Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.

Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuju 152 narodna poslanika.

Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da je u sali prisutno 110 narodnih poslanika i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Emilija Krstić, Miloš Aligrudić, Milica Gavrilović, Dragan Šormaz, Dušan Proroković, Milutin Prodanović, Željko Tomić i Đorđe Čukvas.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, koje je sazvano na zahtev Vlade Republike Srbije, saglasno članu 79. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 162. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, dostavljen vam je zahtev za održavanje Šestog vanrednog zasedanja sa utvrđenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.

Kao što ste mogli da vidite, za Šesto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini utvrđen je sledeći

D n e v n i r e d:

1. Predlog zakona o stečajnom postupku, koji je podnela Vlada Republike Srbije,

2. Predlog zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, koji je podnela Vlada Republike Srbije,

3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana, koji je podnela Vlada Republike Srbije,

4. Predlog zakona o porezu na dodatu vrednost, koji je podnela Vlada Republike Srbije,

5. Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu na promet, koji je podnela Vlada Republike Srbije,

6. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća, koji je podnela Vlada Republike Srbije,

7. Predlog zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koji je podnela Vlada Republike Srbije,

8. Predlog zakona o igrama na sreću, koji je podnela Vlada Republike Srbije,

9. Predlog zakona o lekovima i medicinskim sredstvima, koji je podnela Vlada Republike Srbije,

10. Predlog zakona o energetici, koji je podnela Vlada Republike Srbije,

11. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Narodni poslanik Branislav Ristivojević, na osnovu člana 86. i člana 136. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o stečajnom postupku i Predlogu zakona o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, koje je podnela Vlada Republike Srbije (1. i 2. tačka dnevnog reda).

Da li narodni poslanik Branislav Ristivojević želi reč? (Ne.)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 119, nisu glasala četiri, od ukupno 123 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog, jer nije bilo kvoruma za glasanje.

Kvorum za rad je 84, za glasanje 126.

Pošto je predloženo da se 7. tačka dnevnog reda - Predlog zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i 8. tačka dnevnog reda - Predlog zakona o igrama na sreću razmatraju po hitnom postupku, nadležni odbori, ukoliko to već nisu učinili, podneće svoje izveštaje u toku trajanja sednice.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O STEČAJNOM POSTUPKU (načela)

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Veroljub Arsić, Gordana Pop-Lazić, Nataša Jovanović, Branislav Blažić, Milorad Mirčić, Branislav Rankić, Petar Jojić, Vjerica Radeta, Milomir Minić, Žarko Obradović, Jovan Todorović i Jovan Palalić.

Na sednici Odbora za pravosuđe i upravu narodni poslanik Jovan Palalić povukao je amandmane koje je podneo na članove 185. i 186. Predloga zakona.

Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.

Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničkih grupa.

Pošto ukupno vreme rasprave u načelnom pretresu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: SRS – jedan sat, 38 minuta i 24 sekunde, DSS – jedan sat, tri minuta i 36 sekundi; DS-Boris Tadić – 44 minuta i 24 sekunde; G17 plus - 37 minuta i 12 sekundi; SPO-Nova Srbija – 26 minuta i 24 sekunde; SPS – 26 minuta i 24 sekunde i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, tri poslanika SDP-a, po pet minuta na osnovu člana 89. stav 3. Poslovnika.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.

Da li predstavnik predlagača Zoran Stojković, ministar pravde, želi reč?

