ŠESTO VANREDNO ZASEDANjE, 08.07.2004.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ŠESTO VANREDNO ZASEDANjE

5. dan rada

08.07.2004

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 11:05 do 17:30

OBRAĆANJA

Miljko Četrović

Srpska radikalna stranka
Poštovani narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 21. kojim se reguliše, odnosno menja član 65. stav 2. zakona, koji glasi: "Ustanove socijalne zaštite za smeštaj korisnika, osim prihvatilišta i prihvatne stanice, osniva Vlada Republike Srbije, odnosno nadležni organ AP, u skladu sa odlukom o mreži ovih ustanova koju donosi Vlada Republike Srbije".
Imajući u vidu da se sredstva za socijalnu zaštitu, po ovom zakonu, obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije i da je ustavno pravo države Srbije da ta sredstva usmerava i preko ustanova koje ona formira, davanje prava, odnosno prenošenje nadležnosti, kako je ovde rečeno, nadležnom organu AP, verovatno je u skladu sa zakonom u koji je u Skupštini Vojvodine pretočen politički dogovor između pokojnog predsednika Đinđića, Čanka, Kase i Veselinova, koji su podržavali tu vladu i preneli tim zakonom neka ovlašćenja na AP.
Srpska radikalna stranka smatra, a i u duhu ovog amandmana je, da se ne mogu na ovaj način prenositi ovlašćenja države Srbije. Ta ovlašćenja je moguće menjati i vršiti decentralizaciju državnih funkcija samo promenom Ustava Republike Srbije. Vaši prethodnici, a pogotovo je bivši ministar pravde, Batić, govorio da Ustav nije Sveto pismo. Međutim, Ustav je Ustav sve dok se ne promeni u svim odredbama u kojima je on na snazi.
Slušajući diskusiju tokom ova dva dana, i ovde prisutnog ministra za rad i socijalna pitanja, za ovih sedam meseci, izgleda da se on može nazvati samo ministrom za socijalna pitanja, i to u jednom malom delu. Njegova funkcija kao ministra rada ne postoji, Ministarstvo u oblasti rada nema nikakve delatnosti, niti bilo šta radi.
Na stotine hiljada radnika, koji su obespravljeni, čija su prava pogažena, naročito od početka sprovođenja postupka privatizacije, odnosno pljačke imovine koju su ti radnici decenijama stvarali, sada su došli u situaciju da nemaju nikakva prava vezana za pravo na rad, na druga prava iz radnog odnosa.
Sticajem okolnosti sam bio juče prisutan na sednici Odbora za privatizaciju. Mnogi su pokušali da se obrate ovom odboru, da zaštite svoje osnovno ustavno pravo na rad, ali im je na samom odboru rečeno da nemaju maltene pravo ni da govore na tom odboru, a kamoli da budu neka stranka u postupku.
U taj položaj dovedeni su radnici, stotine hiljada radnika, koji su teško radili i izdvajali za izgradnju fabrika, za kupovinu opreme i ostale imovine, a sada su došli u situaciju da ih niko ne štiti u državi Srbiji.
Koristim priliku da postavim pitanje ministru za rad, s obzirom na takvu situaciju, da li su on i njegovo ministarstvo preduzeli nešto da zaštite ta prava radnika, prvo na rad, a posle toga i druga prava po osnovu rada. To šikaniranje koje doživljavaju od tzv. novih vlasnika, kupaca prevazilazi iole pristojno ponašanje: od degradiranja u samom postupku privatizacije tih preduzeća, a preduzeća su dobili novi vlasnici u bescenje, do isterivanja sa radnog mesta, korišćenja svake situacije da se isteraju iz radne organizacije da bi ti novi vlasnici što pre došli do imovine, bez radnika, da bi tu imovinu rasprodali i stekli ogromni novac bez ikakvog osnova.
