Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč ili neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 89. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem načelni pretres.
Saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Molim narodne poslanike za malo strpljenja dok razmatramo Predlog zakona u pojedinostima. Izveštaj koji mi je stigao sa aktuelnog odbora biće u sledećih petnaestak minuta podeljen svima, pa ćete ga imati ispred sebe, a naravno obaveštavam tačku po tačku.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milan Stevović.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli ste od kolege Krasića, a i u raspravi u načelu, ovaj član, i prezumpcija nevinosti, jedan je od osnovnih i najvažnijih članova u ovom zakonu. Iz njega proizilaze sve dalje pojedinačne odredbe i sva dalja pojedinačna rešenja. Zato bih molio da se obrati pažnja na ono što ću reći o ovom amandmanu.
Naime, Predlog zakona govori da će se svako smatrati nevinim dok se njegova krivica ne utvrdi pravosnažnom odlukom nadležnog suda. Amandman koji je podnela SRS, a iza koga ja stojim, glasi ovako: "Svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo da bude smatran nevinim dok se na osnovu zakona ne dokaže krivica na javnom pretresu na kome su mu obezbeđene sve garancije potrebne za njegovu odbranu". Dakle, dok se na osnovu zakona ne dokaže krivica na javnom pretresu. Hoću samo da ukažem na par vrlo bitnih stvari.
Formulacija predloga - svako će se smatrati nevinim, vrlo je široko postavljena. Suzio bih je i rekao bih - svako ko je okrivljen, jer ovde se misli na lice koje je okrivljeno u najširem smislu reči.
Dakle, pod ovim možemo podrazumevati i osumčinjenog koji je u prvoj fazi i protiv koga je prvo preduzeta odgovarajuća radnja. Dakle, upotrebljen je izraz "okrivljeni", kao najšira pravna terminologija za sve one koji učestvuju u određenom pretkrivičnom ili krivičnom postupku.
Druga stvar na koju bih ukazao: ova prezumpcija je, prema formulaciji kako je postavljena, opšte pravo, ali naglašavam da treba voditi računa i o tome da je ovo i pojedinačno pravo okrivljenog. Zato sam u amandman ugradio reči "svako ko je okrivljen ima pravo", znači, njegovo je lično pravo da bude smatran nevinim.
S druge strane, moram napomenuti da je ovo jedno opšte pravo koje se po članu 3. Zakonika o krivičnom postupku nalaže svim subjektima koji imaju dodira u krivičnom postupku. Dakle, svim nadležnim državnim organima, svim javnim institucijama, svim medijima i svakom pojedincu je naloženo da vodi brigu o onome što se pred sudom dešava i da se nikome apriori krivica ne stavlja u izgled. Prema tome, to je sadržina ovog amandmana.
Ako bismo još razmatrali činjenice koje su ovde rečene, moram da naglasim činjenicu da je ova prezumpcija nevinosti ili pretpostavka nevinosti vanprocesnog karaktera, ali ima određena dejstva vezana za sam krivični postupak. Iz tih razloga treba voditi računa da svi subjekti koje sam malopre pobrojao, a na koje se odnosi član 3, budu obavezani i poštuju ovu prezumpciju nevinosti. S druge strane, sam pojedinac kao građanin mora voditi računa o svojim rečima i kako se ophodi prema licu protiv koga je pokrenut određeni postupak.
Inače, vrlo bitna stvar u svemu ovome je činjenica da pretpostavka ili prezumpcija počinje sa svojim dejstvom onog momenta kada nadležni organ preduzme prvi korak prema eventualnom učiniocu krivičnog dela. U ovoj fazi postupka postoje tzv. osnovi sumnje ili osnovi podozrenja. To je najmanji stepen, najmanji nivo koji može postojati u sumnji. Gradacijom, konkretizacijom toga u pretkrivičnom i krivičnom postupku dolazimo do osnovane sumnje, u toj se fazi podiže optužnica i ona figurira sve do pravnosnažne presude. Iz tih razloga, ova činjenica je vrlo bitna da se unese u prezumpciju nevinosti.
Dakle, ovaj amandman stavlja akcenat na krivicu, a ne na odluku. Odluka nam nije toliko bitna, nego je bitna krivica koja je dokazana na osnovu zakona. Ovo je preuzeto iz Konvencije za zaštitu ljudskih prava, odnosno Evropske konvencije, ali iz jednog opšteg akta, a to je Opšta deklaracija Ujedinjenih nacija o pravima čoveka.
