Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo pretres prve tačke dnevnog reda - Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku.
Molim da utvrdimo kvorum.
Molim narodne poslanike da ubace svoje kartice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da postoji kvorum za rad.
Reč ima predstavnik poslaničke grupe SPS narodni poslanik Žarko Obradović.

Gospodine predsedniče, kolege narodni poslanici, gospodine ministre, u ime SPS-a bih rekao nekoliko reči o ovim izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, odnosno onim razlozima, pravnim, pravim i suštinskim, koji su opredelili našu poslaničku grupu da podržimo ove izmene. Ovo govorim iz razloga što se pokazuje, na osnovu izlaganja koje smo čuli ovde od resornog ministra i zbog stanja u našem pravnom sistemu, da postoji potreba da se izvrše izmene i dopune ovog zakonika, jer to je potreba našeg pravnog sistema.
Nije reč samo o usaglašavanju sa odredbama međunarodnog prava, sa odredbama Ustavne povelje, odnosno regulisanju pitanja koja su primenom Ustavne povelje ostala otvorena, nego i o pojašnjenju pojedinih odredaba Zakonika o krivičnom postupku i njihovom detaljnijem preciziranju, a u svakom slučaju, to je nešto što je potrebno Republici Srbiji. U isto vreme, dobro je da ti razlozi budu dominantni, a ne neki drugi, jer je u protekla dva-tri dana ovom zakonu dat značaj koji on nema, jer su dominirali politički, a ne pravni razlozi. Suština je da su izmene ovog zakona rukovođene pravnim motivima i to tako treba i posmatrati.
Pomenuću više razloga za koje mi smatramo da je dobro što su našli mesto u ovom zakonu i što su predmet izmena i dopuna Zakonika o krivičnom postupku. Pre svega, pod jedan, to je usaglašavanje propisa Republike Srbije, s obzirom da je u međuvremenu, kao što znate, doneta i Ustavna povelja. U skladu sa odredbama Ustavne povelje, postoji potreba da se usaglase propisi Republike Srbije sa propisima državne zajednice Srbija i Crna Gora i da se preciziraju organi koji su određeni za obavljanje određenih poslova, s obzirom da je formiranjem nove državne zajednice i donošenjem Ustavne povelje jedan broj saveznih institucija ukinut.
Pod dva, takođe na osnovu Ustavne povelje, koja govori o primatu ratifikovanih međunarodnih konvencija nad domaćim zakonodavstvom, potrebno je izvršiti izmene Zakonika o krivičnom postupku da bi ti međunarodni evropski standardi postali sastavni deo našeg zakonodavstva, da bi postali sastavni deo naših propisa.
Pod tri, dobro je što je vrlo jasno formulisana pretpostavka nevinosti i što je to učinjeno u skladu sa članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i članom 19. Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama.
Pod četiri, dobro je što su detaljno utvrđena prava lica koja su lišena slobode. Ovo ne govorim bez razloga, zato što smo protekle godine, u doba čuvene operacije "Sablja" bili svedoci svakojakog ponašanja državnih organa. Ne samo da je ogroman broj ljudi bio lišen slobode bez ikakvog obrazloženja o njihovim pravima, već je u načinu na koji su držani u pritvoru, odnosno u zatvoru i svemu onome što se dešavalo bilo mnogo ružnih stvari.
Pomenuću primer i našeg potpredsednika glavnog odbora SPS gospodina Vučelića, koji je 15 dana bio u zatvoru, pušten je, a ni do dana današnjeg niko nije našao za shodno da mu objasni ijedan razlog zbog čega se to njemu desilo i zbog čega je držan u zatvoru. O njegovim pravima uopšte nije ni bilo reči. Imali smo situaciju, takođe u vreme operacije "Sablja", da su ljudi privođeni pod jednom optužbom, pomenuću slučaj Jovice Stanišića i Franka Simatovića, a da bi onda, u dogovoru sa Karlom del Ponte, bili izručeni Haškom tribunalu.
Nažalost, u protekle tri godine dešavalo se mnogo loših, čak moram reći i prljavih stvari u našem pravnom sistemu. Stoga je dobro da se i ovakve odredbe preciziraju, da bi se u budućnosti izbegle bilo koje moguće negativne situacije. Jasno se mora znati koja su prava lica koje je lišeno slobode, da bi ono ta prava moglo koristiti. Jednostavno, ta prava stoje mu na raspolaganju.