Poštovani predsedniče, poštovane gospođe i poštovani poslanici, ja ću u nekoliko kratkih crta reći šta se ovim zakonom nudi. Nama je svima poznato u kom stanju se nalazi privreda Srbije; jedan od ključnih problema je stečaj i nepodeljena su mišljenja da je srpska privreda potonula u stečaj. Problemi su bili na normativnom planu, nedovoljno dobra regulativa, nedovoljno dobar rad sudija i stečajnih upravnika. Ovo je prvi korak da se ta materija reguliše i obezbedi bolje funkcionisanje naše privrede.
Pred vama se nalazi jedan moderan zakon, prilagođen međunarodnim propisima, koji treba da otkloni pravne manjkavosti prethodnog zakona.
Njime se dosledno iskazuje nastojanje da stečajni postupak maksimalno kratko traje, da zaštiti interese poverilaca i da im mogućnost valjanog učešća u postupku.
Predlogom novog zakona taksativno su određeni uslovi pokretanja i sprovođenja stečaja, ustanovljeni novi organi i uređeni novi pravni instituti stečajnog postupka. Izvršena je promena i precizno razgraničenje položaja i ovlašćenja stečajnog veća, stečajnog sudije i stečajnog upravnika.
Ono što je možda najbitnije u ovom zakonu – izvršena je bitna promena, tako da sada sud samo donosi odluke a poslovi upravljanja samim postupkom i donošenja poslovnih odluka dati su u nadležnost stečajnom upravniku. Centralno mesto u vođenju stečajnog postupka pripada stečajnom sudiji. On kontroliše rad stečajnog upravnika i donosi najvažnije odluke u postupku.
Kontrolu zakonitosti njegovog rada vrši stečajno veće, odlučuje o pokretanju stečajnog postupka i utvrđuje postojanje razloga za pokretanje stečaja i imenuje i razrešava stečajnog upravnika. Stečajni upravnik prvi put dobija ono adekvatno mesto koje ima i stara se zaista o imovini preduzeća i zaštiti interesa poverilaca. Stečajni upravnik u svom radu postupa po uputstvima i mišljenjima odbora poverilaca i na taj način je dat veliki značaj i mogućnost učešća samih poverilaca u stečajnom postupku.
Predviđeni su i novi uslovi za biranje stečajnog upravnika, što se tiče njegovog statusa i stručnosti. Zato i kažemo da je u narednom zakonu određena agencija za izdavanje licenci stečajnim upravnicima.
Kao obavezni organ stečajnog postupka sada se prvi put javlja skupština poverilaca u kojoj učestvuju poverioci čija su potraživanja evidentirana u knjigama dužnika do 3%. Oni donose sve bitne odluke u stečajnom postupku, odlučuju o subjektivitetu dužnika, o prodaji njegove imovine ili o realizaciji dužnika. Skupština poverilaca bira nadzorni odbor i razmatra izveštaj stečajnog upravnika o toku stečajnog postupka i stanju imovine dužnika. Uvođenjem skupštine i odbora poverilaca obezbeđena su prava poverilaca i data mogućnost da se valjanom kontrolom postupak sprovede kako treba, a njihovim odlukama se i utiče na ishod stečajnog postupka.
Uvedena je i jedna nova mera, tzv. privremena mera imenovanja stečajnog upravnika. U tom cilju izvršeno je i maksimalno skraćenje vremena trajanja postupka. Zakonom se taksativno određuju sve procesne radnje i propisani su kratki rokovi u kojima se iste moraju preduzeti.
Na taj način omogućava se da postojeće zloupotrebe i neopravdano odugovlačenje kako glavnog stečajnog postupka tako i prethodnog budu eliminisani a postupci skraćeni.
Novine na planu zaštite interesa poverilaca predstavljaju i zakonski ustanovljeni prioriteti i odvajanje imovine za namirenje poverilaca, te davanje finansijskog lizinga na predmetu lizinga datog stečajnom dužniku.
