Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad  Dvanaeste sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 166 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da imamo kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Gordana Čomić, Leila Ruždić-Trifunović i Predrag Marković.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANjA I VASPITANjA (nastavak u načelu)
Dajem reč narodnom poslaniku Milanu Veselinoviću, a neka se pripremi narodni poslanik Toma Bušetić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, zakonski projekat koji je danas ispred nas ima veliku važnost. O tome su govorili i prethodnici.
Samo ću napomenuti njegovu važnost i navesti podatke da je za raspravu o ovom zakonu zainteresovana velika naša populacija. Podsećam vas da više od milion učenika pohađa osnovnu i srednju školu. Ako dodamo roditelje i prosvetne radnike, to je preko tri miliona naših građana koji su direktno zainteresovani za ovaj zakon. To samo govori da treba ozbiljno da pristupimo ovom zakonskom projektu i da, jednostavno, shvatimo društvenu ozbiljnost za donošenje jednog ovakvog pravnog akta.
Mi koji smo dugo godina radili u prosveti znamo šta znači dobar, šta loš zakon, znamo šta znači dobra, a šta loša reforma školstva. Sećamo se kraja sedamdesetih godina, kada je Stipe Šuar uveo reformu školstva, a i zakonske promene. Sećamo se dobro da je osmogodišnja škola bila produžena na 10 razreda, odnosno mi smo to nazvali usmereno obrazovanje.
Posle nekoliko godina pokazalo se da je ta reforma bila promašaj i da smo osakatili generacije i generacije, pa smo se ponovo vratili na staro, na brojčano ocenjivanje i osmoljetku ili osmogodišnju školu, obaveznu osmogodišnju školu.
Dalje, reforma i promena zakona ishodila je kasnijih godina uvođenje prijemnog, ili kako se to zove, kvalifikacionog ispita. Do današnjeg dana prijemni ispiti prožimaju naše zakone, a mi srpski radikali smo protiv svakog prijemnog ispita. Zbog čega? Zato što ocenjeno ponovo ocenjujemo, zato što viši nivo školstva potcenjuje onaj niži nivo školstva. Ako ovome dodamo traume roditelja i učenika prilikom polaganja prijemnih ispita, onda je svima jasno šta to znači za učenike koji su završili osmi razred, odnosno osmoljetku.
Jedna od najboljih reformi školstva, koju je trebalo završiti, bila je 1998. godine, kada je Ministarstvo prosvete formiralo republičku komisiju za izradu reforme školstva, u kojoj su učestvovali eminentni stručnjaci. Tada su bili doktori, profesori iz svih branši, učitelji, nastavnici, a tada je među njima bio i naš dr Vojislav Šešelj. Ta reforma školstva je bila osmišljena da se odradi da bude, jednostavno, reforme na svim nivoima, od predškolskog do visokog obrazovanja.
Nažalost, reforma školstva je prekinuta 1999. godine, kada je bila bombardovana naša zemlja. Posle toga, reformu školstva proveli su revolucionari 5. oktobra, pomognuti od stranih mentora i stranih finansijera, a među mnogima i nevladinih organizacija, Soroša i drugih.
Ta reforma se pokazala kao loša. Nazvali smo je Gašina reforma. Lošija je i od one Stipine reforme. Možda je to najgora reforma koja je ikada učinjena na prostorima naše zemlje. To se pokazalo odmah i u prvom razredu osnovne škole.
Možete li da zamislite, ako pogledate plan i program prvog razreda osnovne škole biće vam sve jasno, sa sto osamdeset i nešto časova matematike broj je smanjen na 136 časova, a gradivo je ostalo isto, ako ne i obimnije.
A da ne govorim o opterećenosti učitelja koji rade u osnovnim šklama, odnosno u prvom razredu osnovne škole, gde mu je, da bi mogao da oceni učenika iz jednog predmeta, potrebno najmanje da opiše nekoliko kategorija, odnosno izraza, a pitanje je koliko je kome poznato u našoj zemlji, jer se radi o stranim izrazima, na kraju, da bi napisali ishode.