U tom smislu, smatram da ovaj amandman treba da se prihvati. Predlažem narodnim poslanicima da prihvate ovaj amandman i da se član 21. briše.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Na sreću, Ustav Republike Srbije nije akt koji zavisi od Nenada Čanka i bilo kog drugog političara i onih koji se ne bave politikom, kako neko reče.
Ovo što ste naveli, ne samo u ovom članu, nego i u prethodnim i u onim koji slede, a koji se tiču ubacivanja reči - autonomna pokrajina, duboko zadire u ovo pitanje ustavnosti ovih normi.
Ja bih vam samo skrenuo pažnju da ove ustanove socijalne zaštite rade po propisima o javnim službama i skrenuo bih vam pažnju na ono što je zapisano u Ustavu Republike Srbije u članu 109, gde je tačno definisano koja su ovlašćenja, prava i dužnosti autonomne pokrajine. Autonomna pokrajina obrazuje organe, organizacije i službe autonomne pokrajine i uređuje njihovu organizaciju i rad, i to samo u onim oblastima koje su Ustavom prenete autonomnoj pokrajini.
Ustav nije preneo ovu oblast autonomnoj pokrajini, to je jasno svima. To što jedan neustavni omnibus zakon koji je donet u jednom trenutku prevelike ljubavi i trgovine i dalje opstaje (zahvaljujući, verovatno, ovom sastavu Ustavnog suda Republike Srbije), ne mora da znači da ono što se, po mom mišljenju, neustavno zakonom zasniva, može da nađe pokriće u ovom Ustavu.
Skrenuo bih vam pažnju da ste, verovatno poučeni činjenicom da raspolažete odgovarajućim brojem kartica za glasanje, ubacili i niz drugih odredbi kojima nije mesto u ovom zakonu. Tako ste napravili intervenciju na članu 42. Zakona, a to je vaš član 16. Predloga zakona, pa ste napisali da bliže uslove, kao i obrazac akta propisuje ministar. Radi se o ugovoru i tako nešto ne sme da stoji, jer obrazac akta ništa ne znači u zakonu.
Naveo bih vam i član 19. Predloga zakona gde ste poslednji stav tog člana pogrešno prepravili. Vi namerno grešite, pa ste napisali - protiv konačnih rešenja iz stava 2, 3. i 4. ovog člana može se pokrenuti upravni spor, a pravdajući to time da još nije definisano da li postoji upravni sud ili ne postoji. Odredba koja sada postoji u zakonu je mnogo bolja i mnogo kvalitetnija - o zakonitosti konačnih akata iz stava 2, 3, 4. ovog zakona odlučuje Vrhovni sud. Niste imali potrebe da to menjate. Kada se uspostave ti upravni sudovi, ako se ikada budu uspostavili, onda će to, zbog tog Zakona o sudovima, imati neki svoj automatizam.
Zato je potrebno da ovaj i prethodne amandmane, koji čine jednu celinu, usvojite, jer ovim odredbama na koje smo podneli amandmane praktično ste zakoračili u prostor koji se zove neustavnost.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Milan Stevović.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milan Stevović.

