Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, posle nekoliko dana, evo, završena je rasprava o ovom zakonu o stečaju i zakonu o licenciranju stečajnih upravnika. Želim da izrazim zadovoljstvo što smo jedan posao uradili. Ovaj zakon reguliše jedan segment bitan za onaj prethodni zakon, zakon o stečaju. Kada se sagledaju u celini, mislim da se dobija ono što se želelo sa oba zakona, jedan validan, valjan postupak koji treba da se sprovede kod sudova, kod onih organizacija gde je došlo do problema koji izazivaju stečaj.
Mislim da će se na ovaj način zaštititi ne samo imovina dužnika, koja je do sada jednostavno uništavana i kasnije prodavana u bescenje, nego i interesi poverilaca, a bogami i radnika, tamo gde dolazi do reorganizacije radnih organizacija. U toj situaciji, ovaj zakon je i te kako značajan, jer reguliše bitan segment.
Moramo svi znati da jedan od najvećih problema koje smo imali do sada, pored onako lošeg rada suda, jesu i stečajni upravnici. Kako bi se to otklonilo, bitno je doneti ovaj zakon. Znam da je ovde bilo oprečnih mišljenja da, jednostavno, zakon ne treba donositi. Međutim, dovoljno ima razloga, a mi smo ih dali, zašto taj zakon treba doneti. Kažem, zaista reguliše jedan segment ovog prethodnog zakona o stečaju, ali vrlo bitan.
Drugo stanovište je bilo da on nije potreban. Mislim da je i te kako potreban; imajući u vidu šta se dešavalo do sada sa stečajnim upravnicima, ne da je potreban, nego je neophodan. Iz tih razloga, nadam se da će većina glasati i usvojiti ovaj zakon, kao i onaj prethodni, i najzad ćemo dobiti onu validnu celinu za sprovođenje stečaja nad dužnicima.
Govorilo se da će usvajanjem ovih zakona doći do otpuštanja. Neće zbog zakona doći do otpuštanja, nego zbog teške situacije u koju je privreda dovedena, i to tokom čitavog niza godina. Naprotiv, ovaj zakon pokušava da se postupak stečaja sprovede valjano, da se imovina zaštiti i delimično interesi radnika i da se na taj način uradi onaj validni posao, da se sačuva ono što još može da se sačuva u našoj privredi.
Takođe, želim da ukažem na jednu stvar, da je jedan od prethodnih govornika malo ironično meni uputio prekor da neće zakoni rešiti problem srpske privrede, nego provođenje. Sigurno da je bitno sprovođenje zakona, ali očigledno se zaboravilo - da bi nešto mogli da sprovodite, morate i da donesete. Ako biste hteli da provodite zakon, moraćete prvo da ga donesete. Iz tih razloga i predlažem da mi ove zakone donesemo, jer je to zaista pomak u jednoj bitnoj oblasti za našu državu, a onda ćemo razgovarati o primeni i gledati da ona bude što bolja. Hvala vam.