Pod pet, dobro je što su izvršena preciziranja u vezi sa pritvorom, o dužini njegovog trajanja. Moram reći da smo mi, što se tiče ovog stava Zakonika, izvršili određene konsultacije sa gospodinom ministrom i smatrali smo da postoji potreba da se i ove odredbe zakona još dodatno razjasne, pa smo u tom smislu i predložili jedan amandman, koji glasi: "Od podizanja optužnice pritvor može trajati najduže dve, odnosno četiri godine, za dela za koja je zaprećena kazna od 40 godina zatvora. Ako za to vreme ne bude izrečena prvostepena presuda, pritvor će se ukinuti i optuženi pustiti na slobodu".
Shvatili da će Ministarstvo pravde prihvatiti ovaj amandman. Smatram da je to jako dobro, iz razloga što se vrlo jasno utvrđuju odredbe ovog člana, vezano za pritvor, i sprečava bilo kakva manipulacija ili politizacija ovog vrlo važnog pitanja.
Takođe, dobro je što je rešeno da se spreči proceduralna mogućnost odugovlačenja postupka, jer i toga je bilo.
Pod sedam, dobro je što ove izmene i dopune Krivičnog zakonika regulišu pitanja troškova odbrane u pretkrivičnom postupku, što utvrđuje obavezu MUP-u da te troškove snosi i isplati.
Pod osam, dobro je što je predviđena mogućnost odlaganja krivičnog gonjenja za krivična dela za koja je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine, pod uslovom da osumnjičeni prihvati jednu ili više mera koje ove izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku propisuju.
Ima i drugih stvari o kojima bi se moglo govoriti, ali mislim da ovde treba pomenuti i preciziranje obaveza koje smo kao zemlja preuzeli na osnovu ratifikovanih međunarodnih konvencija. Pre svega, tu mislim na saradnju sa Stalnim krivičnim sudom u Rimu, sa Sudom za ljudska prava u Strazburu i, logično, sa Međunarodnim sudom pravde u Hagu, s obzirom da ta saradnja postoji odranije. Naša zemlja je, kao što znate, podnela tom sudu tužbu zbog bombardovanja NATO-a 1999. godine.
Pobrojao sam devet kvalitetnih razloga zašto je dobro da Skupština raspravlja o ovom predlogu o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku i zbog kojih će naša poslanička grupa ove izmene zakona podržati.
Dozvolite mi da sada kažem još nekoliko reči. S obzirom da je proteklih nekoliko dana, pa i na početku rasprave o ovoj tački dnevnog reda, bilo pokušaja politizacije ovog zakona, povezivanja ovog zakona sa tragičnim događajem ubistva na Ibarskoj magistrali, po ko zna koji put moraću, jer to neko ne želi da čuje u ovoj Srbiji, da kažem da je nama poslanicima SPS stalo da se utvrdi ko je organizovao i ko je učinio ubistvo na Ibarskoj magistrali; ko je ubio Ivana Stambolića, ko je to organizovao, ko je to naredio; Slavka Ćuruviju, ali i takođe Pavla Bulatovića, Zorana Todorovića, Radovana Stojčića-Badžu, zamenika ministra. Takođe, da se utvrde sve okolnosti za ubistvo Zorana Đinđića, generala Boška Buhe, novinara Milovana Pantića, Momira Gavrilovića i drugih.
Ovo ne govorim slučajno, zato što kada je reč o ubistvima u nekom prethodnom periodu, onda se upotrebljava kvalifikacija "zločinački režim", a kada je reč o ubistvima od 2000-te pa naovamo, to su izolovani slučajevi i insistira se na pojedinačnoj odgovornosti. Suština našeg stava jeste da treba utvrditi istinu, ma ko da bude u pitanju, jer jedino u tom slučaju možemo kao država da napravimo korak napred.
Politizacija Ibarske magistrale nikome nije potrebna. Videćemo šta će da utvrdi istraga; utvrdiće se i organizatori i počinioci, ali i motivi, da li su motivi politički.
Da li je to bilo pitanje odnosa vlasti ili pitanje rešavanja odnosa unutar opozicije ili su neki drugi razlozi dominantni.
Ovo pominjem iz razloga što se o tome priča, a ne priča se da je potrebno donošenje ovog zakona da se spreči jedan broj kriminalaca, ubica, trgovaca drogom i drugih ljudi koji su počinili teška krivična dela da izbegnu sud pravde, da se puste na slobodu iz proceduralnih razloga, a onda po već viđenom scenariju da budu nedostupni organima vlasti.