Primera radi, da bi učenik dobio ocenu iz srpskog jezika, učitelj je dužan da opiše učenikovu jezičku recepciju, jezičku produkciju, interakciju, medijaciju, interpretaciju, znanje o jeziku, znanje o književnosti i medijsku pismenost. Ovde, da bi se ovo opisalo u najkraćem roku, učitelju treba najmanje 50 rečenica, a da bi posle toga zaključio sa ishodima.
Šta je to ishod? Pitamo se šta je ishod. Ljudi su proveli milenijum da dođu do neke mere i ocene, a mi danas komplikujemo da bi dali jednu ocenu i vrednovali neki rad, služimo se ishodima. Zato smo mi, srpski radikali, protiv ovakvog opisnog ocenjivanja. Mi smo protiv administriranja. Mi smo za brojčano ocenjivanje, koje se najbolje i najefikasnije pokazalo u proteklom periodu.
Želim da napomenem da imamo u prvom razredu osnovne škole posebne osnove školskog programa za prvi razred, a negde na strani 87, gde se vrši obrada časa, imamo uvodni, glavni i završni deo. U tom glavnom delu jedna rečenica ovako glasi: na početku insistirati na pravilnosti izvedbe, molim vas, na pravilnosti izvedbe. Ovakve priručnike pisali su Nenad Havelka, Emina Habib i Aleksandar Baucal. Možda vam je sve jasno, mislim na ovu reč - izvedbe, odakle je prepisana i šta to znači za naše srpsko školstvo, za vaspitanje.
Znači, jednostavno, da se ovi planovi i programi prepišu od nekoga, a ovu reč nisu uspeli da prevedu, nego su je ispustili.
Znam da je reforma školstva ovih revolucionara 5. oktobra bila uslovljena od nevladinih organizacija, Evropske komisije, nekih banaka i one su finansijeri, nepostojeći finansijeri ovog zakona koji Gaša sprovodi. Ali, nažalost, reći ću nešto i o ovom zakonu koji je predložila ova vladajuća grupacija. Prema diskusijama, shvatio sam da ovde najveći uticaj ima G17 plus i da je taj zakon, nažalost sa nekim kozmetičkim promenama, bolji. Inače, u suštini ima mnogo stvari koje su ostale iste.
I dalje u ovom zakonu ostaje opisno ocenjivanje, što je vrlo loše i što će ponovo biti opterećenje za učitelje, učenike i roditelje. U ovom zakonu, umesto prijemnog ispita predviđa se maturski ispit, završni ispit, a isto tako i u srednjoj školi.
Vi znate, gospodo, šta to znači maturski ispit; dakle, da ponovo posle prijemnog ispita traumiramo tu decu osmog razreda da bi se upisala, mislim na srednju školu, a da ne govorim o tome koji su to troškovi, kada su učenici obavezni da možda za nekoliko dana napišu te završne ispite, da plaćaju profesore, mentore i slično. Mi, srpski radikali, smatramo da je ovo suvišno, da ovo treba da se izbaci.
Ovde u našem zakonskom projektu predviđen je nacionalni prosvetni savet. Taj nacionalni savet je bolji od prethodnog saveta, što ga direktno bira Skupština i što ima odgovornost prema Republičkoj skupštini. Međutim, formiranje zavoda u sklopu obrazovanja i vaspitanja je loša stvar, iz razloga što se tamo gomila birokratski aparat, veliki su troškovi i smatramo da bi te ingerencije zavoda mogao da preuzme nacionalni savet prosvete.
Videćete tamo kada pročitate zakon, nadležnosti nacionalnog saveta prosvete i nadležnosti zavoda se preklapaju. Zato smatram da bi zavode trebalo hitno ukinuti.
Pošto je nama vreme ograničeno, a ima dosta kolega radikala koji će da govore, samo ću na kraju da kažem da pored svega, i pored ovog zakonskog projekta i reforme školstva, mnogo je bitno obezbediti materijalne uslove za sprovođenje bilo kog zakona, a posebno za povećanje plata prosvetnih radnika. To mora da bude sistematski i da prati sve druge tokove u ovom društvu.

Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić, a neka se pripremi Vesna Lalić. Da li je tu Vesna Lalić? Odustajete? Molim, onda neka se pripremi narodni poslanik Živan Vladimirović.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, uvažena gospođo ministre, izmene i dopune Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja bile su nužne i neophodne, jer ovaj zakon spada u red onih zakona koji su mogli da imaju katastrofalne posledice po naše društvo.