Značajno je izmenjen i položaj, što je i te kako značajno, radnika zaposlenih kod stečajnog dužnika. Po ranijem rešenju otvaranjem stečaja prestajao je radni odnos. Po novom rešenju otvaranjem stečajnog postupka samo je predviđen jedan uslov da se da otkaz radniku. Ovo ima i te kako značaja kada imamo situaciju koja predviđa mogućnost reorganizacije stečajnog dužnika i njegovog oživljavanja i daljeg funkcionisanja. To podrazumeva i potrebu za zadržavanjem radnika na radu kod stečajnog dužnika.
Nov institut je i ova reorganizacija stečajnog dužnika. To je jedan zaista nov institut u ovom zakonu. Reorganizacija se odvija po planu koji se podnosi zajedno sa predlogom za pokretanje stečajnog postupka. Plan reorganizacije može podneti i stečajni dužnik, vlasnici koji imaju najmanje 30% kapitala stečajnog dužnika, a to može učiniti i stečajni upravnik, kao i poverioci sa najmanje 30% obezbeđenih ili neobezbeđenih potraživanja. O predloženom planu reorganizacije glasaju poverioci sa pravom glasa, srazmerno njihovoj većini potraživanja.
Ovo je i te kako značajno, jer de fakto oni odlučuju da li će se ići odmah u stečaj ili dati mogućnost reorganizacije stečajnog dužnika. Tako se stvara zakonska mogućnost ne samo za ozdravljenje preduzeća, već i za valjanu privatizaciju stečajnog dužnika, izvršenu po volji i u skladu sa interesima poverioca.
Nov institut koji se ovde javlja je tzv. postupak stečaja kod stečaja male vrednosti. Reč je o onim slučajevima gde je imovina dužnika do pet miliona dinara, knjigovodstveno evidentirana. U tom slučaju postupak je znatno kraći. Sve odluke donosi stečajni sudija i vodi postupak i na taj način se smanjuju troškovi postupka, a sam postupak čini se efikasnijim.
Znatan napredak na planu efikasnosti postupka stečaja učinjen je ovim zakonom, i to ustanovljavanjem mogućnosti arbitražnog rešavanja u samom sudu, tj. stečajni upravnik bi predlagao jednog a poverioci drugog, a stečajni sudija bi bio predsedavajući veću i data je mogućnost da se mimo posebnih parnica, koje mogu da traju i da se vuku, rešava u samom postupku kod stečajnog suda. Izbegava se takođe i mogućnost onog dugog parničenja a predviđena je i mogućnost da sve postojeće parnice mogu da se sude kod istog suda koji vodi stečajni postupak.
Ovim zakonom je takođe izvršeno jasno preciziranje postupka prodaje imovine i brze naplate poverilaca, sa veoma kratkim rokovima od momenta prispeća sredstava od prodaje na račun.
Možda je jedna od najznačajnijih novina, koja će imati značaj i te kako za investiciono ulaganje stranih ulagača, ta što je ovaj zakon upodobljen međunarodnim standardima kod ove vrste postupaka.
Zakonom je uređen i međunarodni stečaj, udovoljeno je preporuci evropske komisije iz maja 2002. godine i na taj način se zakonom garantuje pravna sigurnost svih inopoverilaca u zaštiti njihovih interesa u slučajevima domaćeg stečajnog postupka. To je učinjeno u skladu sa međunarodnim standardima, što ovaj zakon i čini potpuno usklađenim sa međunarodnim propisima.
Na kraju su predviđene i krivične odredbe, prekršajne odredbe a sve u želji da se izbegnu moguće zloupotrebe i preventivno deluje na one koji bi pokušali da izvrše te zloupotrebe.
Prelazne odredbe su takođe predviđene, po sistemu da se tamo gde nije prodat najveći deo imovine i još traje postupak eventualno primeni ovaj zakon i u što kraćem postupku završi postupak stečaja i zaštiti kako imovina dužnika tako i prava poverilaca.
To su one osnovne crte i novine ovog zakona, a nadam se da ćemo čuti i neke nove predloge. Hvala.