Imam i moralnu obavezu da kažem nekoliko reči povodom ovoga (jer to jeste povodom ovoga) i o Radetu Markoviću. Pustite državne organe da rade svoj posao i da utvrde istinu i sve stvari vezane za tog čoveka. Ovo govorim, ne bez razloga, jer je dobro poznato Srbiji ne samo da je bio u zatvoru pod optužbom, ali za vreme boravka u zatvoru prema njemu je primenjivana tortura, nije mu se dozvoljavalo da spava, išlo se na sve metode da se psihički slomi, a izvođenjem iz zatvora bez odluke nadležnih organa pokušavalo se da potpiše već unapred spremljenu optužnicu, gledalo se na svaki način da se čovek slomi.
Neka država uradi svoj posao, neka se utvrde sve okolnosti, ali se nijedan čovek i to tragično ubistvo ne mogu i ne smeju upotrebljavati radi sitnih političkih interesa. Ovo govorim, jer smo od strane ministra jasno čuli da ovaj zakon nije vezan ni za jedan pojedinačan slučaj i greši svako ko ga tako posmatra, a zloupotrebljava ga svako ko ga tako tumači.
Ima dovoljno razloga zašto ovaj zakon treba da bude donet. Ja sam pobrojao najmanje devet i mislim da će to biti dobro za pravni sistem Srbije, a kamoli za pravo i pravdu. Hvala vam.

Hvala vama. Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika javlja? Gospodin Krasić, izvolite.

Ja bih ukazao na nekoliko krupnih razloga koji nas sprečavaju da usvojimo ove izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku. Vratio bih se na prvi član Predloga zakona kojim se daje neka definicija prezumpcije nevinosti u krivičnom postupku. Samo da se podsetimo nekih stvari koje su fakat, dakle, da postoji Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Tom konvencijom između ostalog je propisano jedno pravo okrivljenog, a to je da ima pravo da se obezbedi praktično i javna rasprava, kako to u prevodu stoji, u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom.
Znači, javna rasprava. Kada je u pitanju krivični postupak, to je javni pretres, to je minimum prava koji se garantuje licu za koje postoji neka sumnja ili neki stepen sumnje da je izvršilo krivično delo. Verovatno sve odredbe Predloga zakona izviru iz ovog prvog člana predloga zakona.
Mi u našoj definiciji insistiramo na onoj formulaciji gde se garantuje pretres, a u Predlogu zakona imamo u suštini modifikovanu varijantu postojećeg teksta: "Svako će se smatrati nevinim, dok se njegova krivica ne utvrdi pravosnažnom odlukom nadležnog suda." Nedovoljna je definicija. Nedovoljno ukazuje na prezumpciju nevinosti, ne daje punu sadržinu prezumpcije. Zbog toga imamo nešto u nastavku zakona i to ne može da se stavi na teret predlagaču zakona, već pre svega onome ko je menjao izvorni tekst zakonika 2001. godine kada je to doneto, uneo je nepreciznu odredbu i iz te nepreciznosti praktično je uveo mandatni postupak u krivični postupak. To je poglavlje – postupci za izricanje krivičnih sankcija bez glavnog pretresa.
Vidite, kao osnov za promenu Zakonika se navodi upravo ova Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava, a Zakonik sadrži odredbe koje su u suprotnosti sa tom konvencijom. Ta konvencija ukazuje da okrivljeni ima pravo - znači faktički ima pravo, ne samo napisano, nego da ga koristi - da mu se garantuje glavni pretres, javnost.
Mi imamo čitavo poglavlje, počinje sa članom 449 - Postupak za kažnjavanje pre glavnog pretresa. Znači, to bi bio neki mandatni postupak, ili ova druga tačka koja počinje sa članom 455 - postupak za kažnjavanje i izricanje uslovne osude od strane istražnog sudije. Ako to radi istražni sudija, onda radi u fazi istrage, a u fazi istrage se obezbeđuju dokazi i ocenjuje da li postoje elementi da se podigne optužnica protiv okrivljenog. Čudi me da to niste obuhvatili ovim promenama, s obzirom da se pozivate na istu konvenciju koju sam ja malopre citirao.
Ja bih usmerio vašu pažnju na član 1. i na potrebu da se definiše, ali da se da pun sadržaj prezumpcije nevinosti, jer ako se da pun sadržaj definicije, odnosno prezumpcije nevinosti, onda smo rešili probleme vezane i za trajanje pritvora i za nešto što se sada unosi, a to je mirovanje pritvora.
