Dame i gospodo narodni poslanici, ako se malo bolje pogleda šta je, u stvari, predlagač tražio u stavu 3. člana 23, slobodno može ovaj amandman koji je podneo u ime poslaničke grupe SRS narodni poslanik Nemanja Šarović da se prihvati.
Pazite šta po stavu 3. gospodin ministar bliže uređuje. Po stavu 3. ministar bliže uređuje šta se u smislu ovog zakona smatra dobrima i uslugama iz stava 2. tačka 1) i 4) – 12) ovog zakona. U stavu 2. tačka 1) ministar treba da nam odredi šta je to hleb, mleko, brašno, šećer, jestivo ulje od suncokreta, kukuruza, uljane repice, soje i masline, šta je jestiva masnoća životinjskog i biljnog porekla. Mislim da je već i samim predlogom zakona to jasno rečeno i da je stav 3, bar kad je tačka 1) u pitanju, potpuno suvišan. U tački 4) ministar treba da određuje šta su to dobra, koja se nazivaju ortotička i protetička sredstva, kao i medicinska sredstva – proizvodi koji se hirurški ugrađuju u organizam.
Ministar finansija izgleda sebe smatra univerzalnim ekspertom, pa se on potpuno razume i u poljoprivredu, i u medicinu, i u ekonomiju, i u bankarstvo, u sve moguće oblike i zanimanja koja postoje na ovom svetu.
On je čak taj koji je merodavan da određuje šta su to dobra koja se nazivaju ortotička i protetička sredstva, kao i medicinska sredstva – proizvodi koji se hirurški ugrađuju u organizam.
U najmanju ruku ovo bi trebalo da bude posao Ministarstva zdravlja. Izgleda mi da gospodin ministar Dinkić sebe smatra kvalifikovanijim iz te oblasti nego što je to njegov kolega iz Vlade i stranke Tomica Milosavljević.
Kao vrhunac svega još određuje ministar koje su to komunalne usluge na koje treba po Predlogu ovog zakona da se plaća porez na dodatu vrednost. Zato je stav SRS da je već samim članom 23. stav 2. tač. od 1) do 12) precizno rečeno šta se oporezuje po nižoj poreskoj stopi od 8 posto i da je sasvim nepotrebno da se ministar meša u taj deo posla.
Jedino ako ne želi da kasnije, sada ovde zarad priče, a kasnije kada zakon stupi na snagu, kaže da ovde u tački 1) ne piše hleb nego nešto drugo, ne piše mleko, nego nešto drugo, ne piše brašno, nego nešto drugo, šećer, jestivo ulje itd, i da na to uvede porez po opštoj stopi od 18 posto.

Da li se još neko javlja po ovom amandmanu?

Dame i gospodo narodni poslanici, do sada je vlast predlagala nesuvisle zakone, bar u jednom delu. Uvek smo pokušavali da ih amandmanima dovedemo u nekakav red, da bi mogli biti primenjivi.
Jedna od najvećih nebuloza ovog zakona je da ministar bliže određuje šta se u smislu ovog zakona smatra dobrima i uslugama iz stava 2. tačke 1) i 4) – 12). Da li će ministar da nam kaže da je hleb - hleb, i da se kao takav oslobađa, da je mleko - mleko, i da se kao takvo oslobađa, da su mlečni proizvodi - mlečni proizvodi, da je suncokret - suncokret, da je sojina sačma - sojina sačma.
Nećete valjda, gospodine ministre, kao onda, doduše niste bili na tom mestu ministar, bili ste tada guverner u Narodnoj banci, kada je "Krmivoje" dobio onih dva puta po 25 hiljada tona genetski modifikovane soje. Tada nam je trebalo jedan ministar da kaže – gospodo, ovo nije genetski modifikovana soja. Beše to soja poklon američke vlade, pa prođe kroz "Krmivojeve" mlinove, pa se pretvori u stočnu hranu, pa smo svi jeli genetski modifikovanu soju.
Gospodine ministre, ako ste već stavili u članu 23. na šta se sve odnosi manja stopa, ne mislim da treba da ministar bliže određuje šta će se primenjivati. Smatramo da ovaj deo, odnosno stav 3. iz člana 23. treba da se briše. Tek kada se te izmene urade u zakonu, zakon će ličiti na zakon i eventualno će moći da se primenjuje.

Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Obradović.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović.