Srećom, danas stavljamo tačku na ovaj zakon, i kao što je Zakon o privatizaciji zapravo zakon o rasprodaji najboljih fabrika i preduzeća, kao što je Zakon o radu obespravio sve zaposlene i sveo ih na savremene robove, tako je i ovaj zakon izvršio munjevit i smišljen udar na sve što je vredno u ovoj oblasti.
Izmene i dopune ovog zakona vraćaju na neki način dostojanstvo profesiji i u osnovi sprečavaju obesmišljavanje obrazovnog sistema, što je za svako društvo prioritet nad svim prioritetima.
Da nismo čitali izmene i dopune ovog zakona, mi u SPS-u znali smo da su ove izmene i dopune veoma solidne. Solidne, pre svega, iz razloga što su ove izmene i dopune dočekane na nož u redovima brojnih nevladinih organizacija, u redovima partija DOS-a, raznih analitičara, eksperata, najčešće plaćenika stranih fondacija, koji ovoj državi i ovom narodu ne misle ništa dobro.
Kada se na nešto obruše TV B92, novinari nedeljnika "Vreme", kada se obruše funkcioneri GSS-a, poput Gaše Kneževića ili Nataše Mićić, mi znamo da su ta rešenja dobra za Srbiju. Juče sam čak pažljivo posmatrao bivšu predsednicu Natašu Mićić, pažljivo sam posmatrao i bivšeg ministra Gašu Kneževića, i imao sam utisak da i oni znaju da je ovaj zakon loš, da su izmene i dopune dobre, ali jednostavno, kao da su morali da vrše opstrukciju rada ovog parlamenta.
No, svi u ovoj skupštini treba da znamo da je cilj svih raznih stranih mentora, koji se ovde u Srbiji javljaju najčešće pod plaštom brojnih nevladinih organizacija, da nam prvo i za početak isperu mozak, a iza toga da nas opljačkaju i okupiraju.
(Poslanici SRS napuštaju salu.)

Molim vas, dozvolite govorniku da kaže, ali to je vaš govornik.

Ako bi te strane fondacije nama i našem društvu mislile dobro, oni bi nam dali kredite da podignemo fabrike, preduzeća i da u njima zaposlimo ljude. Sva njihova briga za reforme, demokratiju i ljudska prava, savremeno i moderno društvo, jesu isprane priče, posle kojih smo svi siromašniji i siromašniji.
Kada je o ovom zakonu reč, koji je bivši ministar izradio uz pomoć uglavnom tih i takvih stranaca, a sada vidimo da je pored Soroša u ovim projektima učestvovala i Svetska katolička crkva, sasvim su jasni ciljevi tih i takvih reformi. Jednostavno, oni su hteli da škola bude mesto za razna zamajavanja, gubljenje vremena, ponižavanje nastavnika, a ne mesto gde se uči, obrazuje i vaspitava.
Naravno, ništa se ne radi slučajno, cilj reformi u našoj zemlji u vremenu vlasti DOS-a, kao i u mnogim drugim zemljama Istočne Evrope, pa i u drugim zemljama sveta, onim siromašnim, bio je, kada je reč o obrazovanju, da škole produkuju kadrove obučene za najjednostavnije poslove; dakle, da se slabo obrazuju i da slušaju svoje gazde, bilo da je reč o domaćim gazdama ili stranim. A da bi imali jeftinu i neobrazovanu radnu snagu, kreatori globalnog zla počinju sa svojim kvazireformama upravo u oblasti obrazovanja.
Tako je bilo i sa ovim Gašinim zakonom i njegovim reformama. Setimo se tzv. kreativne nastave i njenih dostignuća. Na šta se svodila kreativna nastava? Svodila se na to da se učenik oslobađa svake odgovornosti kada je reč o radu, o pokazanom znanju i ponašanju.
Ceo sistem obrazovanja jasno je vodio u stvaranje čitavih generacija nepismenih, poslušnih i obespravljenih nadničara u surovom sistemu opšte eksploatacije.
Za realizaciju tog projekta i bivši ministar je angažovao čitave timove nekompetentnih kvazistručnjaka, koji su debelo plaćani da po Srbiji sprovode tzv. reforme, čiji je osnovi smisao bio da se iščupaju koreni sprske tradicije, kulture i istorije, jer se tako narodom najlakše vlada.