Milan Stevović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS želeo bih da kažem da je član 24. predloga o kome danas raspravljamo u pojedinostima vrlo interesantan član. Naime, njime se na neki način menja i dopunjuje član 69b osnovnog teksta zakona.
Kada govorim o ovom članu, moram reći da se ovim članom 24. bliže i detaljnije uređuju uslovi pod kojima se imenuje direktor određene ustanove socijalne zaštite. U ime SRS podneo sam amandman kojim predlažem da se ove novine koje su istaknute brišu, odnosno da se briše celokupni član 24. Predloga zakona, a evo zbog čega sam to uradio.
Što se tiče novina koje su predviđene ovim članom, govori se da se pooštravaju uslovi i kriterijumi za imenovanje direktora u ustanovama za smeštaj. Drugo, govori se o tome da se uslovi utvrđuju zakonom, a ne statutom. Ovde bih ukazao na jednu vrlu diskutabilnu promenu. Radi se o jednoj površnoj ili, bolje reći, kozmetičkoj izmeni, a ne o nekoj dubokoj promeni koja bi donela neke značajne novine.
Naime, kada je reč o uslovima pod kojima se bira određeni direktor, ti uslovi su propisani ili statutom ili drugim pravnim aktom u okviru ove organizacije, a to što se sada predlaže da ti uslovi budu regulisani zakonom jeste novina, ali ne toliko značajna. Bitnije bi bilo da se ovi uslovi poštuju prilikom postupka i procedure izbora direktora ustanova. Međutim, u dosadašnjoj praksi, a posebno u poslednje tri godine, jako su bitni bili kriterijumi koji se tiču političke podobnosti, i ako se to nije zadovoljavalo onda niko nije mogao da bude izabran za direktora odgovarajuće ustanove.
Što se tiče daljih novina koje ovaj član predviđa, to je da postoji izvesno radno iskustvo lica koja bi trebalo da budu imenovana za direktora. Ukoliko se radi o licima sa visokom stručnom spremom, tu je predviđeno radno iskustvo od pet godina, i to u oblasti socijalnog rada, a ukoliko se radi o licima sa višom stručnom spremom, onda je uslov bio 10 godina. Smatram da radno iskustvo jeste bitno, ali ovaj uslov ne mora da bude apsolutan. Ukoliko lice zadovoljava ostale kriterijume, mislim na školsku spremu, stručnost, adekvatnost, smatram da ovo iskustvo nije prevashodni interes i cilj ovog člana.
Prema tome, ukoliko bismo shvatili ovo na jedan način, došli bismo do pozicije da lice koje odgovara po svemu ostalom nema dovoljan broj godina radnog iskustva u ovoj oblasti i ne može biti imenovano na ovu odgovornu funkciju, odnosno na ovaj odgovoran posao.
Kada je u pitanju četvrta novina, a to je program rada koji mora da podnese svaki kandidat za direktora, istakao bih nekoliko bitnih stvari. Ne treba program rada vezivati za pojedinca i ne treba u ovim oblastima svoditi interes zajednice i države na ono što pojedinac predviđa. Naime, ova materija je detaljno regulisana zakonom, detaljno je regulisana i pojedinačnim aktima ustanova, pa ne znam koji bi to ciljevi i programi pojedinca koji se kandiduje za direktora ovde bili odlučujući i značajni da bi neko baš njega izabrao na ovu funkciju.
Što se tiče sledećih novina, to je vršilac dužnosti direktora koji se ovde predviđa u slučaju da u određenom roku ne bude izabrano lice na mesto direktora. Imali smo negativna iskustva u prethodnom periodu sa vršiocima dužnosti i smatram da na ovo jako treba obratiti pažnju.
Naime, vrlo često se dešavalo da se određeno lice postavi za vršioca dužnosti, kako bi se sprovodili neki interesi onoga ko je nadređen tom licu. Smatram da iz ovih razloga ovo ne treba prihvatiti i da je ovo samo mač sa dve oštrice za onoga ko se imenuje za vršioca dužnosti.
Na kraju, šesta novina koja je predviđena jeste da direktora ustanove koju osniva nadležni organ autonomne pokrajine imenuje nadležni organ autonomne pokrajine. Smatram da je dovoljno obrazloženje ono koje je malopre dato od kolege Krasića da je ovim povređena odredba iz člana 109. Ustava, jer ovo nije u nadležnosti autonomnih pokrajina.
Zbog svih ovih razloga koje sam naveo, predlažem da se ovaj amandman usvoji i da glasate, jer u pitanju je ustavnost ove odredbe. Hvala vam.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vama. Izvolite, povodom amandmana.

