Izvolite. Narodni poslanik Boban Vojinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, brisanje članova 18. do 22, koje je predložila SRS, direktno bi doprinelo da se smanje određeni troškovi u obrazovanju.
Danas imamo predlog zakona koji se ne bavi suštinom problema u obrazovanju, kako su i prethodne moje kolege iz SRS ovde pominjale. Ali, vi izgleda, kao i prethodni ministar, hoćete da napravimo zakon po ugledu na zakone iz evropskih zemalja. Niti su naše škole nalik evropskim školama, niti zaposleni u našem obrazovanju imaju približnu platu kao što imaju zaposleni u nekim evropskim zemljama.
U Pirotu, gradu odakle dolazim, sve su škole u veoma lošem stanju, u veoma lošoj situaciji, u stanju minimalnih uslova za rad. Vi, umesto da smanjujete sve ove nepotrebne troškove, vi ovim predlogom zakona gomilate određene strukture u obrazovanju, a to sve košta, košta sve nas, košta sve građane Srbije.

Da li još neko želi reč?

Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milisav Petronijević i Žarko Obradović.

Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođa ministar nije tu, a razlog zbog čega sam izašao da se obratim je obrazloženjem, koje smo dobili od Vlade, zbog čega se ne prihvata ovaj amandman. Pa kaže – jer se iz nadležnosti centara zavoda vidi nadležnost zavoda.
To bi isto bilo kao kad bi brojali noge, pa izbrojali koliko ima ovaca. Želeo sam to da skrenem pažnju gospođi ministarki. Inače, nama je u interesu da se izmene i dopune zakona usvoje i iz tih razloga povlačimo ovaj amandman.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Mrvoš.

Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Dušan Mrvoš.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, amandman nije prihvaćen i iskreno da vam kažem mene to čudi. Čudi me iz jednog prostog razloga: ovde su nam puna usta priče o unapređenju kvaliteta obrazovanja, o stručnjacima, o putu u Evropu itd, a amandman glasi ovako – da se u okviru zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja kao jedan od centara osniva i centar za talentovane. Ovde, neprihvatanjem amandmana, mi nećemo centar za talente.
Usput, da vas podsetim da Republički centar za talente već postoji. Republički centar za talente ima za sada 14 regionalnih centara i jedno mesto je rezervisano, a na moju žalost i nažalost još nije taj regionalni centar formiran, rezervisano je mesto za Kosovo i Metohiju, za regionalni centar koji će obuhvatati talentovane učenike sa Kosova i Metohije.
Ja ću da vam oduzmem samo malo vremena da pročitam imena rukovodilaca pojedinih centara, regionalnih centara za talentovane, samo da vidite o čemu se i o kome se tu radi. Dr Miloš Pavlović, direktor Republičkog centra, profesor dr Zdravko Vejinović, profesor dr Herceg Dragoslav, dr Vojislav Filipović, profesor dr Miomir Vukićević, dr Mile Dimitrijević, magistar Dragoljub Tucić, profesor dr Miroslav Spasojević, profesor dr Dušan Simić itd.
Upravni odbor Republičkog centra za talente je svojom odlukom prošle godine, a zaključkom Vlade Republike Srbije tadašnje, svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu preneo u vlasništvo Republike Srbije. Sva svoja prava i obaveze preneo je u vlasništvo Republike Srbije i po jednom članu zaključka Vlade se kaže da osnivačka i upravljačka prava Republika ima u onom procentu u kome ima i vlasništvo.
Republika Srbija ima sto posto vlasništva nad Republičkim centrom za talente i sistemom regionalnih centara. Znači, samim tim ima sto posto osnivačkih i upravljačkih prava. Sve je to lepo doneto, samo što Republički centar za talente, regionalni centri za talente, sa ovim ljudima nabrojanim, visi u vazduhu.
Amandmanom sam samo hteo da pronađemo mesto Republičkom centru za talente. Ako Ministarstvo prosvete i sporta smatra da mesto centru za talente nije u okviru zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, ako Ministarstvo prosvete i sporta smatra da mesto Republičkog centra za talente i sistema regionalnih centara nije u Ministarstvu prosvete i sporta, hajde, budite ljubazni pa kažite da je mesto Republičkog i regionalnih centara za talentovane u Ministarstvu kapitalnih investicija, jer su talentovani zbilja kapitalne investicije.
Samo još jedna stvar i završavam. Znate, sto godina smo se mi hvalili time kako smo najbolji u prijateljskim utkamicama. I, sto godina smo moralni pobednici u zvaničnim utakmicama. Hajde jednom da to obrnemo. Da više ne budemo neotkriveni talenti.
Hajde da više ne budemo moralni pobednici. Hajde da ne budemo najbolji u prijateljskim utakmicama. Hajde jednom da budemo najbolji u zvaničnom takmičenju.
Žao mi je što ministar, gospođa Čolić, nije tu, da je podsetim na njene reči, izrečene u jednom intervjuu; citiram – "nije važan start, nije bitan start, bitna je završnica". Džaba vam ako ste jako talentovani u petom razredu osnovne škole, ako o vama nema ko da vodi računa. Bićete samo jedan od onih talenata koji su prošli i o kojima niko nikada više neće znati ništa. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Donka Banović.

Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Esad Džudžević.

Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Izvolite, narodni poslanik Esad Džudžević.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, ovim amandmanom sam predložio predlagaču ovog zakona, odnosno Vladi, da na jedan institucionalan, sistemski način uredimo odnos između Vlade, odnosno države, i pripadnika nacionalnih manjina.
Naime, u ovom članu 7. Predloga zakona dodalo bi se sedam novih stavova. Dakle, "za potrebe obrazovanja i vaspitanja na jezicima nacionalnih manjina osniva se centar za obrazovanje i vaspitanje na jezicima nacionalnih manjina. Centar za obrazovanje i vaspitanje na jezicima nacionalnih manjina obavlja poslove iz nadležnosti saveta u oblastima za obrazovanje i vaspitanje na jezicima nacionalnih manjina, dakle za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje.
Centar za obrazovanje i vaspitanje na jezicima nacionalnih manjina predlaže ministru osnove nastavnih planova i programa obrazovanja i vaspitanja predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja na jezicima nacionalnih manjina.
Centar za obrazovanje i vaspitanje na jezicima nacionalnih manjina predlaže ministru udžbenike za obrazovanje i vaspitanje na jezicima nacionalnih manjina. Zatim, direktora centra imenuje ministar na predlog nacionalnog saveta nacionalnih manjina."
Mislio sam da jednim ovakvim centrom, koji bi delovao u okviru ministarstva, učinimo da se ispuni minimum poštovanja standarda tzv. manjinskog korpusa pitanja. On je potreban da milion građana, koji čine pripadnici 38 nacionalnih manjina, naprave partnerski odnos sa državom u ovom veoma važnom segmentu kao što je obrazovanje.
Smatrao sam i još uvek smatram da bi, iako gospođa Čolić nije tu, jedan ovakav amandman na sistemski način, zakonski, institucionalan, uspostavio taj odnos, a uostalom uspostavljanje ovakvog odnosa i poštovanje ovog korpusa manjinskih prava predstavlja jednostavno međunarodnu obavezu naše države. Hvala.

Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloljub Albijanić, Nadica Momirović i Snežana Plavšić-Stojanović.

Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.

Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Izvolite, narodni poslanik, Momir Marković.

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 7. Predložio sam da se naslov iznad člana 23. briše, a član 23. da glasi drugačije.
"Komisija za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja obavlja stručne poslove u oblasti praćenja, vrednovanja i osiguranja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja po nivoima i vrstama, kao i druge poslove u skladu sa zakonom:
1) vrednovanje rada nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika i ustanova;
2) proveru rezultata ostvarenosti propisanih ciljeva i zadataka obrazovanja i vaspitanja na republičkom nivou;
3) praćenje usaglašenosti sistema vrednovanja i osiguranja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja sa sveopštim uporednim sistemima vrednovanja i osiguranja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja."
Obrazloženje je da se ovim amandmanom vrši ekonomska racionalizacija sa aspekta budžetskih opterećenja, jer se ukidaju zavodi kao posebne institucije i njihova nadležnost se prenosi na stalne komisije, koje se formiraju pri nacionalnom prosvetnom savetu.
Istovremeno se postiže bolja koordinacija, jer su komisije stalna tela saveta, a zavodi su bili predviđeni kao vladine institucije.
Dobio sam odgovor Vlade Republike Srbije u kome se kaže - amandman se ne prihvata jer nije u skladu sa koncepcijom Predloga zakona. Suština i jeste u koncepciji, dame i gospodo narodni poslanici. Suština i jeste u tome što mi težimo da se iz prosvete očisti sav onaj balast, sva birokratska mašinerija, i da prosveta ta sredstva, koja su i inače tanka, usmeri u druge pravce, za druge potrebe.
Maločas kada sam branio amandman narodnog poslanika Igora Mirovića, ministarka mi je odgovorila - jeste li čuli da mi moramo da zaposlene koji su u centrima i zavodima preuzmemo. Dame i gospodo narodni poslanici, ne radi se o zaposlenima u prosveti, onima koji za katedrom i sa dnevnikom u ruci imaju sveti zadatak da od naše dece naprave obrazovane ljude, korisne članove zajednice sutra.
Radi se o birokratskoj mašineriji, a vi znate da birokratija jedina, osim ameba, ima tu sposobnost da se širi deobom, pa kada dovedete jednog birokratu na mesto, za tri dana će on stvoriti potrebu za još jednim, pa njih dvoje za još četiri itd.
Prethodni ministar, Gašo Knežević, napunio je centre i savete, kako su se već zvali, upravo takvim birokratskim aparatom. Danas, umesto da razmišljamo o tome da onima koji uče našu decu, i koji imaju 16 ili 15, ili 14.000 dinara platu, podignemo standard, da njima omogućimo bolji standard, a narodni poslanik Zlatan Jovanović je rekao - danas se u školama sve svodi na kredu i tablu, a pričamo o kompjuterima. Možda ima nekoliko škola u Beogradu kompjutere. Škole u unutrašnjosti ih nemaju, nego se sve bukvalno svodi na kredu i tablu.
Umesto da ministarka povede računa upravo o tom prosvetnom kadru, pre tri dana smo imali pred Ministarstvom, pred Vladom, štrajk učenika i nastavnika, nekada elitne, Treće beogradske gimnazije.
Radi se o samovolji rukovodećeg kadra te gimnazije, radi se o tome da su najkvalitetniji nastavnici i profesori, koje učenici obožavaju, koji su im preneli svoje znanje, bili šikanirani i na kraju otpušteni, da bi se na kraju doveli ne stručni, nego podobni. Ministarka nije našla za shodno da takve probleme rešava. Direktori koji su dovedeni po stranačkom ključu i danas vršljaju po našim školama. Znam priliku od pre tri-četiri godine, kad je u jednoj školi u Batajnici za direktora škole postavljen...
(Predsedvajući: Vreme. Oprostite, imate još 10 sekundi.)
... potpuno neadekvatan čovek, da ne govorim o njegovoj šifri i o njegovoj bolesti, a sa mesta uklonjen stručnjak koji je 20-tak i nešto godina vrlo uspešno vodio tu školu.