je ovde uvedena, to je pitanje dužine trajanja pritvora. Naša je obaveza da poštujemo evropski standard da se prema građanima postupak i donošenje presude mora završiti u razumnom roku.
Ostalo je pitanje tumačenja razumnog roka. Pošto se radi o dva vida pritvora, jedan je od podizanja optužnice do donošenja presude, a drugi od donošenja presude do donošenja drugostepene presude, za prvi slučaj bilo je više predloga – jedan koji je poticao iz naših sudova, a pre svega iz Odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala, bio je da se izbrišu svi rokovi, pa da nema nikakvih ograničenja.
To nije moglo da se prihvati jer bi bilo direktno suprotno ovom opšteprihvaćenom evropskom standardu, pa je Vlada stala na stanovište da kod lakših krivičnih dela sigurno ne treba tolika dužina pritvora, ali kod onih najtežih i najsloženijih trebalo bi predvideti određeni rok, pa smo smatrali da bi to moglo da bude četiri godine.
Mnogo značajniji je ovaj drugi rok koji se računa od dana ukidanja prvostepene presude. Tu nije kod nas bilo nikakve dileme da taj rok koji je bio predviđen na godinu nije validno predviđen. Mislim da je ranije zakonodavac ispustio jednu bitnu stvar iz vida. Zato odmah da kažem, ne govorim ni o jednom konkretnom slučaju, nego govorim o principu. Posle ukidanja prvostepene presude treba ponoviti postupak i doneti nanovo presudu, sa mogućnošću da ponovo bude ukinuta jedan, dva ili više puta, što sigurno ne može da se završi u ovako kratkom roku od godinu dana.
Iz tih razloga smo smatrali da taj rok treba produžiti još za godinu dana, da je to dovoljan rok da se, eventualno, ako dođe do ponovnog ukidanja, može postupak obnoviti i doneti presuda. Sam rok od godinu dana je kratak i mislim da zakonodavac nije imao to u vidu.
Sledeća novina vezana za ove izmene je ta što se u ovaj rok ne računaju oni postupci odbrane koji dovode do odugovlačenja postupka. Odmah da kažem, video sam jedan amandman koji prihvatam, jer greškom je uneto da bi na to mogao da utiče i okrivljeni. Normalno da ne može da utiče jer on je u pritvoru. Taj amandman je sasvim u redu. Ali, nedolazak branioca, namerno izostajanje sa pretresa itd, što vodi odugovlačenju, neće se računati; to bi služilo kao sredstvo za sprečavanje odbrane da prolongira bezrazložno postupak.
Jedna od posebnih novina je vezana za pitanje upotrebe jezika. Stalo se na stanovište da to ne treba da se odnosi samo na nacionalne manjine, već da pravo na besplatnog tumača treba da se odnosi na sva lica koja ne znaju jezik koji se primenjuje u postupku gde ona odgovaraju.
Što se tiče troškova, jedan od problema koji se javio su tzv. troškovi odbrane u pretkrivičnom postupku tj. kod organa unutrašnjih poslova. Do sada je to pitanje bilo sporno. MUP nije želeo da isplaćuje troškove, već imamo nekoliko tužbi advokata za isplatu tih troškova. Da bi se to rešilo, ovim izmenama smo uveli obavezu MUP-u da te troškove snosi i isplati.
Imajući u vidu nove konvencije, naročito tzv. Konvenciju iz Palerma, koja tretira kriminal interdržavno, vezan za tzv. teške zločine – pranje novca, švercovanje ljudi, organa i sl, mi smo ugradili određene standarde i u naše pravo. Problem koji se javljao do sada, naročito kod pranja novca, bio je taj što je pravna pomoć za pribavljanje dokaza van naše zemlje mogla da se ostvari samo nakon pokretanja krivičnog postupka od strane suda.
U toj situaciji tužilac i organi MUP-a mogli bi eventualno da prikupe potrebne dokaze na našoj teritoriji, ali ne one van naše teritorije, a onda bi istražni sudija rekao da nema dovoljno sumnje da se postupak pokrene. Sada se ta mogućnost proširuje, odnosno daje se mogućnost tužiocu da ovlasti MUP da može da pribavlja te dokaze, kako bi se najzad i za ta dela počelo valjano suditi u ovoj zemlji.
U pogledu odlaganja krivičnog gonjenja kod onih najblažih dela stali smo na stanovište da se radi o kvazisudskoj funkciji, poverenoj tužiocu i da je u toj situaciji potrebna i saglasnost suda, uz uvođenje dve posebne mere koje bi, po našem mišljenju, dale mnogo bolje rezultate u pogledu resocijalizacije i adaptacije u sredini iz koje potiču lica, a posebno imaući u vidu činjenicu da se radi o tzv. dobrovoljnim podvrgavanjima tim merama. Reč je o lečenju od alkoholizma i narkomanije.
Takođe je data mogućnost da organi MUP-a mogu i za krivična dela do 10 godina da obavljaju uviđaj bez istražnog sudije. Ovo zbog toga što se već sada u praksi pokazalo da kada su u pitanju blaža krivična dela radi se o tolikom broju da istražne sudije nisu izlazile na uviđaj. U toj situaciji došlo bi do problema za prikupljanje osnovnih materijalnih dokaza. Zato smo smatrali da treba to podići i za dela do 10 godina.
Imajući u vidu da savezni sud više ne postoji, ovim izmenama je ukinut onaj tzv. četvrti stepen, odnosno preispitivanje smrtne kazne, tim pre što je smrtna kazna već isključena iz našeg pravnog sistema. Organa nema, pa smo morali to da izbacimo.
Još jedna novina, za nas vrlo bitna, jeste ta što je predviđeno da lice lišeno slobode ima pravo da odmah traži preispitavnje zakonitosti lišenja slobode i da traži odštetu za nezakonito lišenje slobode.
Jedna od posebnih novina je veoma značajna za nas, a to je što je data mogućnost istražnom sudiji, odnosno sudu, kod krivičnog dela pranja novca i tzv. težih krivičnih dela, da mogu izvršiti uvid u bankovne račune i lične račune osumnjičenih lica, a data je i mogućnost primene određenih mera radi zaplene i blokiranja određene imovine, radi kasnijeg oduzimanja imovinske dobiti pribavljene ovim krivičnim delima.
Na kraju, možda je jedna od značajnih novina i ta, a da to ne bi izazivalo zabunu da smo mi pod tim konvencijama preuzeli obavezu da postupamo po njima, mislim na one konvencije koje predviđaju našu obavezu saradnje sa stalnim Krivičnim sudom u Rimu, jer smo mi ratifikovali ovu konvenciju, čak i prihvatili statut, Strazbur i redovni sud u Hagu, tu se radi o onoj pravnoj pomoći koja može da se da, pa da se i izruče lica tim sudovima. Da ne bi stvaralo zabunu, moram odmah da kažem da se to ne odnosi na Haški tribunal. Reč je o sudu koji je osnovan ad hok i za njega se primenjuje, nažalost, onaj Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, tako da nema veze sa ovim.
Još samo da kažem da smo izostavili član 15b. Zakona o organizovanom kriminalu, koji se odnosio na mogućnost privođenja bilo kog lica i zadržavanja do 24 sata, ako procene da može da da bilo koju informaciju. Smatrali smo da se tu po evropskim standardima radi o pritvoru, kada zadržavate lice 24 sata, i da to nije dopušteno, te smo, u saglasnosti sa ovim stvarima koje predviđa Povelja o ljudskim i građanskim pravima, ovu odredbu izostavili. Hvala.