Poštovani predsedniče, kolege narodni poslanici, na Predlog ovog zakona o porezu na dodatu vrednost predložio sam dva amandmana – na član 23. i 24.
U članu 23. predložio sam amandman koji suštinski zadržava stav 1. ovog člana zakona i glasi: "Opšta stopa poreza na dodatu vrednost za oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobara iznosi 18%"; a ostali deo deo člana ovog zakona se briše.
Naravno, bio sam rukovođen onim razlozima o kojima sam govorio i u načelnoj raspravi o ovom zakonu da posebna stopa poreza na dodatu vrednost za dobra i usluge ili uvoz dobara koji su predviđeni u ostalom delu člana ovog zakona ne treba da postoji. O tome ću govoriti kada budem govorio o amandmanu na član 24.
Moram reći da sam razumeo stvari o kojima je ministar govorio kada je reč o visini stope poreza na dodatu vrednost, i iz tog razloga u ovom amandmanu to pitanje nije pokrenuto, jer predloženo je ukidanje posebne stope poreza na dodatu vrednost. Razumem potrebu države da prikupi potrebna sredstva za budžet, s obzirom na velike obaveze koje država ima.
Mora se suštinski reći, jer sve vreme pričamo o porezu na dodatu vrednost, da li će biti ili neće biti vraćen deo poreza onima koji proizvode, da li će lanac biti ispunjen do kraja. Zapostavlja se, naizgled, jedna mala sitnica, a to je da će ovaj porez suštinski biti još jedan dodatni udar na džep građana, jer i proizvođači će, kada realizuju svoje proizvode, tražiti deo povraćaja poreza, ako ostane ova stopa od 8%, od poreza na dodatu vrednost, ali će to uticati na cenu nekih proizvoda i, suštinski, potrošač će biti pogođen.
Posle ću to dokazati praktično, jer juče smo čuli od strane gospodina ministra da bi voleo da čuje neki primer kako to izgleda, pa ću kada budem govorio o članu 24. vrlo taksativno nabrojati kako se povećava cena jednog proizvoda, koji je proizvod u pitanju i šta će to značiti za građane.
Istine radi, jeste, porez na promet je bio 20%, a sada je porez na dodatu vrednost 18%, ali kada sam juče govorio, postavio sam jedno logično pitanje, da li je stanje naše privrede takvo da može ovu stopu da izdrži, i čuli smo i juče i danas da će ukupan prihod budžeta porasti sa 37%. Koliko sam shvatio, biće veći priliv u budžetu, i da je to razlog zašto se zadržava ova stopa od 18%, odnosno zašto se predlaže.
Ali, istine radi, moram podsetiti i građane Srbije na ono što se ne govori dovoljno jasno, a to je ona teza koju sam juče zastupao, da u trenutku uvođenja poreza na dodatu vrednost u više zemalja Evrope stope su bile niže, jer je stanje privrede bilo takvo, pa kako se podizao nivo ekonomskog razvoja, povećavane su stope, jer očigledno su rasle državne funkcije koje je trebalo podmiriti iz tog poreza na dodatu vrednost.
Pa je, primera radi, u Danskoj 1967. godine stopa poreza bila 10%; u Nemačkoj 1968. godine 10%; u Španiji 1986. godine 12%; u Francuskoj 1968. godine 16,66%; u Irskoj 1972. godine 16,37%; u Luksemburgu 1970. godine 8%; u Holandiji 1969. godine 12%; u Austriji 1973. godine 16%; u Portugalu 1986. godine 16%; u Švedskoj 1969. godine 11%; u Velikoj Britaniji 1973. godine 10%.
Nisu oni bili, da tako kažem, mutavi, kada su ovako radili i kada su uvodili ovakve stope poreza na dodatu vrednost, vodili su računa o stanju svoje privrede i o mogućnostima, ali vodili su računa i o onoj zadnjoj karici u lancu, a to se zove građanin, običan potrošač, jer će i na jedan i na drugi način, i kroz opštu i kroz posebnu stopu, to uticati na povećanje cena proizvoda, a ima ih mnogo koje utiču na život, na životni standard.
Iz tog razloga sam ovaj amandman podneo, dakle, da opšta stopa ostane, jer ona podmiruje potrebe, odnosno garantuje priliv budžeta u obimu koliko državi treba, ali da se ukine posebna stopa poreza na dodatu vrednost.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Igor Mirović.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Prvo gospodin Veroljub Arsić, pa gospođa Vjerica Radeta.