Hvala vama.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Izvolite, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Demokratske stranke, gospodin Vlahović.
Ujedno vas obaveštavam da su ovlašćeni predstavnici po ovoj tački ispred Demokratske stranke gospodin Vlahović, a ispred SPS gospodin Jovan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine predsedniče, gospodine ministre, DS izražava zadovoljstvo što je zakonski projekat koji se odnosi na novu stečajnu regulativu napokon došao na dnevni red sednice Narodne skupštine Republike Srbije. Želim u startu da kažem da će DS podržati Predlog zakona o stečaju i Predlog zakona o licenciranju stečajnih upravnika, iz više razloga.
Prvo, zbog toga što je DS svojim radom i svojim delovanjem pokazala da ne menja stavove u zavisnosti od toga da li se nalazi na vlasti ili u opoziciji, drugim rečima, da se istinski zalaže za nastavak reformi, pre svega ekonomskih, u našoj zemlji. Zatim, zbog toga što je, između ostalog, zakon o stečaju i zakon o licenciranju stečajnih upravitelja upravo i napisalo i pripremilo prethodno Ministarstvo za privredu i privatizaciju, a gledajući određene korekcije primetili smo da nije došlo do suštinskih izmena definisanog stečajnog postupka. Treće, zbog toga što DS pretpostavlja interese Srbije svojim stranačkim interesima.
Drugim rečima, mi znamo da bez donošenja ovakvog zakonskog projekta nema nastavka ekonomskih reformi, nema progresa u restrukturiranju srpske privrede, niti, pak, ima progresa u daljoj izgradnji privatnog sektora.
Mi znamo da je ovo jedan od preduslova za nastavak makrofinansijske podrške Evropske unije, da je ovo jedan od preduslova za nastavak programa podrške razvoju privatnog sektora od strane Svetske banke i da je ovo jedan od preduslova za trajno prisustvo MMF-a i podršku MMF-a.
Ne želimo da stičemo jeftine stranačke poene tako što bismo bili protiv jednog reformskog zakona koji je pripremljen u prethodnom periodu i tako što bismo postojeću Vladu, u kojoj DS ne učestvuje i koju DS generalno ne podržava, doveli u situaciju da bude u velikim problemima, pre svega u problemima realizacije Zakona o budžetu, koji je definisan za ovu godinu.
Zakon o stečaju i zakon o licenciranju stečajnih upravitelja jeste jedan paket zakona koji, pre svega, sa privrednog aspekta rasvetljava problematiku stečaja. Moram da izrazim, u svoje lično ime i u ime DS, nezadovoljstvo i žaljenje što Srbija danas, kada ima veoma velike ekonomske probleme, Srbija u kojoj je tranzicija u ekonomskom smislu maltene stala, u kojoj je razvoj privatnog sektora, restrukturiranje privrede potpuno stalo, nema ministra za privredu, već je prinuđen uvaženi gospodin ministar pravde da obrazlaže zakon o stečaju.
Ključni kvalitet upravo ovog zakonskog projekta jeste što stečajnu problematiku, stečajni proces rasvetljava pre svega sa privrednog aspekta, odnosno postavlja stečaj u funkciju ozdravljenja srpske privrede, i to onog dela srpske privrede koji ne može da bude privatizovan u skladu sa Zakonom o privatizaciji, koji se nalazi u dubokoj operativnoj, zatim, tekućoj i strateškoj krizi, te je kao takav bez velikog restrukturiranja dugova, a što je moguće jedino stečajnim postupkom, niti je moguće odgušenje nelikvidnosti, niti je moguće prevazilaženje strateških problema.
Upravo ključne karakteristike ovog stečajnog zakona i zakona o agenciji za licenciranje stečajnih upravitelja, o čemu ćemo, nažalost, zbog nedostatka poslaničke većine pričati u drugom delu rasprave, kada budemo razgovarali o tom posebnom zakonu, dakle, ključni postulati su sledeći: brzina stečajnog postupka, a to znači da stečaji ne traju u proseku 7,2 godine; zatim, razdvajanje sudijske od operativne funkcije, odnosno jasno definisanje uloge stečajnih upravitelja i, sa druge strane, uloge stečajnog sudije; zatim, fokus stečaja koji se sa dužnika prebacuje na poverioce.
Zatim, ono što očigledno ni danas poslanička većina ili vladajuća koalicija nema hrabrosti da kaže, a mi, bez obzira što smo u opoziciji, imamo i imali smo hrabrosti da kažemo - to je razbijanje lažne slike o socijalnoj stabilnosti u preduzećima koja ne rade, koja formalno postoje, lažne slike o lažnoj zaposlenosti koja je nasleđena zahvaljujući pogubnoj politici devedesetih godina, a neke političke partije, koje i danas sede u parlamentu upravo su bile kreatori tih glavnih ekonomskih procesa devedesetih godina.
Dakle, nije nepoznato da su sve zemlje u tranziciji upravo ključni iskorak u razvoju privatnog sektora, u podizanju nivoa privatne aktivnosti, u snažnom prodoru u domenu restrukturiranja privrede, drugačijeg strukturnog prilagođavanja, napravile upravo onog časa kada su definisale efikasnu stečajnu proceduru, regulativu i kada su institucije bile sposobne da tu efikasnu stečajnu regulativu sprovedu. Imate primer Mađarske, imate primer Slovenije. Gotovo sva ključna, velika, vodeća preduzeća u Sloveniji su ranih devedesetih godina bila restrukturirana u stečajnoj proceduri.
Kao što znate, dame i gospodo narodni poslanici, zakon o stečaju je sličan Zakonu o registraciji privrednih subjekata, Zakonu o preduzećima. Do marta 2003. godine, tačnije do 18. aprila 2003. godine, bio je u direktnoj ingerenciji saveznih ministarstava, odnosno savezne Vlade. Tek 18. aprila 2003. godine stečajna problematika je definisana kao ingerencija republičke Vlade. Izmenama Zakona o ministarstvima i definisanje zakonodavnog okvira za stečajne procese i, između ostalog, funkcija nadzora u stečajnom postupku postaje predmet aktivnosti Ministarstva za privredu i privatizaciju, danas Ministarstva za privredu, a ne Ministarstva pravde. Ovo nije samo simbolična promena, nego je ovo istovremeno poruka da će stečajni procesi, u skladu sa novom stečajnom regulativom, imati bitno drugačiju ulogu u sveopštem procesu restrukturiranja privrede Srbije.
Podsetiću vas da je prethodno ministarstvo u roku od dva meseca pripremilo zakon o stečaju i zakon o agenciji za licenciranje stečajnih upravitelja i da je Skupština u prethodnom sazivu, u junu mesecu 2003. godine, imala ove zakonske dokumente na dnevnom redu. Bilo bi mnogo bolje da je zakon o stečaju usvojen tada.
Izražavam žaljenje ne zato što je prethodna vlada ostala bez poslaničke većine, to je normalna stvar, nego zato što je Srbija, srpska privreda propustila čitavu jednu godinu da napravi snažan prodor u postupku restrukturiranja. Izražavam žaljenje što je najveći deo prethodnog parlamenta, političkih stranaka, upravo rukovodeći se uskostranačkim i jeftinim političkim poenima, obarao zakon, Skupštinu, između ostalog i Vladu, ne bi li došlo do promene na vlasti. Ta promena je nastala u martu mesecu. Izražavam žaljenje što je više od četiri meseca bilo potrebno da jedan pripremljeni zakonski dokument bude prosleđen republičkoj Skupštini na usvajanje.
Kao što vidite, DS će podržati ovaj zakon o stečaju, bez obzira što se nalazi u opoziciji i bez obzira što znamo da vladajuća većina ima problema sa većinom u parlamentu. Nećemo koristiti jeftinu političku propagandu i demagogiju, čemu je sklona jedna druga politička stranka u parlamentu.