Miroslav Nedeljković

Što se tiče člana 24, stav 4. menja se i glasi: "Za direktora centra za socijalni rad može se imenovati lice koje ima visoko obrazovanje struke: socijalni radnik, pravnik, psiholog, pedagog, specijalni pedagog, defektolog, andragog, ekonomista i sociolog..." Mislim da ovde štrči ekonomista. Sve ove ostale struke su potpuno logične i opravdane i to je uglavnom delokrug rada centra za socijalni rad koji podrazumeva ovakvu vrstu obrazovanja, pa mislim da ekonomisti zaista nije mesto tu.
Iskoristio bih prisustvo ministra da se vratimo na još jedan amandman na član 15. SRS je predložila da se taj član briše. O čemu se radi? Citiraću taj član – u drugu porodicu se može smestiti najviše troje dece, odnosno dvoje dece ometene u razvoju, s tim da ukupan broj dece koja žive u porodici hranitelja, računajući i decu hranitelja, ne može biti veći od četvoro. U drugom stavu – izuzetno od ovog stava, kada je to u interesu dece, u hraniteljsku porodicu može biti smešteno više dece, i to kada su smeštaju u porodicu srodnika i kada se smeštaju braća i sestre.
Zašto smo mi predložili brisanje ovog člana? Prvo, slažemo se svi da je hraniteljstvo najpovoljniji oblik zaštite dece bez roditeljskog staranja, mnogo bolji od smeštaja dece u odgovarajućim ustanovama. Upravo iz tog razloga mislimo da ne treba zakonskom normom striktno propisivati broj dece koja se mogu smestiti u hraniteljsku porodicu.
Znamo da u centrima za socijalni rad stručni timovi koje čine socijalni radnik, psiholog, pedagog pažljivo odmeravaju svaki konkretan, pojedinačni slučaj. Dakle, mi nismo predložili brisanje ovog člana tek tako, nego da unapred stručnim timovima ne vezujemo ruke. Moramo imati poverenja u to da će ti stručni timovi za svaki konkretan slučaj da donesu najbolje rešenje. Ministarstvo kroz stručni nadzor ima mogućnosti da uvek interveniše u slučajevima da se nekada ne postupi po interesima dece. Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Izvolite, gospodin Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Pored ovih načelnih primedaba koje se tiču nivoa vlasti i organa, samo bih ukazao na nešto što ne bi smelo da postoji u ovom članu, a to je da kandidat za direktora ustanove socijalne zaštite uz propisanu konkursnu dokumentaciju podnosi program rada za mandatni period koji razmatra upravni odbor u postupku davanja mišljenja itd. Skoro sve ustanove socijalne zaštite imaju jasno definisan posao do tančina, ne toliko zakonom koliko podzakonskim aktima i standardima koji se primenjuju u radu svih ovih profesija koji su neminovni kada neko od tih stručnjaka mora biti zaposlen u ustanovi socijalne zaštite.
Nema tu mogućnosti za neke improvizacije. Direktor svake ustanove socijalne zaštite dužan je da sprovodi zakon, da poštuje i primenjuje standarde koji su propisani i nema tu nekog prostora za neku njegovu inventivnost, osim ukoliko u programu rada neko ne očekuje da se takmiče kandidati ko će više da obezbedi donacija, sponzorstava ili da zapiše kojoj stranci pripada.
Nemojte u ovu oblast da uvlačite nešto, jer od direktora ustanove socijalne zaštite mnogo zavisi kako će ta ustanova da funkcioniše, ali ništa ne zavisi od njegovog papira koji bi on nazvao programom rada. Ništa ne bi zavisilo od tog papira. Nije to kandidat za direktora neke fabrike koja treba nešto da proizvede, on je kandidat za direktora ustanove koja treba da sprovodi zakon, da poštuje standarde, da omogući korisnicima efikasno ostvarivanje prava i da se pruže one usluge zbog kojih ta ustanova i postoji. Ne znam zašto ste u ovoj poplavi inventivnosti, sposobnosti pronašli formu kako da izdvojite nekog eksperta od nekog drugog koji, naravno, nije ekspert.
Pošto se bliži kraju ova rasprava, moram da kažem, verovatno nije samo problem ovog zakona, već i nekih drugih propisa, ali bi Ministarstvo moralo da povede računa i o deci ometenoj u razvoju, a pogotovu da posle 25. godine oni više praktično nemaju zaštitu ili, da budem precizniji, ta zaštita se svodi na porodicu, a i sami znate, taj broj godina najbolje ukazuje kakva je starosna struktura u toj porodici. U skoro svakom većem mestu postoji jedno udruženje koje dodatno vodi brigu o tim licima, gde je muka naterala te porodice da se ujedine, da pronađu način kako da olakšaju i sebi i svojoj deci. Bilo bi dobro da Ministarstvo malo posveti pažnju i toj populaciji, jer to su naša deca.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neko želi reč? Izvolite.