Dame i gospodo poslanici, u ovom članu 23. Predloga zakona, na koji je u ime poslaničke grupe SRS narodni poslanik Igor Mirović podneo amandman, vidi se uzaludnost priče sa jučerašnjeg zasedanja, kada je pričao gospodin ministar da ne treba neke stvari oslobađati poreza na dodatu vrednost, zato što će kasnije, sve se povezuje, proizvođač, zahvaljujući nižim i opštim poreskim stopama, da dobije određen povraćaj uplaćenog poreza.
Kao primer za to je gospodin ministar naveo hleb i, navodno, sirovine za hleb se oporezuju sa 18%, ali će zato on da uvede porez na hleb od 8% i onda će proizvođač imati povraćaj neke razlike, 8% ili 7%, sve zavisi kolika je novostvorena vrednost.
Izgleda da ministar, kada je to obrazlagao, nije znao da se hleb pravi od brašna ili nije znao da je porez, prema njegovom Predlogu zakona, na brašno 8%. Možda nije znao da je potrebna i voda. Voda se često navodi kao komunalna usluga, a ovde u tački 12) člana 23. piše da se na komunalne usluge plaća 8%. Nije znao da je so sirovina za pravljenje hleba i da se isto po ovom članu 23. na so plaća porez od 8%. Samo bih da podsetim gospodina ministra da osim vode, na koju je i stari ministar naplaćivao porez, sve ostale sirovine su bile oslobođene poreza na promet na osnovu poreske izjave, i struja, gospodine ministre, jeste.
Sada neka gospodin ministar izađe i neka mi objasni kako je to moguće da 108 dinara bude manje od 100 dinara. To je taj problem koji vuče porez na dodatu vrednost i to je ova demagogija koja je do sada bila za ovom govornicom i koja je pričana, da će uvođenjem poreza na dodatu vrednost određene namirnice, koje možemo slobodno ubrojati u životne namirnice, možda pojeftiniti, a u najgorem slučaju zadržaće postojeći nivo cena. Šta to sve gospodin ministar stavlja u nižu poresku stopu?
Hleb, mleko, brašno, šećer, jestivo ulje od suncokreta, kukuruza, uljane repice, soje i masline, jestive masnoće životinjskog i biljnog porekla. Sve ovo je do sada, gospodine ministre, i kao sirovina i kao proizvod široke potrošnje, u prodavnicama bilo oslobođeno poreza na promet, a vi sada uvodite na te proizvode porez na dodatu vrednost.
Dalje, sveže i rashlađeno voće, povrće, meso, ribe i jaja.
Izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet, na osnovu amandmana SRS, slobodno mogu da kažem da ih je Đelić prepisao, ti proizvodi su bili oslobođeni poreza na promet. Dalje, lekovi, koji su navedeni u listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava za zdravstveno osiguranje u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju. Na to gospodin ministar uvodi poresku stopu od 8% i to je do sada bilo oslobođeno poreza na promet.
Ortotička i protetička sredstva, kao i medicinska sredstva – proizvodi koji se hirurški ugrađuju u organizam, i to je bilo oslobođeno poreza na promet, a sada gospodin ministar kao predstavnik predlagača uvodi na to porez na dodatu vrednost.
Dalje, đubriva, sredstva za zaštitu bilja, semena za reprodukciju, sadni materijal i priplodna stoka, i to je do sada bilo oslobođeno poreza na promet, a sada ministar uvodi porez na dodatu vrednost.
Udžbenici i nastavna sredstva, i to je bilo oslobođeno poreza na promet, a sada se plaća po ovom predlogu porez na dodatu vrednost.
Dalje, ogrevno drvo, tu je spustio sa 20% na 8%, i komunalne usluge, na koje se do sada plaćalo 20%, smanjio je na 8%, neću da grešim dušu.
Jedan moj kolega reče da iz protekle decenije učešće ličnog dohotka koji su građani primali ili kako vi to volite da kažete, zarada...
(Predsednik: Vreme.)
...do sada sam citirao, gospodine predsedavajući, odredbe zakona, tako da sigurno ima bar još minut i po... da su građani Srbije trošili oko 40% do 45% svojih ličnih primanja ili zarada na nabavku hrane. Od 5. oktobra nominalno možda jesu plate porasle, ali činjenica da građani Srbije sada troše oko 60 do 65% svojih ličnih primanja na nabavku hrane i osnovnih životnih namirnica.
Još izađe jedan vaš kolega, gospodine ministre, iz Vlade Republike Srbije i kaže - znate šta, inflacija u ovom mesecu je ispod 1%, ali je nažalost poskupela potrošačka korpa za 4,5%. Ono što određuje ...
(Predsednik: Šest minuta, gospodine Arsiću, molim završite.)
Gospodine predsedavajući, molim vas da mi odbijete vreme koje sam uzeo dok sam čitao zakon, jer po Poslovniku o radu Skupštine Srbije, citati i čitanje zakona ne ulaze u vreme.

Gospodine Arsiću, zakon je isti za sve. Rado bih to učinio da ste izašli po Poslovniku i citirali Poslovnik, to je moja obaveza, ali pošto ste citirali zakon, to je vaša slobodna forma izražavanja o amandmanu. Budite ljubazni, završite, šest minuta i 30 sekundi je isteklo.

Da završim, gospodine predsedavajući.  Vrlo je malo, kako kažete, 4,5% skuplja potrošačka korpa, ali i inflacija nešto ispod 1%. Najveći deo sredstava koje građani zarade koristi se baš za tu potrošačku korpu. Nemojte da pričate kako ste uspeli da zaštitite životni standard građana Srbije.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.