Dakle, pravno dejstvo prezumpcije nevinosti ili pretpostavke nevinosti je da se ona smatra kao jedno sredstvo za otklanjanje apriorne krivice. Zaštita od preuranjene i proizvoljne osude...
(Predsednik: Vreme gospodine Stevoviću.)
Zahvaljujem, završavam ... mora se uzeti u obzir. Dakle, svako lice koje se nađe u ovoj poziciji mora imati odgovarajući tretman. Prema tome, molim da glasate za ovaj amandman, jer je u skladu sa evropskim pravom, ali i sa našim procesnim pravom.
Moram da kažem još samo jednu stvar, izvinjavam se, ma koliko se trudili da ovu definiciju postavimo idealno, idealne definicije nema. Nismo ni ovom definicijom pružili zaštitu licu koje prihvata odgovornost iako nije izvršilo krivično delo, a takvo lice izlazi pred sud i trpi određenu presudu. Ovom definicijom, kako je predložena predlogom, i ovim amandmanom, takvo lice nije obuhvaćeno. Hvala.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
Izvolite, gospodine Krasiću.

Ako se predlagač zakona poziva na Evropsku konvenciju, onda bi bilo korektno da iz te konvencije makar prepiše definiciju prezumpcije nevinosti. Sada imamo situaciju da se predlagač poziva na akt, ali ne citira akt, nego izvlači svoju definiciju u kombinaciji sa jednom ustavnom normom.
Da ne bi bilo zabune, pročitaću šta piše u Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda - za svakog ko je optužen za krivično delo važiće pretpostavka da je nevin sve dok se, na osnovu zakona, ne dokaže da je kriv. Nema pravnosnažnosti sudske presude. Ovde se namerno ubacuje pravosnažnost sudske presude, nepotrebno. Ako ste već citirali, odnosno ako se pozivate na tu konvenciju, trebalo je makar tu definiciju da stavite.
Ukoliko vam se ta definicija nije svidela, mogli ste nešto što je još iznad. To je tekst Opšte deklaracije o pravima čoveka: "Svako ko je optužen za krivično delo ima pravo da bude smatran nevinim" – i dalje ono što piše u amandmanu. Nemamo ni izveštaj Vlade, ni mišljenje Vlade povodom ovih amandmana, ali ja bih sa zaprepašćenjem prihvatio ovo ćutanje da ste vi protiv onoga što je napisano u međunarodnim dokumentima.
Zašto je to važno? Važno je da jasno kažemo da se naš Zakonik o krivičnom postupku po kvalitetu razlikuje, recimo, od statuta Haškog tribunala. U statutu Haškog tribunala ta prezumpcija nevinosti, recimo, ovako glasi - optuženi se smatra nevinim sve dok mu se ne dokaže krivica u skladu sa odredbama statuta. Ali, naša potreba da budemo kvalitetniji i bolji u zaštiti ljudskih prava nalazi se i u članu 16. postojećeg Zakonika. Tu je lepo napisano - okrivljeni ima pravo da u najkraćem roku bude izveden pred sud i da mu bude suđeno bez odlaganja. Posebno citiram ovo kao načelo, jer iz njega se crpi odredba o trajanju pritvora.
Dalje - sud je dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja pripadaju licima koja učestvuju u postupku. Stranke u postupku su tužilac, okrivljeni, branilac. Treći stav ovog člana kaže - trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće potrebno vreme. I, svemu tome treba dodati član 133. Zakonika o krivičnom postupku u kome se kaže da jedna od mera obezbeđenja prisustva okrivljenog u krivičnom postupku, pored pozivanja itd, jeste pritvor.
Zato je važno da se prihvati ova definicija prezumpcije nevinosti koju dajemo amandmanom, jer iz nje sledi čitav korpus prava i obaveza koje su predmet Zakonika o krivičnom postupku. Zato smo mi uporni i insistiramo da se ovaj amandman prihvati, jer ne mogu da shvatim da neko ne želi da prihvati definiciju iz Opšte deklaracije o pravima čoveka. Nije valjda moguće da zbog toga što smo mi predložili, pošteno vam kažemo - prepisali, nešto što stoji u međunarodnom dokumentu, da ni to nećete da prihvatite. To je prosto neshvatljivo.