Da li koristite i drugih deset minuta?

Završavam, neću koristiti drugih deset minuta.
Dakle, podržaćemo, ali napominjem, pošto postoji veliki broj amandmana koji dolaze od jedne druge poslaničke grupe koja podržava manjinsku Vladu, a opravdana je sumnja da će poslanička većina prihvatiti amandmane one poslaničke grupe koja podržava Vladu, ukoliko pak dođe do usvajanja tih amandmana Demokratska stranka neće glasati za zakon o stečaju zbog toga što bi usvajanje tih amandmana vratilo stečajnu regulativu tamo gde je ona bila i do sada, a to nije suština i to nije cilj ovoga što se želi postići ovim zakonom.

Reč ima ministar Zoran Stojković.

Pošto je ova vlada prozvana od strane poslanika Vlahovića, ja bih želeo samo da ukažem na dve netačnosti. Postoje činjenice da je nacrt zakona bio urađen i dostavljen Skupštini. Međutim, pošto ima nekoliko resora u Vladi koji se ne bave samo politikom nego i strukom, uočili smo da taj zakon, da je usvojen, ne bi mogao da bude primenjen u praksi. Zato smo mi angažovali zaista vrsne stručnjake iz trgovinskih sudova, dali su određena mišljenja, ona su ugrađena. Poslanik Vlahović je korektno, ali diskretno rekao da ima određenih promena. Zbog tih promena zakon nije mogao odmah da ide u Skupštinu nego je morao sada. Urađeno je, i mislim da se radi zaista o valjanom zakonskom predlogu.

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima ovlašćeni predstavnik Socijalističke partije Srbije narodni poslanik Jovan Todorović.

Uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite da iznesem nekoliko stavova Socijalističke partije Srbije, odnosno naše poslaničke grupe o Predlogu zakona o stečajnom postupku. Gospodin Vlahović je o tome nešto govorio, ali ja bih predložio svima u ovoj skupštini da ovaj zakon posmatraju u znatno širem kontekstu nego što je sam tekst zakona koji propisuje određene procedure u stečaju.
Pomalo je tužno čuti izlaganje dosadašnjeg ministra koji se žali što ova vlada nije stavila na dnevni red ovaj zakon, a oni su imali tri godine vremena da promene nešto za šta su smatrali da nije dobro, odnosno dosadašnji važeći Zakon o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji.
U zemlji Srbiji danas imamo 70% privrednih subjekata koji su pred stečajem. Zato pitanje stečaja nije samo pitanje procedure koja je propisana u ovom zakonu nego je to pitanje ukupnog funkcionisanja države i Vlade pre svega.
Stečaj nije samo pitanje koje se tiče ljudi zaposlenih u preduzećima koja su u ekonomskim teškoćama i koja iz njih ne mogu da se izvuku bez nekog otvaranja postupka stečaja; stečaj je pitanje i Ministarstva privrede, ali i onih ministarstava koja se bave socijalnom komponentom stanja u našem društvu.
Nije za utehu ni činjenica da je u Predlogu zakona predloženo rešenje kojim pokretanje postupka stečaja ne znači automatski otkaz za sve zaposlene u tim preduzećima, ali je očigledno da život u tim preduzećima upravo ide u tom pravcu da će ogroman broj radnika u preduzećima u kojima se pokrene postupak stečaja neminovno ostati bez posla.
Ključno je pitanje ko će i kako prihvatiti te nezaposlene radnike kada dobiju otkaze, pre svega iz ekonomskih razloga, u tim preduzećima. Postoje li socijalni fondovi koji su u stanju da bar privremeno obezbede bilo kakav socijalno-materijalni status tih zaposlenih? Ne postoje. Postoje li razvojni ili podsticajni fondovi u ovom društvu koji će omogućiti onima koji zbog stečaja ostaju bez posla u preduzećima da pokrenu neki svoj biznis? Ne postoji.
Istovremeno, pooštravaju se uslovi za pokretanje stečajnog postupka, pa se kaže da ono preduzeće koje nije u mogućnosti da u roku od 45 dana izmiri svoje obaveze prema poveriocima stiče uslov za pokretanje stečajnog postupka ukoliko neko od poverilaca tu priču pokrene pred odgovarajućim trgovinskim sudom. Do sada je taj rok bio 60 dana. Pitam se, kao čovek koji radi u privredi, da li se nešto bitno popravilo stanje u privredi u pogledu finansija i likvidnosti naših preduzeća da imamo razloge da taj rok sa 60 dana, koliko je do sada bio, skratimo na 45 dana. Ja vam tvrdim da zbog tog razloga čak i ona preduzeća čija dugovanja ne predstavljaju ni 5% od ukupne imovine mogu doći u kategoriju onih kod kojih se na zahtev poverilaca pokreće postupak stečaja.
Rigidan je rok od 30 dana koji govori o tome da se pokreće postupak stečaja ako preduzeće neprekidno 30 dana nije vršilo nikakva plaćanja. Naravno da za suštinu privrednog i ekonomskog života ne znači možda mnogo tih 15 dana, ali u praktičnom sprovođenju zakona biće i te kako značajno tih 15 dana.
Razumljivo mi je da se pokrene postupak stečaja nad preduzećem kod kojeg nije moguće izvršenje obaveza po pravosnažnoj sudskoj presudi, dakle izvršni postupak nije moguće sprovesti na način da se poverioci namire i tada se bez prethodnog stečajnog postupka otvara stečaj.
Ono što je nekada u zakonu koji gospodin Vlahović kritikuje bila kategorija tzv. radnog stečaja danas je u ovom zakonu, po mom shvatanju stvari, ma koliko da se o tome može govoriti u raznim formulacijama, zamenjeno postupkom reorganizacije, i mi imamo stečajni postupak koji ide u suštini u dva pravca: jedan je reorganizacija, a drugi je bankrot. Kada reorganizacija nije moguća ide bankrot. Kada imovina stečajnog dužnika nije dovoljna da namiri obaveze poverilaca, faktički je bankrot zamena za likvidaciju i mi smo to do sada imali.