Molim vas, vi izmenom člana 146. uvodite kategoriju da računanje pritvora može da miruje. Kako može da miruje računanje pritvora, kada je čovek u pritvoru? Zašto se pravi neka fikcija, pa čovek je u pritvoru, lišen je slobode. Ograničena mu je sloboda kretanja. Kako sada može matematički da se izvede zaključak, ne računa se pritvor. Kako se ne računa pritvor kada je on u lancima? O tome se radi, o fundamentalnim nedostacima Predloga zakona, samo zbog toga što se ne daje pun sadržaj prezumpcije nevinosti i onoga što je garantovano svim međunarodnim dokumentima o ljudskim pravima.
U ovoj priči koju zastupa SRS nema zaštite bilo koga, iz bilo kog razloga, niti pojedinačnog slučaja, niti konkretnog slučaja. Kada pričamo o zakonu, iz konkretnih slučajeva izvlačimo neke zaključke samo u kom pravcu treba da promenimo propis.
Ali taj propis mora da bude propis koji garantuje poštovanje ljudskih prava i dostojanstva svakog čoveka da se ne bi dešavalo, a imamo takvu praksu, da se čovek neosnovano drži u pritvoru, pa se kasnije, kada ističu rokovi za pritvor, jednostavno donese presuda, oglasi se krivim, izrekne mu se kazna, kojom se pokriva vreme provedeno u pritvoru i svi znaju da je taj čovek nevin, i sudija, i tužilac, i branilac i javnost, kako se to baš matematički poklopi u jedan dan, da bi navodno država izbegla obavezu naknade štete.
Onda se postavlja pitanje, ako je to tako, čovek je nevin, šta mu onda vi garantujete da ima pravo na naknadu štete, kada se sudskim odlukama to pokriva. To je naš problem.
Znači, opet moram diskusiju da vratim na onu glavnu temu; probleme u sudu, personalne, kadrovske, sposobnost, nesposobnost, malicioznost, mito, korupciju i druge negativne stvari i pojave koje štete vođenju krivičnog postupka ne možemo rešiti izmenama Zakonika o krivičnom postupku. Ne možemo, jer ukoliko želimo izmenama da to otklonimo, onda neminovno dolazimo u sukob sa ljudskim pravima.
Nemojte na nekom primeru da izvlačimo pravilo, jer u 99% slučajeva kao okrivljeni se nalaze obični ljudi koji nemaju nikakvih dodirnih tačaka ni sa politikom ni sa privredom, niti sa nekim drugim stvarima gde možda i postoji potreba da se ukaže pažnja. Javiće se problem kod običnih ljudi. Verovatno ćemo u sledećem ciklusu promena Zakonika o krivičnom postupku morati više pažnje da posvetimo nedostacima tokom krivičnog postupka, pretkrivičnog, istražnog, pa i dokaznog postupka. Jednostavno, ti propusti se ne mogu stavljati na teret okrivljenom.
Ukazujemo na ozbiljnost i ne vidimo nijedan razlog da se ovako ishitreno donosi izmena i dopuna jednog vrlo važnog zakonika koji reguliše krivični postupak, koji najdirektnije zadire u ljudska prava, u ono osnovno pravo, a to je sloboda jednog čoveka. Kada vi čoveku uskratite slobodu kretanja, onda je sve moguće.
Podsećam da postoje i druge konvencije protiv mučenja, zloupotreba vlasti itd. U definiciji mučenja nalazi se i neosnovani pritvor, neopravdani pritvor. Nemojte sa promenom zakona da amnestiramo nešto što je zloupotreba. Na ovaj način mi omogućavamo nekome da zloupotrebljava prava i obaveze koje ima po Zakoniku o krivičnom postupku, da li je sudija, da li je branilac, nije bitno, svako ko zloupotrebljava ne sme da uživa zaštitu.
U krajnjem slučaju, to pogađa okrivljenog, a pogotovo onoga koji se nalazi u pritvoru. Jedan dan pritvora nevine osobe je opasnost za celu državu. Što kaže stara izreka - bolje i hiljadu kriminalaca na slobodi nego jedan nevin čovek u zatvoru.
Napokon da se zaboravi jedna maksima koja se slušala protekle tri godine: neka ide u zatvor, pa neka dokaže svoju nevinost. Pod tim sloganom nam je formirano javno mnjenje, pa su najviši državni funkcioneri vrlo često rekli - neka ide, pa neka dokaže da je nevin.
Koje je to izvrtanje, koje je to omalovažavanje ljudskih prava, odnosno definicije šta je ljudsko pravo! Da li vredi čovekov život ukoliko svako može sa njim da radi šta hoće? O tome treba da vodimo računa. Zbog toga ukazujemo na ozbiljnost pravilne definicije prezumpcije i da ne treba ići sa vremenski dugim pritvorima, jer samo vreme trajanja pritvora ukazuje da to prerasta na neki način u izdržavanje kazne.