Zahvaljujem. Da li o ovom amandmanu još neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što vidite, srpski radikali se veoma ozbiljno spremaju za ove rasprave i veoma dobro smo upoznati sa međunarodnim konvencijama. Amandman koji je na član 1. podneo narodni poslanik iz poslaničke grupe SRS gospodin Milan Stevović veoma je važan i na njemu se može videti koliki demokratski kapacitet koja stranka ima. Sve što vi predložite, mi građanima nudimo više. Nudimo ono što im je zagarantovano po međunarodnom pravu.
Sada ću vam pročitati kako ovo vidi Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Kažu - svako tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom obrazovanim na osnovu zakona. Presuda se izriče javno. Zato je važno da se prihvati ova naša definicija i da se u definiciju prezumpcije nevinosti ubaci javna rasprava na pretresu na kome su obezbeđene sve garancije potrebne za odbranu.
Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima kaže ovako - svi su jednaki pred sudovima i sudovima pravde. Svako lice ima pravo da njegov slučaj bude raspravljen pravilno i javno pred nadležnim nezavisnim i nepristrasnim sudom ustanovljenim na osnovu zakona, koji odlučuje o osnovanosti svake optužbe podignute protiv njega u krivičnim stvarima ili u osporavanju njegovih građanskih prava i obaveza.
Može se narediti isključivanje javnosti za vreme trajanja cele rasprave ili jednog dela rasprave, ali samo u interesu morala, javnog reda ili nacionalne bezbednosti u demokratskom društvu, ili ako to interes ličnog života stranaka zahteva ili još ako to sud smatra apsolutno potrebnim iz razloga posebnih okolnosti i slučaja kada bi se javnost štitila interesima pravde.
Ipak, svaka presuda doneta u krivičnim ili građanskim stvarima biće javna, osim ako interes maloletnika zahteva da se postupa drugačije ili ako se rasprava odnosi na bračne sporove ili starateljstvo dece. Za svako lice koje je optuženo za krivično delo pretpostavlja se da je nevino dok njegova krivica ne bude zakonski ustanovljena.
Zato vas još jednom pozivamo da u skladu sa međunarodnim obavezama koje je naša zemlja preuzela prihvatite amandman gospodina Stevovića i poboljšate ovaj zakon, zarad dobrobiti svih naših građana. Hvala.

Hvala. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Mamula, ali je povukao amandman.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite. Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

U članu 5. Zakonika o krivičnom postupku u stavu 1. kaže - lice lišeno slobode mora biti odmah obavešteno, na svom jeziku ili na jeziku koji razume, o razlozima lišenja slobode i istovremeno upoznato da nije dužno ništa da izjavi, da ima pravo da uzme branioca koga sam izabere i zahteva da se o lišenju slobode obaveste njegovi najbliži. Vi ste u predlogu izmena i dopuna Krivičnog zakonika u članu 2. samo razradili ovaj postojeći stav 1. člana 5. Krivičnog zakonika i dodali ste neke nove predloge.
Amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS predviđa da se u članu 2. stav 1. reči "o svemu što mu se stavlja na teret" zamene rečima "o svim optužbama protiv njega".
Prvi stav kaže - lice lišeno slobode mora biti odmah obavešteno, na svom jeziku ili jeziku koji razume, o razlozima lišenja slobode i o svemu što mu se stavlja na teret, kao i o svojim pravima. "O svemu što mu se stavlja na teret" je neprimerena konstrukcija za ovaj član zakona, jer se zaista postavlja pitanje šta se to nekom stavlja na teret. Može da mu se stavi na teret visok krvni pritisak, višak kilograma, glasno govorenje, to je zaista suviše širok pojam i nema baš neke veze sa ovim što je predmet ovog zakona.
Iz tog razloga je amandmanom predloženo da se umesto ovih reči stavi - "o svim optužbama protiv njega". E, to je onda ono što se konkretno odnosi na lice lišeno slobode, po odredbama ovog krivičnog zakonika.
Ovo što ste vi kao stav razradili u devet tačaka, takođe u tački 5) amandmanom se predlaže brisanje prve dve reči - "da zahteva", a odnosi se na to da se o vremenu, mestu i svakoj promeni mesta lišenja slobode bez odlaganja obaveste lica po njegovom izboru, diplomatsko-konzularni predstavnik itd. Smatramo da nema potrebe da ovde stoji da on zahteva. nego da to jednostavno mora da se uradi.