Ono što na kraju želim da kažem i da bude neka preporuka novoj vlasti, treba veoma oprezno da govore reči kao što su - reforme, tranzicija, civilizacijsko društvo, integracije, savremeno moderno društvo.
Svedoci smo da su u protekle tri godine Dosovi prvaci najčešće govorili o velikim dostignućima, o velikim reformama, o bolnim tranzicijama, o demokratiji, a sve se to samo po sebi izvrnulo. Rezultat tih njihovih reformi u protekle tri godine je bio katastrofalan: masovno otpuštanje, gašenje domaće proizvodnje.
Kada su govorili o tranziciji, rekli su da je bolna tranzicija. Za koga je bila bolna? Samo za masu stanovništva, a oni koji su bili u vlasti i oko vlade živeli su prebogato i predobro, puna su im usta bila i demokratije, a znamo da je baš u to vreme bila akcija "Sablja", kada je uhapšeno 12 hiljada ljudi, više nego u Pinočevom režimu.
Ono što je najvažnije, stavljamo tačku na onaj antireformski zakon, a mi u SPS očekujemo da će vrlo brzo na dnevnom redu ove skupštine da se nađu i zakoni, kao što su Zakon o radu, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, Zakon o zapošljavanju. To je jedini i pravi put reforme.

Replika. Izvolite, gospodine Kneževiću.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministarka, koristim pravo na repliku. Paradigmatična je rečenica koju je izgovorio prethodni govornik, a rekao je sledeće. "Iako ga nismo čitali, znali smo da je vaš zakon bolji od prethodnog". To je sjajno. To je ono što ste vi hteli da kažete, da vam više odgovara jedan, nego drugi način razmišljanja.
Problem je što ovde postoji samo jedan način razmišljanja, a drugi je pola riba pola devojka, ali to je druga stvar. Mi smo davali ponude. Naše ponude mogu se svesti na dve. Jedna je bila odlaganje sedmog razreda, formiranje nacionalnog prosvetnog saveta i taj savet usvaja, bez stega, strategiju obrazovanja koju usvaja ova skupština i onda se formira celokupni sistem pro futuro.
Druga ponuda je bila sa ova vaša dva zavoda, a takođe je problem bio licenca. Bilo je mogućnosti da se napravi fleksibilan sistem licenci, bilo je mogućnosti da se starijim profesorima licenca da bez obnavljanja. Ako mislite da treba štititi ljude koji, recimo, imaju 50 godina pa naviše, bilo je svakakvih mogućnosti. Sve što je predlagano sa ove strane je odbijano.
Molim vas, gospodo, i molim sve, znam da smo mi sada u žaru diskusije i u žaru usvajanja zakona, i znam da ste vi navikli da ovaj prethodni tekst zovete "Gašin zakon". Ja ću, kada se sve ovo završi, iskreno čestitati novoj ekipi i ministru. To zaista mislim.
Jednu stvar želim da vam kažem: u budućnosti to se ne može zvati "Gašin zakon". Odgovornost za sprovođenje, za vođenje ovog malog Frankenštajna, nema ova ekipa koja je bila iza mene, već je preuzima druga ekipa. Dakle, pitanje je odgovornosti za budućnost i tu neću da učestvujem. Iskrene čestitke onome ko je uspeo da ubedi sve poslanike da je njegov tekst bolji nego naš; to ću, naravno, dati zbog mogućnosti da ubedi 250 ili koliko ljudi u to da je ono što piše dobro. To je neka veština. Hvala.

Po Poslovniku. Izvolite.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 87. Bivši ministar Gašo Knežević nije me dobro protumačio. Ja sam rekao "i da nismo čitali", a čitali smo veoma pažljivo i proučili ove izmene i dopune zakona.
Znamo iz iskustva, ovog trogodišnjeg ali i višegodišnjeg, kada nešto napada B92, Miloš Vasić, novinar, ovaj drugi Anastasijević, kada napadaju brojne nevladine organizacije neko rešenje, bilo koje rešenje, veoma dobro znamo da je to rešenje dobro Srbiji, jer su oni sve vreme na poziciji antisrpske politike. To je istina.