Istina je, to moram da priznam kao čovek, kao neko ko možda i poznaje tu materiju, da je dosadašnji postupak stečaja koji je vođen u Srbiji bio neopravdano rađen u veoma dugom periodu i tačno je da su prosečni stečajni postupci trajali i po sedam godina. Tačno je da su te prilike za mnoge bile "tezge" i da je bilo značajno biti sa nekim u nekim dobrim odnosima da se dobije nekoliko firmi u kojima ćete voditi stečaj, pa nemate nikakvu odgovornost kao stečajni upravnik, nemate nikakve rokove da sve to završite i ta su preduzeća u suštini došla do toga da bankrotiraju.
Postoje i drugi primeri. Mogu da vam kažem ono što svi znate, recimo primer robnih kuća "Beograd", "Beka", "Ineksa", "Centrotekstila" i primer mnogih drugih velikih firmi kod kojih kao da je neko namerno u poslednje tri godine učinio da se stvori situacija koja je formalno-pravno dovoljna da se pokrene postupak stečaja.
Gospodin Vlahović govori o tome da mi sada zbog toga što ova vlada ne radi efikasno imamo zaustavljen postupak privatizacije, ali ona prethodna vlada je stvarala upravo takve ekonomske uslove i prilike u zemlji Srbiji da se pokreću stečajni postupci pre svega sa namerom da se izvrši privatizacija. Nije bio problem privatizacije u protekle tri godine u tome, nego je bio u tome da su prodavana najbolja preduzeća, a ona koja su najgora ostavljena su da ih ova vlada proda.
Zašto gospodin Vlahović i to ministarstvo nisu uspeli da organizuju postupak privatizacije u prethodne tri godine kada su bili vlast i da prodaju najgora preduzeća, a da ova najbolja ostave, jer i nije bilo preke potrebe da se prodaju u bescenje i da danas govorimo o tome kako ova vlada faktički radi tako da je zaustavljen postupak privatizacije.
Šta će danas biti sa postupcima stečaja? Mi ćemo doći do toga da imamo 70% privrede u stečaju i da ta preduzeća nakon namirenja obaveza poverilaca kupe novi, oni koji su se u prethodnom vremenu dočepali novca i da preuzmu u suštini vođenje srpske privrede. To je za mene suštinski problem i meni je žao, evo, vidim gospođu Simović iz Ministarstva za privredu i ministra pravosuđa, dakle, nije ovo tema samo za njih dvoje, ovo je tema za jedan mnogo širi društveni i ekonomski kontekst, jer zapravo mi ćemo postupcima stečaja koji se budu sprovodili po ovom zakonu, koji je, priznajem, efikasnije rešio neke stvari, doći do toga da umesto milion nezaposlenih u jednom trenutku imamo dva miliona nezaposlenih.
To je ono što je suština problema. Nema Srbija višak radnika, nego Srbija ima manjak radnih mesta i manjak poslova. Izgleda vam da je isto to i lako reći, ali nije. Molim vas, prethodne privatizacije 1.200 najboljih preduzeća su na papiru obezbedile, navodno, ulaganja u srpsku privredu od oko 700 miliona evra.
Neka mi odgovori gospodin Vlahović ili neko iz DS-a, koja je u suštini vršila vlast, koliko je zaista tih sredstava koja su obećana kao investicije i koliko je investirano u protekle tri godine. To je jako malo, a bez novih investicija u privredu nema novih radnih mesta, nema novog zapošljavanja i nema mogućnosti da se radnici koji ostaju bez posla zbog stečaja prihvate. Dakle, to je suština problema.
Možemo mi govoriti o zakonu na ovaj i na onaj način, ali ukoliko ne budemo imali taj amortizer, mi ćemo imati veoma veliki i težak problem, a ako pri tom izostane socijalni dijalog sa sindikatima, ma kako da se oni zovu, onda ćemo mi imati jako velike probleme, iz kojih nijedna vlada neće moći da izađe.
(Predsedavajući: Gospodine Todoroviću, da li koristite i drugih 10 minuta?)
Ne, samo još 15 sekundi. Dakle, govoriću o pojedinostima, nije problem što je SPS podnela 22 amandmana na ovaj predlog zakona o stečaju. Kada pogledate, a mislim da gospoda iz Demokratske stranke nisu ni pogledala te amandmane do kraja, videćete da oni ne menjaju suštinu zakona, ali neke stvari upodobljuju i primerenije su trenutnoj situaciji koja je bitna da bi se ovaj postupak koji je pred nama sproveo sa što je moguće manjim posledicama po društvo. Hvala.