U tački 9) takođe stoji da lice lišeno slobode zahteva naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode. E, ovo je zaista besmisleno, na ovaj način formulisano. Amandmanom je intervenisano da se brišu reči - da zahteva, i da se kaže - da lica imaju pravo na naknadu štete zbog lišenja slobode. Možda je suština ista, ali zaista formalno ne stoji i nije u redu.
Zamislite koliko je besmisleno kada se neko lice lišava slobode i kada mu se nabraja koja su sve njegova prava, i onda mu se kaže - znate, možda smo mi i pogrešili, možda će se ustanoviti da ste vi neosnovano lišeni slobode, pa samo da znate, moći ćete jednog dana da zahtevate naknadu štete.
Nema potrebe da se to ovako formuliše. Svako zna, a ovih dana imamo i aktuelne primere iz prakse, kako su postupala lica koja su neosnovano lišena slobode u akciji "Sablja", pa su već donete neke sudske presude da se tim licima isplati određena odgovarajuća naknada štete. Kako pišu novine, pretpostavljam da ministar zna, još je oko 6.000 predmeta u toku i verovatno će sva ta lica da dobiju naknadu štete. To su mogli da ostvare i ako im nije bilo na ovaj način predviđeno zakonom.
Ne postoji nijedan razlog, gospodine ministre, da ne prihvatite ovaj amandman, s obzirom da se amandmanom ne dira u suštinu izmena zakona koje ste nam vi predložili, već se samo preciziraju prava lica lišenog slobode.

Da li još neko želi reč? Izvolite, narodni poslanik Krasić.

Iz same suštine lišavanja slobode proizilazi potreba da se amandmanom interveniše na ovaj član. Slažem se, na prvi pogled naš amandman deluje kao da je pravno-tehničke i redakcijske prirode. Ali, on stvarno zadire u suštinu.
Složićemo se oko toga da svako lice koje je lišeno slobode, bez obzira da li je to privođenje, obično hapšenje ili kasnije to preraste u pritvor, u trenutku lišavanja slobode uživa neka prava, jer i dalje traje prezumpcija nevinosti.
Verovatno je u tom trenutku za to lice najvažnija stvar da na jeziku koji razume bude detaljno i blagovremeno obavešteno o prirodi i razlozima optužbi protiv njega. Mora da zna prilikom prvog susreta sa predstavnicima onog organa koji ga lišava slobode šta mu se to, kako vi to kažete, stavlja na teret.
Naravno, ne stavlja mu se na teret ni visoki krvni pritisak, ni neplaćeni porez. Ako je lišen slobode, onda on mora da zna koja je priroda i koji su razlozi tih optužbi koje protiv njega postoje. Možda one formalno-pravno još nisu optužnica. Verovatno on tada ima status osumnjičenog lica, ali ako je neko lice sumnjivo onda mora da zna zbog čega je sumnjivo. To se onda ne tretira - šta mu se stavlja na teret, jer će na teret tek da mu se stavi podizanjem optužnice, odnosno podnošenjem zahteva za sprovođenjem istrage. To je jedan blaži stepen sumnje u njegovu nevinost.
Zato smatramo da je ovo mnogo preciznije i više garantuje prava lica koje je lišeno slobode. Opet moram da vas podsetim da je to u skladu sa svim međunarodnim dokumentima koja se tiču zaštite ljudskih prava. Mene prosto iznenađuje da ne prihvatate ove amandmane koji samo preciziraju i potenciraju zaštitu ljudskih prava. Prosto sam iznenađen da to ne prihvatate, jer svako ko je osumnjičen mora da zna pravu prirodu te sumnje.
E, kada pogledamo one kasnije odredbe, članove u kojima koristite pojam "očiglednosti", onda dobijamo odgovor na pitanje zašto ne prihvatate ove amandmane. Očigledno kao stepen neke izvesnosti deluje kao magija ukoliko se do očiglednosti dođe posredstvom sredstava javnog informisanja. Ako sredstva javnog informisanja odrede suštinu budućeg krivičnog postupka, onda nema ni prezumpcije nevinosti, ni mogućnosti da lice lišeno slobode efektivno i faktički koristi prava koja su zakonom propisana.
Znači, u tome praktično nalazimo odgovor na ovo pitanje i zato smo podneli amandman, da bismo potencirali i naravno sledili onu početnu ideju koju smo izneli u amandmanu na član 1. Predloga zakona.